Do koske

 

Zašto srpska javnost nije videla lica predsednikove pratnje na putu po Kini

 

 

Made in China

 

Predsednik Tadić, prilikom nedavnog puta u Kinu, držao je svoju delegaciju u ilegali. Zbog toga što je tom prilikom izgledao fizički loše na nekim fotografijama, Jasmina Stojanov, šef pres službe Kabineta predsednika, morala je da ubeđuje javnost kako je "predsednik potpuno zdrav, samo mu je bilo jako vruće". Zašto su režimski mediji "retuširali" i "isekli" sve članove njegove pratnje, zajedno sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem? Imaju li pravo građani Srbije da znaju koliko košta ova, rekli bismo, turistička poseta Kineskom zidu? I da li je put za Peking produžio put do Evropske unije?

 

Milica Grabež

 

Neposredno posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, kao uostalom i u drugim komunističkim zemljama širom Istočne Evrope, nepodobni članovi partije su preko noći nestajali sa službenih fotografija.

Jedan od najboljih primera takvih tragikomičnih situacija bio je pokojni Milovan đilas, prvi i najveći disident ondašnje komunističke partije, koji je odmah nakon sukoba sa važećom ideologijom, naprosto bio prebrisan sa kolektivnih fotografija gde je stajao rame uz rame sa Titom, Rankovićem, Kardeljom i ostalim apostolima "vunenih vremena". Brisan je iz udžbenika i nestajao iz državnih kancelarija u kojima je zajedno sa drugim Titovim ministrima bio obavezan dekor.

Više od pola veka kasnije, srpski predsednik Boris Tadić poveo je jednu delegaciju na put u prijateljsku Kinu, u nameri da potraži jedan prijateljski kredit sa blagonaklonom kamatom.

U izveštajima sa ovog važnog putovanja srpske državne delegacije, stizale su samo fotografije Borisa Tadića. Jedna od njih, snimljena na Kineskom zidu, rečito govori da je predsedniku bilo veoma loše. šefica pres službe njegovog kabineta sve je lakonski objasnila velikom vrućinom koja je vladala tog dana na ovom istorijskom mestu. No, jedno nikako nije mogla da objasni: kako je ona grupa Kineza koji su mu pravili društvo na Kineskom zidu izgledala onako veselo i nasmejano, nimalo umorno i, takoreći, spremno da preskoči slavni zid.

Narod u Srbiji ima pravo da zna kakvo je predsednikovo zdravlje. Njegov zdravstveni karton, ali onaj pravi, potvrdio bi ili demantovao informacije koje je visoki izvor sa Vojnomedicinske akademije još odavno dostavio Tabloidu - da predsednik ima dijagnozu "lupus", što podrazumeva slabljenje imunog sistema u dužem vremenskom periodu. Ali, takav zdravstveni karton ovdašnja javnost još nije videla.

Ali, slučaj medijskog "brisanja" i "sečenja" srpske državne delegacije koja je bila u Tadićevoj pratnji prilikom posete Narodnoj Republici Kini, nezabeležen za poslednjih pola veka, trebalo bi dobro da zabrine i stručnu i laičku javnost u Srbiji. Kako su državna televizija i svi drugi režimski mediji učestvovali u ovoj sramnoj i skandaloznoj zaveri, po svemu sudeći, progovoriće jednom i Vuk Jeremić, najistaknutiji među njima, čovek koji je bio u Pekingu ali "nije viđen" u medijima sopstvene domovine odlukom predsednika.

 Ova poseta srpske državne delegacije Kini bila je javna i kao takva podrazumevala je pravo na detaljnu informaciju koju imaju poreski obveznici i birači. To pravo mogao je da uskrati samo predsednik Tadić lično.

No, ovde je reč o jednom dubljem problemu. Ako je moć predsednikova u Srbiji danas takva i tolika da nijedan medij u tom trenutku nije znao ili nije smeo da objavi imena delegacije koja ga je pratila do Kine i nazad, onda je ovde reč o kršenju svih demokratskih načela u koje se kune i njegova stranka i on lično. Ako je, takođe, u pitanju čovek koji troši svoj drugi mandat na funkciji predsednika, i ako mu je perspektiva da će još vladati, onda su u perspektivi i veliki problemi sa njegovom sklonošću da i dalje krši i pravo građanstva na informaciju i Ustav, pa shodno tome i sopstveni predsednički protokol, što ga dodatno čini problematičnim u komunikaciji sa drugim državnicima i diplomatskim korom.

Da su stvari još gore nego što izgledaju potvrđuje izvor iz vrha srpskog političkog establišmenta koji je Tabloidovim urednicima ispričao kako se predsednik Tadić nedavno žalio francuskom ambasadoru u Beogradu da će biti veoma loše ako on i njegova partija ne budu predvodnici demokratskih promena u Srbiji, te da ne bi valjalo ako "ta i ta" partija dobije ambasadorovu diskretnu podršku, na šta mu je Njegova ekselencija na engleskom ležerno rekla: "... From time to time, people need changes" ("...S vremena na vreme, ljudima trebaju promene").

Povređen zbog ovog lakonskog odgovora, prema tvrdnji Tabloidovog izvora, Tadić je naredio da se ova diplomatska ličnost hitno stavi pod službenu "prismotru", verovatno uplašen činjenicom da ljubav Zapada nije zauvek zadata činjenica. Ne shvativši da zemlje sa demokratskom tradicijom ne trpe medijska "retuširanja" i "sečenja", dovodeći Kineze pred vrata Evropske unije, srpski predsednik dovodi u veliku dilemu i one koji su ga do juče iz Brisela, Londona, Vašingtona i Berlina podržavali. Konačno, takav njegov hod po tankoj žici upokojenog titoizma, može ovaj narod i ovu državu skupo koštati.