Natrag

Diplomatija

 

Diplomatija

 

Smena strana tragedije srpske diplomatije (3)

 

 

Pozovi M radi povraanja

 

Povodom tekstova iz prethodna dva broja Tabloida "Kako sam sistematski unitavan od idiota" i "to mi ne zapalie moooj konzulat", posveenih konzulu Srbije u Rijeci Miri Jegdi, javio nam se M.J. iz Karlovca sa svojim "amandmanima" i dopunama nekih tvrdnji izreenih u tim tekstovima

 

M.J

 

Karlovac - Predstava o diplomatskom predstavniku neke zemlje, pogotovo tzv. matine, ne mora uvek da se poklopi sa realnim ivotom i faktikim stanjem stvari. ini se da se upravo to i tako dogodilo u sluaju ge Mire Jegdi, konzula erana u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Rijeci, osobe koja bi, zbog pokazanog radnog elana i hiperaktivnosti, mogla da obavlja brojne korisne poslove u oblasti preduzetnitva ili sitne trgovine, ali u diplomatiji nikako. Ili bi mogla samo igrom sluaja, i to veoma, veoma privremeno...

 

 

 

Slučaj parking

 

...Meutim, i ovakva hipoteza glatko pada u vodu ako se ima u vidu bizaran sluaj koji nam je svojevremeno, kao bruku i sramotu, prepriao jedan Srbin zaposlen u rijekom javnom komunalnom preduzeu za parkinge, odravanje javnih povrina itd. Naime, onaj ko je ikada bio u Rijeci zna da je tamo tee parkirati se u centru, na primer u okolini zgrade Konzulata, nego u okolini Jelaia placa u Zagrebu ili Terazija u Beogradu, i to i u saobraajnom picu. Zbog toga se Jegdikin prethodnik, generalni konzul Duan Mrdovi, koji je bio dobar sa rijekim gradskim vlastima, potrudio da se za potrebe Konzulata (tanije zvanih i nezvanih gostiju, nepredvidivih situacija, rezervnih opcija i sl.), na deset metara od ulaza u Konzulat, dakle u srcu gradskog jezgra, obezbedi jedno parking mesto, da se oznai horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, da se "pobodu koii" i mesto ogradi lancem (to je ukljuivalo i odgovarajue, za Konzulat besplatne, graevinske radove). Na izvor tvrdi da je tim povodom dolo i do brojnih albi okolnih hendikepiranih "tragaa" za parking-prostorom, ukljuujui ak i neke dravne agencije, kojima takva privilegija nije omoguena (pre svega zbog toga to Konzulat ima vlastitu garau za slubeno vozilo, u koju se dolazi kroz pasa esto zakren vozilima).

Ali, ve nekoliko meseci po dolasku u Rijeku, konzulica Mira Jegdi je od javnog preduzea ultimativno zatraila raskid ugovora o zakupu tog parking-mesta, jer joj "to uopte ne treba". U najmanje dva navrata "delegacija" preduzea je dolazila u Konzulat da konzulicu ubeuje da ne otkazuje ugovor, jer: a) ta privilegija kota samo, bednih i debelo privilegovanih cca 150-160 kuna (1.500-1.600 dinara) za jedno tromeseje, a svaki sluajni prolaznik e joj odmah ponuditi desetostruko veu sumu za korienje tog parking-mesta, b) otkazivanje tog ugovora povuklo bi i politiki obojeno pitanje njegovog potpisivanja, te ko je kome tu besplatno ustupao prostor koji se plaa suvim zlatom i zato je to ba srpski konzulat a ne neka druga firma, c) uteda bednih 100 evra godinje za to parking-mesto nije nikakav razlog da se sada ponovo na istom mestu vre graevinski radovi - vade ukopani metalni stubii, saniraju tragovi, uklanja signalizacija itd. - jer sama ta operacija kota vie nego mnogogodinja izdvajanja za to parking-mesto. Na sagovornik je tvrdio da su i radnici samog Konzulata nudili da privatno preuzmu plaanje tog parking-mesta, makar i samo za "zlu ne trebalo", jer je suma zaista zanemariva, ali konzulica je ostala neumoljiva - iz apsolutno neobjanjivih razloga ugovor o zakupu po cenu ivota mora da bude raskinut.

Ljudi iz komunalnog preduzea bili su toliko konsternirani da se podrazumevalo kako nikakav slian komunalni ustupak Konzulatu nee biti uinjen pa makar na njega pao asteroid, a konzulica Mira Jegdi postala je u internim krugovima sinonim za neuviavnu i iracionalnu osobu besmislene logike.

 

 

Mardović gospodin čovek

 

... Iako je generalni konzul Duan Mrdovi, prethodnik ge Jegdi na mestu efa Konzulata u Rijeci, bio "sterilna" osoba i nije mnogo drao do obinog sveta, pa ni taj svet do njega, ipak je slovio za "gospodina oveka", sa kakvim-takvim diplomatskim manirima i ponaanjem u celini. Ostae ovde upamen kao diplomatski predstavnik drave, koji je znaajan deo mandata marionetski propagirao raspad te drave i promociju druge u nastajanju (Crne Gore). Kao takav, bio je u prisnim odnosima i imao je ugled meu vlastima u upanijama na svom konzularnom podruju, a bio je i relativno esto intervjuisan i citiran u ovdanjim medijima. Nakon njegove smene posle otcepljenja Crne Gore, ga Jegdi je to diplomatsko "gospodstvo" istog trenutka srozala na najprizemniji mogui nivo, podilazei potrebama i gugutanjima jo prizemnijih pojedinaca, koji su njenu oiglednu prizemnost poistovetili sa "enom iz naroda" naspram suvinog "gospodina oveka". Isto tako, otkad je stupila na dunost, s njom nije objavljen niti jedan jedini "ozbiljan" intervju (ako izuzmemo nekoliko kratkih izjava u vezi s kojima se Mira Jegdi jednostavno nije mogla zaobii). Mrdovi ih je imao na svakih tri-etiri meseca.

Verovatno zbog toga nije sluajnost to konzulica Jegdi nije niti nasledila niti preuzela niti uspela da osvoji "srca" hrvatskih vlasti, to je jedan od uslova i za dobrobit Srba u ovim krajevima (bilo joj je bitnije da se "dopadne" nekim Srbima koji niti hoe niti mogu da pomognu ni sebi a kamoli srpskom kolektivitetu).

 

Kad kamiodžija zaplače

 

... Septembra 2008. imao sam profesionalnu obavezu da se pozabavim sluajem vozaa kamiona koji se zove Zoran Prole, iz Bake je Palanke, a iji je teglja sa kontejnerom, dok je ovaj regulisao carinske formalnosti u rijekoj luci, sa obale - skliznuo u more. U kabini tegljaa, koja se nala pod vodom, bili su svi njegovi lini dokumenti, ukljuujui i paso, i neto malo novca. Policija je, naravno, odmah izvrila uviaj i ubrzo iz vode izvadila i njegove dokumente, ali je morska so potpuno izbledela sliku u pasou. Tako su svi ostali podaci iz pasoa bili itljivi, ali se lik na fotografiji nije video. Policija je Zorana Proleta odmah uputila u Konzulat da mu se izda putni list, kako bi se ovek mogao vratiti u zemlju. Meutim, hrvatska policija, koja je tu operaciju smatrala obinom formalnou, jer je o nesumnjivom identitetu nesrenika govorio ne samo sadraj pasoa (makar i sa oteenom slikom) nego i brojni drugi dokumenti, propratni carinski papiri i bizarnost same situacije, nije raunala s tim da u Konzulatu Srbije stoluje Mira Jegdi. Za razliku od hrvatske policije, po kojoj je sve bilo jasno i oigledno, ga Jegdi je pola od toga da nita nije jasno i da je sve sumnjivo, pa i sam nesrenik, jer "otkud ona zna da Z. Prole nije neto mutio sa slikom". Da rezimiram, kamion se naao pod vodom 6. septembra. Tek 10. septembra ga Jegdi je zatraila od vlasti u Srbiji proveru identiteta "osumnjienog", da bi 12. septembra stigla saglasnost da se mueniku izda putni list. Za to vreme se Zoran Prole u majici i kratkim pantalonama, u onome u emu je izaao iz kamiona pre nego to je ovaj skliznuo u more, muvao po Rijeci od nemila do nedraga.

Meutim, celu ovu priu priam zbog jednog detalja: kad se Zoran Prole, dravljanin Republike Srbije, kojem se dogodilo to to se dogodilo, makar koliko bilo bizarno i neverovatno, pojavio u Konzulatu i stao pred "kneza" (itaj konzulicu Miru Jegdi), ova se, iako je bila upoznata sa celokupnom predistorijom sluaja, da je ovek posle svega i doslovno ostao samo u gaama, na njega obruila poput kobre: "Ko ti je dozvolio da takav ulazi u Konzulat? Ovde se mora ulaziti pristojno obuen!". Jedan radnik Konzulata potvrdio mi je da je Z. Prole, koji je odmah "sproveden" u ve legendarnu biblioteku-kaznionicu, posle toga dugo naglas plakao, ne verujui da mu se to zaista dogaa, u "njegovom" Konzulatu u koji je doao da trai pomo.

 

Ne znam ja ništa, samo kažem

 

U komunikaciji sa nama, tzv. dijasporom, kako god nas videla i ime god nas sma(t)rala, ponaa se paternalistiki, pre bi se reklo vlasniki nego pokroviteljski. Neki se radi kakvog sitnog ili trenutnog interesa ukljue u takvu igru, ali im vide da nita ne dobijaju (neka sitna donacija, pokloni), otkazuju poslunost i "saradnju".

Jo i pre nego to je dobila simpatian nadimak konzul-deran (ne zna se da li zbog koliina koja moe da pojede ili zbog naina na koji to ini) pokazala je afinitete prema kontroli tueg novca, onog kojim hrvatska drava i lokalna samouprava finansiraju aktivnosti, manifestacije i "hladni pogon" institucija srpske zajednice. Upozorenje da e to da se dogodi, mi sa istoka njenog carstva dobili smo prvo iz njenog blieg okruenja, iz srpskih organizacija u Rijeci, a potom i iz Pule. Radi se o tome da je konzulica dala sebi za pravo da pojedince iz srpskih organizacija proziva i trai im "izvetaj" o dobijenim i utroenim parama, pa i "program aktivnosti" koji e tim parama ostvariti. Osetivi da e konzulica da ih uvali u velike neprijatnosti ako se sazna da predstavniku strane drave podnose raport o novcu dobijenom od hrvatskih poreskih obveznika, neki su je (prvo oni u Istri, pa onda oni u Rijeci) veoma brzo i, ak, grubo otkaili. Tako se dogodilo da, zbog poetne bahatosti, kasnije, kad je od konzulice iz matice zaista traeno da dostavi podatke o svim redovnim prihodima srpskih organizacija, a radi pravljenja prioriteta za pomo nekima od njih iz zemlje, ni takve podatke, iako su inae javni i dostupni javnosti, gotovo niko nije hteo da joj dostavi. Kasnije, kada smo poeli da konkuriemo za neke programe Ministarstva dijaspore i Ministarstva kulture Srbije, podrazumevalo se da se projekti alju njoj na "verifikaciju" i "strunu" ocenu, ak i kad o njima objektivno ne (treba da) zna nita.

Ako se izuzmu neki korisni potezi, koji su imanentno svojstvo njenog poloaja, funkcije i radnog mesta, pravo je udo kako gospoa konzulica gura sebe da posreduje u stvarima u kojima za posredovanjem nema potrebe. Ona bi da iz Rijeke, pa i naredbodavnim tonom, posreduje, ak i sekretarie, izmeu dvojice pojedinaca ili dve organizacije u Karlovcu ili Vojniu, ili izmeu institucija u Srbiji i ovdanjih pojedinaca. esto svima prosleuje imejlove upuene njoj lino iz neke institucije u Srbiji, ili institucijama u Srbiji privatne imejlove njenih "tienika". Tako ponekad pola dijaspore dobije imejl upuen Miri Jegdi koji poinje, recimo, sa "Draga Miro, evo ba smo se vratili sa godinjeg... Bilo lepo vreme... A u vezi s onim to si mi pisala o sadnicama...". Ili, o tome da je poslala imejl Peri slubeno obavetava Miku, da je obavestila Miku povodom Pere obavetava Radu, sa sugestijom da Rade obavesti Jovana, Milovana i Milku. Na kraju kruga je celokupna dijaspora obavetena o toku njene svesti.

Ga Jegdi e bez ustezanja, iako se u to uopte ne razume, logikom preduzimaa ("nije moje da se meam, ali je sigurno...") da alje svoje direktive-predloge ko koga da kandiduje za koju umetniku nagradu ili koja je politika partija za nas najbolja. A politika vidovitost i uenost ge Jegdi naroito je dola do izraaja tokom proteklih lokalnih izbora. Tamo gde je na izborima uestvovalo vie srpskih stranaka, tano je znala za koju e "svi Srbi da glasaju, jer tu je matematika jasna". Tamo gde su srpske stranke (SDSS) tek osnovane i prvi put izlaze na izbore (Primorsko-goranska upanija i Grad Rijeka, te Istra) tano je znala da e to biti "trijumfalan rezultat", jer e, "naravno", "svi Srbi da glasaju za srpsku stranku". Rezultat pomenutih izbora bio je na njenom konzularnom podruju katastrofalan, a najkatastrofalniji tamo gde je objektivno mogla najvie da utie - u njenoj neposrednoj blizini. Iako bi to, ipak, mogla da bude samo anegdota, uz male izuzetke, to dalje od nje - rezultat bolji.

 

I bogati povraćaju

I "ivotni projekat" ge konzulice Mire Jegdi, u vezi sa upravo ovim podrujem, koje ona naziva "povratnikim", pri emu "povratnicima" naziva ak i one koji su se, kako ovde govore, upravo (po)vratili iz opinga u Minhenu ili iz obilaska svojih vajcarskih rauna, doiveo je debakl. Naime, konzulica se ponudila da bude medijator i posrednik izmeu nekih srpskih institucija, pre svih Fonda za pruanje pomoi izbeglim, prognanim i raseljenim licima i Instituta za ratarstvo i voarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kao najveih donatora, i dijaspore u ovom delu Hrvatske. Ona je na sebe (zar sumnjate!) preuzela ulogu dobroinitelja u posredovanju izmeu Novog Sada i "sirotinje i bede" u "povratnikim sredinama" u Lici, na Baniji i Kordunu. Donacija obuhvata poljoprivrednu mehanizaciju, ukljuujui i traktore, semenski kukuruz, vone sadnice (jabuke, kruke, breskve), sadnice vinove loze i sl. Pomenuti Fond i Institut pokazali su se u zaista lepom svetlu i na visini istorijskog zadatka, slali su koliko su mogli, a to nije bilo malo, i poteno. Meutim, u procesu "posredovanja" Mire Jegdi donacije su, ukupno uzevi, zavrile u pogrenim rukama. Tanije, ono to je, po propagandi, namenjeno povratnicima, da stanu na noge i osposobe se za samostalan ivot, dakle za sirotinju koja nema poetni kapital pa startuje od nule, zavrilo je kod onih koji niti su povratnici niti su siromani. Naprotiv, neki su i bukvalnoi milioneri, u kunama ili evrima, svejedno. To to su najee i u kakvoj-takvoj vlasti, makar i srpskoj, samo potvruje princip.

Moda bi bilo nepravedno rei da je to bio cilj ge Mire Jegdi, ali je injenica da je to epilog njene organizacije, tanije njenog haosa. Tako je, umesto u ruke hiljada jadnika na koje pomislimo kada kaemo "donacija", "bive ratno podruje", "povratnik", "povratnika sredina", sve to je dolo raspodeljeno na ruke svega nekoliko pojedinaca, koji bi glatko preiveli i bez toga, koji ve imaju neke prihode (pa i dravnu slubu, to je ovde velika stvar) ili kojima je to profit na profit. Tako je najagilniji meu njima, Dragan Bjelivuk iz Vojnia, koji je u ivot ge Jegdi uao kao predsednik Vea srpske nacionalne manjine Vojnia, direktor zadruge "Naa zemlja" (zadruga je, inae, formalni uslov za doniranje mehanizacije) dobio i traktor, i dodatne maine, i prikolicu, i sadnice, i kukuruz... Ovde je medijski propraen njegov sukob za drugim lanom njegove "zadruge" kojemu nije dao da se poslui tim doniranim traktorom, pa ak ni nekom suilicom, koja je, navodno, i dobijena na zahtev i za potrebe tog koji je traio. Razlog koji je "uo od Bjelivuka": to je njegov "privatni traktor". Pa onda Nikola Pavi, koji se Miri Jegdi poklonio (i vodio je na janjetinu) kao potpredsednik optine Vojni. Gospodin Pavi je jedan od najbogatijih ljudi ovog kraja, zemljoposednik poznat po stadu od 600-1.000 ovaca. Ako je njemu zapelo da od drave Srbije, preko ge Mire Jegdi, dobije navodno 1.000 okota vinove loze (pa se silno razljutio jer je oekivao duplo vie, i toliko zemlje je pripremio), onda pred tom injenicom treba skinuti kapu. Pa ga Danica Mii, inenjer elektrotehnike, predstavnik srpske nacionalne manjine za optinu Lasinja, koja je dobila vie stotina sadnica voa. Pa Milorad Deli iz Vrhovina, ba kako se zove ne nekakav "povratnik" nego predsednik optine Vrhovine, koji je dobio vie stotina sadnica voa. Pa zadruga "Svarun" iz Vojnia, koja je takoe jedan od najveih primalaca donacija iz Srbije, iako se kao "kontakt" sa Zadrugom javlja ga Andri, supruga Neboje Andria, biveg HDZ-ovog predsednika optine Vojni (kojemu je Nikola Pavi bio potpredsednik), takoe jedan od bogatijih ljudi ovog kraja.

Istini za volju, treba rei da pomenute linosti ni sluajno nisu donacije izloili propadanju (ega je takoe bilo), niti su ih otuile (bilo i toga). Naprotiv, kod veine njih vonjaci napreduju odlino i strunjaci ih navode kao primer domainskog ponaanja. To, meutim, ne potire injenicu da su donacije otile u ruke bogatima, ali barem najmanje siromanima, da budu jo bogatiji, a ne onima koji se pominju u patriotskim frazama i lanim socijalnim i povratnikim floskulama. A sve to gotovo iskljuivo zahvaljujui gi Miri Jegdi, kojoj, dok je likovala u ulozi mecene o troku vojvoanske vlade, ni najmanje nije smetalo to su joj "jadni povratnici" - bogatai.

Mogue da je, videvi kako se pojedincima poklanjaju odjedanput stotine i hiljade sadnica, Srpsko narodno vee i to imalo u vidu kad je u prolee ove godine takoe doniralo sadnice na Kordunu, u Baniji, Lici i Dalmaciji, ali najsiromanijima, i to po tri, etiri, pet ili ekskluzivnih - deset komada po osobi.

Konano, prema naim saznanjima, najnoviji "projekat" Mire Jegdi je pokuaj opskrbljivanja donacijama iz Srbije izvesne Jadranke Radulovi, koja ima znaajnu imovinu u "povratnikoj" Drenici kod Ogulina. Prema informacijama iz Rijeke, i ga Radulovi je formalno spremna da prima donacije jer ima svoju zadrugu. Inae, verovatno je bogatija od svih gorenavedenih. Direktor je i vlasnik tvrtke Radulovi d.o.o. za graenje i promet nekretninama, na internetu se moe nai i kao vlasnik Obrta za posredovanje i usluge "11". Pa, poreski obveznici u Srbiji - na zdravlje!

 

 

P.S. Prema informaciji dobijenoj posle slaganja ovog teksta, konzul-eran u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Rijeci Mira Jegdi pozvana je da do 10. septembra napusti Hrvatsku i vrati se u zemlju.

 

 

 

Uticaj i bojkot

 

Kad se sve sabere, a i po vlastitoj kuknjavi, Miri Jegdi je, prema dostupnim podacima, samo jedan od etiri upana na njenom konzularnom podruju (onaj iz Liko-senjske upanije) odgovorio na poziv da je primi u uobiajenu kurtoaznu posetu po stupanju na dunost. Koliko je poznato, ovaj karlovaki i onaj istarski nisu joj ak ni odgovorili na ponudu (koja se, inae, automatski prihvata i samo se utanauje termin posete), a onaj primorsko-goranski napravio je posebno uvredljiv gaf: on je, zapravo, napravio oprotajni sastanak za Duana Mrdovia, odlazeeg prethodnika ge Jegdi, a Miru Jegdi je pozvao da tom inu prisustvuje, ime je odao poast odlazeem, smenjenom "izdajniku", a ponizio novog legitimnog diplomatskog predstavnika drave Srbije. Mi u dijaspori smo se udili kako je mogue da jedan diplomata na takvu uvredu dobrovoljno pristane. A to je i Hrvatima bio signal o kakvoj se osobi radi.

Isto tako, od etvorice upana, za vreme Mire Jegdi (za razliku od vremena Mrdovia) samo je jedan, uz sve prigodne pozive, kroio u zgradu Konzulata, i to onaj primorsko-goranski (Komadina) iz Rijeke. Desilo se to na kraju tree godine mandata ge Jegdi, i to neposredno pred lokalne izbore u Hrvatskoj, te se podrazumevalo da Komadina na takav nain apeluje na Srbe da ne glasaju za novoorganizovanu SDSS u tom delu Hrvatske, nego za njegovu SDP, kao to je to bilo do tada. Zanimljivo je, na primer, da ak ni gradonaelnik Rijeke Vojko Obersnel, figura uticajna i u hrvatskim razmerama, ovek koji je kod Mrdovia svraao u Konzulat na kafu (a vie puta je bio u slubenim posetama), za vreme Mire Jegdi niti jedan jedini put nije ni priao Konzulatu, a pogotovo se nije odazvao na brojne pozive povodom raznih kulturnih ili dravnih prilika!

 

 

Nismo tu

 

Jedan zanimljiv detalj. Kad je konzulica 9. maja ove godine, bila subota, povodom Dana borbe protiv faizma polagala venac na spomen-kosturnicu u Prkosu Lasinjskom kod Karlovca, oekivala je da se tamo skupe Srbi iz ovog kraja i cele Karlovake upanije. Nije, meutim, osim lokalnih stanovnika, doao niko, jer smo u to vreme organizovano sreivali devastirani spomenik na Petrovoj gori. Kad je konzulica zavrila u Lasinji, koja je, inae, svega par desetaka kilometara od Petrove gore, uinilo joj se da bi nama gore na Petrovoj gori bila velika ast da prekinemo posao i da njoj ukaemo poast pa je poela da zove mobilnim koga zna: "Da li da doem?", "Koga tamo ima?", "Sad u ja da doem, nemojte sluajno da odete?". Kad se s nae strane "ice" saznalo da bi Mira Jegdi da doe, nastalo je opte mahanje rukama i nogama: "Kai da nismo tu, evo ba sad zavravamo i kreemo... Za pola sata? A, ne, sigurno neemo biti tu!". Valjda je i ona shvatila, pa posle desetominutnog "buenja" odustala.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane