Natrag

Licemerje

Licemerje

 

Kako su se policija i mediji nali u istom problemu zahvaljujui gaenju izvornih principa profesije

 

Vreme pljuvaa i cinkaroa

 

 

U vreme kada sam se zapoljavao u beogradskoj policiji, na konkurs za 10 radnih mesta diplomiranog pravnika i diplomiranog ekonomiste prijavilo se preko 500 kandidata. Tada je postojao red. Danas takvog reda nema. Napredovanje u slubi je i te kako zavisilo od profesionalnog odnosa i rada, pa se nije moglo desiti da neko u periodu od samo jedne godine napreduje od operativca do generala, kakvi su sluajevi beleeni nakon "demokratskih promena", pie za Tabloid na urednik Josip Bogi, penzionidani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultan OEBS-a

 

Josip Bogi

 

Sadanje alopojke pojedinih vrhovnika srpske policije da Beograani nee da rade u policiji, da postoji manjak kadrova iz Beograda i da zato moraju da se zapoljavaju kadrovi iz unutranjosti, samo je konstatacija pogrene kadrovske politike "jednog samoivog i neiivljenog" biveg ministra policije, koga je upravo svim silama branio "ustavotvorac".

Naravno da to nije istina. Ne moe neko ko je doao sa strane da voli Beograd vie od dece koja su roena u njemu, a nemaju prava da taj isti Beograd ureuju i brane.

 

Istina je, meutim, malo drugaija. Nije tano da mladi Beograani nee da rade u dravnim institucijama (policiji), ve ne mogu da se zaposle od raznih partijskih kolega, bliskih roaka i raznih neznalica koji su zapoljavani bez ikakvih strunih, moralnih i profesionalnih kriterijuma. Zapoljavani su razni "stojseri", ljudi u policiji sa kupljenim diplomama, raznim fakultetskim diplomama fakulteta za koje niko nije uo. Pri tome svreni studenti redovnih fakulteta nisu bili podobni. Niko normalan nee da se zaposli u ustanovu i instituciju kojom nekompetentni ljudi rukovode i pokuavaju da nametnu svoje manire ljudima koji znaju svoj posao.

 

U vreme kada sam se zapoljavao u beogradskoj policiji, na konkurs za 10 radnih mesta diplomiranog pravnika i diplomiranog ekonomiste prijavilo se preko 500 kandidata. Tada je postojao red. Danas takvog reda nema. Napredovanje u slubi je i te kako zavisilo od profesionalnog odnosa i rada, pa se nije moglo desiti da neko u periodu od samo jedne godine napreduje od operativca do generala, kakvi su sluajevi beleeni nakon "demokratskih promena".

 

Demokratske promene su u praksi uglavnom zadrale i promovisale "pljuvae", iji su najvei kvaliteti bili opanjkavanje kolega i pisanje anonimki kolegama, a sada kada je nestalo pljuvake i kada treba da pokau znanje, nastao je problem jer ti isti "strunjaci" ne mogu da odgovore zadatku koji su prihvatili.

Veza izmeu ovog licemerja i licemerja javnih i tajnih predlagaa problematine ideje novog Zakona o informisanju, direktna je.

 

U jeku polemika i kritika na donoenje novog Zakona o informisanju, najglasnije kritike dolaze iz uglavnom tri grupacije kritiara Zakona.

Prvoj grupi pripadaju dojueranji "vladari" a sada "jedini pravi opozicionari", koji su, po njihovom linom miljenju, izloeni medijskom linu i koji tvrde da Zakon nita ne valja.

Drugoj grupi kritiara novog Zakona pripadaju "ekspertski strunjaci za sve" na ijem elu se nalazi najvei kritiar postojeeg Zakona o informisanju, isti onaj ovek koji je u prolosti najvie zloupotrebljavao taj isti Zakon - koji sada ne valja!

 

Na kraju, treoj grupi kritiara ovog zakona pripadaju ljudi iz struke koji imaju najvie prava i legitimnosti da donesu taj zakon, a u njegovoj izradi niti su uestvovali niti su imali prave mogunosti da reguliu svoj delokrug rada, kakav im pripada, kao u svim ureenim sistemima.

 

to se tie primedaba "prve grupe" kritiara, kada bi te primedbe iznosio neko drugi iz opozicionog bloka bilo bi to opravdano, ali iz redova ljudi koji su nemilosrdno linovali, razapinjali i pre suda osuivali pojedince, prilikom sramnih hapenja koja su se odvijala pred kamerama raznih televizija - mimo svih zakonskih propisa i bez ikakvih pravnih osnova - krajnje je licemerno. Sada kada su u opoziciji i kada im se takvo bahato ponaanje vratilo kao bumerang, sada se pozivaju na razne konvencije, zakone, ljudska prava itd., kao da su oni u vreme svojih bahanalija vodili rauna o drugima i o njihovim ljudskim pravima. Tada su im "nezavisni mediji" bili po volji, kada su objavljivali do kraja neproverene informacije o "raznim mafijama" iz izvora bliskih policiji i tuilatvu, a sada im ti isti mediji ne odgovaraju i treba ih disciplinovati i promeniti zakon!

 

Kakvi su licemeri gorepomenuti govori i injenica da su prilikom polaganja zakletve u parlamentu, u martu 2004 godine, "tedljivci" na elu sa najveim legalistom sa ovih prostora, doli slubenim autobusom, kako bi pokazali da su prethodne vlade bile rasipnike.

A ta je epilog njihove vladavine? Kupovina skupocenih automobila, podela i otkup slubenih stanova po povlaenim cenama, unitavanje institucija sistema i vraanje drave u pseudofeudalizam, gubljenje Kosmeta, Dravne zajednice SCG, pljaka Kolubare itd.

Oni nemaju moralno pravo nikoga da kritikuju, a kamoli pravo da pretenduju na to da ponovo dou na vlast. Oni su pokazali da ne znaju da vladaju Srbijom i da je njihova vladavina daleko od legalizma za kakve su se prodavali. Takvo pravno nasilje kakvo je vreno za vreme njihove vladavine teko e koja vlada da dostigne. U mnogome, posledice takvog pogrenog upravljanja trpe sadanji ministri i sadanja vlada, kojima su u mnogo emu vezane ruke.

 

Slina je situacija i sa predlagaima Zakona, tj. drugom grupom kritiara. Kada su vrili raznorazna blaenja i poniavanja pred kamerama i raznim novinama, meu kojima je bilo najgnusnije hapenje proslavljenog fudbalera i fudbalske ikone Dragana Dajia, to je bilo "normalno i opravdano" i novinari su bili OK, a sve radi pridobijanja birakog tela i prikazivanja odlune borbe protiv korupcije i kriminala. Sada kada ti isti novinari kritikuju poteze ministara iz "jedne ekspertske grupe za sve i svata", sada se predlau izmene Zakona o informisanju, tako drastine da se tim merama gase mediji i disiplinuju nepodobni novinari, kanjavaju novanim kaznama koje su neprimerene vremenu i prostoru, na ije donoenje je veoma otro reagovala i misija OEBSA u Beogradu. Sada kada su ti strunjaci videli da batina ima dva kraja i da mnogo boli izgovorena re, predvodnik te partije po cenu pada Vlade insistira na donoenju novog sramnog zakona. Trebalo je ranije da zna da batina ima dva kraja.

 

I na karaju trea grupa, opravdanih, kritiara - sami novinari i novinarska udruenja, najmanje su konsultovani i pitani o predlogu novog Zakona, iako na to najvie imaju prava. Naao se tamo neki pametnjakovi koji je izmislio nekakvu radnu grupu, za koju niko nije uo, napisali predlog Zakona i servirali ga na usvajanje "na gotovo" i za taj projekat uzeli novac.

Pa na ta bi to liilo kada biste poruili da vam kroja saije odelo, a da vam prethodno nije "uzeo meru"?! Tako je i sa ovim zakonom. Predlagai Zakona ureuju jednu veoma osetljivu oblast, a da pri tom nisu konsultovali strunjake niti su im dali mogunost da uestvuju, u okviru delokruga svoga rada, u ureenju medijskog prostora.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane