Natrag

(H)umorna pria

(H)umorna pria

 

Podela Srba i srpski specijaliteti

 

Na obrazu se vidi sve

 

 

I onda smo se podelili na potene i kriminalce, potkupljene i nepotkupljive, na legaliste i one druge koji se ne dre zakona kao pijan plota. Pa sledi podela na one koji su za izmene Zakona o informisanju i one protiv, na one koji imaju para i one koji nemaju, pa onda one to radi sopstvene fotelje prodaju dravu i one koji bi isto to uradili samo da su u toj fotelji, pa na Grobare i Delije... Na Srbe u Evropi i one koji bi Srbe zatvorili u rezervate i ogradili ih icom, kao Indijance. Na one koji su za Ruse i one koji su za kosooku utu brau.... Vie podela nego Srba.

 

Pie Nea (a ko bi drugi), ita onaj ko vie voli da ita nego da pamti

 

Nekada se mnogo mirnije i lepe ivelo. Televizija se gledala taman koliko treba, radio se sluao stalno i zato jer nisi morao da gleda u njega, a novine su se listale kada se stigne. Naravno, itala se Politika, eventualno Dnevnik, Zabavnik, Kekec i onda - BUUM. Kreu Novosti, Ekspres i zatim, sa razvojem tehnologije, i drugi. I svako je hteo da bude drugaiji. I bili su... Politika i mafija su duboko zavukli prste, poeli da koluju sopstvene kadrove... i dobili smo to to smo dobili.

Svakodnevno te obasipaju gomilom potrebnih i po miljenu urednika isto tako potrebnih, a u stvari dozlaboga glupih i nekorisnih saznanja. Valjda zbog elje da se u takmienju ko e napraviti gluplje i jo gluplje novine i radijske i televizijske emisije, i da se izbori vrh u itanosti i gledanosti. Naravno, menja se i renik koji se koristi.

Nekada su bili spoljni i unutranji neprijatelji. Protiv tih neprijatelja morali smo se boriti. Moramo pobediti (i pobedili smo) neprijatelja u naim redovima. Kako se to izvelo videlo se, fala bogu da je bilo televizije, pa smo sve videli crno-belo, a i u koloru, ko je strani neprijatelj. Slovenci su ustali sa svojih mesta u zajednikoj dravi i napustili sednicu CK SKJ-a. Dakle, isterali smo spoljnog neprijatelja. Ostao je unutranji, a i sa njim smo raskrstili tako to smo ga podelili na strane plaenike i domae izdajnike. Nevinih nema.

Onda su se Srbi podelili na partizane i etnike. Pa, kada je postajalo jasno da ih ima sve manje i da i jedni i drugi izumiru, priznate su ovim drugima zasluge za borbu protiv faizma. Pa onda, da ne bi ostali bez ratnih veterana, ovdanji politiari poeli su da izmiljaju ratove, dele Srbe na patriote i izdajnike. One koji su za srpsku stvar i one koji su za to da se Srbi razmnoavaju i ive u miru. Ali, ni partizani ni etnici nisu blokirali puteve, kao ovi to sede na inama ekajui da dobiju dnevnice. Setili su se posle deset godina da ih je neko zloupotrebio i poslao u rat!

I onda smo se podelili na potene i kriminalce, potkupljene i nepotkupljive, na legaliste i one druge koji se ne dre zakona kao pijan plota. Pa sledi podela na one koji su za izmene Zakona o informisanju i one protiv, na one koji imaju para i one koji nemaju, pa onda one to radi sopstvene fotelje prodaju dravu i one koji bi isto to uradili samo da su u toj fotelji, pa na Grobare i Delije... Na Srbe u Evropi i one koji bi Srbe zatvorili u rezervate i ogradili ih icom, kao Indijance. Na one koji su za Ruse i one koji su za kosooku utu brau... Vie podela nego Srba.

A sada malo o srpskoj domiljatosti i srpskim specijalitetima izvrtanja depova potroaima.

Jedna amerika firma - a ko bi drugi? - raspisala je nagradni konkurs meu zaposlenima, koji, naravno, najbolje poznaju proces proizvodnje, kako bez dodatnih ulaganja poveati proizvodnju. Radi se o fabrici koja je proizvodila zubnu pastu. A i nagrada je bila primamljiva.

Ideja je bilo svakakvih, ali jedna je zaista pobrala lovorike.

Pitanje: Da li ste ikada izbrojali koliko puta operete zube pastom koja se nalazi u tubi koju koristite?

Naravno da niste, kao to ni ja nemam pojma. Kada se potroi pasta iz tube, zamenite je novom tubom i to je to.

I onda ideja. Doseti se ovek. Da bi se poveala proizvodnja i naravno potronja paste za zube, dovoljno je postojei otvor za istiskivanje paste poveati sa pet na est milimetara i potronja paste e se poveati za dvadeset posto. Otroumno i matovito - nema ta.

I onda srpski specijalitet.

Shvatajui da nema nita od poveanja cena, umovi u javnim preduzeima u Novim Sadu dosetili su se kako da bez dinara dodatnih ulaganja i plaanja PDV-a opeljee svoje korisnike. JP istoa, na primer, svoje raune tampa ranije i dostavlja ih u mesecu koji jo nije zavren. Pa su tako rauni za avgust, sa datumom 31. avgust, podeljeni ve 26. i 27. avgusta. Gde je tos?

Nekada su se ovi rauni plaali do 15. u mesecu. Onda je taj rok postepeno skraivan do desetog, pa osmog i konano, kao sada - 4. septembra. Razlika od jedanaest dana pretvorena je u kamatu koja se posebno ne iskazuje na raunu korisnika usluga, ali u knjigovodstvu ovog JP je sigurno razdvojena od osnovne cene komunalnih usluga. Nisam se dalje bavio ovom temom i nisam raunao o kolikim se parama radi, ali sumnjam da e iko to i uraditi. Za Nobelovu nagradu, nema ta.

Na poetku ovog teksta pominjao sam priu o novinama koje slue da bi se prao tui prljav ve. Jer zna se, prljav ve se pere u ve-maini. Te maine moraju biti snane i jake, jer ovde su najprljaviji obrazi i, to bi rekao moj deda, na obrazu se vidi sve. A ako ga oblati ni Dunav ni Sava ga ne mogu oprati. A eto, izmislili su dezodoranse, prakove i ta ti znam jo da bi im obraz ostao ist, ali daba, tu ni varikina ne pomae. Ne pomae ak ni ve-maina. Pa ak i kad ne bi skakala, kao kod mog komije koji, uzgred, nije znao da treba da odvrne rafove koji dre bubanj pa je mainu zabetonirao za pod kupatila. - Sad vie nee skakati - ree komija sav srean posle obavljenog posla.

Ovaj moj komija je za Verovali ili ne, a matovitost Srba i politiara se tu ne zavrava.

Drugi je opet, da bi spreio da maina skae, stavljao decu da sede na maini dok se pere ve.

Naravouenije: Ne zloupotrebljavajte decu i ne pokuavajte da vam ona pomau da operete svoje prljave obraze i namere.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane