Kragujevac

 

Ljubinkova banda šikanira, maltretira, radi, gradi, krade i otima

 

 

Nisi interesantan, ni zabavan, a ni pametan

 

 

Neverovatna priča Nebojše Gavrilovića, predsednika sindikata iz Kragujevca. Ne verujem u sebe, ne verujem u njega, ne verujem da je ovo moguće. Ali pred njim stoji gomila papira. Ako koza laže, ne laže rog

 

 

Piše: Miodrag Milojević

 

U socijalizmu je radilo preko 600 radnika, fabrika se zvala Zastava alati. Danas se u kapitalizmu ista fabrika zove Unior komponente, vlasnici Slovenci, makar na papiru, jedan deo prodat je austrijskoj Vedi. Nebojša Gavrilović, bivši predsednik sindikata Nezavisnost, procenuje da danas radi oko 300 radnika.

Ništa se nije promenilo privatizacijom koja je okončana 2005. Generalni direktor Ljubinko, sa Jadrankom Savić, sa Mijajlom Stojanovim, profesorom Prištinskog univerziteta, koji je dodao jedno ''ić'' svom pezimenu pa je postao Stojanović - ta banda šikanira, maltretira, radi, gradi, krade i otima.

Ne menja se tim koji pobeđuje, isti sastav, ista meta, isto odstojanje.

Bez obzira na to što je u firmi imao dve pravnice, Ljubinko iz suda pre dvehiljadite dovodi  mladu Jadranku Savić i odmah zatim doktora prava iz Prištine da bude savetnik Jadranki. Profesor radi po ugovoru o delu. Uzima ogromne pare, on je doktor za isterivanje nepodobnih.

Gde nestadoše bivše pravnice? Jednu je Ljubinko najurio, drugu su šikanirali pa je otišla sama. Našla je i zaposlenje.

 

Ljubinkovo mešetarenje

 

Nebojša Gavrilović pobednik je na takmičenju strugara, najbolji je majstor Zastava alatnice, dobitnik diplome za 1996. godinu.

Kao najbolji majstor, dve godine kasnije postaje rukovodilac strugarima.

Zadovoljstvo je razgovarati sa njim, vrlo je inteligentan i izlaže redom, po unapred utvrđenom planu.

- Dve godine kasnije radnici me izaberu za predsednika sindikata, a onda počnu rukovodioci Ljubinkovi da mi dostavljaju podatke kako se krade.

Direktor Zastava alatnice, Ljubinko Mijailović, diktatorski vlada i čini čuda, kako pre tako i posle privatizacije okončane 2005. godine.

- Predao sam dokumentaciju ministru finansija Božidaru đeliću, obavešten sam da je đelićev zamenik, đorđe Ostojić, pokrenuo postupak i predao Okružnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.

Kako je direktor Ljubinko sa svojim saradnicima potkradao radnike: - Kad radnik ode na bolovanje i donese doznake, u fabrici se to ne priznaje dok ne potpiše predsednik Samostalnog sindikata, Radisav Vukojičić. Radniku će bez Vukojičića zaradu umanjiti. Primiće nekih 60 posto zarade ili 50 posto. Po zakonu, radnik na bolovanju prima 80 posto zarade.

Rukovodioci sindikata, direktor Ljubinko i ostali napravili su preko Apoteke Marković krađu od 900.000 dinara. Podizani su vitamini, šamponi, sirup od jagoda, tamponi, šveden biter...

- Evo papir, evo dokaza kako je direktor Ljubinko, dok radnicima zakida na bolovanju, podizao vitamine. Nikakav recept. Ne treba recept. Podiže se na potvrdu. Dovoljno je udariti fabrički pečat.

Krađa druga: - Kako je Ljubinko, sa novom pravnicom Jadrankom Savić, potkradao topli obrok. -  Sve do septembra 2002. godine radnici koji ne koriste nadoknadu za ishranu primali su novac. Od septembra 2002. godine Ljubinko počinje da knjiži nadoknadu za ishranu. Istovremeno, pravnica Jadranka Savić objašnjava radnicima da nemaju pravo na topli obrok. Znači, nadoknadu uzima Ljubinko sa saradnicima.

Podatke, dokaze o krađi iznosili su Ljubinkovi bliski saradnici. Običnom radniku ili predsedniku sindikata ti podaci nisu bili dostupni.

- Sastajali smo se van radnog vremena, na periferiji Kragujevca, u jednoj pečenjari. Tu su Ljubinkovi rukovodioci donosili dokumente.

Svaki rukovodilac koji je protiv Ljubinka, ili je smenjen ili isteran iz fabrike.

Javnost u radu. Javno, svi su se oni zaklinjali Ljubinku, tajno su iznosili prljav veš iz fabrike.

Regrese je Ljubinko davao kako mu se prohte, jednom knjiži, drugi put ne knjiži, tako da nemate pojma šta vam je dao.

- Diplomirani mašinski inženjer Jazdimir Lović, zato što mi je dostavio papire o krađi, smenjen je i raspoređen na radno mesto da održava struju. Ljubinko je hteo samo da ga odstrani, njemu je redovno davao platu.

-  Sramota me je što dolazim na posao i ne radim ništa...

Naravno, Ljubinko je i tog inženjera najurio iz fabrike, u pogodnom trenutku.

Nebojša Gavrilović nateran je 2004. godine da ode iz fabrike bez otpremnine. Seća se šta je bilo pre toga.

- U fabrici okače papir, ako hoćeš da radiš za praznik, odričeš se nadoknade od 35 posto. Postoji mogućnost da odbiješ, ali tada snosiš sankcije i teror dok sam ne napustiš fabriku.

Primio me je doktor pravnih nauka, Stojanov, koji je sedeo kod Jadranke i hatezejca. Stojanov, koji se u fabrici pojavio pred bombardovanje, 1999. godine, radi po ugovoru o delu. U fabrici, Stojanov je obavljao ulogu političkog komesara. Stojanov je odmah prešao na stvar: - U interesu svih, u interesu kolektiva je da nema nadoknade za rad na praznik - kaže Stojanov. Sad će ti Jadranka doneti kafu...

Dovoljno je da radnik i Stojanov popiju kafu da stvar bude završena u interesu Ljubinka.

- Imam skuvanu kafu u pogonu kod  strugara. Da požurim, dok je još vruća.

- Kad je počeo moj sukob sa mafijom? Moguće je onda, za vreme bombardovanja, kad je Ljubinko izdao naređenje da se radi za vreme vazdušne opasnosti.

Možda drugi put. Pozvao me je doktor Stojanov.

Stojanov je odmah prešao na stvar: - Potrebno je da se izbaci jedna grupa radnika. Ti, sa predsednikom Samostalnog sindikata Vukojičićem, treba samo da staviš potpis.

Nebojša Gavrilović je pogledao u spisak: - Izbacuju sirotinju i poštene, lopovi ostaju.

Doktor Stojanov, on uvek ima rešenje. Odlučio je da razbije sindikat Nezavisnost.

- Doktor Stojanov je pozvao mog najboljeg drugara. Obećavaju mu grupu i bolje radno mesto da izađe iz sindikata. On mi sve ispriča.

Rekao sam da izađe iz sindikata da vidimo šta će se desiti. Dali su mu bolje radno mesto, sa struga je prebačen gde je čistije. Uživao je, ali kratko. Kad sam napisao, oni ga isteraju iz firme, isteraju i Zorana Nedeljkovića, sekretara sindikata.

Poučan je slučaj Stojkovića, radnika iz sela Sumorovca u Gruži.

- Stojković je imao teško radno mesto. Kad je mraz i sunce, kad zapeče zvezda, on je pored  ljubičastog plamena. Nije imao ko da im radi. Hatezejac ode u Zastava ambulantu i zaključi mu doznake. Nasilno mu prekida bolovanje.

Stojković iz Sumorovca je burno reagovao. Rekao im je u lice, izgovorio je par grubih reči.

- Pozvali su Zastava bezbednost, savladaju ga, vežu i udare injekcije. Kad je dvehiljadite  godine došlo do promene vlasti, Stojković je na sindikatu pričao šta su mu radili. Dokaza za tretman na Nervnom nije bilo. Kompletan karton nestao je iz Zastavine ambulante.

- Trebalo me isključiti iz sindikata. Ljubinko poziva poverenike  Dragana Ranića i željka Perovića, Granski sindikat metalaca. Obojica su to javno priznala. Oni ne mogu da me smene, nisu me oni ni izabrali. Smenio me je Dragan Matić, predsednik Granskog sindikata iz Beograda. Razlog je što sam ga obavestio da se željko Perović tajno sastaje sa Ljubinkom i potkrada radnike.

Poverenik koristi Zastavin auto za poslove koji nemaju veze sa sindikatom. Dostavljamo gde je, u restoranu Zastavino podrumče, vodio donatore na ručak. Račun pokriva Slavoljub đoković iz ASNS-a.

Radnici čitaju na oglasnoj tabli. Dragan Matić smenjuje Nebojšu Gavrilovića na sednici koja je održana 10. juna, zbog pisma koje je upućeno šest dana kasnije, 16. juna.

Kad je to izazvalo sprdnju u fabrici, Matić se ispravlja. U ispravci kaže da su ''zbog hitnosti" u IMT - Rakovica održane dve sednice, 10. i 30. juna.

Kakve veze ima IMT - Rakovica sa alatnicom iz Kragujevca? Zbog ''hitnosti'' u IMT - Rakovica, smenjen predsednik sindikata u Kragujevcu.

- Zvao sam ljude iz IMT - Rakovica. Ništa se tamo nije desilo.

 

 

Tajni poslovi

 

Ganjam moju prijavu koju sam podneo Ministarstvu finansija. Prijavu sam podneo kao predsednik sindikata i kao oštećeni, i meni su rađeni obračuni koji ne odgovaraju činjeničnom stanju. Pošto sam od državnog tužioca dobio da je predmet predat Okružnom javnom tužiocu u Kragujevcu, obratio sam se 19. septembra 2006. Od septembra do l5. marta sledeće godine ne dobijam nikakav odgovor. Ponovo odem kod sekretarice 30. marta. Izašao je Nenad Jovanović, zamenik javnog tužioca, čovek čije ponašanje me je podsetilo na hijenu.

- Dobićeš odgovor od opštinskog javnog tužioca! - rekao je Jovanović.

- Međutim, dobijam odgovor od okružnog. Nenad Jovanović piše: "Ovim dopisom Vas obaveštavamo da je postupak protiv Ljubinka Mujailovića, Radisava Vukojičića i Velibora Markovića obustavljen zbog nedostatka dokaza."

Međutim, Velibora Markovića nema u mojoj prijavi, taj čovek ne postoji u predmetu suda. - Dobićeš isti odgovor i od Opštinskog suda.

Obratio sam se predsedniku Opštinskog suda, žarku Stevanoviću, izneo je spise: - Zbog čega je obustavljen postupak? Ne piše ništa. Veštaci utvrdili da Apoteka Marković nema dokumentaciju za 900.000 dinara, da fabrika nema dokumentaciju. Nikakvo obrazloženje.

Neko će s pravom postaviti pitanje ko je Ljubinko, pitanje njegovih stručnih referenci: - Ljubinko je bio niko i ništa, običan upravnik pogona, dok njegov rođak, Ljubinko Cvetić, nije postavljen za načelnika SUP-a u Kragujevcu. Ljubinko je mašinski inženjer, ali ja, kao jedan od najboljih radnika, nikad pred sobom nisam video Ljubinkov crtež. Prvoplasiran na takmičenju ne mora biti i najbolji strugar. Moj kolega, radnik iz sela Resnika kod Kragujevca, mogao je napraviti sve što vidi očima. Zbog godina, radio je nešto sporije. šta je bilo sa njim? Ljubinko ga je isterao iz fabrike. Najbolji inženjer u fabrici bio je Radosavljević, sa titulom magistra. Njega je isterao Ljubinko uz pomoć doktora Stojanova. Uz pomoć Jadranke Savić i Ljubiše Stevanovića.

- Ko je Ljubiša Stevanović?

- Sinovac Veroljuba Stevanovića, gradonačelnika. Tako se pričalo po fabrici.

- Za rukovodioca strugarima postavlja se totalni analfabeta. Navodim jedan detalj da pokažem koliko taj čovek ne zna ništa. Treba napraviti ručku, jedan krug, a nož je urađen samo za jedan deo radijusa.

- Prevrni nož naopako, a zadrži isti smer!

- Kad se prevrne nož, rezna ivica dolazi odozdo, tada ili komad ispada iz mašine ili nož puca.

- Shvatam da moram da odem, postavlja najgore na rukovodeća mesta, najgori su nagrađeni, ljudi koji znaju da rade mož' samo da kukaju.

Susret sa Ljubinkom u hodniku: - Tebi pare neću da dam. Možeš samo da odeš bez otpremnine.

- Dvojica radnika, Krstan i Obradović, dobijaju otpremninu, sa otpremninom odlaze u penziju i nastavljaju da rade. Treći, Nenad Gavrilović, obrađen je za invalidsku penziju, ali dobija otpremninu. Istraga je vođena samo za prvu dvojicu, Nenada Gavrilovića nema u predmetu.

Otpremninu dobija Zoran Obradović, čovek koji je u radno vreme izrađivao abrihtere (uređaj za finu obradu drveta). Abrihteri su rađeni na crno o čemu postoji zapisnik prethodnog sindikata.

U zapisniku stoji priznanje dato disciplinskoj komisiji: - Više od 36 godina sam radio pošteno, sve do sada sam radio pozitivno, osim ove situacije...

Izrada abrihtera na crno odlazila je, naravno, u privatne džepove.

- Rađeno je serijski. Kod Obradovića nađu dve osovine, kod jednog strugara nađu treću. Ceh je platio strugar sa jednom osovinom, Obradovića je Ljubinko zaštitio. Obrazloženje: nije radio za tržište, nego se zanimao, to mu je hobi.

- Kako su abrihteri iznošeni? U delovima?

- To je gomila gvožđa. Ne može se izneti deo po deo, može se isterati kamionima, da se to pokrije nečim.

- Isterani radnik završio je u privatnoj firmi Andrije Maksića u prigradskom naselju Korićani. Andrija Maksić je non-stop kamionima navraćao u našu firmu. Niko živi ne zna šta taj čovek tovari, niko od radnika ne sme da pita. Maksić je radio u Nemačkoj, imao je skromnu radionicu na putu za Kraljevo. Maksić je rođak Ljubinku. Od skromne radionice sagradio je manju fabriku.

 

 

šta je bilo na početku?

 

- Obraćam se opštinskom tužiocu, Dušanu Milosavljeviću, 10. aprila 2007. godine. čovek me istog dana prima. Nije uzeo ni da vidi predmet. Predstavio sam mu se.

- šta ćeš, ti nisi ni podneo prijavu?

- Kako?

Dušan Milosavljević se priseća: - A, ima nešto u vezi Apoteke Marković... Vođena je istraga...

- šta je bilo?

- Nema dokaza. Ja znam da je Tatjana Stojković-čunković izvrstan tužilac, poznajem njen način rada, da je vodila postupak kako treba.

- Gde je i kako je SUP pribavljao dokaze? Nije pozvan niko od rukovodilaca, nisam pozvan ja, dokumentacija o krađi je kod mene.

Milosavljević tera svoje. Nastavlja da hvali Tatjanu Stojković-čunković.

- Vidim da me čovek zavrće, uhvatim i pišem nov zahtev, da mi sve informacije dostavi pisanim putem.

Imam informaciju da niko od rukovodilaca nije pozvan iz SUP-a. Niko me ne obaveštava o obustavi krivičnog gonjenja, ja sam i morao da budem obavešten i kao oštećeni i kao podnosilac prijave.

Nebojša Gavrilović dobija pisani odgovor  - Dušan Milosavljević ga obaveštava je sve informacije dao kad me je primio i to u prisustvu svog postupajućeg zamenika, Tatjane  Stojković-čunković.

Koju ja nikada u životu nisam video. Laže. Nije bila prisutna.

Opet idem kod predsednika Opštinskog suda žarka Stevanovića, on me sada upućuje na okružnog tužioca.

To je kao kad se obraćaš drogiranim ljudima. Dobijam odgovor da je on izvršio nadzor predmeta i da je utvrdio da ne postoje nezakonitosti u radu tužioca i ljudi iz SUP-a.

šta je bilo na početku? - Radisava Vukojičića, predsednika Samostalnog sindikata, pitao sam šta je podizano u Apoteci Marković. Dobio sam odgovor da su podizali prvu pomoć. Alkohol, vata, gaza, ništa drugo ne postoji.

- U firmi je svaki radnik morao da potpiše papir da se odriče dugovanja, što se tiče neispravnih obračuna i drugih mahinacija. Ko se buni, nema mu pomoći. Nađu neki razlog da te šutnu.

- Sa manjom cenom rada plate su 2001. bile veće nego nekoliko meseci kasnije kad je cena rada povećana. Kako? Ubacivali su neke šifre koje niko živi ne razume.

Rukovodioci mi dostavljaju papire da je Radisav Vukojičić podizao za ćerku šampone, tampone, vitamine, kreme... Svaka potvrda je vrednosti dve-tri hiljade dinara. Na svoje ime je podigao vitamine u vrednosti preko 10.000 dinara.

Postavljam pitanje koliko je novca potrošeno na sudske sporove sa radnicima, i ko je kriv što su vođeni procesi za koje se unapred znalo da će biti izgubljeni. Kad radnicima pukne film, oni tuže firmu, dobijaju na sudu. Pravi se šteta firmi.

Za Ljubinka to ne predstavlja problem: - Nije davao iz svog džepa. Samo da te zeza.

Moj prvi rukovodilac odlazio je montažu i iznosio pune torbe delova. Izrada abrihtera vršena je u vreme njegovih dežurstava.

Zoran Stanković radnik je sa trećim stepenom. Ljubinko ga postavlja na mesto mašinskog inženjera.

- U dokumentaciji imam papir gde Zoran Stanković falsifikuje Vukojičićev potpis i dostavlja njegovoj bliskoj prijateljici. Ona preko Apoteke Marković podiže irigator. Recepte može da napiše samo doktor, potvrde potpisuje samo Vukojičić. Onda odete u Apoteku Marković i naručite. Tamponi, šamponi, sirupi, sokovi.

- Evo dokaza! žena podiže irigator na falsifikovanu potvrdu.  Falsifikat je lako uočiti. Vidi se, pečat sindikata je fotokopiran. Preko njega je udaren fabrički pečat, original.

- Na sudu se pojavljuje čovek koji svedoči da je on kao rukovodilac pogona tražio da dvojica radnika koji su dobili otpremnine ostanu u fabrici. Taj čovek nikada nije bio rukovodilac pogona, već neki sporedni rukovodilac iz magacina.

Dana 10. 7. 2002. godine zaključen je ugovor sa Krstanom da ode iz fabrike. Dana 11. 7. isti čovek je potreban fabrici. Isti slučaj je i sa Obradovićem, samo dve godine ranije.

Na sudu Branislav Dmitrović, sudski veštak, svedoči da Apoteka Marković uopšte nama dokumentaciju. Doktor koji je veštačio šta je podizano u Apoteci Marković pozvan je u sud, pojavljuje se u 11 sati i 10 minuta. Izlazi iz suda pet minuta kasnije. Nema šta da veštači.

Dao je, pred sudijom Zvonkom Nešovićem, izjavu da nema dokumentacije. Tatjana Stokovi  čunković odustaje od daljeg gonjenja.

Trebalo je nešto hitno preduzeti. Preko policije Ljubinko pokušava da ukroti Nebojšu Gavrilovića. Policija počinje da obilazi kuću.

Istragu je vršio kapetan Goran Divac. Lopovi se štite, mene optužuju za proneveru.

- Zbog čega je obustavljen novac za sindikat? Kapetan Divac ima informaciju da je neki ovan pojeden u kafani kod Simića, na autobuskoj stanici.

- Novac je u mom odsustvu obustavljen od strane odbora sindikata. Vidi se ko je potpisao  - Zoran Nedeljković. Goran Divac me predaje javnom tužiocu.

-  Divac, sad sprovodiš istragu protiv mene?! šta si radio protiv Ljubinka?

- Ja sam njima napisao, po dva osnova.

Divac nešto jeste napisao. Po otpremnici i po Apoteci Marković. Ne odgovara javnom tužiocu ništa.

Po trećem osnovu - za abrihtere - sada se spore javni tužilac i SUP. Javni tužilac tvrdi da je treći zahtev predat SUP-u, SUP tvrdi da treći zahtev nije predat.

Obavio sam razgovor sa Goranom Janjićem, načelnikom za privredni kriminal.

Janjić tvrdi da ne postoji treći osnov.

Janjić vrti telefon, ''okreće'' javnog tužioca. Kao, vodi razgovor. - Ne postoji treći osnov. Evo, rek'o mi javni tužilac.

 

 

Prijave

 

Mislim, zovu me u SUP po mojoj prijavi u vezi sa krađama.

Dočekao me je inspektor Nikić. - Ima neka prijava protiv tebe!

- Nije protiv mene, nego sam ja podneo prijavu za krađu.

- Nije to, protiv tebe ima jedna prijava.

Ko je podneo prijavu?

- Zoran Stanković. Piše, pretio si im da ćeš ih pobiti gore nego onaj u Paraćinu.

Zoran Stanković je glavni falsifikator preko Apoteke Marković.

Za Nikića mogu reći da je korektan, vremenom me sve više preuzima Nedeljko Aksentijević, radnik SUP-a. Nedeljko je zemljak Ljubiši Stevanoviću i Veroljubu Stevanoviću, gradonačelniku Kragujevca.

Povodom akcija, pisali su pismo, ulazio sam par puta u fabriku.

- Proveo sam 8. marta 2007. godine u fabrici 15 minuta. Po podne, u tri sata, pred mojom kućom su ljudi iz SUP-a. Pretio si. Dođi po podne u šest da daš izjavu.

Drugi put ga privode što je pisao pismo Ljubinku Mijailoviću, pismo je dostavio sekretarici:

- Poručujem ti sledeće. Nisi više interesantan, nisi ni zabavan, a po mom mišljenju nisi ni pametan.

Istoga dana, po podne stiže policija, nosi pismo. - Opet si pretio?

- Zašto si me pozvao? Ima li tu negde uvreda, ima li pretnji? Nisi interesantan, nisi zabavan, po mom mišljenju nisi ni pametan.

- Znaš napisao si... Tvoj problem je doktor Stojanov i njegovi postupci.

Drugi su korektni, Aksentijević i Divac nisu. Aksentijević se pravdao: - Ne bih ja, majke mi, nego naterao me šef. Podvučeno crvenom olovkom.

Slučaj mašine. Bio je to najteži slučaj. Slučaj koji  za malo nije plaćen glavom. Tražio  je, verovatno, da mu se umesto otpremnine dodeli mašina.

- U mom odsustvu otkucaju i stave na oglasnu tablu da je meni mašina odobrena. Onda puste glasine, nahuškaju radnike da ću da odem iz fabrike sa mašinom, da proizvodnja staje, da rušim fabriku, prekidam proizvodnju...

Ko je to izmislio, da li Jadranka Savić, da li doktor prava Stojanov?

Tada sam, u septembru, zbog mašine i zbog srca završio u bolnici. Tada sam bio pred nervnim slomom.

- Jesu ti dali mašinu?

- Kakvu mašinu? Okačili su papir u fabrici da sindikat i radnike okrenu protiv mene. Uspeli su.

Na pitam šta je bilo dalje. Skinuli su papir sa oglasne table. Sa papirom, nestalo je i mašine.

Sada su prevazišli vlastite mogućnosti. Bacili su kosku među radnike, priredili su mu linč.

I Radisav Vukojičić, i Jadranka, i doktor prava Stojanov, svi oni danas rade u fabrici  Unior komponente, nekada Zastava alati.

šta suim trebali toliki vitamini, šamponi, sirupi i tamponi za 900.000 dinara, preko Apoteke Marković?

- Svi rukovodioci, na čelu sa Ljubinkom, ljudi su u godinama. Ljudi koji vole život. Vitamine koriste za podmlađivanje. Njihove vremešne ljubavnice Apoteka Marković  snabdevala je preparatima koji produžavaju mladost, a starost čine lepom i bezbrižnom.

Apoteka Marković je u muđuvremenu ugašena. Ko sada izdaje vitamine? Ko pije sirupe? Ko pije a ko plaća?

Komšije upiru prstom. - Ovde se nalazila Apoteka Marković.

Lokal se renovira. Moleri rade, obliva ih znoj. Rade bez sokova, bez vitamina.

- Poštovana gospodo! Po drugi put od vas tražim da izvršite nadzor predmeta KTR 182 - 03 koji ste prosledili Opštinskom javnom tužilaštvu...