Natrag

Rat na kredit

Rat na kredit

 

Da li e Avganistan postati Obamin Vijetnam

 

 

Makljaa u sanduku peska

 

Amerikanci nee da slue vojsku, nee da se angauju kod kue i nee da plaaju poreze kojima bi ti ratovi bili plaeni. Amerika vodi ratove na kredit

 

Milan Balinda

 

U ponedeljak, 17. avgusta, u jednom obraanju vojnim veteranima, ameriki predsednik Barak Obama o ratu u Avganistanu rekao je sledee: "Ne smemo zaboraviti da ovo nije rat koji smo izabrali. Ovo je nuni rat". Na stranu da li predsednik Obama zaista veruje u to to kae, ali mnogi se pitaju da li je rat u Avganistanu zaista nuni rat.

Skoro svi komentatori se slau da je jedan od tih nunih ratova bio pre skoro osam godina, ali da on to odavno ve nije. Nakon teroristikog napada 11. septembra, Sjedinjene Drave su reagovale u samoodbrani i zbog potrebe da uklone talibane sa vlasti u Avganistanu. To je bio jedini nain da zaustave dalje delovanje teroristike grupacije Al Kaide iji je glavni tab u to vreme bio u Avganistanu. Al Kaida je morala biti onesposobljena. Sada sve indikacije ukazuju na injenicu da Sjedinjene Drave i Velika Britanija, koje predvode NATO snage u tom ratu, nisu nita vie do jedan od uesnika prolongiranog graanskog rata u toj zemlji koju NATO vojnici zovu "sanduk peska".

Nuni ratovi moraju da zadovolje dva kriterijuma: moraju, pre svega, da budu od vitalnog nacionalnog interesa, a drugi kriterijum je da ne postoji nijedan drugi nain osim vojnog da se ti interesi zatite. Drugi svetski rat, Korejski rat i rat u Persijskom zalivu bili su nuni ratovi. Vijetnamski rat, rat u Bosni, na Kosovu i Iraku, spadali bi u "ratove izbora". Naravno, ratovi nisu nova otkria ljudskog delovanja, ali uvek se postavlja pitanje da li se vojnom akcijom moe postii bolji rezultat nego ako se upotrebe neke druge metode, kao i da li bi cena ratovanja, to u ljudskim ivotima i stradanjima to u novcu, bila prihvatljiva. Kako sada stoje stvari, kraj rata u Avganistanu nije na vidiku. Prisustvo stranih trupa, NATO snaga na elu sa Sjedinjenim Dravama, slui kao podstreka za jo ee sukobe izmeu suprotstavljenih tabora u toj ekstremno siromanoj zemlji. Tek zavreni izbori, iji su nam rezultati jo nepoznati, najverovatnije nee umnogome promenuti sutuaciju, bez obzira na to da li e pobediti sadanji predsednik Hamid Karzai ili njegov bivi ministar inostranih poslova Abdula Abdula.

U istom govoru ratnim veteranima, Barak Obama podvukao je i sledee: "Oni koji su napali Ameriku 11. septembra kuju zavere da to ponovo urade. Ukoliko se ne spree, talibanski pobunjenici stvorie jo vee sklonite iz koga bi Al Kaida planirala kako da ubije jo vie Amerikanaca". Ova reenica, osim to podsea na pojednostavljeno razmiljanje prethodnog amerikog predsednika Dorda V. Bua, najverovatnije ne odgovara realnoj situaciji dananjeg stanja. Prvo, Al Kaida vie nije grupa mudahedina, ve mrea radikalnih teroristikih grupacija koje deluju ne iz jednog centra, ve iz mnogih delova sveta. Sam vrh Al Kaide se u ovom trenutku nalazi u nepristupanim planinama Pakistana, a ne Avganistana. Ako bi se taj "generaltab" onesposobio, mogla bi u propagandne svrhe da se proglasi pobeda i izae iz Avganistana, ali delovanje mree Al Kaide bi se nastavilo.

Potom, operativni plan napada od 11. septembra skovan je u Nemakoj, a ne u Avganistanu, a u to vreme, kao ni sada, a ni u budunosti, u Avganistanu ne postoje kole letenja velikim putnikim avionima. Jedino to je tano jeste injenica da je Osama bin Laden bio u Avganistanu i da su tamo u nekoliko Al Kaidinih centara trenirali neki teroristi. Meutim, puzanje po zemlji, pucanje iz kalanjikova i preskakanje bodljikave ice ne predstavljaju opasnost ni za Ameriku ni za ostatak zapadnog sveta. Ako se svemu tome doda injenica da u Avganistanu teroristi niti mogu da naprave atomsku bombu niti bilo koje drugo oruje za masovno unitenje, onda insistiranje da bi se vojnom pobedom u Avganistanu reio problem radikalnog muslimanskog terorizma nije nita drugo do - glupost.

To to su muslimanski ekstremisti nanianili na Pakistan i atomske bombe koje u toj zemlji postoje, sasvim je druga pria, ali jurcanje za talibanima po avganistanskim planinama samo po sebi nee reiti probleme terorizma.

Ukoliko bi Sjedinjene Drave uspele da oforme jaku vladu u Avganistanu, to je najverovatnije nemogue u zemlji koju ine plemenski klanovi, to i dalje ne znai da bi ta vlada kontrolisala itavu teritoriju zemlje. Delovi zemlje koji ne bi bili pod njenom kontrolom bili bi pod kontrolom protivnike strane. Isti sluaj je u Pakistanu, a postoji realna mogunost da se sukobi proire na jo nekoliko zemalja Centralne Azije. Barak Obama takoe zna, potvruju neke nezvanine informacije, da moe da doivi sudbinu Lindona Donsona, koji zbog rata u Vijetnamu nije mogao mnogo toga da uradi u samoj Americi. On to zna zato to je solidan poznavalac istorije, a i sam Avganistan oitao je drugim osvajaima istorijske lekcije. Prvo Englezima, potom Sovjetima... Englezi su shvatili jo sredinom pretprolog veka da je za vojnu pobedu potrebno poznavati kulturu neprijatelja. Istina, poznavanje kulture zemlje ne garantuje pobedu u ratu, ali njeno nepoznavanje garantuje gubitak.

Talibani ne mogu da se pobede vojnom silom ukoliko se prvo pobede na politikom planu. Jedan od naina da se potisnu talibani je da se poraze na finansijskom polju. Odnosno da se njihovim regrutima, nezaposlenim mladiima, ponudi vie novca od onoga to mogu da sakupe ratovanjem.

Sami avganski seljaci nerado posluju sa talibanima, raznoraznim "vojvodama" ili s brutalnim trafikantima drogom, ali dok god nemaju drugog izbora, nastavie tu saradnju. Talibani moraju biti marginalizovani, a to nee biti moguno uraditi upotrebom surove sile. Problem je to za Avganistan nije jednostavno primeniti nijedan od kompleksnih planova. Avganistan je mnogo manje razvijen od Iraka i nema infrastrukturu, edukaciju i prirodna bogatstva koja postoje u Iraku. Avganistan je kao besan pas koga ovek dri za ui: niti moe da ga dri u nedogled, niti sme da ga pusti.

Avganistan, naravno, nije istovetan Vijetnamu. Na vrhuncu rata Sjedinjene Drave imale su pola miliona vojnika u Vijetnamu, dok ih danas u Avganistanu ima manje od 70.000. Veina amerikih vojnika u doba rata u Vijetnamu bili su regruti. Danas su to dobrovoljci - profesionalni vojnici.

I mada je raspoloenje u Sjedinjenim Dravama svakim danom sve vie protiv rata u Avganistanu, ipak injenica da tamo nisu regruti ublaava antiratni gnev amerike publike. Sve u svemu, manje od jedan odsto Amerikanaca nosi vojne uniforme. Avgustovsko istraivanje javnog mnjenja koje su radili dnevnik Vaington post i TV mrea ABC njuz pokazuje da manje od 50 odsto Amerikanaca podrava intervenciju u Avganistanu. Rezultati istraivanja u julu, koje je radio Njujork tajms sa CBS njuzom, pokazuju da ak 57 odsto Amerikanaca smatraju da je situacija u Avganistanu loa po SAD. Amerikanci, u sutini, ne ele da budu deo ratova koje Vaington vodi. Nee da slue vojsku, nee da se angauju kod kue i nee da plaaju poreze kojima bi ti ratovi bili plaeni. Amerika vodi ratove na kredit.

Ameriki komandanti u Avganistanu zahtevaju jo vojnika tvrdei da su talibani, koji se infiltriraju iz Pakistana, svakim danom sve jai i da su NATO snage, veinom amerike trupe, brojno nedovoljne da im se suprotstave. Ova injenica, a i broj poginulih amerikih i britanskih vojnika zaista bude seanje na Vijetnam.

Oko 17.000 novih amerikih vojnika pojaae NATO vojne snage, ali glavnokomandujui u Avganistanu, admiral Malen, tvrdi da to nee biti dovoljno. Admiral podvlai da su talibani svakim danom sve opasniji i bolje trenirani neprijatelj.

Tome bi trebalo dodati slabu borbenu gotovost regularnih avganistanskih trupa, korupciju, a i injenicu da na pakistanskoj strani granice talibani vrljaju po elji. Ipak, veina talibana i nisu posveeni mudahedini koji bi da uspostave strog muslimanski sistem ili napadnu Ameriku na njenoj teritoriji, ve je to labava koalicija raznoraznih grupacija koje imaju, pre svega, materijalne ciljeve. Ta bi se koalicija mogla oslabiti i drugim metodama, koje nisu vojne.

ta rade amerike trupe u Avganistanu? Pokuavaju da sprovedu taktiku koja lepo izgleda na papiru, ali uglavnom ekaju da izgube. Takoe ekaju da sami Avganistanci uloe napore u pacifikaciji sopstvene zemlje, ali se to, bez obzira na to koliko je nelogino, nee dogoditi. Takoe ekaju rezultate izbora sa namerom da nova vlada krene u borbu protiv korupcije - ali se ni to nee dogoditi. Avganistan je neto drugo: to je zemlja ratobornih "vojvoda", trafikanata i uzgajivaa opijuma, koliko god ova ocena zvuala "politiki nekorektno".

Plemensko ureenje u zemlji nikada nije ni poznavalo ni priznavalo centralnu vlast. Tako je bilo, tako je to sada, a moda e se sve to promeniti jednog dana... Za to vreme ljudi gube ivote, i to ne samo vojnici i pobunjenici ve i znatan broj civila. Avgust je bio najpogubniji mesec za NATO snage. Patrole u oklopnim vozilima naleu na improvizovane eksplozivne naprave i mladi momci, bez obzira na to to su u vojnim uniformama, besmisleno gube ivote.

to se Al Kaide tie - nije prisutna u znaajnom broju u Avganistanu. Vie je ima na internetu, a moda vebaju preskakanje balvana po nekim nemakim ili francuskim umama. Ima je znatno vie u Pakistanu, a to moe da bude zabrinjavajui element u borbi protiv terorizma. Vaington mora da smisli radikalno razliit taktiki, a i strateki, pristup u borbi protiv fundamentalista. Juriti za talibanima-seljanima po kamenjaru ne daje rezultate.

Iivljavanje CIA u ispitivanju bilo koga ko nosi crni turban na glavi takoe ne daje rezultate. Moda je vreme za radikalne odluke. Moda je vreme da se vojska povue iz Avganistana, a da se talibani i Al Kaida po potrebi napadaju iz vazduha. Moda je ak dolo vreme da sami Avganistanci urade neto za sebe.

Jedini problem e imati predsednik Obama da objasni amerikom vojnom establimentu da su taj rat izgubili. Da rat ne moe da se nastavi u nedogled i da je dolo vreme za sasvim drugaiju strategiju. To nee biti lako jer vojska voli da zvecka orujem, a to vojna industrija ceni. A opet, kao jedina preostala velesila, Sjedinjene Drave moraju da ouvaju svoj geostrateki poloaj, a to podrazumeva da kontroliu vei deo Centralne Azije...

 

 

Poznavanje kulture zemlje ne garantuje pobedu u ratu, ali njeno nepoznavanje garantuje gubitak

 

 

 

 

Dominacija prevara i pretnji

 

Informacije o prevarama i pretnjama tokom predsednikih izbora u Avganistanu bile su jedine izvesne dnevne vesti iz tog dela sveta. Neizvesni su izborni rezultati, a na njih e se saekati jo nekoliko dana. Zna se da je na izborna mesta izalo od 40 do 50 odsto registrovanih glasaa, a da su meu njima ene bile malobrojne. Iako su stotine izbornih mesta bile namenjene iskljuivo enama, oko 650 takvih glasakih centara nisu ni otvorena na dan izbora. Malobrojnim enama kandidatima stizale su pretnje i bile su uglavnom ignorisane u izvetajima avganistanskih medija.

Potvreni su mnogobrojni sluajevi viestruke registracije glasaa, glasanje maloletnika sa lanim dokumentima, ak i nekoliko odseenih kaiprsta. Naime, talibani su u nekim mestima sekli kaiprste na kojima je moglo da bude primeeno "glasako mastilo". Sve u svemu, ko god da pobedi od dva najjaa kandidata, Hamid Karzai ili Abdula Abdula, njihove pobede bie pod znakom pitanja. Amerikoj strani je najvanije da ne bukne opti graanski, etniki rat nakon to se jednoj od strana ne dopadnu rezultati. Amerikoj strani takoe je bitno da se izbori zavre u prvom krugu, jer bi drugi krug doneo mnogo napetosti i ekanje na pobednika produilo bi se za jo najmanje dva meseca.

Ameriki specijalni izaslanik za taj deo sveta, Riard Holbruk, nakon razgovora sa Karzaiom i Abdulom tvrdio je da nee biti civilnog rata. Takoe se procenjuje da Amerikanci pritiskaju Karzaia da u sluaju njegove pobede, ipak verovatnije, stvori neku vrstu vlade nacionalnog jedinstva pozvavi politike protivnike da budu ministri u toj vladi.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane