Natrag

Intervju

 

Intervju

 

Viktor Hlistun: Ruski put je jedinstven, originalan, i ne podleže tuđim idejama

 

Naša prosta duša slovenska

 

 

Zbog čega je Rusija danas faktor mira u svetu, zašto je patrijarh Kiril "prekrstio" Ukrajinu svojim putem kroz "Kijevsku Rusiju", šta je danas najjači ruski resurs, šta znači naziv "Crna Moskva" i šta stoji modernoj Rusiji na putu potpune ekonomske obnove? Na ova i druga pitanja odgovara Viktor Hlistun, publicista i novinar ruskog dnevnika Trud i specijalni dopisnik Tabloida iz Moskve.

 

 

Nikola Vlahović

 

 

Kako vidite današnji uspon Rusije i šta Rusiju ometa da brže prođe kroz proces povratka na mesto vodeće ekonomske sile sveta?

 

V. Hlistun: ...Ako gledamo istorijski, više od sedamdeset godina Rusija nije znala šta je to slobodno tržište, šta je srednja klasa, šta su bogataši i šta su oligarsi. Jednom rečju, ideološki smo bili spremni da primimo svaki kapitalizam kao najbolje rešenje. Ali, došlo je i otrežnjenje. Zbog toga danas mladi ljudi i rukovodstvo smatraju da Rusija treba sama da pronađe svoj put.

Ne treba zaboraviti da je velika vera u američku demokratiju nestala onog momenta kad je ruski narod, kad su najširi slojevi Rusije upoznali svu surovost liberalno-kapitalističkog tržišta. Uprkos tome, Rusija je ostala verna ideji internacionalnog. Recimo, današnja Moskva je puna radnika iz bivših sovjetskih republika koji rade širom Rusije. Ne treba, takođe, zaboraviti ni to da je slovenski mentalitet, kako kod Rusa tako i kod Srba i svih drugih slovenskih naroda, jedan specifičan način življenja i razmišljanja, te je u okviru toga i potrebno naći svoj put. Kako ekonomski, tako i kulturni i svaki drugi.

Amerika je, nažalost, izvozom brutalnosti - što kroz kinematografiju što kroz sirovost ekonomskog ekspanzionizma - ostavila veoma loš utisak na Ruse i na Rusiju. Rus mora da ostane takav kakav jeste, sa svim svojim karakteristikama. Mi se sada smejemo kako Amerika danas ratuje u Avganistanu i u Iraku. Kad ruski čovek vidi američkog vojnika obučenog kao pokretni tenk, to izgleda više nego tragikomično.

Amerikanci su pokušali da nauče Gruzine da ratuju, i to da dobro ratuju. Ali, pokazalo se da je to jedna veoma loša škola, uprkos tome što je gruzijska armija raspolagala dobrom tehnikom.

 

 

šta je Rusija uradila da zaštiti svoje građane u Gruziji u takvim okolnostima?

 

V. Hlistun: Preko 95 odsto stanovništva iz Južne Osetije ima ruske pasoše, i Rusija je dužna da te svoje građane zaštiti na svaki način, upravo onako kako to čine Amerikanci sa svojim građanima. Mi moramo da štitimo i granice. Sada je utvrđena granica između čečenije i Gruzije. Tu ni komarac ne može da prođe. Ne treba zaboraviti: vojska koja je napadala ruske mirovne snage, nalazila se u Gruziji i pobila 68 mladih ruskih vojnika. Da se ne bi ponovilo, Rusija je utvrdila granice.

 

 

Da li je i kako rešeno pitanje i drugih spornih granica?

 

V. Hlistun: U širem smislu, granice bivših sovjetskih republika ni do današnjeg dana, od raspada sovjetske države, nisu sasvim regulisane i Rusija u saradnji sa tim bivšim republikama Sovjetskog Saveza upravo rešava taj problem. Ali, za sve to treba mnogo para i proces nije ni lak ni brz.

 

 

 šta je danas prioritet ruske ekonomije?

 

V. Hlistun: Rusija je oprostila dugove prema bivšem Sovjetskom Savezu mnogim zemljama u svetu, a pre svega zemljama nekadašnje sovjetske zajednice. Niko od njih to javno ne pominje.

Došlo je vreme da je ekonomija danas potpuno zavisna od energenata, od nafte i gasa, pa je to ono na čemu u najvećoj meri opstajava i današnja ruska ekonomija.

No i hrana je jedan ogroman i neiskorišten resurs... Stara carska Rusija, treba ovde da podsetim, hranila je celu Evropu bez obzira na to što nije imala nikakvu tehnologiju i transportna sredstva kao danas.

Zvaničan stav Rusije je da je borba za zdrav život jedan od ključnih prioriteta. Mi hoćemo zdravu hranu bez pesticida. Evo, u poslednje vreme masa ljudi iz velikih gradova ide u pravcu otvaranja farmi male i srednje veličine, čime može sebi da obezbedi pristojan život.

 

 

Ima li nade u skori dolazak srednje klase, kao simptoma oporavljene privrede, i šta je smetnja tom procesu?

 

V. Hlistun: što se tiče razvoja srednje klase, Rusija je pripremila puno novih zakona kojima bi rešila pitanje te slobode privređivanja malih i srednjih preduzeća i porodičnih firmi.

Nažalost, u vreme Jeljcinovog predsednikovanja, procvetala je birokratija do neslućenih razmera, pa je nova vlast zatekla više te birokratije nego što je bilo i u vreme Sovjetskog Saveza.

Na jednom jednostavnom primeru: preduzimljiva žena koja je izgradila četvorospratnu zgradu sa ciljem da pokrene proizvodnju tekstila u suterenu tog zdanja, čim je krenula da rešava ta osnovna "papirološka pitanja", u startu je, umesto ohrabrenja, dobila neprijatan "šamar", jer su joj rekli da će samo pitanje raznih dozvola koštati preko milion dolara, a sve zbog potrebe korumpiranja brojnih administrativnih parazita (uzgred, u Moskvi samo jedan kvadratni metar zemljišta ili poslovnog prosora košta oko 5.000 dolara!).

Tako razočarana, otišla je daleko iz Moskve u grad Samaru, u mesto gde ima dosta nezaposlenih i gde su cene znatno prihvatljivije.

 Zbog ovakvih i sličnih pojava, Moskva je, nažalost, postala preskupa, pa taj polusvet birokratije nosi kod najširih slojeva naroda naziv "Crna Moskva".

Narod se zbog svega pobunio i današnja vlast, oličena u predsedniku Dmitriju Medvedevu, pokrenula je kampanju protiv bahatih eksponenata državne uprave. Nedavno je Medvedev kritikovao čak i saobraćajnu policiju, govoreći kako saobraćajci u Rusiji imaju obavezu da pre svega usmeravaju, edukuju vozače i kontrolišu saobraćaj, pa da tek onda naplaćuju kazne. Ovo je samo jedan od primera svakodnevnih anomalija u ruskom društvu koje se menja iz dana u dan.

 

Kako na tom poslu traje saradnja Dmitrija Medvedeva i Vladimira Putina?

 

V. Hlistun: Oligarsi (ali, to je samo jedna od brojnih destruktivnih grupacija koje su opljačkale Rusiju) izneli su van države preko pedeset milijardi dolara u raznim oblicima. Koliko je novca i drugih dobara u jednom relativno kratkom periodu izneto iz Rusije, verovatno niko nikad neće saznati. Kad se, nedavno, Dmitrij Medvedev obratio javnosti sa neprijatnom istinom da krivci za nezakonito odlivanje kapitala iz Rusije uglavnom nisu u zatvoru, sud i policija su konačno počeli da rade svoj posao. Pravi krivci polako su upućivani u zatvor. Taj proces još traje.

 

Osim Gruzije, a ranije čečenije, šta je za današnju Rusiju "vruća tačka"?

 

V. Hlistun: Dagestan. To je definitivno Dagestan, ali i Ingušetija... Dagestan je pogranična zemlja sa čečenijom, pa je sadašnji čečenski predsednik Kadirov iz zemlje proterao veliki broj kriminalaca koji su se našli u Dagestanu. Zato se u Dagestanu vrlo često dešavaju ubistva policajaca na dužnosti...

 

 

Kakva je današnja ideja ruske spoljne politike i šta Rusija smatra svojim prioritetom u odnosu sa ostatkom sveta?

 

V. Hlistun: Svako u svetu zna da Rusija neće prva napasti bilo koga, ali, i ovim putem, treba reći da je poruka ruskog naroda, države i vlade: nemojte dirati u Rusiju!

što se tiče primera Gruzije, on možda najrečitije govori u kakvom se položaju našla Rusija i u kakvom je položaju danas što se tiče odnosa zapadnih sila prema pitanju Južne Osetije i Abhazije. Najpre je, tokom vojnih napada Sakašvilijeve soldateske na ruske mirovne trupe (pod monstruoznim nazivom "čisto polje", što je značilo zbrisati i ljude i objekte), svetska javnost lažno informisana da je Rusija prva napala. No istina je ubrzo stigla...

Danas su te iste vlade zapadnih zemalja jasno opredeljene da je Sakašvili glavni krivac za sve što se tamo dogodilo. Ali, bez obzira na sve, danas oko 600.000 Gruzina radi i živi u Moskvi. Računa se da oni dnevno prebacuju oko milion dolara na svoje račune samo od privređivanja na teritoriji Rusije. Takođe, u Moskvu na lečenje dolaze i Gruzini i Jeremeni, i svi iz susednih država. Dakle, život je jedno, a politika prolaznih diktatora drugo.

 

Kako ruska vojska danas ekonomski živi?

 

 

V. Hlistun: Ima stvari koje su očigledne. Recimo, na poslednjem sajmu letačke opreme i aviona, prikazan je poslednji model borbenog aparata MIG 35. To tehnološko čudo, nedostižno je i američkoj vojnoj industriji. A takvih primera, javno prikazanih ili onih koji nikada neće biti pred očima javnosti, ima više nego dovoljno. Dalja ulaganja ruske vlade i države u vojsku namenski su povećana tamo gde je to neophodno.

 O kvalitetu vojnih stručnjaka i njihovom školovanju ne treba ni govoriti... Podsetimo se ovde, nažalost stradalog rukovodioca ruske elitne jedinice "Ruski vitezovi", vazduhoplovnog pukovnika Igora Tkačenka, koji je poginuo na trenažnom letu, u sudaru sa drugom letilicom. Pod teškim okolnostima, mada razbijenog aparata, usmerio ga je dalje od naseljenog mesta i sam se katapultirao. Takvih letača u Rusiji ima veoma mnogo. Hrabrih, sposobnih, inteligentnih i vrlo obrazovanih. A za njihovu obuku, kao i za nova vojno-tehnička dostignuća, takođe je potreban veliki novac.

 

Kome i zašto u svetu nedostaje "hladni rat" i kakve političare sprema nova Rusija?

 

 

V. Hlistun: Ako dobro pogledate, mnogima je danas smetnja što je Rusija velika zemlja, pa postoji jedna propagandna ideja koja ide direktno iz Vašingtona, da je "Rusiji prevelika teritorija na kojoj živi i postoji!"

 Postoje i danas teritorijalne aspiracije na određene teritorije Rusije na Dalekom istoku. Ne treba zaboraviti da je 2001. godine isteklo pravo korišćenja Aljaske, koju je u ime carske Rusije Nikolaj Romanov dao Americi na eksploataciju. Međutim, Rusija ne pravi pitanje, ali će i ono svakako doći na red s obzirom na to da postoje stalne teritorijalne pretenzije prema ogromnom prostranstvu Rusije.

Naravno, zvaničan stav Rusije je poznat. Svako može da ulaže novac i da stvara partnerske mešovite firme u Rusiji, i tu ima mesta za svakoga, ali govoriti o pitanju teritorijalne celovitosti države ne sme niko ni u Rusiji ni van nje.

 

Sprema li ruska unutrašnja politika "nove snage"?

 

V. Hlistun: Ako se dogodi da Vladimir Putin odluči da se vrati na predsedničku funkciju, treba verovati da će on i Dmitrij Medvedev samo zameniti mesta. Treba reći i to da je Medvedev počeo relativno neubedljivo, pa skoro i loše, svoj mandat, ali je danas to političar koji daje najbolje sa funkcije na kojoj je. Partija "Jedinstvena Rusija" koja daje najbolje kadrove i koja ima ubedljivu većinu u Rusiji, shvatila je da je neophodno da postoje i druge snažne reformističke partije u političkom životu Rusije.

Najveća politička tekovina Vladimira Putina danas je svakako ta ideja da spremi jedan novi mladi naraštaj, najškolovaniji kadar Rusije, koji će promeniti Rusiju suštinski. To ulaganje u budućnost najveći je kapital kojim ova zemlja raspolaže, jer je, ne treba zaboraviti, Rusija po svom nasleđu jedan ogroman resurs najboljeg ljudskog kvaliteta, onog koji danas tako nedostaje celokupnom hrišćanskom Zapadu.

Tokom celog prošlog veka, Rusija je davala najbolje kadrove i najveće intelektualce celokupnoj ljudskoj civilizaciji, o tehnološkim dostignućima da ne govorimo. Ne treba ni podsećati da u čuvenoj američkoj Silikonskoj dolini, gde je baza svetske elektronske civilizacije, rade skoro isključivo ruski kadrovi. U tom smislu je ovaj proces od izuzetne važnosti za ceo svet a ne samo za Rusiju. Naime, moderna Rusija, ona koja nudi nadu celom svetu da može da preživi i da sačuva najbolje tekovine čovečanstva, nije ona hladnoratovska, ma koliko se stari reakcionarni krugovi iz Vašingtona upinjali da vrate taj prošli period na scenu.

 

Zašto Rusija mnogo ne brine zbog svetske ekonomske krize?

 

V. Hlistun: U Rusiji svako ko imalo razmišlja veruje da je ta kriza veštački izazvana. U Rusiji ima govora o tome da se teško živi, ali je bilo i znatno težih kriza poput one sa početka devedesetih godina kad je rublja pala, kad je bilo devalvacije i potpunog pada ekonomije.

Pre nekoliko godina u Rusiji su se skoro molili dolaru, ali ne i danas. Sada je dolar polako u Rusiji potisnut od evra. Njegovo jačanje kao rezervne valute je očigledno, ali je takođe verovatno da će u svetu jedna od ključnih rezervnih valuta biti upravo rublja. Sada u svakoj bivšoj sovjetskoj republici za rublju čovek može da kupi bilo šta.

Ostaje jedino problem sa Ukrajinom. šta je uopšte Ukrajina? Skoro svi ključni ukrajinski proizvodi rade se u saradnji sa Rusijom. Treba reći da preko 11 miliona Rusa živi u Ukrajini u krajevima oko Harkova i drugde (mada sadašnji predsednik Juščenko bezuspešno radi na tome da zatre ruski jezik), i mnogo Ukrajinaca živi u Rusiji. No, sve je to takoreći jedan narod ili "prosta duša slovenska", pa je jedno politika, a drugo je život.

 Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril, prilikom svog poslednjeg dolaska u luku Sevastopolj, vrlo diplomatski je rekao kako se raduje što vidi "dve slovenske flote" na ovom istorijskom mestu. Uzgred, zbog toga što mu je pravljena opstrukcija u vezi sa slobodom kretanja onim pravcem kako je njegov protokol zamislio, patrijarh Kiril je odlučio da doslovno "prokrstari" Ukrajinom. Ta njegova "maršruta" napravljena je u obliku pravoslavnog krsta. Ovu namernu simboliku narod, milioni pravoslavnih vernika, oduševljeno je pozdravio.

Velika je verovatnoća da bi uskoro moglo doći do mirnih političkih promena u ovoj bivšoj sovjetskoj republici.

 Naime, Juščenkova politika naprosto nema više uporišta ni u samoj Ukrajini. U Rusiji i danas smatraju da je Krim protiv svake pravde i zakona dodeljen Ukrajini od strane nekadašnjeg sovjetskog vođe Nikite Hruščova. Kako je ovde reč o neprirodnoj situaciji, izvesno je da će neko razumniji od sadašnjeg rukovodstva Ukrajine morati da razgovara sa Moskvom kako ove stare komunističke anomalije ne bi dalje opstajavale. Ukrajina je nedavno tražila od Rusije oko pet milijardi dolara pomoći, ali Moskva tu odluku još nije donela, i ne postoji verovatnoća da će se to desiti dok se ne promeni politika Ukrajine. Ruski ambasador u Ukrajini, Zurabov, i dalje sedi u Moskvi, i do rešenja konflikta neće doći u Ukrajinu. Nakon veštački izazvanog problema sa naplatom tranzita gasa, konačno je ukrajinsko rukovodstvo počelo da plaća za gas Rusiji, i to redovno, svakog meseca, pa treba verovati da Evropska unija neće dalje oskudevati u ovom energentu.

 

 

šta je konačan bilans "jednokratne upotrebe" malih i potkupljenih vođa?

 

V. Hlistun: Gruzija zbog poslednjeg vojnog sukoba sa Rusijom neće ići u NATO pakt. Zapad je naprosto zatvorio vrata Sakašviliju, pa je njegova politika u nemilosti onih koji su mu do juče bili nalogodavci kako da sprovodi svoju "obojenu revoluciju". Nešto slično  moglo bi neprijatno da iznenadi i Ukrajinu. Odnos Zapada menja se po potrebi. Ali, potrebe Zapada su se promenile. Prioriteti takođe. Rusija nije osvetoljubiva i tražiće od svojih najbližih suseda i nekadašnje sovjetske braće da se okrenu svojim potrebama, a ne udaljenim interesima još udaljenijih imperija.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane