Natrag

Epizoda (7)

Epizoda (7)

 

Nismo mi od juče

 

 

Zoran Milojević

 

Ono što je u svetu stvarnosti mašta, u svetu mašte je stvarnost. Otpadništvo od stvarnosti i mašte zove se zabluda. A zabluda nikla i među Srbima, otima ih od njihove stvarnosti i njihove mašte, a Srbi je gaje kao rasnu biljku. Zabluda je najveća srpska fabrika, čiji proizvodi uvek imaju obezbeđeno tržište u Srbiji. Zabluda je institucija srpske nacionalne kulture, čiji duhovni prozvodi ostvaruju velike profite.

Zabluda je nevladina organizacija koja se, jedina od sličnih u Srbiji, hrani srpskom zdravom hranom, a nisu ni dotirane iz inostranstva, već im se sponzori nalaze u najširim narodnim masama.

Zabluda je srpska akademija neznanosti, neznanja, nedotupavosti, čije članstvo sebe smatra vlasnikom svih srpskih pogašenih sijalica, koje ne svetle jer su pregorele ili su pokradene.

 Najskuplji proizvod srpskih zabluda je neznanje. Neznanje toliko skupo košta srpski narod, da se pitam: odakle tom narodu toliko snage da plaća velike račune sopstvenom neznanju? Pitam se da li Srbi znaju da grob Neznanog junaka nije verski objekat? Pitam se koliko Srba zna da zemlja u kojoj je rođen Nikola Tesla nije Hrvatska, već Austrougarska? Pitam se koliko Srba zna da Sveti Sava nije od Turaka spaljen na mestu današnjeg hrama? Pitam se koliko Srba zna da je kralj Petar I komponovao pesmu "Sagradiću šajku"? Pitam se koliko Srba zna da je krompir u Srbiju doneo Dositej Obradović? Pitam se koliko Srba zna da je Branko Radičević odbio ljubav Mine Karadžić, jer je imao tuberkulozu? Pitam se koliko Srba zna da arhanđel Mihajlo nije svetac, onakav kakvi su oni koji su to postali ovozemaljskim životom? Pitam se koliko Srba zna da na Veliki petak ili na Vidovdan ne treba da čestitaju  "srećan praznik"?

Zablude nemaju vek trajanja, mogu da budu dugovečne. Mogu toliko da traju da narodu obogalje telo, da uprljaju dušu, da zagade DUH? A niko kao Antihrist ne ume da nameće zablude narodu. Jedan zabludeli nevoljnik kaže: za vreme Tita imao sam veliku platu, mogao sam da živim kako sam hteo. Na pitanje kako od tolike plate ispade mala penzija, kaže: pojeli političari, a Tito to nije znao! Opet, njegov istomišljenik dokazuje: radilo se sve, radila proizvodnja, svi bili zaposleni... Na pitanje koji je to ekonomski proizvod imala Srbija po kom se prepoznavala u svetu, taj nevoljnik kaže: bilo ih je koliko hoćeš, ali trenutno ne mogu da se setim! A vojska Titova, nastavlja malopređašnji, to je bila četvrta po snazi. Ali, oćutao je odgovor kako se ta Titova vojska tako brzo raspade?

Za ovakve nevoljnike, zablude imaju veliku prednost. Neobično su slatke i razgorevaju nadu i veru. Samo što ta nada i vera nisu u Isusa Hrista, već u vadodušnika, kome su zablude srpske duše najomiljenija hrana.

Srbima se moraju objasniti njhove zablude. čaša srpskih zabluda je odavno prepunjena. I  pijemo, i trujemo se! Niko da nas nauči kako da nađemo protivotrov.

A odbrana od zablude je jednostavna. Treba samo poslušati vladiku Nikolaja, duhovnika i SVECA našeg, koji kaže: bez Boga ni preko praga! I to je sve! Lako poneti, lako podneti, a još je lakše reći zabludi: neću se dalje voziti tvojim kočijama, moj put Hristosu vodi!

A srpske zablude? Imaju raznorazna imena: jugo koral, crnogorsko srpstvo, literatura Ivana Mažuranića, Mile Kitić, jezici okolnih naroda i narodnosti, Hrvatskog primorja i... da se zaustavim. Muka mi je od samog sebe.

Ah, da: svaka sličnost sa pređašnjim zabludama je NEVEROVATNA! 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane