Natrag

Govoreći otvoreno

 

Govoreći otvoreno

 

Ko su opsenari i lažovi u upravi fudbalskog kluba "Partizan"

 

Sahrana Grobara

 

Već duže vreme, rukovodstvo fudbalskog kluba Partizan predstavlja jedan tužni skup, koji, kad kod se javno ili tajno sastane, čini komemorativnu sednicu i sahranjuje preostalu slavu ovog, nekada slavnog i uspešnog kluba. Moralno blato, prljavi novac, i još prljaviji poslovi, daleko su od fudbala, a zaista blizu sahrane svake nade u neke bolje dane

 

Nikola Simić

 

 

Nedavno je najstariji srpski dnevni list Politika pod naslovom: Zečevićev susret sa vođama navijača, objavio zanimljivu intrigu, dostojnu petparačke štampe: "Nakon teške utakmice i rezultatskog neuspeha posle dvoboja Partizana i žiline, u kancelariji direktora Ivana Tomića okupilo se poveće društvo, među njima i nekadašnji generalni sekretar žarko Zečević. U jednom momentu nekoliko vođa navijača Parizana ušlo je u Tomićevu kancelariju i na meti Grobara našao se žarko Zečević. Bilo je žestokih rečenica i još ponešto... ".

Upućena sportska javnost, naravno, odlično zna da nije nikakva novost da staro rukovodstvo i dalje vedri i oblači u Humskoj 1.

Takođe, i upućeni i neupućeni znaju da je ''otišli" žarko Zečević postavio sve svoje poverljive ljude, uključujući tu i svoga ličnog taksistu Dragana đurića (kao, predsednika), pa mu zato i nije bilo teško da iz senke, da bi zaveo i prevario navijače crno-belih, i dalje rukovodi.

 U srpskom fudbalu je sve manje novca. Ipak, ostalo je još ponešto što može da se prisvoji, stavi na svoj konto, uveća imetak... U slučaju rukovodstva fudbalskog kluba Partizan, takva pojava je više nego očita, te je tu najmanje onih koji rade zbog fudbala.

 

 

Mirković otišao, ko je sledeći?

 

 Partizan, koji je osvojio šampionsku krunu (odnosno duplu krunu), terorisao je javnost propagandom da će ući u Ligu šampiona. Kako je neslavno završena ta epizoda, ne treba objašnjavati.

U međuvremenu su rukovodioci Partizana doslovno oteli od Crvene zvezde golgetera Klea (koji je, izgleda, zaboravio da daje golove), doveli Gorana Gavrančića, vratili u svoje redove Mladena Krstajića, i to im je, vele, bila dobra ulaznica u najelitnije evropsko takmičenje.

Prosto su ispirali mozak fudbalskoj javnosti da to oni dobro rade, da ozbiljno misle na plasman u Ligu šampiona, zvanično sa željom da udovolje nadama svojih navijača. Nažalost, niko od novinara nije imao kuraži da postavi makar jedno vickasto pitanje: ako ste kao pojačanje doveli 35-godišnjeg Mladena Krstajića, zašto ste zaboravili na Milutina šoškića, Vladicu Kovačevića, Milana Galića i druge vremešne fudbalere crno-belih? Oni bar znaju kako se stiže do finala Lige šampiona.

 Možda je ovo pregruba reč, ali, posle svega, stiče se utisak da sve sami opsenari i pajaci trenutno vode FK Partizan. Oni umeju da obećavaju, ali ne umeju da "probaju" odgovornost - posle neispunjenih obećanja.

 Tu odgovornost je, nažalost, poneo jedan od najnedužnijih - Zoran Bata Mirković, potpredsednik crno-belih, koji je posle neuspeha u kvalifikacijama Lige šampiona podneo neopozivu ostavku.

šteta je što tu ostavku Mirković nije i javno obrazložio. Pravdao se da nije trenutak, da Partizan ima još nekakve šanse da se plasira u drugo po važnosti evropsko takmičenje, Ligu Kupa UEFA, ali je za sve navijače Partizana ostao gorak ukus u ustima da ima mnogo trulog u državi Danskoj. Konačno, jasno je i laicima da se klub sa slavnom tradicijom ne vodi tako.

  Ono što je ovaj reporter svojim kanalima uspeo da sazna o razlozima Mirkovićeve ostavke, jeste da je on digao sidro jer nije hteo da bude lutka o koncu Zečevića, đunića,ćurkovića i sve te galerije mračnih tipova koji nemaju nameru da i stvarno napuste Partizan, sve dok tamo ima dovoljno resursa da se prodaju igrači.

Sada je na red došao i Ivan Obradović, pre toga žuka, Jovetić, Sulejmani, Tošić, Ljajić... Dakle, sve što vredi u Partizanu, našlo je svoje trgovce, ne u menadžerima, u agentima igrača, već direktno u onima koji sada trenutno vode Partizan. Oni su "uspešni" rukovodioci, i biće to dok god imaju šta da otuđe, prodaju. Nešto nam je poznata ova priča iz modela privatizacije srpske privrede.

   Ali, da se vratimo ličnostima koji su, u ime elementarnog morala, morale da se pridruže Zoranu Bati Mirkoviću. Treba tu, pre svega, pomenuti trenera Slavišu Jokanovića, koji je, sticajem nesrećnih okolnosti, izgubljen u sopstvenoj ulozi, i kome je čitav stadion, posle ispadanja iz kvalifikacija Lige šampiona, odnosno remija sa žilion na domaćem stadionu, gromoglasno skandirao Joka odlazi, Jokane odlazi... Ali, nekada veliki igrač, po sopstvenom mišljenju, nije hteo ni da čuje za ostavku. Još se drsko, da drskije ne može biti, svađao sa medijima i uporno ponavljao da on neće ni za živu glavu da podnese ostavku. Tako veliki igrač (64 utakmice u nacionalnom dresu), a tako mali čovek...

No, ni po jada da je to manir samo Slaviše Jokanovića. On će, kad-tad, morati da ode, da se vrati u neku treću ligu i da prilježno počne da uči trenerski posao. Ali, šta će biti sa onim nesmenjivim i večnim parazitima okupljenim iza, ispred ili oko Partizana?

 

Mateus je oteran kao poslednji mangup!

 

Pojavila se informacija, naravno u srpskim medijima i na raznoraznim portalima, da se u Humsku vraća Lotar Mateus. Ta vest je bila toliko nerealna, toliko smešna, da je ne vredi ni komentarisati. Neće Humska nikada više videti Lotara Mateusa, a još manje probati Ligu šampiona.

Punih devetnaest godina, po nekoj računici, Partizan nije imao trenera za ozbiljniji iskorak u Evropu. Nije to bio ni najtrofejniji Partizanov trener Ljubiša Tumbaković. On je osvajao titule za po kući, uz pomoć Mirka Marjanovića, Rođe đorđevića, Radovana Stojičića Badže... I to se ovom stručnjaku svaki put obijalo o glavu - čim bi izašao na evropsku scenu.

U tom intervalu, samo je Lotar Mateus uspeo da Partizan uvede u Ligu šampiona, i pristojno se od nje oprosti. Njegov uspeh počeo je ozbiljno da smeta Bjekojeviću, Zečeviću, ćurkoviću i ostalim "finim" likovima iz Humske. Pa je Mateus, posle tog istorijskog uspeha, iz Partizana oteran kao - poslednji mangup. Ostali su mu dužni i silne pare, pa kada je slavni Nemac zapretio tužbom, i privatnom i UEFA, čelnici crno-belih su svaki čas trčali u Budimpeštu i dodavali pare - koliko je Mateus tražio. S pravom, i što je najvažnije - po važećem ugovoru.

 

 

O čemu se pitaju Petrić, Tomić...

 

 

Da su neki bivši fudbaleri Partizana, sada od žarka Zečevića razmešteni u Upravu, imali bar zrno morala, uputili bi se ka izlaznim vratima zajedno sa svojim nesumnjivim liderom Zoranom Batom Mirkovićem. Ali, ne. Oni su debelo ucenjeni i moraju da bespogovorno izvršavaju naređenja Zečevića i kompanije.

Naravno, javnost se ozbiljno pita o čemu to, primera radi, odlučuju sportski direktor Ivan Tomić, potpredsednik Goran Petrić, članovi uprave poput Dragoljuba Vukadinovića, Branka Ružića, Rasima Ljajića... Umesto njih - odlučuje se u sasvim drugom centru moći. Oni, eventualno, kad dolaze u Partizan, na sastanke čuvenog Upravnog odbora, mogu samostalno da odluče koju će košulju ili majicu obući - belu, crnu ili roze pa na štrafte. Praktično, shvatili su da je to njihovo udruženje građana (što je pravni status na kome je ustrojen klub), upravo vlasništvo tih građana koji su se u njemu zatekli. Napravili su klub, po sopstvenoj meri, sa jasnom strategijom: ne talasaj, ćuti i uživaj, a ko te još pita za rezultate. Navijači su nepotrebni, semafor je suvišan.

Uostalom, kada je bez posledica prošlo ono davanje bodova Jagodini u Beogradu, ništa  posle toga neće biti isto u srpskom fudbalu. Ozakonjena je jedna nečasna rabota, pred očima cele Srbije, i tu je srpski fudbal konačno dotakao dno dna.

Dovoljno je, da bi se upoznao aktuelni profil Partizana, odgledati samo jednu konferenciju za štampu na kojoj se pojavljuje dubler - predsednik Dragan đurić, i sve će vam biti jasno. Kao što će vam, u pomenutom slučaju, biti još jasnije zašto Savo Milošević dugo čeka, praktično se kiseli, da bi se vratio u Partizan. Neće ovi ljudi, koji su uzurpirali vlast, nekoga ko ima svoj stav, svoje mišljenje. I ko je, sem toga, uspešan čovek - ekonomski, politički i kulturno nezavisan, a takvi, priznaćete, u zemlji Srbiji - nikome nisu potrebni.

Svi su izgledi da će navijači Partizana, slavni Grobari, ponovo morati da stvar uzmu u svoje ruke i rasteraju sve Partizanove pajace. Nije dovoljna simbolično postavljena metla ispred ulaza u sportski centar Teleoptik u Zemunu. Mora to radikalno, mnogo radikalnije. Sa opasnim mešetarima ne može drukčije. U pitanju su ljudi spremni da sahrane i Partizan i Grobare.

 

    

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane