EKSKLUZIVNO

 

Rusija

 

Rat širokih razmera u Čečeniji i na Kavkazu prešao je u novi stadijum

 

 

Samoubice u borbi

 

Skoro svakog dana Rusi slušaju vesti o eksplozijama u gradovima i selima na Kavkazu. Retko se dešava da je reč o napadu većih grupa. Danas obično u borbu idu takozvani teroristi-samoubice. Oni oko sebe obmotaju eksploziv i dižu sebe u vazduh na mestima gde ima mnogo ljudi, a često sede u automobilima-bombama, napunjenim eksplozivom, koje onda usmeravaju na grupe policajaca. Sebe nazivaju šahidima, ali to je pogrešan naziv

 

Viktor Hlistun

(dipisnik iz Moskve)

 

Ko su šahidi? U razgovoru sa pravim muslimanima, a ne sa onima koji se izdaju za muslimane zato što uzimaju oružje i odlaze u šumu, razjasnio sam osnovnu stvar: šahid je čovek koji ni pod kakvim uslovima neće ubiti nevine ljude. Svoj život on prinosi na žrtvu samo u slučaju kada štiti religiju, domovinu, čak i svoju ljubav. U tom slučaju, a u skladu sa religijom, on odlazi u raj. Pravi muslimani, na primer oni koji su poginuli u Velikom otadžbinskom ratu u borbi sa fašistima, smatraju se šahidima.

Ipak, ovaj plemenit termin su prisvojili naoružani radikalni muslimani - vehabije. Oni su mu dali drugi smisao: šahidi postaju oni koji žrtvuju svoj život, ne da bi zaštitili religiju, domovinu itd., već da bi ispunili ciljeve razbojničkih glavešina koji produžavaju borbu protiv Rusije. Njihov cilj je u potpunosti jasan: odvajanje Kavkaza od Rusije i stvaranje tzv. Kavkaskog doma. U ovu tvorevinu oni žele da uključe ne samo Kavkaz već i ruske teritorije koje se graniče sa Kavkazom - Krasnodarsku i Stavropoljsku pokrajinu, Astrahansku oblast, neke teritorije današnje Ukrajine, npr. Krim.

Mladim ljudima se namerno sugeriše da će, ako dignu sebe u vazduh i sa sobom odnesu još nekoliko tuđih života, stići u raj i da će ih Alah primiti. Ovi teroristi-samoubice nemaju ničeg zajedničkog sa borbom za domovinu. Štaviše, najčešće dobijaju novac za svoj "podvig". Odnosno, ovaj novac dobijaju njihove porodice. Ovu vrstu kamikaza počeli su da koriste vojni komandanti u Čečeniji još 2000. godine, kada je postalo jasno da borci neće moći da pobede u ratu sa Rusijom.

Uspeli smo da dobijemo informaciju o svim napadima terorista-samoubica od 2000. do 2008. godine. Ove godine bilo ih je dvadesetak.

 

Informacija o napadima terorista-samoubica

 

6. juna 2000. u Čečeniji se desio prvi teroristički napad u kome su učestvovali teroristi-samoubice: bratanica jednog od lidera ekstremista Arbija Barajeva, Hava Barajeva, probila se kamionom sa trotilom do zgrade policije u Alhan-Jurti. Straža je pucala na kamion. Rezultat: dvojica poginulih policajaca iz odreda milicije za posebne namene (OMON), i Barajeva.

11. juna2000. na barikadu u Groznom terorista-samoubica je naterao automobil. Poginula su dva vojnika, jedan je bio ranjen.

2. jula 2000. izvršeno je pet terorističkih napada u isto vreme, uz korišćenje teških kamiona marke ural, napunjenih eksplozivom. Za volanima kamiona nalazili su se teroristi-samoubice. Dva teroristička napada su se dogodila u Gudermesu, po jedan u Novogroznenskom, Urus-Martanu i Argunu. Poginulo je 33 vojnika, 84 je ranjeno, trojica su nestala.

9. aprila 2001. rezultat napada u toaletu zgrade Vlade u Groznom bila je pogibija teroristkinje-samoubice i ranjavanje dve žene.

29. novembra 2001. žena šahid digla je u vazduh sebe i komandanta Urus-Martana, Gajdara Gadžijeva.

5. februara 2002. šesnaestogodišnja Zarema Inarkajeva unela je eksploziv u zgradu Rejonskog odeljenja unutrašnjih poslova u Groznom, ali je od eksplozije samo ona poginula.

23. oktobra 2002. u Moskvi je grupa Movsara Barajeva, u čijem sastavu su bile i žene-samoubice, otela oko 900 ljudi u pozorišnom centru na Dubrovki. Tokom operacije specijalne službe, svi teroristi, pa i žene-samoubice, bili su uništeni. Poginulo je 129 talaca.

12. maja 2003. u naselju Znamensko Nadterečnog rejona Čečenije, troje boraca-samoubica (dve žene i jedan muškarac) izvršili su teroristički akt u zgradi administracije Nadterečnog rejona i Uprave federalne službe bezbednosti Ruske Federacije (UFSB RF). Automobil KamAZ, koji je nosio oko tonu eksploziva, srušio je rampu pred zgradom i eksplodirao. Poginulo je 60 ljudi, više od 250 je bilo ranjeno.

14. maja 2003. u naselju Ilishan-Jurg Gudermeskog rejona Čečenije, u vreme religioznog praznika u kome je učestvovalo mnogo sveta, teroristkinja je aktivirala "pojas samoubice" - bombu samostalne izrade koju je zakačila na telo. Poginulo je 18 osoba, više od 140 je ranjeno.

5. juna 2003. u Severnoj Osetiji teroristkinja-samoubica digla je u vazduh autobus sa pilotima helikoptera i tehničkim osoboljem ruske aviobaze u Mozdoku. U autobusu je bilo oko 40 ljudi. Poginulo je njih 16, a 15 je ranjeno.

20. juna 2003. u Groznom su muškarac i žena podigli u vazduh kamion KamAZ ispred zgrade operativno-istražnog biroa Ministarstva unutrašnjih poslova. Ranjeno je 36 osoba, a poginuli su samo teroristi.

5. jula 2003. izvršen je teroristički akt na aerodromu Tušino (Moskva), na kome se održavao rok festival Krila. Dve teroristkinje-samoubice aktivirale su "pojas šahida". Poginulo je 16 ljudi, 57 je ranjeno. Nekoliko dana kasnije, noću, 10. jula, kod restorana na uglu Tverske i Jamske ulice, poginuo je tehničar za eksplozive Federalne službe bezbednosti, koji je pokušavao da deaktivira još jedan "pojas šahida", pronađen u torbi koju je tu ostavila teroristkinja-samoubica.

1. avgusta 2003. dogodio se teroristički napad u Mozdoku (Republika Severna Osetija). Terorista je kamionom KamAZ, napunjenim eksplozivom, ušao na terirotiju bolnice u ovom gradu i aktivirao bombu pored glavnog bolničkog kompleksa. Bolnica je porušena, pod ruševinama je poginulo 50 ljudi, dok je više od 60 ranjeno u većoj ili manjoj meri. Kazbek Turažev, emir džamata Halifat, koji je bio osumnjičen za ovaj teroristički napad, ubijen je u specijalnoj operaciji Ministarstva unutrašnjih poslova i Federalne službe bezbednosti u ingušetijskom gradu Karabulak.

27. decembra 2003. u glavnom gradu Čečenije, Groznom, dva kamiona napunjena eksplozivom probila su rampu ispred zgrade Vlade Čečenije i upali na njenu teriotoriju. Vozilima u kojima je bila gotovo tona eksploziva, upravljali su teroristi-samoubice iz jedne čečenske porodice: četrdesettrogodišnji otac je vozio kamion, petnaestogodišnja ćerka je sedela pored njega, a sedamnaestogodišnji sin je upravljao drugim kamionom. Na mestu napada ostala je rupa prečnika oko 7 metara. Poginulo je 72 ljudi, a 310 je zadobilo povrede različite težine.

6. februara 2004. na delu železničke pruge između stanica Autozavodska i Paveleckaja  moskovskog metroa, terorista-samoubica aktivirao je eksploziv koji se nalazio na njegovom telu. Poginula su 42 čoveka, a njih 143 je ranjeno.

31. septembra 2004. u Moskvi, u blizini ulaza u metro stanicu Rižskaja, aktivirana je eksplozivna naprava napravljena od metalnih predmeta (po drugoj verziji teroristkinja-samoubica je aktivirala eksploziv kojim je obmotala svoje telo). Poginulo je 10 ljudi, a ranjen je 51 čovek (među njima je bilo i osmoro dece), a uništena su i dva automobila.

29. decembra 2005. u Mahačkali (Dagestan), na raskrsnici ulica Dakadajeva i Irči Kazaka,  dogodila se eksplozija. Šahid je aktivirao "pojas samoubice" u kome je bilo 3 kg eksploziva. U trenutku eksplozije pored teroriste nije bilo nikoga, tako da su žrtve izbegnute. Terorista je poginuo na licu mesta. Dvoje građana (muškarac i žena) zadobili su lakše telesne povrede, ukazana im je medicinska pomoć. Lakše je bio povređen i vozač automobila žiguli koji je u tom trenutku tuda prolazio.

23. oktobra 2007. na granici Kazbegovskog i Hasavjurtovskog rejona u Dagestanu, u kombi-taksiju koji je iz Hasavjurta vozio u selo Dilim, teroristkinja-samoubica je aktivirala eksploziv. Atak se desio pored punkta kazbekovske policije, nedaleko od naselja Lenjin-aul. Rezultat: poginula je teroristkinja, a 8 osoba je zadobilo povrede različite težine. U kombi-taksiju se nalazilo 15 osoba. Prema izveštaju ministarstva unutrašnjih poslova republike, jačina eksploziva je bila između 100 i 150 grama trotila.

29. avgusta 2008. dvoje terorista-samoubica je automobilom UAZ napunjenim eksplozivom probilo rampu i ušlo na teritoriju na kojoj se nalazio bataljon vojske unutrašnjih snaga ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, Jug, u rejonskom centru Vedeno (Čečenija). Rezultat: 1 vojnik je poginuo, četvorica vojnika su ranjeni.

6. novembra 2008. na jednoj od najprometnijih ulica Vladikavkaza (Severna Osetija), na stanici pored Centralne pijace, teroristkinja-samoubica je napala kombi-taksi. Prema izveštajima, 11 ljudi je poginulo, a 38 ranjeno.

 

Protiv vlasti

 

Ljudi koji danas rukovode Ingušetijom, Čečenijom i Dagestanom, kao i policija koja tamo štiti poredak, izloženi su velikoj opasnosti. Najzvučniji teroristički akt koji su preduzeli teroristi-samoubice dogodio se 17. avgusta u Nazraniju, glavnom gradu Ingušetije. Samoubica je uspeo da prođe rampe i uđe automobilom sa eksplozivom (oko 1.000 kg) pravo na mesto na kome se nalazilo više od stotonu policajaca. Tu je i aktivirao smrtonosni tovar. Poginule su 24 osobe, a 60 je ranjeno.

Generalno govoreći, mnogo policajaca na Kavkazu danas gine od samoubica. Obično mladi čovek obmotan pojasom šahida, odnosno eksplozivom, prilazi grupi policajaca i aktivira eksploziv. Taktika je jednostavna i efikasna. Ali, kako prepoznati u mladiću teroristu-samoubicu, ako on priđe policajcu da ga pita, na primer, kako da dođe do te-i-te ulice.

No, ni policija ne ostaje dužna. Postoje dokazi koji pokazuju kako policija u Ingušetiji strelja braću teroriste-samoubice. Na ovaj način, oni kao da sprovode zakon osvete. Biće veoma teško to iskoreniti.

 

Stigli do predsednika

 

Sledeći po značaju teroristički akt načinio je samoubica koji je svoj automobil usmerio ka vozilu u kome se vozio novi predsednik Ingušetije, Junus-Bek Jevkurov. Jasno je zašto je došlo do napada na Evkurova: on je objavio rat teroristima i ne odstupa od date reči. Naravno, njima ne odgovara takav predsednik. Treba pretpostaviti da ovo nije poslednji napad na Jevkurova. Ovog puta je preživeo jer je imao sreće. Pogled na uništeno vozilo predsednika govori o tome koliko sreće je imao.

 

Umreti u Moskvi

 

Mnoge samoubice maštaju o tome da sebe žrtvuju u glavnom gradu Rusije, Moskvi. Ipak, u poslednje vreme, ruske specijalne službe uspevaju da spreče ovakve terorističke akte. Pre svega, samoubice se "presreću" još na Kavkazu. Tako su nedavno čečenski policajci uhapsili četvoro terorista-samoubica koji su se spremali na put u Moskvu. Zatim, nadziru se svi dolasci u glavni grad Rusije. U Podmoskovlju posebno. Naravno, i samoubice su se izveštile, ali ipak padaju u ruke ruskih specijalaca. Ispričaću vam kako su prošla dvojica terorista koji su se spremali da izvedu napad početkom septembra tokom proslave Dana grada.

Ovog puta samoubice nisu eksploziv stavile u "pojas šahida", već u obični ceger. Ispostavilo se da je to "ceger šahida". U cegeru je bilo oko 3 kg trotila. Samoubice su bila braća od stričeva Ospanov i Batajev, koji su mlađi od 30 godina. Naši izvori kažu da su ih specijalci presreli zahvaljujući svedočenjima samoubica koji su uhapšeni u Čečeniji. Takođe, policija je saznala da je organizator terorističkih akata u Moskvi tzv. amir Vedenskog rejona Čečenije, Obu-Supjan Džabrailov, Čečen po nacionalnsti, a da su samoubice spremali Ulan-Ude Aleksandar Tihomirov, po nacinalnosti Rus, poznat među borcima kao Said Burjatski, i vedenski komandant Husein Gakajev (čiji je nadimak Dunga). Upravo je Tihomirov (Said Burjatski) posredstvom video-snimka objavljenog na internetu, preuzeo na sebe odgovornost za najkrvaviji teroristički akt u poslednje vreme, koji je sproveden u Nazraniju 17. avgusta i u kome su poginula 24 čoveka.

Prvi samoubica, Batajev, stigao je u Moskvu dva meseca pre planirane akcije. Njemu su na jednom moskovskom aerodromu "dozvolili" da nesmetano prođe pasošku kontrolu. Zatim je on seo u mali autobus i otišao u porodični stan na severoistoku Moskve. Odlučeno je da se tu izvrši specijalna operacija. Oko 20 specijalaca moskovkse uprave Federalne službe bezbednosti Rusije provalilo je ulazna vrata i ušlo u stan. Šahid, koji je u to vreme spavao, nije uspeo da mrdne iz kreveta. Specijalci su ga uhvatili i potom pronašli u stanu "pojas šahida" u kome je bilo nekoliko kilograma trotila i metalnih šrapnela. Privedeni je rekao da će ga "neki ljudi dovesti sa zatvorenim očima do mesta na kome treba da obavi posao". Nemoguće je proveriti da li je bilo tako dogovoreno. Drugi terorista, Ospanov, ubijen je prilikom hapšenja, pošto je pružao otpor.

 

Kako se sprema teroristički napad

 

Šema pripreme za teroristički akt je davno pripremljena. U glavni grad samoubice dolaze vozom ili avionom, dan-dva pre predviđenog događaja. Često bez pratnje (u većini slučajeva pratioci su osobe sa Kavkaza koje dolaze u glavni grad nekoliko meseci pre terorističkog akta, registruju se, a odmah posle akcije se kriju na Kavkazu ili u nekoj od oblasti koja se granički sa Kavkazom). Pratilac dočekuje samoubicu i vozi ga u ranije iznajmljen stan iz koga  samoubica ne izlazi do "dana D". On je odgovoran za stvaranje svih neophodnih uslova, od traženja stana i obezbeđivanja hrane za šahida do montiranja eksplozivne naprave. Stan se iznajmljuje na nekoliko nedelja i nikad posredstvom agencije, već preko, npr., rođaka ili poznanika. Pri tom vlasnici stanova najčešće ne mogu da se dosete ko će tamo živeti. Samoubica nikada sam ne traži stan po gradu, ali zato tačno zna gde ide i ko će ga čekati. Po dolasku on se bez odlaganja "baca na posao" i radi po ranije dogovorenom planu. Posebno mesto u pripremi terorističkog akta zauzima prebacivanje eksploziva. Najčešće on dolazi sa Kavkaza. Tamo ga je lakše nabaviti. U Moskvu se obično dovozi automobilom - jasno je da je nemoguće pratiti sve automobile koji ulaze u grad. Nema tih snaga i sredstava koji bi omogućili pregledanje svih automobila koji dolaze sa juga. Što se tiče sredstava potrebnih za pripremu terorističkog napada, specijalci kažu da nije reč o astronomskim sumama. U proseku, budžet za jednu terorističu akciju iznosi nekoliko hiljada dolara.

 

Gde se spremaju ubice

 

Glavne zemlje u kojima se spremaju samoubice su poznate celom svetu - Avganistan i Pakistan. Ali, postoje dokazi da u Ukrajini, kod grada Hersona, takođe postoje logori za pripremu terorista. Ta senzacionalna izjava potiče od savetnika muftije Ukrajine za pravna pitanja, Nikite Kašnickog. Izjava je data na plenarnom zasedanju IV međunarodnog antiterorističkog foruma koji je, pred širokim auditorijumom, održan u Kijevu pod devizom "Zaštita prava čoveka u bobri protiv terorizma". Posle zasedanja, g. Kašnicki je još jednom potvrdio da ono što je rekao pred učesnicima foruma nije plod njegove mašte, već realnost. Nikita Kašnicki je izjavio: "Pre izvesnog vremena, nažalost ne mogu da se setim tačnog datuma, u jednom od rejonskih sudova u Kijevu u toku jedne rasprave svedočio je i građanin F., inače Ukrajinac. On je bio u tzv. letnjem kampu islamske omladine pored Hersona. Organizator ovih kampova je jedna društvena ukrajinska organizacija čije ime vam neću reći, ali obuka i priprema koja je sprovođena u ovim kampovima imala je religiozan karakter. Analiza literature koja je korišćena za obuku polaznika, pokazala je naličje javnih, otvorenih ili zamaskiranih poziva na neposlušnost prema zakonitim vlastima Ukrajine. Kao svedok na ovom procesu, F. je ovo potvrdio i izjavio na sudu, citiram: "Posle obuke u tom kampu, bio sam spreman da ubijem bilo koju osobu koja se usudi da rečima ili delom uvredi moju veru." Ovde je jako izražen ekstremistički karakter pripreme dece i omladine..."

 

Umesto zaključka

 

Rusija, kao i ceo svet, susreće se sa novim vidom terorizma. Objektivno govoreći, borba sa terorizmom će biti duga i iznurujuća. A pored toga, ona će tražiti velike napore ne samo od specijalnih službi već i od psihologa, doktora, progresivnih religioznih radnika, učitelja i nastavnika u školama. Jer, pre nego što od mladog momka ili devojke naprave teroristu-samoubicu, moraju dobro da im "isperu" mozak i da ih, praktično, pretvore u zombije. Očistiti mozgove mladih ljudi, dati im posao, nije manje važno od traganja za već spremnim teroristima-samoubicama i njihovog hvatanja.