Natrag

Druga strana

 

U ime oca, sina, devera i zaove

 

Nekima nije dovoljno to zastupaju svoju zemlju. Da bi bili neko i neto moraju da je ponize.

 

Ana Borkovi

 

Kao i u sluajevima veine drugih modernih demokratija, slubena spoljna politika Srbije nastoji da znaajan deo protokolarnih formi diplomatskog komuniciranja u meunarodnim odnosima prebaci na polje javne diplomatije, dakle na neposredne kontakte i komunikacije sa domaom i inostranom ekonomskom, obrazovnom, kulturnom i drugom javnou, koja nije direktni predstavnik drave i njenih institucija. Smatra se da se javnodiplomatskim aktivnostima i manirima ponekad efikasnije nego na oficijelan i protokolaran nain mogu prezentovati spoljnopolitiki interesi i ukupne vrednosti zemlje i podizati njen ugled u svetu.

Zbog toga se sve ee, pa i u naem sluaju, klasini spoljnopolitiki "zadaci" i diplomatske "misije" poveravaju i prenose na ljude van diplomatske brane, sposobne da se u konkretnim situacijama u inostranstvu ili pred inostranim interesom u zemlji izbore za raznorazne trenutne ili dugorone nacionalne ciljeve.

U prilici da budu "javni diplomati" najee su funkcioneri i slubenici ministarstava, agencija, kulturnih, sportskih, naunih i drugih organizacija i institucija, koji su u prilici da, na raun i za raun drave, putuju po svetu i dolaze u (ne)priliku da je, svako na svoj nain, zastupaju. Meutim, da pre delegiranja svake, pa i javne diplomatije nekima treba delegirati osnovne moralne zakone, profesionalne kodekse i tradicionalne bontone, bez suvinih pojedinosti govore dva banalna ali karakteristina primera.

Poe, tako, ministarka omladine i sporta Sneana Samardi - Markovi da, malo privatno malo slubeno, "proprati" jedno dogaanje iz njenog resora u Hrvatskoj. U "delegaciji" povede sa sobom i mua i sina. I, kao, kad su ve krenuli, jo su u Beogradu, seti se sin da bi mogao da malo usput iz Hrvatske poseti i oblinju "engensku zonu" radi opinga. Ali, vraga - nema vizu. Tu se mama angauje pa ad hoc, neposredno pre nego to su seli u slubena kola, alarmira srpski diplomatski i konzularni establiment u Hrvatskoj da se siniu obezbedi engenska viza. Dapae, da ga saeka. Ono to mama nije htela ili mogla dan ili dva ranije u Beogradu, jer je sini svakako i dva dana ranije znao da e poeleti malo "engena", trebalo je pod prisilom njene visosti da obavi diplomatska sluba. Dalje se o svemu moe samo nagaati i pretpostaviti kakvoj su panici i blamai bili izloeni u Ambasadi u Zagrebu. Prvo je, naprimer, trebalo saekati sinia sa dokumentima, ukazati mu protokolarnu poast "po osnovu mame", u meuvremenu zvati vezu u nekoj od ambasada engenskih zemalja - Italije, Slovenije ili Maarske, mogue ak i da srpski ambasador moli nekog od ambasadora pomenutih zemalja, pri emu se podrazumeva usluga za uslugu, potom da nii diplomati izdejstvuju produenje radnog vremena konzularnog odeljenja strane ambasade, da strepe da li e sini imati dovoljan fond dokumentacije i ta ako ne..., da garantuju za sve to sini nije ili nema, da se sini ne naljuti i poali mami ukoliko sve to potraje i stranci neto zakomplikuju itd. A sve je to mama-ministarka svesno aranirala prebacivi svoju vlastonosnu bolest na diplomatsku slubu. Ovaj primer (sin je, navodno, uspeo da ode do Trsta) samo je jedan, gotovo nasumino izdvojen, od mnogih, bizarnih, koji diplomatiju mnogo kotaju i poniavaju.

Ili, poe jedan obian savetnik (malo vii dravni inovnik, kakvih po ministarstvima ima valjda na stotine), i to iz jednog "sporednog" ministarstva, na slubeni put, slubenim kolima, ne naroito ozbiljnim poslom, u jednu takoe susednu zemlju. Meutim, umesto da sedne, ode, obavi posao i vrati se, on dobije napad veliine pa, kao "dravni emisar", pone da ispostavlja zahteve nadlenom diplomatskom predstavnitvu svoje zemlje: da ga na granici, ako postoji i minimalna mogunost, saeka diplomatski slubenik odgovarajueg ranga (!?), da se na granici za njega obezbedi VIP tretman i da se provede kroz zaseban VIP prolaz rezervisan za VIP persone (!?), da mu se od strane inostrane policije obezbedi VIP nivo bezbednosti, uz eventualnu policijsku pratnju (!?), da ga, svakako, ve na prilazima odreditu, a ne u samom diplomatskom predstavnitvu, saeka pratnja koja e ga dovesti do eljene lokacije itd. I ne bude mu dovoljno da ovako kontaktira direktno sa diplomatskim predstavnitvom, nego malo prilagoenu informaciju o svom itinereru i namerama prosledi Ministarstvu spoljnih poslova, da i oni svojim kanalima prenesu direktive "svojima" ta im je posao u vezi sa "VIP personom" i obaveste i strano ministarstvo spoljnih poslova da veliki dravnik dolazi u njihovu zemlju !? Dok se vozi, maltretira domaina sa pitanjem gde je i kakva sveana veera za njega o troku domaina obezbeena, iako je za te namene dobio dnevnicu. Dakle, u ovakvim sluajevima, na domainima, srpskim diplomatama, ostaje da se batrgaju u dilemama da li da kau "pusti budalu!", pa da ne mrdnu malim prstom, ili da "postupe po nareenju", pogotovo ukoliko je prosleeno i posredstvom vlastitog ministarstva, pa da se kod vlasti zemlje prijema poniavaju i blamiraju do grotesknih razmera. Sve zbog inovnikog ega nekog tipa, kakvih su puni autobusi GSB-a.

A sve se to negde nekad pojavi kao sramota u meudravnim odnosima.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane