Natrag
Uvodnik
(Pr)osudite sami
Ruženje naroda
Milovan Brkić
Kada je odlučio da se ubije,
Hitler je saopštio saradnicima: Mene nemački narod nije
zaslužio!
Kroz istoriju su mnogi
vladari ružili podanike. Njihove teške reči
zbog nedostatka telefona, novina, televizije i interneta
nisu svakodnevno dolazile do podanika. Srećom.
Kada je 6. oktobra 2000. godine Vojislav Koštunica položio zakletvu kao novi
predsednik tadašnje SRJ, milioni građana su odahnuli.
Ponadali smo se da nikada više nećemo imati predsednika
države (Miloševića) koji će političke neistomišljenike nazivati lažnim prorocima i ludacima.
Sudbina se poigrala sa građanima
Srbije, sa Srbima pogotovu.
Ruženje naroda se nastavilo nesmanjenom žestinom. Sa TV Bastilje, sa TV B92 i režimskih medija,
sa skupštinskih
govornica, nastavili su da vređaju
građane Srbije najgorim rečima.
Milioni građana koji su
godinama protestovali protiv Miloševićeve vladavine, hrabro podnoseći batinanje,
hapšenja, progone, koji su kao
nijedan narod na svetu deset
godina pokazivali građansku kuraž, dolaskom novih vlasti, s nesmanjenom žestinom su pljuvani
od Sonje Biserko, Nataše Kandić, Verana Matića, od Čedomira
Jovanovića, Nenada Čanka i drugih
protuva.
Građani Srbije, koji su
tri meseca po ciči zimi protestovali
1996. godine zbog krađe izbora, i
posle promene vlasti u govorima pomenutih skotova optuživani su kao
genocidan narod, kao zločinci, ubice,
tražena je denacifikacija Srba! Pobunjeni narod je i dalje
stoka bez repa...
Banda Borisa Tadića godinama nas ubija u pojam.
Sumanuti predsednik i njegova pljačkaška
družina optužuju milione navijača fudbalskih klubova da su huligani,
skotovi, ubice, zločinci. Predsednikova pudlica, javni tužilac Srbije, zahteva zabranjivanje navijačkih grupa, zatvaranje klubova. Napada se i ruži
sirotinja koja u očaju hoće da se ubije, preti se najgorim rečima milionima građana koji žive sa
15 evra mesečno.
Banditi Borisa Tadića svakodnevno
prete sirotim građanima otpuštanjem s posla, racionalizacijom, smanjivanjem penzija, prete štrajkačima i sindikatima...
Niko u svetu sopstvene građane ne predstavlja stokom i bednim gnjidama,
kao što to čini banda Borisa Tadića
i njegovih koalicionih sledbenika.
U Srbiji je najteže Srbima. Njih predstavljaju
kao netolerantne, kao divljake, kada
se loše izjasne o pederima,
iako to čine svuda u svetu, a u okruženju da ne govorimo. Ako se nekom strancu nešto ružno desi u Srbiji,
sopstvena vlast vodi besomučnu kampanju protiv Srba, izvinjavajući se, plačući,
uvodeći dane
žalosti, što je odvratno i onima kojima
se naši skotovi
udvaraju. Ako neki važan građanin
bude na ulici
pljunut, prekidaju se te-ve programi i ruže građani,
kao netoleranta stoka, i preti
se opsežnim istragama i privođenjima huligana. Za Tadićeve
bandite mi smo svi stoka, bez
izuzetka.
Pirgavi i izraubovani peder
Bojan Pajtić pobedonosno tvrdi, nakon što je isplatio Borisa Tadića, da će Vojvodina, odvajanjem od Srbije,
moći da uređuje
nacionalni park Frušku goru, da
ima predstavništvo u Briselu, da će Vojvodina postati odmah jaka
i prosperitetna, čim se odvoji od
Srbije!
Zna li gmaz Boris Tadić
kako se osećaju milioni građana
dok slušaju
njegovog čmarnog druga? Može li
se živeti sa takvim uvredama? Da li je budžet
Vojvodine opljačkao seljak iz Svilajnca,
ili je to učinila pederska družina Pajtića i Tadića?
Došli smo u sumanutu
poziciju da i ako grom
udari u toranj na Avali, Tadić
će se pretećim glasom obratiti građanima, uveravajući ih da
će pronaći počinioca tog gnusnog
zločina, koji je, prdeći,
izazvao udar groma u toranj.
Bićemo jahani i
ponižavani sve dok one koji nas
za velike pare ruže - ne smaknemo.
Natrag