Natrag

Vranje

 

Vranje

Najzabaeniji i najgladniji grad u Srbiji

 

 

U Vranje pevanje, a blato do guu

 

 

 

U Vranju, slobodnom Vranju, guske usred grada tromo gaze, mau prljavim krilom, ponosno diu uti debeli kljun. To je Vranje. Grad gladnih, grad sviraa i mehana, grad nezaposlenih u kome tek svaki osmi Vranjanac radi. Grad koji sprema iznenaenja. Plemenitou postidi prolaznika i ostavi ga samog, bespomonog

 

 

Pie: Miodrag Milojevi

 

Mala kua, kriva, pravljena kao peurka od blata, sruie se sama, zgazie je crni, vlani krov. Pitao sam zato se to ne srui - ne koristi niemu, osim to kvari izgled dvorita.

- Deda rekao da se ne rui. Nije reko zato.

To je bilo u Velikoj Plani. Odgovor direktnom linijom vodi do Vranja. Vie se prialo o dedovima, ukundedovima, malo o njima i o njoj, Sofki. "Neista krv", Bora Stankovi. Ono to se posle prialo za stolom, kao da je preslikano iz romana. Bio je jedan to ih je zgromio autoritetom, prvi i poslednji. On jo uvek iz groba upravlja pogubljenim, dezorijentisanim potomcima.

Pravo je udo kako Bora Stankovi u doba komunizma, u vreme bratstva i jedinstva, nije postao kultni pisac kolske lektire? U Vranju i okolini iveli su Srbi, Turci, Arnauti... Znai skoz jedna multietnika sredina, proarana lalama i bunarima. Meunacionalni odnosi nisu samo dobri, skladni... nego idealni.

Granica je bila u blizini, skoro kao i danas. Samo to nije bilo Euleksa. Koja Vranjanka nije preko granice pobegla za Turina? Mnoge nisu, teko je u delima Bore Stankovia pobrojati sve koje jesu. Nalazim se u Vranju, pred starim amamom od kockastog, grubog, crvenkastog kamena kao svea, krvava ogrebotina, gde su kupali Sofku. Kupanje je deo svadbenog rituala. Sofku kupa stara Vranjanka to je takoe pobegla preko granice za Turina. A posle, kad je Turin ostavio, mladost je provela po haremima. Stara, izbledela razglednica iz Vranja. Bora Stankovi: - Dalje ve poinju duani, kovanice, lonarnice, ali najvie mehane. Onda, izrivena kaldrma, opale esme, reka, kameni most, sa turskim natpisom, presueno korito, obala puna vrba, topola. Opet kue, as nove, sve po planu, as stare, turske.

 

Svirai i mehane

 

Danas prvo nailazi fabrika duvana Briti-ameriken tobako, dva portira u plavoj uniformi ceremonijalno stoje, kao na vojnoj paradi, bez oruja. Stari, crni bunar u krugu fabrike pribliio se trotoaru i prolaznicima. Odmah iznad fabrike, ravnomerni udarci ekia rue sjajni lim. Hitri prsti lim savijaju u kofe, poreane po visokom sjajnom stepenitu.

U Bosni Ive Andria bekstvo za Turina... nezamislivo je tako neto! Kad ga ima, to je odmah skandal i gotova tragedija.

Borisav Stankovi detaljno opisuje staru porodinu kuu. Majstori to su je gradili ne zasluuju nijednu reenicu. Andri bi, naprotiv, izdvojio i uzdigao likove majstora. Bora Stankovi nije mario za svet rada i graditeljstva... Nije kriv Bora Stankovi, takvo je Vranje i Vranjanci.

Ne bi bilo fer okriviti Boru Stankovia za propale fabrike u Vranju. Ali se totalna propast celog Vranja mogla naslutiti u odnosu prema delu Bore Stankovia.

Pisao je o ivotu Turaka, Srba, Arnauta. Nema sukoba, nema mrnje meu nacijama. Kod Andria uvek napetost, veito dogorevaju latentni koflikti.

Klasa kojoj je pripadao Bora Stankovi odlaskom Turaka gubi privilegije i tlo pod nogama. Oboavao je Turke, njihov nain ivota, Arnauti su se utanjem skladno uklapali u celinu. Borisav Stankovi nepodoban je za kolsku lektiru. Diskvalifikuju ga slike sirovog ugnjetavanja kad njegovi, za vreme velikog slavlja, za no u pijanstvu u kocki izgube nekoliko sela itluka.

Kod Ive Andria Turci jednog Srbina, Radisava, navlae na kolac. Vranjanci Bore Stankovia su im se divili. Vrlo lian, uvek objektivan, Borisav Stankovi preteruje kad pria kako su njegovi, pojedini Vranjanci, bili tako moni i silni da su po svojoj elji i efu smenjivali age i begove. To je samo porodini mit. Linija izmeu dobra i zla zamagljena i nepostojea. Slikanjem propadanja jedne porodice u tri generacije iao je ispred vremena, prestizao evropsku knjievnost, Budenbrokove Tomasa Mana, romane Roea Martina di Gara.

Vranje, opevano u pesmama, to je grad od blata. Blato i pesme - zvui nespojivo. Iz ulice Borine, ona se zove Baba Zlatina, gde je stari dud, sam dud jo vrsto stoji, gledam vertikalnu, vitku dvospratnu kuu. Poto su jaki udarci kie skinuli farbu, vidi se: vitka kua je graena od cigle pomeane sa blatom. Ona se mora sruiti.

Zidovi od blata, esto napukli, reaju se krajem ulice. Da li je Vranje doivelo propast zato to je Bora Stankovi vie mario za algadije, u prevodu svirai i mehane, nego za rad i radnike?

Ovde poinje svet lakomislenog nereda.Vranje, tesne vijugave uliice, ocrtane nemarnim, bahatim korakom pijanca.

Na vranjanskim ulicama mogu se videti jo beogradske tablice. Nijedne nike, kao da je zabranjeno. Dugi dip, plavo zamagljeno staklo. Dip sa srebrnim grbom.

 

Nezaposleni

 

Daleko ispred Vranja, umama i belom travom, daleko po poljima, lutali su divlji psi u grupama. Valjda zato to od ljudi nema koristi, to u gradu nema hrane. Grupe od pet ili od deset pasa.

Burek se moda moe kupiti u ranim jutarnjim satima. Posle toga prestaju sa radom. Iznose se crne tepsije, kamenite ploe. Stare zalihe bureka od pre deset, od pre mesec dana.

Vranjanci ne itaju, gledaju slike, slike su u anketi. U prvoj kafani uti prozori, kafana mrana. Gledam anketu. Prva anketa - deset imena i deset fotografija. Brojim - dva penzionera, tri radnika, nezaposlen, nazaposlena, domaica.

Domaice su nezaposlene ene, ali stidljive.

Druga anketa: penzioner, radnik, nezaposlena, nezaposlen, nezaposlen...

Ako se o obzir uzme obavezno nametanje anketa doe se do poraavajueg zakljuka - zaposlen je svaki osmi Vranjanac.

Zapoljavanje koje je uznemirilo Vranjance. Ne moe se tako rei, ljudi se niemu ne ude, ovo je izgubljen i ubijen grad. Nela Cvetkovi, lokalni ministar za ekologiju, svoju sestru Natau Spasi, tekstilnog tehniara, zaposlila u Zdravstvenom centru. Direktor je iz G17, kao i Nela Cvetkovi.

Kontejneri zapueni otpadom i flaama. Svaki kontejner u Vranju je mini deponija za ekologiju.

Nela je prostotom, otvorenom priom zasenila Vranjance: - Zar je udno to sam zaposlila svoju jednu i roenu sestru? Takva mogunost je bila i ne znam da li e biti novih mogunosti. U pitanju je bila potreba za poslom. Sestra je godinama radila u Jumku, godinu dana je bez posla. Moja sestra ne operie. Ovaj posao, fotokopiranje, mogu da rade i ljudi sa osnovnom kolom. Kao roena sestra, oseala sam potrebu da joj pomognem.

Sestra e fotokopirati do prve prilike. Dobie bolje radno mesto. Da se vidi ija je sestra preko veze otila u zdravstvo, mada nije medicinska sestra.

Iz doline, kombinat Jumko stoji sam, ispod jednog oblaka.

Direktor Zdravstvenog centra nee da komentarie, predsednik Upravnog odbora je izjavio - to ne spada u delokrug njegovog posla.

- Imamo dovoljno problema vezanih za nae plate da bismo se bavili time koga i zato direktor zapoljava - izjavio je Slavia Kanaki, v. d. predsednika Sindikata lekara i farmaceuta.

 

Raunica

 

Vranjanski policajci uvek u ivom razgovoru sa graanima. Da im pomognu ne mogu, razgovor je besplatan.

Na uglu stoji policajac, mali rastom, bespomoan kao i ostali. Minirani kafi Troja u Vranju sada je gomila blata. Koliko jue - glavno sastajalite kriminalaca i revolveraa. Ne mogu da verujem. Zar je ova gomila blata ceo grad drala u strahu? Ulica na dva kraja preseena trakom, zatvorena za saobraaj. Na uglu stoji policajac, drugi mali policajac. Kao izgorele crne pletilje igle, iz gomile blata uzdiu se izgorele grede, to znai da je kafi prethodno paljen. Na trotoaru lee oluci, neki sjajni i neoteeni, neki oprljeni plamenom. Kao kad cokula u blatu zgazi pocepani kiobran a ice vire.

Kafana Toma mrana. Detonacija isterala Tomi jedno staklo.

Iza Tomine kafane zapoeta kua, novogradnja, rastavilo se gvoe, pukao beton. Majstori iz Vranja. Ta kua se postavila krivo, popela se na stepenite druge kue. Rotilj iz Troje iznad moje glave, podrhtava na vetru.

Trafikantkinja se smei: - Nita, kriminal malo, malo, malo iz Vranje. Nita strano. Na objekat nije oteen. A strano je puklo. Nije bomba, to je dinamit. Sad... je l' je zbog osiguranje ili moda zbog gazdu, ne znam...

ta trafikantkinji znai ovo "zbog osiguranje"? Ceo dan razmiljam da bih utvrdio da postoji mogunost da je vlasnik osigurao lokal i potom ga sam minirao. Ulica se zove Partizanska, pored lokala su niu kuice, advokatske kancelarije, preko puta je zeleno staklo - luksuzni i pusti hotel Vranje. Moe prenoite, pet hiljada, dvokrevetna u nezaposlenom gradu. Traku su savili da ulaze advokati. Advokat Miroljub Stojanovi, advokat Miodrag S. Dimi Mia. Mnogi drugi advokati. Svud naokolo advokati.

Po alama koje zbijaju Vranjanci vidi se: ovde se sve zna. Preko trotoara se dovikuju dva pobratima: - Pobre, gde si pobre? ta se ovo desilo, ta je ovo?

- Ne znam, pobre, nisam u toku...

Starac je skinuo kaket kao da hoe da ga baci: - Minirali lokal preko puta policije. Preko puta policije! A ta da je neko naiao? Ulica, ulica prometna! Tu uvek ima prolaznika!

Pitam starca dok ne stavi kaket na glavu, kad stavi bie opet gospodin, kako Vranje stoji sa prostitucijom. Zadovoljno se nasmeio, vidim po osmehu, ne stoji loe: - Ima. Ne vidi se nita. Postoje organizatori. Organizatori...

 

 

Nagla propast

 

Lep i dirljiv prizor. Guske u centru gladnog grada.

Guske vraaju veru u ljude.

Ne mogu da verujem oima! ta je ovo? Guske! Guske bi mogle da spasu Vranje!

Na poetku Gornje arije, kua na uglu. Vlasnik, ovo je poetak, poinje romska arija, ne vidi se da li je Srbin ili Rom, zauzeo je trotoar. Na trotoaru drveni kavez, sanduk zelen od trulei, u kavezu guske.

Prizor je gotovo velianstven. Velianstven to guske na ulici mirno ive svojim ivotom. Toga ima samo u Vranju. Tako paljivi mogu biti jedino Vranjanci. Nita lake, da preko noi dvojica ljudi dignu i odnesu guske ili razbiju drveni sanduk. Jer ta e guske na trotoaru? Trotoar je svaiji i niiji, pripada svim graanima. Omladina Kraljeva, Smedereva, bilo kog drugog grada u Srbiji, odnela bi druge noi guske iz ale ili obesti. A u Vranju, slobodnom Vranju, guske usred grada tromo gaze, mau prljavim krilom, ponosno diu uti debeli kljun.

To je Vranje. Grad koji sprema iznenaenja. Plemenitou postidi prolaznika i ostavi ga samog, bespomonog.

Kafana je bila romska. Mrak i hladni stolovi. Ima samo pils pivo. Nijedno drugo. Niko nita ne pije. Pria se samo romskim jezikom. Gale, vlasnik kafane, harmonika Bakija Baki, on mu je ujak. Ispred kafane, na postolju od bronze - Bakija Baki. Vetar duva u trubu, rasteruje golubove.

Gale, stari Vranjanac iz Gornje arije, ljubazno se smei. Kad kroz razgovor pomenem Donju ariju, Gale se namrti. Ne moe Donja biti kao Gornja: - Slikali ste moju kafanu?

Gale poinje priu o vremenu dananjem: - Koga vidi, samo eka da se poali na neto. Znai, dola je propast. Nagla, nagla propast.

Gale svakoga pita: - Plaa li redovno dug?

- Ne nemam, nijedan dinar nemam.

- A mnogo je lepo bilo. Ne moe da se ispria koliko je lepo bilo... Ali, jebi ga... Sve je prolo... Bilo je mnogo fabrika, svi su radili, niko nije bio bez posla...

Gale saekuje stare Vranjance: - Sino mi je bio Cane, nekad direktor ugostiteljstva. Legenda Vranja. Poslednji boem Vranja.

Cane ree. - Ajde, doktore, dve-tri pesme...

- Ajde, ajde, ika Cane.

Najgladniji grad u Srbiji, ujedno je najvoljeniji! Ne, nema spora: - Ne, ne beimo mi odavde. Mi smo navikli. Imali smo anse da budemo mnogo bolji ljudi. Al' smo navikli na ovu bedu, na ovo ovde. Ja sam svirao u Vrcu deset godina. I pokojna ena bila je pevaica. Nudili su mi stan, sve su mi davali da ostanem. Ali ja, ja ne mogu bez Vranja. Vranje, pusto ostalo, Vranje...

Gale, nekad je svirao po nemakim restoranima, ne za Srbe nego za Nemce: - Vue, vue... Ko je roen ovde ne moe lako odavde da ide... ika Cane ima osamdeset tri godine. Bio dvadeset godina direktor ugostiteljskog preduzea, iveo u Beogradu, pre toga bio konobar, najjai konobar...

Sino je Cane uz muziku plakao: - Ne mogu ja tamo, nikuda... Ne mogu bez Vranja, bez Gornje arije... Ne mogu... i gotovo. A, jebi ga!

Brat Todore, on radi: - Samo Simpo to radi. I Alfa radi. Simpo, ubrzane smene. Radim u prvu, posle opet u treu. Pa iz tree u drugu. A plata, umesto da poveaju, oni smanjuju.

Pred kafanom uti spomenik. Bakija Baki svraao je rado u ovu kuu, nije jo bila kafana: - Bio je dobar svira i dobar ovek. Svakome je pomogo. Ko god je bio u problemu... Kod njega idu, razrei probleme. Mudrak je bio! On mi je ujak. Sestra od iu mu je moja majka. Umro je Bakija, umro je sin, taj to je svirao sa njim. Unuk mu nita ne svira. Al' od sestrianina to je umro, sva deca sviraju. Orkestar nosi ime Bakija Baki.

ika Gale ne dri konobarice: - Tri su konobarice dolazile, nudile se. Neu, ne drim. Zbog konobarice, odma tepanje. A u Vrcu sede ljudi. Niko nikoga ne dira.

Sin je krenuo da bei iz Vranja u beli svet, skupo je platio papire. Trebalo je da se rastanu. Pravac vedska!

Gale rukom brie glatko, isto elavo elo, miran osmeh... Tada je okupio i zagrlio decu: - Ti idi sa enom, decu ne dam da vodi. Deca ostaju sa mnom.

- Pa ta da radim? Skupo smo platili papiri. Dve-tri iljade evra. ta da radimo? Pa ostau. Pusto ostalo, Vranje...

ivahni, patuljasti Vranjanac, ima sina koarkaa. - De je? - pita ga Simo.

- U Sloveniju! Bio na Beanijsku kosu. Igrao koarku kod ovia. Ne moe da igra. Ne moe oviev sin stariji da sedi a moj da igra. Jeste. Moj pree u Partizana, zvali ga. Meutim, poto nema godine, u Partizana ne moe da igra, mora u drugi tim. On ve zavrio Sportsku gimnaziju kod ovia. Sad e sa Baneta na fakultet. Poalju ga u Kranj, u Sloveniju, igra u prvu ligu.

- Ako. Ako, ako, nek je iv i zdrav.

- Ali, kae Simo, za Slovenci. Kaki kafii! Ovo u Beograd, po splavovi. oviev sin, pare kolko oe, moj sin mu dovodi devojke, po splavovi, po splavovi... A sad po Sloveniju nema...

- Tako, tako! Slovenci uvek bili ko Nemci. Mi nismo za nigde. Za nigde mi nismo. to reko onaj, koj bee, kakav si, ni za di si nisi.

 

Opravljanje

 

Zdravi su Vranjanci. Milenko isti plavi kaket, kao andarm. Milenko, pedantan ovek. Spreman li je Milenko! Pored Milenka, na klupi autobuske stanice, bucmasti podrugljivi Radain koga zovu Puka. Obojica boluju. Doktori trae orahe, jabuke i vino. Puka poe: - Toj sam lek platio 240 dinara. Jebem ti, nema deset kapii. Pitam doktoricu to ne ide na recept. To ne ide na recept.

Milenko kad govori, puca asfalt. Bio nekada najbolji radnik u preduzeu, strog: - Nita vie ne ide na recept.

- Koji avo idemo kod lekara?

Puka pria kako je uspeo: - Ja sam ekao na uno. Uvo me neto boli... Ne boli me, zaglavilo se...

A na unom odeljenju radi Bosa. Bosa je strogo rekla: - Nema zakazano. Nee te Mirjana primi!

- Ti ako si baksuz, onda nee...

- Uzedo jednu bombonjeru, stavim je ovako ovde, sakrijem u nedra. I idem ja na Mirjanu. Stavi bombonjeru na sto. Primila me prekjue, jue nije me tela primi.

Kaket stoji na vetru: - Kako uzmem rezultat u bolnicu?

Neki mladi kae: - Moe io, ovde rezultat. Nego Vi se, io, neto slabo seate. Da si turio malko orasi, jednu kesu, jedno kilo vino...

- Kur orasi! Izgorela slana.

- Pa mogla je jedna torbica jabuka, jedno kilo vino... Neto malo....

- Nita mi nije krivo to to se on ali. Nego mi je krivo to ovaj narod jo ne mo' se rasvesti. Nego, sve je otilo... Beskrajno, beskrajno... Na dananje vreme nema vie opstanak. Samo mi je krivo to ovaj narod, to je glup. Razumem ja da je narod bolestan. Da je bolestan - jeste. Ali ena izleti... ena, bilo ija ena. - Ja u idem kod privatnika. A on, privatnik, jedva eka da te pojede. e ti uzme tri iljade za preglede i 50 evra, kao ovaj Tomo gore. I on ti ne pomae mnogo... I on ti ne pomae...

ene kao ene: - Privatnik e me opravi!...

- e te opravi privatnik, e te opravi na groblje. Penziju uzela pet iljade, dve i sedamasto daje za lekove. Ona rauna da joj za taj mesec ostanuje dve iljade da preivi, za leba i s leba. To je enski pamet. Ja u da idem na privatnika... Mora trpi bolovi.

- Vidim ja ta je kod tebe! Vidim, ti e ostane sam, bez babu. Ne mora da trpi. to da ide kod lekara, kad bolovi mora da trpi?

- Skratio sam jednu godinu ivot samo danas to sam bio...

Gledam sa brda. Kotrljaju se crne senke u sumrak. Moda su to i ljudi.

Bio sam u Vranju. Suene vrapce nisam probao. Sueni vrapci - samo za Boi. Opisao je Bora Stankovi taj divan obiaj. Ujutro, na Boi, prvo meso od vrapca: - Da pojede, bude lak ko vrabac. Borisav Stankovi, pripovetka Na Boi.

Oseam se lak, lak ko vrabac, jer odlazim. Vranje me, kao poludela garava lokomotiva, jurilo danima. Iz komara, iz oblaka ispadaju kontejneri, guske, ljudi, psi i trava.

Vranje, najzabaeniji, najgladniji grad u Srbiji posetili ambasadori vedske i Velike Britanije, njihove ekselencije Krister Bringeus i Stiven Vordstvot. Nita nisu doneli. Vranje... Pusto ostalo, Vranje!

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag