Natrag

Analiza

Analiza

 

Šta je građanima Srbije doneo novi Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (2)

 

Vešanje ili bešenje?

 

Da li je zakonodavac, donoseći novi Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, radio u korist opštenarodnih interesa, ili je ciljao na zaštitu birokratskog kapaciteta koalicionih falangi, tema je kojom se bavi Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a. U magli zakonodavno-političkih egzibicija, autor je na primeru procesa protiv Radisava Rodića, vlasnika dnevnih novina Kurir i Glas javnosti, otvorio i niz neugodnih pitanja o tumačenju i primeni zakona

 

Josip Bogić

 

 Najnovije uvođenje novčanih kazni za veliki broj krivičnih dela, shodno posebnom delu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, može biti samo još jedan pokušaj države da popuni budžet pravosudnih institucija. Mada manje verovatno, ovde bi moglo biti govora o projektu koji rasterećuje prepune srpske zatvore.

 Ako je u pitanju ono prvo, onda je trebalo da zakonodavac predloži da se i za krivična dela čistog lopovluka, ili, pravno rečeno, pribavljanja protivpravne imovinske koristi, bilo u novcu, robi, nekretninama i sl., osim drastičnih vremenskih kazni izriču i novčane kazne u iznosu pribavljene imovinske koristi.

Na ovaj način bi se izbegli postupci za oduzimanje imovine stečene kriminalom, jer je očigledno da je zakonski model koji se bavi tom problematikom naprosto neefikasan. Konačno, ako se mogu izricati drastične kazne po Zakonu o informisanju, šta je prepreka da se još drastičnije novčane kazne izriču kriminalcima? Ovde je, svakako, posebno reč o takozvanoj političkoj i finansijsko-parapolitičkoj eliti, jer ako ona i dalje bude van domašaja zakonskih sankcija, kao i sva druga lica koja se pozivaju na imunitet ili ga istinski uživaju, biće prema onom legendarnom grafitu "džaba ste krečili". Ne treba biti previše mudar pa razumeti da neće preventivno delovati drakonsko povećanje kazni za dela klasičnog kriminala i za dela iz oblasti finansijskog kriminala, ukoliko ne bude delovala i njegova striktna primena.

Za neka dela iz oblasti "dela protiv imovine", uvodi se pojam Privatna imovina, a za mnoga dela i novčane kazne pored zatvorskih. Naročito se teže kažnjavaju ako su dela izvršile grupe ili organizovane kriminalne grupe, kao i kada je u pitanju kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu, ili prirodno dobro (teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, iznuda i ucena, zelenaštvo...).

Osnovni greška zakonodavca bila je ta što nije predvideo teže oblike prevare, a to je kada se dela vrše u okviru grupe ili organizovane kriminalne grupe, jer je ovaj vid dela najprisutniji u poslednje vreme u Srbiji.

Osim toga, za ovo krivično delo nije predviđeno ni oduzimanje imovinske koristi. Novi član je "Prevara u osiguranju".

 Građenje bez građevinske dozvole i priključenje objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole, novi su članovi u kojima se pored zatvorskih kazni (koje su, inače, dosta oštre) predviđaju i novčane kazne kako za investitore tako i za izvođače radova, projektante i druga odgovorna lica, a sve u nameri da se efikasno spreči divlja gradnja.

U praksi za sada nisu uočene nikakve promene, jer se i dalje gradi bez dozvola pa se naknadno pribavljaju dozvole uz "pravične naknade". Za novo krivično delo Neovlašćeno iznošenje kulturnog dobra u inostranstvo,  predviđene su dosta visoke kazne, a najteže od jedne do osam godina zatvora ako je delo izvršeno u odnosu na kulturno dobro od izuzetnog ili velikog značaja.

Što se tiče krivičnih dela protiv privrede, za većinu krivičnih dela povećane su zatvorske kazne, a kao sporedna kazna uvedena je novčana kazna, i uvodi se pojam preduzetnik.

Neuplaćivanje poreza po odbitku je novo krivično delo, gde je, pored zatvorske i novčane kazne, novina i to da se preduzetniku i odgovornom licu, poreskom obvezniku, za krivično delo izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne do pet godina. Postavlja se pitanje ko će da vodi evidenciju ovih mera kao i samu kontrolu, jer, po logici stvari, ova evidencija treba da se vodi kod Agencije za privredne registre, kod koje se i registruju pravna lica kao i odgovorna lica?

Kad su u pitanju krivična dela protiv službene dužnosti, za većinu njih su ostale iste kazne, a kod nekih je uvedena i novčana kazna. Zloupotreba službenog položaja fizičkog ili pravnog lica je novi pojam.

 Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, u stavu 2 i 3, pored pojma pribavljena korist izmena je i u pogledu pričinjene štete što do sada nije bio slučaj.

 Zaprećene kazne su ostale iste što, kada se ima u vidu stepen korupcije u Srbiji, može da deluje stimulativno na potencijalne izvršioce. Nenamensko korišćenje budžetskih sredstava je novo krivično delo, koje može da izvrši odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava ili odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda i izdatka preko iznosa od 1.000.000 dinara u odnosu na iznos utvrđen budžetom, finansijskim planom ili aktom Vlade kojim se utvrđuje iznos sredstava pozajmice.

Kazna je simbolična - do jedne godine ili novčana. Ali, za delo Trgovina uticajem predviđene su kazne od šest meseci do 10 godina za najteže oblike dela! Kod krivičnog dela Primanje mita, uvodi se izraz "neposredno ili posredno". Ako zakonodavac ima iskrene namere da se razračuna sa korupcijom tada je morao za ova krivična dela da predvidi oštrije kazne sa minimumom od četiri godine ili težom kaznom, a ako su dela izvršena u okviru grupe ili organizovane kriminalne grupe najoštrije kao što je to predvideo kod mnogih krivičnih dela klasičnog kriminala.   

 

                         (Nastavak u sledećem broju)

 

 

Slučaj bankarskog službenika

"Radisav Rodić, vlasnik dnevnih novina Glas javnosti i Kurir, i Slavoljub Kačarević, sumnjiče se da su u svojstvu vlasnika, odnosno direktora preduzeća Manami tokom 2001. godine, zloupotrebom službenog položaja pribavili protivpravnu imovinsku korist na štetu Komercijalne banke. Na teret im se stavlja da su Komercijalnu bankutetili za iznos od 1.035.658 nemačkih maraka po tadašnjem kursu Narodne banke Jugoslavije, odnosno oko pola miliona evra." (Iz obrazloženja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu). Ali, za šta se sumnjiče, čemu onolika premetačina i šta je ovde tačno a šta ne? Neka pitanja je naprosto nemoguće izbeći. Recimo, šta se čekalo punih osam godina?

Ako se pođe od pretpostavke da je sumnja ispravna, te da je u pitanju zloupotreba službenog položaja, a da je oštećena Komercijalna banka, logično se otvara pitanje a šta je sa odgovornima u toj banci?

Kako je moguće da neko iz banke daje nekome ogromna finansijska sredstva a da ne bude obuhvaćen krivičnom prijavom? Kod bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja koji je tada bio važeći stoji: Zloupotreba službenog položaja, član 242, (1) Službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1 pribavljena imovinska korist u iznosu preko sedamdeset hiljada novih dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (3) Ako je izvršenjem dela iz stava 1 pribavljena imovinska korist u iznosu preko dvesta dvadeset hiljada novih dinara, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje tri godine.(KZ SRS 44/98, decembar 98). Pošto se na izvršioca uvek primenjuje povoljniji zakon u tom slučaju bi se primenio ovaj zakon s time da bi iznos protivpravne imovinske koristi bio iznos u dinarima u vreme iz 2001. godine, a to bi dalje značilo i da je manja zaprećena kazna.

Kada se neko lice (fizičko ili pravno) obrati banci za kredit normalno je da banka da svom klijentu uslove pod kojima može da dobije kredit. Kada klijent obezbedi sve potrebne uslove i pribavi svu potrebnu dokumentaciju tada banka odobrava kredit i uplaćuje na račun. U međuvremenu sve to prolazi kroz određenu proceduru i kroz ruke pojedinaca i raznih komisija.

Kako je onda Komercijalna banka mogla tolika sredstva da odobri jednom "okorelom kriminalcu i neprijatelju broj 1" ove države, a da niko iz banke ne odgovara?

Ako je tačno ono šta stoji u zahtevu tužioca, radi se o zloupotrebi službenog položaja radnika banke, jer je pribavio protivpravnu imovinsku korist za drugoga, a primalac novca ne može čak  da odgovara ni za podstrekavanje a niti za eventualnu prevaru zbog toga što je banka imala sve činjenice da li klijent ispunjava ili ne ispunjava uslove za kredit.

Ako nije tada ispunjavao uslove za kredit, kreditni odbor je trebalo da odbije zahtev za kredit. Ako je pak ispunjavao uslove a banka se nije obezbedila u vidu hipoteke ili na drugi način, tada je opet neko iz banke "debelo" u krivičnom delu. U ovom slučaju, sve je naopako postavljeno. U zatvoru se našao primalac novca koji je dobio od banke na nezakonit način, za koju nezakonitost je banka znala, a ne bankarski službenik koji je nezakoniti kredit odobrio. Kakva ironija!

Naravno, postoje mnogi ljudi izuzetne čestitosti i ugleda koji su doživeli da ih hapse i tamniče oni kojima je mesto u zatvoru.  Kao kod Orvela, sve je natraške.

            

podeli ovaj članak:

Natrag