Natrag

Procesi

 

Procesi

 

Francuska imitira pravnu dravu

 

 

Lani sud epana Malog

 

 

Priprema suenja aku iraku i nekim bivim politiarima zanimljivija je za raju nego neke junoamerike TV serije. Sva ova suenja toliko su izreklamirana i sveprisutna na medijskom nebu iznad Pariza da je gotovo nemogue progurati neki pravi problem svakodnevice. Narod je opinjen mondenskim svetom guzonja i u svojoj bedi i nezaposlenosti ima utisak da uestvuje u politikom ivotu zemlje tako to navija za ovog ili onog

 

Pie: Mile Uroevi

dopisnik iz Pariza

 

Poslednji put kada se sudilo nekom bivem francuskom vladaru bilo je to 1793. godine. Tada je Luj IV bio skraen za glavu. Pade glava, pade vlada i Francuska posta zemlja slobode. Oslobodila se kraljeva i naslednika i prozvala sebe pravnom dravom, jer je od tada pravo da vlada dobio bilo ko ako ga raja izglasa. Kada su ti obini ljudi dobili kraljevska prava, Francuska je zaradila i epitet zemlje ljudskih prava.

Danas se prvi put nakon vie od dva veka opet sprema suenje jednom bivem vladaru, aku iraku, velikom ljubitelju Japana i sumo-rvanja, lepih ena i hladnog piva uz glavu u kembetu. Nama je ovaj deka-deronja i zavodnik ipak poznatiji kao spasilac beogradskih mostova. Jedino me jo udi zato u Beogradu ne postoji neki irak bulevar ili bar irakovo sokae. Palestinci su mu, na primer, posvetili jednu veliku ulicu pa bi moda dobro bilo da se novi beogradski most koji treba da spoji elitu sa brda i oping centar Novog Beograda, nazove imenom 76-godinjeg plejboja.

 

 

Zabava za narod

 

Perspektiva suenja jednom bivem predsedniku nije ovih dana jedina zabava Francuza. U zemlji pravde i ljudskih prava ove jeseni sudi se naveliko i to sve samim velikim ljudima bive vlade i uglavnom po babu i po strievima. Pre svega bivem ministru policije arlu Paskvi, jedinom koji je branio Srbe za sve vreme ratnih godina i koji je dobio godinu dana bajboka za lovu, 900 miliona dolara ukupno, koju je tobo primio od Tajvana i podelio drugarski sa svojim istomiljenicima nakon prodaje najmodernijih vojnih krstarica 1991. godine. Mutne radnje koje Francuzi veto kriju pod velom dravnih tajni. Paskva se brani i trai da se ukine zabrana objavljivanja dokumenata povezanih sa preprodajom oruja. Tu nema ni traga demokratiji, tvrdi bivi ministar i dodaje da tajna ne uva dravu nego ljude na poloaju.

Kada bi se otvorili sefovi iz njih bi ispali vrlo kompromitujui dokazi protiv samog predsednika. Tada bi se videlo da su za muku znali i irak i ostali ministri, kao i vojni zapovednici. Bilo da je re o graanskom ratu u Angoli, kojoj je Francuska isporuila oruje tokom rata, ili o ratnim brodovima koje su Francuzi isporuili Tajvanu, ekstraprofit i baki ispod stola ne poznaju granice ni drave ni ljudskog morala. Za sada se ne pominje 40 miliona maraka koje je Francuska tobo dala bosanskim Srbima za oslobaanje dva pilota, a koje su zavrile u stranim bankama na raunima irakovih prijatelja. Jedna specijalna TV emisija bila je posveena ovom problemu, ali se pravda nije zainteresovala za dalju istragu.

Pored suenja bivem ministru policije, u Parizu se sudi i bivem prvom ministru Vilpenu. Ovaj markantni gospodin je, kau, organizovao falsifikovanje izvetaja jedne luksemburke banke kada se videlo da je i sam Sarkozi maznuo deo love od prodaje oruja. Ako se zna da su Vilpen i Sarkozi najvei konkurenti za predsedniku fotelju i stari neprijatelji jo iz doba iraka, postaje jasno da je ovo veoma javno suenje samo deo osvete za pretrpljeni strah malog Napoleona.

Nikada do sada jedan predsednik nije tuio nekoga za vreme svog mandata. Ali ovo vreme nije obino vreme nego vreme ludila i pada svih moralnih vrednosti. Tako i eventualno suenje bivem predsedniku iraku spada u ovo prestrojavanje novog svetskog poretka - zabaviti narod jednim lanim utiskom da smo svi isti pred maem pravde, kao to je revolucija ubedila seljake da svaki od njih moe jednoga dana postati predsednik drave.

irak je svakako kriv za mnoga nedela tokom svoja dva mandata, ali mu se za nijedno nikada nee suditi. Ono to se kai njemu na duu jesu neke sitne pare koje je zavrnuo dok je jo bio gradonaelnik Pariza 1977-1995. Optueni je izmiljao dvadesetak radnih mesta i realne plate nepostojeih slubenika trpao u kasu svoje partije. Tada je gladnica troio nekoliko hiljada franaka dnevno za svoje line rukove i veere i ukupno pojeo, on i gospoa mu, za 2 i po miliona evra raznih poslastica. Polovina ove sume je isplaena u keu, to znai bez traga. Gargantua je tako u narodu postao irak Zlatousti. Utaja, znai, datira od pre 16 godina. Za malo vie vremena od ovog perioda, po svim vaeim zakonima zastareva i zloin ubistva oveka. Kraa para kao da ne zastareva i irak, kau, rizikuje 10 godina zatvora i 150.000 evra kazne! Ha, ha, ha... Ovo je bio vic nedelje. Drugi vic je jo smeniji. Pukim sluajem jue je izaao prvi deo memoara biveg predsednika pod naslovom "Svaki korak, jedan cilj". Hi, hi, ho, ho... zacenih se od smeha.

 

 

Pade biva vlada

 

I tako ona stara Pare ili ivot izgleda opet aktuelna. Dodue, optueni irak se 12 godina krio iza svog imuniteta pa nije hteo ni da odgovori na pisma koje je tuilac Gzavje Simeoni slao na adresu Jelisejske palate. Upornost ili tvrdoglavost zlopamteeg tuioca Simeonija su se ovih dana isplatile i iraku je uruen poziv za sud. Reklama za tuioca je besplatna, a anse da se ikada zaista osudi jedan bivi predsednik veoma su male. Vrana vrani oi ne vadi, a bila bi to i velika bruka za samu dravu.

Bolje nego neka junoamerika TV serija, sva ova suenja su toliko izreklamirana i sveprisutna na medijskom nebu iznad Pariza da je gotovo nemogue progurati neki pravi problem svakodnevice. Narod je opinjen mondenskim svetom guzonja i u svojoj bedi i nezaposlenosti ima utisak da uestvuje u politikom ivotu zemlje tako to navija za ovog ili onog. Uzdizanje jednih i pad drugih tako su pomalo i zasluge samih graana. Njihovo miljenje se kao fol potuje, a zakon tako opet ostaje svetinja, jednak za sve. Ali jedan ministar koji leti u zatvor ne ini prolee medijima. Dva je malo bolje, mada nedovoljno za 60 miliona ljudi. Ako se na optueniku klupu doda i bivi predsednik, onda je to ve pravi derbi. Finale kupa. Bog te mazo, pade cela biva vlada! primeuju zlobni posmatrai satirinih asopisa. Osveta je jelo koje se jede hladno.

Mnogi ipak nisu naivni i veruju da je seriju parnica na visokom nivou veto organizovala sama vlast, a slui da podigne rejting uvaru pravde, jednakosti i slobode, njegovom visoanstvu caru epanu de Boka Nau, u svetu poznatijem kao muu Karle Bruni. Gospodin predsednik se cinino brani da u svemu ovome nema nikakvu ulogu i da je francuska pravda totalno nezavisna. O iraku nema komentara, funkcija ne dozvoljava.

I tako, kada ovek pomisli ko su bili ljudi koji su do jue vladali, ne moe a da se ne upita ko su ovi koji sada drmaju? Jedino se ne zna kada e njihovo nedelo izai na videlo i da li e tada biti kasno da se kae: mi smo sve to znali, o tome pisali, ali niko nije ni repom mrdnuo dok se lopovima udvarao i noge lizao. O ljudskoj psihi izgleda ima dosta da se kae, ali nema ko to da uje. Ako je tamo tako, ko se udi to je ovde ovako?

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag