Natrag

Duvanje

 

Duvanje

 

Uinjeni sitni koraci ka legalizaciji marihuane u Sjedinjenim Dravama

 

 

Kada e Ameri postati Holanani

 

 

Ako se dozvoli legalna upotreba "trave" u Sjedinjenim Dravama, onda e to biti zbog novca

 

 

Milan Balinda

 

U ponedeljak, 19. oktobra, ameriko Ministarstvo pravde obelodanilo je odluku da vie nee krivino goniti pojedince koji koriste marihuanu u medicinske svrhe, a ni one koji je distribuiraju, u dravama gde je takva upotreba dozvoljena. ta to znai? Ako je upotreba marihuane u medicinske svrhe dozvoljena u dravi Kaliforniji, a jeste, onda federalna policija nee da progoni te korisnike, kao ni distributere droge koji imaju vaee dozvole. To jo znai da ako neko ue u avion u San Francisku sa kesicom marihuane, a pri tome ima potvrdu svog lekara, nee biti uhapen. Ukoliko ta ista osoba sleti u neku drugu ameriku dravu gde je marihuana lek - pored Kalifornije u jo 12 drava vai isto pravilo - ni tamo nee biti uhapen.

Ukoliko sleti u neku od drava gde puenje marihuane u medicinske svrhe nije dozvoljeno, onda to znai da federalci nee obraati panju na tu osobu, ali e ona najverovatnije biti privedena od lokalne policije. Da li sve skupa Amerika, kada je re o upotrebi marihuane, poinje da lii na Holandiju ili Dansku? Ni blizu! Sjedinjene Amerike Drave nisu sline ni Sjedinjenim Dravama Meksika, gde je prolog avgusta donet zakon po kom je marihuana dozvoljena za "linu upotrebu". Sigurno je da Njujork nee preko noi postati Nju Amsterdam, to je jednom ve bio, ali je ipak uinjen jedan mali korak ka promeni politike liberalizacije upotrebe marihuane.

ta je prosean Amerikanac nauio o delotvornosti prohibicije? O dobrim, ako ih je bilo, i loim stranama opte zabrane alkoholnih pia? Kako to iskustvo moe da primeni kada je re o marihuani? ini se da nauili nisu nita. Kod prosenog glasaa marihuana je i dalje nepoznanica. Mada drava i naklonjeni mediji vie ne bombarduju stanovnitvo priama o jezivim posledicama konzumiranja marihuane, propaganda protiv "trave" i dalje se iri iz razumljivo zainteresovanih centara. Uglavnom se tvrdi da puenje marihuane ubrzava rad srca i pulsa, sui grlo i usta, a i da nije nauno potvreno da marihuana poboljava ulo sluha, vida i osetljivost koe.

ini se da marihuana izaziva iste posledice kao, recimo, cepkanje drva za potpalu. Takoe se tvrdi da oni koji upotrebljavaju marihuanu tokom veoma dugog vremenskog perioda, mogu postati zavisnici na psiholokoj osnovi. Mogu, moda, moguno, ko zna, jo se ne zna, trebalo bi nagaati, pria se, najverovatnije da mogu postati zavisni, opet - moda... Potom postoje tvrdnje da marihuana izaziva rak plua, mada postoje mnogobrojna i obimna istraivanja da to nije tano. Postoje indikacije da marihuana ak smanjuje rizik od raka plua kod onih korisnika koji pue i duvan i marihuanu.

Propaganda protiv marihuane i negacija njenog pozitivnog medicinskog dejstva nastavljaju se zbog inercije i zbog toga to izvestan broj osoba ima materijalnu korist od takve propagande. Ako se, i kada, dozvoli legalna upotreba marihuane u Sjedinjenim Dravama, onda e to takoe biti zbog novca. Naime, proizvodnja, distribucija i konzumiranje marihuane, kada budu oporezovani, donosie dravnoj kasi ogromne prihode, a lokalnom stanovnitvu nova radna mesta. Ba kao cigarete i alkoholna pia, s tim to je marihuana neuporedivo manje opasna po zdravlje i socijalni mir u poreenju s duvanom i alkoholom. Alkoholno pie je opasna droga, marihuana, ako i jeste, skoro da je bezopasna. Duvan ubija, alkohol ubija - jo niko nije umro od upotrebe marihuane, a to nedvosmisleno potvruju statistiki podaci.

Nekoliko faktora ini legalizaciju marihuane moguom u Kaliforniji. Pre svega, upotreba marihuane u medicinske svrhe ve se praktikuje 13 godina u toj dravi, a jo niko nije uoio da je nebo palo. Preko poreza i dozvola Kalifornija bi mogla da zaradi 1,4 milijardi dolara, to bi bilo lepo olakanje u dravi s velikim finansijskim problemima. Uzgoj legalne marihuane bio bi znaajan ekonomski podsticaj u ruralnim sredinama, a specijalno u severnom delu ove drave. Podrka legalizaciji marihuane u SAD raste iz godine u godinu. Oko 74 odsto Amerikanaca odbijali su legalizaciju 1985. godine, a 2000. je 64 odsto zastupalo isti stav. Uoeno je da podrka legalizaciji raste od jedan do dva odsto godinje, tako da bi za etiri godine veina Amerikanaca "stala na stranu marihuane". Opozicija legalizaciji najjaa je meu osobama starijim od 65 godina i simpatizerima Republikanske partije.

Od 1965. godine u Americi je uhapeno 20 miliona ljudi zbog marihuane, ali je "trava", koja je mnogo jaa danas od one od pre 40 godina, popularnija vie nego ikad. Preko 100 miliona Amerikanaca puilo je marihuanu uprkos zabrani, a danas, po zvaninim statistikama, oko 10 odsto graanstva redovno savija cigarete marihuane. Objektivno mnogo manje opasnija od alkoholnih pia, marihuana je supstanca koju mnogi biraju kao sredstvo za "oputanje nerava". Marihuana nije sasvim bezbedna, mada je mnogo bezbednija od viskija, votke, pa i vina i piva, i to je jo jedan od aduta onih koji su za njenu legalizaciju. Supstanca koja bi se proizvodila i distribuirala po propisanim standardima bila bi jo bezbednija od one koja se prodaje ispod ruke.

Tokom veeg dela ljudske istorije marihuana je bila potpuno legalna. S one strane zakona nalazila se samo za jedan odsto tokom celokupnog vremena otkako su je ljudi koristili, a koristila se vie od 6.000 godina. U Americi je bila legalna, kako je to neko primetio, jo dok je Ronald Regan bio dete. Istina, jo je 1619. u dravi Virdinija postojao zakon o uzgajanju biljke marihuane - konoplji. Naime, farmeri su bili obavezni da sade konoplju i to pod pretnjom zatvorskih kazni. ak je i porez mogao biti plaen u vidu ove biljke. Popis stanovnitva iz 1850. godine navodi da je u Sjedinjenim Dravama izbrojano 8,327 plantaa konoplje. Potom se sve to promenilo poetkom i tokom prolog veka...

Poetkom prolog veka u dravama na zapadu osetila se znatna napetost zbog priliva Meksikanaca, naroito tokom i nakon Meksike revolucije od 1910. godine. Mnogi Meksikanci puili su marihuanu i doneli su taj obiaj u pogranine drave. Kada je drava Montana 1927. zabranila marihuanu, jedne lokalne novine komentarisale su odluke te drave: "Kad neki izmodeni poljski radnik povue nekoliko dimova iz te cigarete, misli da je u tom trenutku bio izabran za meksikog predsednika, pa pone da likvidira svoje politike neprijatelje". Za poetak borbe protiv puenja marihuane bila je izabrana rasistika metoda. Jedan senator iz Teksasa u samom teksakom Senatu smireno je rekao: "Svi Meksikanci su ludi, a marihuana je to to ih pravi ludima".

U istonim dravama "problem marihuane" pripisan je kombinaciji latinoamerike i crnake dez muzike. Marihuana i dez doputovali su iz Nju Orleansa u ikago, a potom u Harlem, u Njujorku. Rasizam je opet bio znaajan u "borbi protiv trave". Tokom, recimo, 1934. godine, uredniki lanci su uglavnom komentarisali na sledei nain: "Marihuana utie na crnce da gledaju belce u oi, zgaze na senku belog oveka i pogledaju belkinju dvaput". Osim ovih rasistikih stavova o marihuani, koriene su jo dve prie. Prva je da Meksikanci, crnci i ostali stranci namamljuju belu decu marihuanom, a druga je potekla iz stare prie Marka Pola. Naime, pria je poznata kao "pria o ubici". Marko Polo je u svojoj knjizi pisao o ljudima koji su jeli haii, ili "haainima". Iz tog termina nastala je engleska re "assassin" - ubica, na panskom "asesino". U originalu su profesionalnim ubicama davali haii (marihuanu) da bi im pokazali kako e lepo biti u raju, ali nisu ubijali dok su bili pod dejstvom droge.

Nacionalna panja posveena "tetnosti marihuane" orkestrirana je iz dravnih sektora. Kovane su lane prie, lani "nauni" nalazi, lane statistike... Tipina preterivanja, uz ogromnu dozu rasizma, bila su sr propagande: "Sve skupa ima 100.000 puaa marihuane u Sjedinjenim Dravama, a veina su crnci, Latinoamerikanci, Filipinci i zabavljai. Njihova satanska muzika, dez i sving, proizvod su upotrebe marihuane. Ta marihuana uzrokuje da belkinje prieljkuju seksualne odnose sa crncima, zabavljaima i njima slinim... Osnovni razlog da se marihuana stavi izvan zakona je njen efekat na degenerisanje rase... Marihuana je adiktivna droga koja kod onih koji je koriste uzrokuje ludost, kriminalne tenje i smrt... Marihuana vodi pacifizmu i komunistikom ispiranju mozga... Korisnicima se javljaju tamne misli da su toliko vredni kao beli ovek... Popui cigaretu marihuane i bie sposoban da ubije svoga brata... Marihuana je droga koja je prouzrokovala najvie nasilja u istoriji oveanstva..."

Jedan od najveih neprijatelja marihuane bio je i vlasnik ogromnog lanca novina Vilijam Rendolf Herst. Herst je imao mnogo razloga da pomogne u borbi protiv marihuane. Prvo, mrzeo je Meksikance. Potom, uloio je ogroman novac u drvnu industriju i preradu papira i nije hteo da dozvoli razvoj industrije papira na bazi konoplje. Zatim, izgubio je stotine hiljada hektara ume koje su pale u ruke Pana Vilje, pa je pre svega zbog toga mrzeo Meksikance. Na kraju, objavljivanjem bezobzirnih lai o Meksikancima i njihovom puenju marihuane, prodavao je svoja glasila i bogatio se. Naslovi slini ovom bili su svakodnevna pojava u Herstovim novinama: "Tri etvrtine nasilnog kriminala u ovoj zemlji duguje se puenju marihuane - to potvruje statistika".

Moda je najzainteresovanija stranka protiv konoplje bila Dupon kemikal kompani, kao i nekoliko farmaceutskih kompanija koje nisu elele marihuanu kao konkurenciju nekim lekovima. Dupon je bio patentirao najlon i hteo je da konoplju izbaci iz konkurencije proizvodnje konopca. Treba imati u vidu da i dan-danas svi brodovi koriste konopce, ali sad su od najlona a ne od konoplje. Sve je bilo spremno da se 1937. godine donese akt o oporezivanju marihuane koji, pre svega, stavlja marihuanu i proizvodnju konoplje izvan zakona. Akt je izglasan u Kongresu uprkos snanom protivljenju Amerike medicinske asocijacije. To je u sutini bila pobeda ute tampe nad amerikim lekarima. Marihuana je zabranjena na federalnom nivou 2. avgusta 1937. godine.

U Sjedinjenim Dravama vie od 750.000 ljudi godinje biva uhapeno zbog posedovanja marihuane. U Njujorku, pod upravom umerenog Blumberga, prole godine uhapeno je 40.000 osoba zbog marihuane, a to Njujork promovie u glavni grad sveta po tom pitanju. Tokom 2008. godine 87 odsto onih koji su u Njujorku optueni za krenje zakona zbog marihuane bili su ili crnci ili Latinoamerikanci. Te grupe predstavljaju oko polovinu stanovnika toga grada, a ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da mladi belci koriste marihuanu vie nego crnci i Latinoamerikanci. Marihuana je i dalje rasistiki problem Amerike, jer izgleda da se neke stvari sporije menjaju od drugih. Jo e Njujork da poprieka da ponovo postane Nju Amsterdam, a Ameri Holanani.

 

 

 

Marihuana izaziva iste posledice kao kada se cepkaju drva za potpalu

 

 

 

Istorijske crtice

 

6.000 godina pre nove ere seme konoplje upotrebljavano je kao hrana u Kini.

2727. pre Hrista, ostale su prve zabeleke o upotrebi marihuane u kineskim farmaceutskim spisima. U mnogim delovima sveta ova biljka koriena je kao lek.

1200-800. starog veka, u hindu svetim spisima govori se o "svetoj travi" i njenoj medicinskoj upotrebi.

500-100. starog veka, konoplja se iri po severnoj Evropi.

430. pre Hrista, Herodot pie o upotrebi marihuane u ritualne i zabavne svrhe.

1549. nove ere, robovi iz Angole doneli su biljku u Brazil. Dozvoljeno im je da sade kanabis izmeu redova eerne trske i da pue marihuanu izmeu etvi.

U 1700. konoplja je bila najvaniji proizvod na plantai Dorda Vaingtona, a druga po koliini na posedu Tomasa Defersona.

U 19. veku u Srbiji, nevestama su pre prve brane noi davali meavinu jagnjeeg loja i marihuane da bi prvi koitus bio manje bolan.

1919. u Sjedinjenim Dravama izglasan ustavni Amandman 18 kojim je proglaena prohibicija.

1933. u Vaingtonu je izglasan Amandman 21 kojim je zavrena prohibicija.

1937. Marihuana akt praktino stavlja "travu" van zakona.

1995. poinje legalna potronja haia u kafiima Amsterdama.

2003. Kanada postaje prva zemlja na svetu koja svojim pacijentima nudi medicinsku marihuanu.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag