Natrag

Velika Britanija

Velika Britanija

 

Torijevci suočeni s američkim pritiskom povodom evropskog savezništva

 

Engleska biće zemlja evropska 

 

   Zašto Sjedinjene Države žele da Britanija bude potpuno uvučena u Evropsku uniju i zašto bi je to učinilo značajnijom u američkim očima?

 

Piše: Sandra Skoko

 

 

Povodom zabrinutosti Obamine administracije zbog konzervativne evropske politike i nezadovoljstva Jevreja u vezi sa savezništvom Konzervativne partije Britanije i strogo desničarskih partija Evrope, koje imaju antisemitske i neonacističke poglede i veze, londonski Gardijan od 21. oktobra 2009. godine najavljuje susret sekretara spoljnih poslova u senci Vilijama Hejga i američkog državnog sekretara Hilari Klinton u Vašingtonu.

List navodi da postoji rastuće neraspoloženje u Beloj kući, jer bi evroskepticizam Dejvida Kameruna mogao smanjiti sposobnost konzervativne vlade da utiče na događaje u Evropskoj uniji, preteći da oslabi moć Britanije u očima Amerike, iako Hilari Klinton ne želi da bude viđena kako se meša u britanske izbore, već je o ovom pitanju diskutovala nezvanično u Evropi.

Uticajne jevrejske grupe u Americi 20. oktobra su zahtevale od Hilari Klinton da u Hagu pokrene pitanje o odluci konzervativaca da u Evropskom parlamentu uđu u koaliciju sa letonskom partijom, čiji članovi učestvuju u godišnjoj komemoraciji u čast letonskim jedinicama u Hitlerovom Vafen SS-u, i poljskim političarom Majklom Kaminskim, koji je doveo u pitanje potrebu da se izvini zbog pogroma nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.

"Mislim da bi se Čerčil okretao u grobu. To je uvreda tradicije ove velike partije", rekao je Džordž Švab, predsednik Nacionalnog komiteta za američku spoljnu politiku sa sedištem u Njujorku, a koji je preživeo holokaust u Letoniji.

Abraham Foksman, nacionalni direktor "Lige protiv zlostavljanja", vodeće američke organizacije posvećene borbi protiv antisemitizma i jedan od najuticajnijih američko-jevrejskih glasova, rekao je da oni van Evrope imaju "pravo da otvore moralna pitanja" zbog novog grupisanja u Evropi koje "legitimiše ekstremizam, diskriminaciju, poricanje i oživljavanje holokausta".

Amerika tek sada postaje svesna posledica Kamerunove odluke da njegova partija napusti glavni tok Evropske narodne partije, koji uključuje partije nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, i formira novi evroskeptični odbor evropskih konzervativaca i reformista sa uglavnom istočnoevropskim desničarima, računajući Majkla Kaminskog iz "Partije poljskog prava i zakona" i Roberta Zilea iz letonske partije "Za otadžbinu i slobodu".

Kako je 20. oktobra rekao Vilijam Hejg tokom sastanka sa Hilari Klinton, "konzervativci će diskutovati o Avganistanu, Bliskom istoku i Balkanu".

Obamina administracija, kako piše Gardijan, želi da britanska vlada, najbliži američki saveznik u Evropi, bude u srcu donošenja političkih odluka na kontinentu, uz Merkelovu i Sarkozija.

Kada je upitan o posledicama veza sa desnicom po Ameriku, jedan američki zvaničnik je rekao: "Ne vidim ništa pozitivno u novom grupisanju. Samo vidim negativno. Normalno je u životu da se rade stvari kada imaju pozitivan ishod."

Luis Susman, američki ambasador u Londonu, u intervjuu Fajnenšel tajmsu izjavio je nešto što bi moglo da bude protumačeno kao upozorenje konzervativcima da ne pokušavaju da remete Evropu.

Evropske diplomate, kaže Hilari Klinton, veruju kako ne bi bilo pametno da pokušaju da obore Lisabonski sporazum, u malo verovatnom slučaju da ne bude ratifikovan do mogućeg dolaska torijevaca (konzervativaca) na vlast iduće godine. Klintonova takođe veruje da za torijevsku vladu nije pametno da poništi ranije donete evropske ugovore.

"Hilari Klinton je zabrinuta da torijevci ne preuzmu vođstvo u Evropi", izjavio je jedan diplomatski izvor iz Evrope. "Jasno je da ova američka administracija ne veruje da su britanski odnosi sa Evropom i Evropskom unijom na nuli i da ako si blizak sa jednim, ne možeš biti blizak i sa drugim. Amerika hoće da Britanija bude potpuno uvučena u Evropsku uniju, što bi Britaniju činilo značajnijom u američkim očima."

Tokom posete Vašingtonu Hejg će takođe posetiti Kongres radi sastanka sa senatorima kao što je Džon Mekejn, koji je pre tri godine tokom posete Briselu upozorio konzervativce da ne napuštaju ENP.

Paljba osuda usledila je 20. oktobra od jevrejskih organizacija upućena torijevcima. Ira Forman, šef Nacionalnog jevrejskog demokratskog saveza, zahtevao je od Hilari Klinton da pokrene pitanje antisemitskih veza u Hagu. "Mislim da očigledno postoji zabrinutost u Americi kada je u pitanju legitimnost individua i političkih partija koje su imale neke veze s antisemitizmom", kaže Forman i nastavlja: "Prikladno je za Hilari Klinton da pokrene ovo pitanje u Hagu."

Američki zvaničnici reagovali su sa zabrinutošću na nedavne izveštaje Kaminskog, koji je doveo u pitanje odluku bivšeg poljskog predsednika Aleksandra Kvašnjevskog da se izvini za "Jedvabne masakr" počinjen 1941. nad najmanje 300 Jevreja. Kaminski je osudio masakr, ali je naglasio da je pogrešno očekivati od Poljaka da se izvine sve dok se Jevreji ne izvine za učestvovanje i saradnju sa komunistima u istočnoj Poljskoj okupiranoj od Sovjetskog Saveza.

Foksman je pogled i tvrdnju Kaminskog da su Jevreji krivi za "masovnu kolaboraciju" opisao kao "pogrešnu i strašnu". Jednako je bio šokiran torijevskim letonskim partnerom, partijom "Za otadžbinu i slobodu". "Njihovo slavljenje Vafen SS-a pokazuje gde je njihova moralna greška. Tražimo od odgovornih političara da ih primire."

Torijevsko ponašanje nije u potpunosti neosnovano. Niko ne poriče holokaust, ali šta danas Izrael radi Palestincima?

Izrael Šahak u knjizi "Jevrejska istorija, jevrejska religija" iznosi zapanjujući nivo rasizma na kome je jevrejski zakon zasnovan. On navodi da je religiozno krivično delo spasti život nejevrejina (Gentilea); kako se zahteva od Jevreja da kažu kletvu svaki put kad prođu pored groblja nejevreja itd. Šahak je jedan od retkih Jevreja koji se usudio da kaže istinu o narodu koji sebe naziva "progonjenim", a koji vlada Amerikom i preko Amerike svetom.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag