Tragom vesti

 

Užice, grad potopljen i u blatu udavljen

 

Ne diraj splava dok spava!

 

 

Da bi se jedan jedini splav koprcao na ravnom ogledalu vode, potopljeno je stotinu kuća, u blatu udavljeno dvadeset kafana. No, za poplavu koja je zadesila Užice, posle ponoći   6. novembra, nadležni su utvrdili da je JP Srbijavode krivo jer nije upozorilo nadležne da Užicu preti poplava

                     

 

Miodrag Milojević

 

Ručna kolica, njihovo zloćudno zavijanje prodiralo je u uši. Penušava, zelena reka Đetinja  bezbrižno juri, kidaju se kiseli talasi boje limuna. Ručna kolica, njihov oštar zvuk kao sečivo. Zar je to sve? To je bilo sve.

Ručna kolica sa jedinim gumenim točkom, što se odbija i odskače kad se kontejner isprazni, jedino ona su prigovarala nepravdi, cvilela su iz blata kao pseto zgaženo na kamenu. Nijedan Užičanin nije se žalio, niti je koga prozvao. Nijedan od građana koji je novembra meseca pod krevetom dobio potok, na poklon gomilu blata u kuhinji. U spavaćoj sobi žuto blatno ostrvo.

Poklon gradske uprave Užica, poplava kao poklon.

Nijedna oštra reč nije se čula, o psovki da i ne govorimo. Zar je to Užice, zar je ovo Srbija? Sve mogu razumeti, ćutanje potopljenih ne mogu.

- Dobro jutro, vlažno, mokro, vodeno, blatno dobro jutro! Dobro jutro, ja sam iz Srbije.

Gleda me neki drugi narod, sa nogama u blatu, sa blatom u ušima, sa gumenim čizmama u vodi. Niko da se požali na ljude koji su obrnuli smer reke Đetinje, i mutne, ledene talase, smrad kanalizacije doveli ljudima pod krevete i u sobe. Ne mogu da verujem u ono što vidim i slušam. Da niko nije besan?! Neko je korito reke prevrnuo, prosuo prljavu vodu ljudima u oči, u lice, okrenuo tok reke ka naselju, gde su kuće, gde žive ljudi.

I sve se to desilo u ponoć.

Miševi, mokri i sivi miševi, morali bi da cvile. Cvili i mače, sa repom belim kao pertla, kad ga bace u ledenu vodu, kad  se davi. Razgovarao sam sa ljudima koji su samovoljom pojedinaca na vlasti za sat, dva, tri sata, pretrpeli štetu od sto hiljada evra. Ni takvi se nisu žalili. Nisam im u očima video zrno očaja. Izbegavao sam da gledam u oči. Ovo što vidim i slušam, u to ne verujem.

 

 

Splav

 

Da bi se jedan jedini splav koprcao na ravnom ogledalu vode, potopljeno je stotinu kuća, u blatu udavljeno dvadeset kafana. Nisam brojao. Bio sam na nekoliko mesta gde se najviše radi, pere, čisti, gde je najveća gužva. Ljudi, koje sam prekinuo i poslu, u blatu, razmakli su se da prođem. Zavirio sam unutra na par mesta. Mladići na užičkoj brani kupili su blato, smejali se i smejali. Njihov smeh je tonuo, pila ga je zelena voda. Užičani koje poplava nije pogodila išli su mirno i ravnodušno. Tako mirni, tako ravnodušni i strpljivi. Kao da je blatom koračao Bog koji će svima doneti pravdu. Kao da je pravda odlutala po brdima, odnekud će doći.

Blatnjav strašan prizor, ljudi što su ga gledali čudesnim mirom, to je ono što ubija, što ne umem da savladam. Užice, jedan okrajak grada, davi se u blatu koje nema dubine. Nema dva-tri centimetra blata. Ni trava nije povaljana ni slepljena, nego se uspravila, zeleni se kao da ništa nije bilo.

Pod kapom nebeskom nema boljih ljudi da strašnije ćute.

Zbog jednog čoveka, zbog jednog splavara, jedan deo Užica potopljen je 6. novembra. 

Omladina čula za splavove. Užice nema nijednog splava. Ni čamca. Čamac - to je mnogo za tanku užičku reku.

Užicem juri zelenkasta, penušava reka Đetinja, leti obično posustane, iz plitke vode jato divljih patki pere žute noge, gleda semafor i prolaznike. Po vodi bačene tri zelene pivske gajbe odmah više mosta. Kakva je Đetinja reka, mada jeste bistra, okolo Užica je srebrnobeli kamen, a takav je i most. Reklo bi se da most vibrira, ili to igraju nemirne noge prolaznika. Od  užičkog mosta, preko puta sklopljeni beli trouglovi krova autobuske stanice, do vode možda metar i po. Voda je jogunasta i brza, planinski potok prođe kroz Užice za tren oka, uvek žuri. Postoji li opasnost od poplave u Užicu? - pitaće neko. Ne postoji. Da postoji, digli bi most na veću visinu.

Ono što izgleda nemoguće, poplava u Užicu, nemar gradskih čelnika učinio je mogućim i tragičnim za deo grada duž reke u uvali. Opasnosti od poplave nema, ne izgleda tako oku laika - istorija Užica ne pamti poplave.

Sada zna. Poplava posle ponoći, voda uhvatila ljude na spavanju, digla krevete i jastuke visoko, negde skoro do plafona, metar i po, ljudi pobegli. I to sve zbog jednog splava, zbog mode splavova.

Ljudskih žrtava nije bilo. Kao da je samo to falilo. I sve to zbog nečijeg hira, samo radi  jednog četvrtastog drvenog splava. 

Neko pominje da je samo daleke 1967. zabeležena manja poplava. Taj što priča da je bila ne pamti, ne seća se, njemu su pričali. Pričali bi i danas, ali su pomrli.

U centru sa dva raskršća, dva semafora, ništa se ne vidi. Preda mnom voda izbacila natopljeni balvan, pokupila ga negde uz put. Gomila radnika u teškim gumenim čizmama crni se, mumla, gura se i sudara, uređuje korito reke. Korito, sa zelenom površinom travnjaka,  čisto je i već uređeno.

Dužinom reke, obalom, neko simulirao odbranu od poplave. Odbrana od poplave. Nanizani džakovi, skoro svi procepani od dugog stajanja, kao ranjenici. Negde jedan red džakova, pa onda ništa. Zatim dva reda džakova sa peskom, pa praznina. Kakva je to odbrana? Prazna mesta - prolaz vodi da obiđe, da bi poplavila. Vreće sa peskom složene u ponekom dvorištu, do metra visine, ostavljene. Poplavljeni kraj, krive kuće obojene ružičasto, stara gradnja, kao da je evakuisan. Pod kamenim zidom trava se odmah uspravlja. Opet se zeleni.

Kakva je ovo odbrana od poplave? Vreće sa peskom deset metara, zatim ništa trideset metara, opet vreće s peskom, opet ništa. Kao dečja igra da je u pitanju, a džakovi su veliki i teški za decu. Poplava u strogi centar nije stigla ili ga je malo okrznula. Matori a radoznali ljudi prišli vodi, kao da bi se ogledali, majke za ruku drže decu. Deca posmatraju i hrane divlje patke, pitome užičke patke; jedan dečak baca komad đevreka, patka ga vešto vezuje žutim kljunom.

Šta mene tera da ranim jutrom putujem u Užice? Pisale su novine kako je splav u Užicu izazvao katastrofalne poplave dvadeset, trideset hiljada dalje, u opštini Užička Požega, i čak u Arilju. U opštini Požega potopljeno sto devedeset domaćinstava, u Arilju sedamdeset. Kako je  moguće da užički splav dobaci poplavu trideset kilometara dalje? Zar se voda ne bi negde razlila? Javni servis, državna televizija - ništa ne objavljuje, nema slike, nema reči. U Arilju, u selima kod Arilja, ljudi su bežali pred vodom, ostavljajući sve. Voda je jurila za njima. Poplava je ugrabila jedan jugo i nosila ga. Na drugom mestu pokupila, ponela kokošarnik i kokoši.

Daleko je splav, daleko je Arilje, trideset kilometara. Zvučalo je nemoguće. Nemoguće je blato koje gazim, prizor koji gledam.

Da neko čoveku u snu prospe kofu ledene vode na glavu, to je moguće, to je bolje. Bolje nego da divlji potok dovede i pusti čoveku u kuću. Kao dresiranog psa. Bila je to kaznena ekspedicija, vodena noćna racija. Ko spava a ko je budan?

 

 

Brana

 

Nalazim se na brani gradskog kupališta Užice. Brana podrhtava, trese je zelena voda. Novembar mesec, u Užicu traje kupališna sezona. Istina, kroz rupu na oblaku prevari se pa iskoči sunce.

Prošao sam kosu ulicu Međaj, što se kao mač zabola u bele stene. Ovo je užička Plaža, evo stojim na užičkoj brani. Ispod brane iz blata vire oboreni crni suncobrani, suncobrani a novembar mesec. Sada stojim na improvizovanoj skakaonici, daske pokrivene zelenom čojom, drži ih metalna konstrukcija pobodena u obalu. Zelena čoja, novembar mesec, niska skakaonica, sezona kupanja.

Mesec novembar, niko to još ne sklanja. Ovde žive po nekom drugom kalendaru. Ili je sve ljudski nerad i nemar.

Nad branom je metalna staza koja podrhtava. Kroz tri otvora, brana pljuje belu vodu što penuša. Splav se još ne vidi. Splava nigde nema. Sakrio se na suprotnoj strani. Oboren je i to mu je kazna. Kazna za noćni šum potoka kroz sobe, kroz frižidere, šporete i ležajeve.

Užičko kupalište jeste impresivno. Kao školjka ili piksla nepravilnog oblika, udubljenje u steni. Stene sa južne strane imaju boju srebra. Kameno brdo pregrađeno betonom. Nema blata, svuda čisto, samo kamen.

Splav koji je izazvao katastrofu na desnoj obali reke, ako se sa mosta okrenete ka gradu, postideo se, kao krivac je spušten i sakriven pod obalom. Da je to neki splav! Ne znam šta ima unutra. Ne može imati više od šest do deset stolova. Zbog tih šest stolova potopljeni su restorani sa šezdeset i sa sto stolova.

Ne znam kako radi ovo kupalište bez sunca, ili sa vrlo malo sunca, stene se na južnoj strani uspravljaju, skoro vertikalno. Da li zbog ovog kupališta ili ne, Užičani su, sećam se, poznati po skokovima u vodu. Redovno su osvajali druga, treća mesta. Na skokovima u Neretvu, drugi je redovno Užičanin.

Jaka betonska brana. U beton zabodeno gvožđe, tri velika metalna otvora pregrađuju reku, puštaju vodu kad prođe sezona kupanja, počnu jake kiše i dođu jake vode.

Splav-restoran je postavljen prošle, neki kažu 2007. godine. Splav na vodi održavaju crna burad. Ali da bi se dostigao ili imitirao ambijent beogradskih splavova, nivo vode morao je da se digne. Kakav je to splav, nevidljiv, što leži u mraku obale? Kakav ambijent dočarava splav  koji se održava na bari sa metar vode? Trenutno vode ima, leti je nema. Leti, to je bara, splav održava kreket žaba.

Dok idem tesnim trotoarom posutim lišćem, zuje mašine, iskaču beli mlazevi vode, vraćaju vodu u reku. Mlazevi vode su beli, što je voda dohvatila - stolice, stolove, to viri iz blata. Danas je sve opet čisto.

Kafedžija na autobuskoj stanici nije poplavljen, ne interesuje ga: - To je bilo u petak. Tamo kod Turista malo poplavljeno, malo ovde oko brane. Kažu, taj brod, splav, sve napravio. Mulj i granje nabio u ove kafane, u centar grada. U suštini nije mnogo, opet je šteta, opet je šteta.

Što se njega tiče, za njega može biti i dobro. Poplavljene su kafane, on drži kafanu, mada su njegovi gosti jedni, drugi su gosti išli u restorane. Ali potopljene su veće kafedžije, on je sitan, skroman i ne tiče ga se.

- Planirali su, kažu, da puste branu u ponedeljak, posle kažu, nisu smeli da dignu branu zbog talasa. Niko ništa ne radi. Pričaće se jedno mesec dana dok je poplava, posle nikom ništa. Ima neka reka Sušica, što se uliva u Đetinju. Nadošla pritoka reke, silna voda, pregradila reku Đetinju.

Konfiguracija terena je ista, isti je i mentalitet ljudi. Po istom receptu, pripoveda Ivo Andrić u svom višegradskom romanu, nadođe Rzav, silinom vode pregrađuje, zaustavlja Drinu, Drina se vraća i plavi kasabu. To se u Višegradu zvalo Veliki povodanj, takvi događaji se pamte i decenijama prepričavaju.

Jedno je Rzav sa bosanske strane Drine, drugo je Rzav, akumulacija, na srpskoj strani. Akumulacija koja pijaćom vodom napaja Čačak, Gornji Milanovac i sva usputna mesta.

Kafedžija, sakrio ga šank, priča: - Nije bilo uzbune. U noć malo zvali narod da izađe,  stavljali malo peska tu.

Da sebe spasu, opštinari pustili u narod glasine da je moglo biti mnogo gore. Pretila je opasnost da pukne brana u Vrjucima, odakle se Užice snabdeva vodom, da celo Užice bude potopljeno. To je, zahvaljujući njima, izbegnuto. A nikakve opasnosti nije bilo.

 

 

Ko je kriv?

 

 Ko je kriv za poplavu koja je zadesila Užice, posle ponoći 6. novembra? Krivac je, utvrdili su nadležni, JP Srbijavode, jer to preduzeće nije upozorilo nadležne da Užicu preti poplava.

Tako piše u izveštaju koji su potpisali Petar Vujadinović, načelnik gradske uprave, Radiša Marjanović, predsednik Skupštine grada, Milomir Cvetković, Radovan Cicvarić i Miroslav Stefanović.

Da li su zaposleni u užičkom javnom sektoru, od prvog do poslednjeg, sve sami idioti koje neko iz Beograda treba da obavesti kad Užicu preti poplava? Da za metar i po spuste njihov  atraktivni splav, što liči na malo veći drveni sanduk?

Ne zna se ko je nadležan? Zna se ko je nadležan. Direkcija za izgradnju Užica i preduzeće  Veliki park koje upravlja gradskom Plažom.

Nema učenika osnovne škole sa kućom pored reke koji ne zna kad je opasno. Ali nadležni nisu uspeli da se dogovore: - Ustave spušta preduzeće Veliki park po nalogu Direkcije za izgradnju. Nijedno od ova dva preduzeća nema stručnjaka koji će da proceni stanje vodostaja i upozori na dolazak poplavnog talasa.

Nije to jedan talas, već mnogo talasa, voda se iz sata u sat dizala, prebacila je branu.

Užice jeste okruženo stenovitim brdima, ali ko zna šta se iza brda valja: - Nadležne institucije nas nisu upozorile na eventualne elementarne nepogode. Nadležne institucije, Srbijavode, treba da upozore užičke direktore kad pada kiša, da ponesu kišobrane!

Srbijavode iz Beograda izdaju 6. novembra u 22 sata saopštenje o proglašenju vanredne odbrane od poplava na reci Đetinji. Poštari su krivi. Odluka je dostavljena Užicu 9. novembra, a gradska uprava je to primila k znanju 10. novembra. Gradsko veće je donelo odluku o pokretanju krivičnog postupka protiv preduzeća Srbijavode, koje ne zna za splav na brani koji je izazvao katastrofu sa desne obale reke.

Neko je na konferenciji za štampu pitao nadležne zašto čiste korito reke i otklanjaju posledice, odnose džakove, pošto se reka već vratila u korito, kad ih Srbijavode nisu obavestile da je opasnost prošla? Nisu imali odgovor.

Vidi se, poplave nizvodno nigde nema. Nigde osim na brani. Znači, uzrok je brana.

Užičku štetu plaćaće svi poreski obveznici u Srbiji. Hoće li neko od nadležnih u zatvor zbog očiglednog inata sa prirodom i Užičanima? Građani su zvali, molili i preklinjali. Kad je voda već preskočila branu - puštanje je bilo opasno. Gde su nadležni bili do tada? Splav je igrao na vodi, ko sme na splav na podivljaloj reci? Ko je te noći smeo na splav?

Ima li u Užicu nečeg drugog osim inata i blata? Na autobuskoj stanici Užice kao i uvek: deset kafana, traje rat za goste.

Pred splavom na klupi sede dva crna zašeširena penzionera, pod crnim šalovima.

- Splav je vezan. Podiglo ga bilo, splav prati nivo vode. Malo falilo da ga otkine.

Splavu ništa ne fali. Sve stoji. Inventar, stolovi, stolice.

Darko je vlasnik kafića što stoji ispod same brane. Iznosi stolice jednu po jednu i pere. Jak mlaz vode otkida blato koje curi.

- Uništeno je sve. Ceo inventar. Ušlo je i spolja, ušlo je kroz kanalizaciju...

- Šta predstavljaju ovi džakovi, Darko?

- Džakovi su samo kamuflaža. Džakovi su kasno Marko na Kosovo stiže. Noć je bila. Da je brana bila otvorena, ništa ne bi bilo. Sve ustave su bile zatvorene. Nije imala kud voda da ide, morala je ulicom.

Voda je prvo posetila Darka, on joj je bio najpreči i najbliži. Koje je užičko preduzeće odgovorno za branu?

- Opština i Direkcija za izgradnju. Kriv je ljudski faktor, ljudski faktor, što bi se reklo. Njihove procene me ne interesuju. Platiću sudskog veštaka da proceni. U sedam uveče znao sam da će biti poplave, molio sam da otvore ustave. Nisu hteli. U dvanaest se voda izlila. Ja sam odrastao ovde. Ja kad vidim vodu, znam koliko će voda da naraste za tri sata.

- Zašto brana nije otvorena. Namerno?

- Namerno. Neki sitni interesi. Zbog ovog splava ovde nisu hteli da puste. Splavu smeta, lošije radi kad je uzdignut nego kad je zavaljen u podobalje. Treba splav da se podigne da bi radio.

- Ko je vlasnik splava? Opštinar?

- Nije, jedan lokalni ovde. Jedan lokalni.

Elegantne skupe kafanske stolice, pletene kožnim kaiševima, to može samo da se baci. Mlaz vode šušti. Blato se sliva. Rekao sam: - On  vas je sve uništio?

Odgovor me je začudio: - Ništa nas on, čovek, nije uništio. On je podmitio ove kulove u opštini jednom večerom i dobio je ono što je hteo. On čovek ništa nije kriv.Voda je, odmah dole  nizvodno bila u koritu. Znači, ništa ne bi bilo, samo da su otvorili branu.

Odmah ispod Darkovog lokala voda potopila, digla asfalt kao neku krpu. Silina vode razbila kameni bedem, korito je zidano, cepala ga na više mesta. Desilo bi se to i da brana nije zatvorena. Za asfalt su krivi opštinari.

Ko zna o čemu se radi? Užice je zaboravljeni grad. U Užicu nema ni asfaltiranja. Moguće je da je potpljeno namerno, da bi pare stigle u Užice.

Mislim, vagon-restoran Orijent Ekspres nije poplavljen. Stoji na točkovima, izdignut je visoko. Slične restorane imaju mnogi gradovi, hladna su to i crna čudovišta, ovaj je elegantno  postavljen i opremljen. Kroz vrata vidim stolice. Poplavljene. I vagon-restoran je potopljen. Ne, ne ulazim unutra.

Pitam se šta to ima u ovim ljudima. Tuđa krivica, tuđi nemar, inat, naneo im je ogromnu štetu. Niko ne pravi dramu, niko nije digao glas, kao da se sve desilo drugome, nepoznatom, a ne njemu. Niko me nije ponudio kafom jer misli da mogu da mu pomognem, niko nije rekao da smetam, niko se nije namrštio.

Razmišljam šta bi se desilo u komšiluku, u Čačku, na primer. Gazda bi prvo otpustio sve radnike zbog poplave, jer su oni doneli nesreću. Bilo bi besa, pretnji i poneka bomba. Ovde vlada apsolutni mir. Mir koji je nerazumljiv i zato plaši.

Užice, varoš kao zgaženi sat, koji još radi. Senke tri solitera u centru opisuju krug, kao kazaljke sata. Kuće i lampioni po brdima u noći.

Bilo je to Užice. Potopljeni, a opet zadovoljni. Neko se diže, neko pada. Ko se diže a ko pada, odlučuje izveštaj o vodostanju. Ruše se kuće, ruše se zidovi, splav ne dira niko.

U parku ima jedna klackalica. Deca vise na klackalici. Jedan se diže, drugi pada. Uzdigao se jedan lokalni, potopio mnoge lokalne. Za neki dan krenuće muzika sa splava, veselo.

Posle su, kao za inat, počele poplave po celoj Srbiji. Počeše na jugu, počelo je od Vranja, digoše se sve reke. To će biti odličan alibi. Dobar izgovor užičkim kabadahijama, svuda su poplave. Elementarne nepogode. Ni Užice nije izuzetak.

Znači, stekli su se uslovi za potapanje.

Užice ima splav, nije to lift. Splav koji se diže i spušta. Ne diraj splava kad spava!