Natrag

Do koske

Do koske

 

Stenogram sa vanredne sednice Vlade Srbije posvećene samoj sebi

 

Čuje se graja, evo ide raja!

 

 

  U Beogradu je 3. decembra održana vanredna sednica Vlade Srbije sa samo jednom tačkom dnevnog reda: kritika ministara koje je prethodno u svojoj strancitro kritikovao i  predsednik Srbije, dajući im rok do februara da se poprave

 

  Ovo su izvodi iz stenograma...

 

 

I. Dačić: "Drugovi, oprostite gospodo, otvaram ovu vanrednu sednicu Vlade Srbije na kojoj treba da razmislimo o tome šta je i na koga je od nas mislio gospodin predsednik Republike, kada je saopštio građanima da ima u našoj vladi ministara koji loše rade, ali on ne želi da ih imenuje, i da će im ostaviti rok do februara da se poprave."

 

B. Đelić: "Kolege, evo da se ja uključim u diskusiju pitanjem što se čika Mirko ne oglasi, vidim da ćuti zagledan u mene. Mene ako gleda kao grešnika, to je velika greška. Je l' tako čika Mirko?"

(Mirko ćuti, nit' govori nit' romori.)

 

B. Đelić: "Ako je tako, ako u mene gledate kao na čoveka kojeg je ON prozvao, moram da vam kažem da ste me loše procenili. Ako sam grešio, čika Mirko, onda smo Mlađa i ja sve od vas naučili. Vi ste bili naš idol, kad smo krenuli u pljačku, još čim smo došli na vlast. Vi ste nas učili, i Aca Vlahović, kako da privatizujemo preduzeća, kako da zgrćemo novce. Ako treba da se neko hapsi, onda."

I. Dačić: "Kolege, molim, bez nervoze. O kakvom  hapšenju govorite? Ja odgovorno tvrdim da nisam dobio od Predsednika nikakav spisak, a vi znate da ja nikoga ne hapsim bez tog spiska."

R. Ljajić: "I po spisku koje dobijaš od tvojih iz Zagreba."

I. Dačić: "O tome čiji sam ja, vi to dobro znate, još se vode istrage. Ili, da li je to moj, ili predsednikov spisak koji dolazi iz Zagreba, i to se zna. Nadam se, Rasime, da nismo i pod haškom istragom. Ali, da se mi vratimo sada jednoj drugoj istrazi: na kojeg od nas je Predsednik mislio. Ja se često sa njim sastajem, malo sam to sada proredio, jer je Predsednik sve češće ruča sa Tomom Nikolićem, ali ni mojei iz policije ništa ne mogu da mu potvrde..."

M. Dinkić: "Na mene Ivice sigurno nije tipovao, jer ja sa Borisom imam neraščišćenih računa, ali on zna kakva sam ja Juda, da sa mnom nema šale. Ja što naumim, sve i uradim. Vidite šta sam Srbiji uradio, niko ni da pisne. Meni i Boži niko ništa ne može..."

Upadica B. Đelića: "Tačno je ovo što kaže Mlađa, on i ja imamo i lekarska uverenja da nismo čisti. Ima svaki sud da nas oslobodi."

M. Dinkić: "Nisam, kretenu, na to mislio, nego na naš finansijski potencijal."

V. Kalanović:"Tačno je šefe da ste Vi i Mlađa puni k'o brodovi, ali šta je sa nama ostalima koji sedimo u ovoj vladi? Nego, ja predlažem da ja svima nama dam po jednu milijardu iz Nacionalnog plana, da se okućimo, ko zna, može Predsednik svima da da šut kartu. Eto, vidite, premijer sedi i ne miče se. Šta će biti s nama ako on zaspi u snu pa se, ne daj bože, ne probudi?"

 

(Premijer Cvetković sklopljenih očiju duboko i spontano diše.)

 

R. Ljajić: "Ja se ne slažem sa predlogom koleginice. Ja nisam krao do sada, ne želim ni sada. Ja sam iz Pazara, nisam ja k'o neki koji ovde sede, oni su za te kombinacije..."

S. Ugljanin upada u reč: "Ako je prethodnik mislio na mene, ograđujem se od tih insinuacija. Vi svi znate da je Suljo uvek bio dobar trgovac, i da sam se ja na vreme obezbedio. Ja sam, bolan, od jednog kila pravio po četiri iljade paketića! Savki po dvajes evra, pa vi izračunajte. A proturio sam iljade kila... Eto Ivice, pa neka potvrdi..."

I. Dačić: "Ja sam, Suljo, u to vreme još bio samo mali Ivica, a Maricu je vozio Sloba, on je o tome dosta znao."

D. Dragutinović počinje da plače:"Nemojte k'o boga vas molim da kradete više iz Nacionalnog plana, kako to da opravdam pred parlamentom?"

M. Dinkić: "Kaži Dijana, zar te nisam tome učio da postoje rupe u budžetu. Ko će da te pita za budžet, i rupe u njemu?Koliko smo do sada uzeli, pa šta? Vidiš da nam Toma Nikolić i Vučić jedu iz ruke. I kojim parama da platimo ovu dvojicu alavaca?"

 

(M. Cvetković otvara oči, otrese glavom i gleda prema Šuntanovcu, kao da hoće nešto da kaže, ali ga glas izdao.)

 

D. Šuntanovac: "Nemoj, Mirko, da piljiš u mene samo zato što sam se zalagao da na tvom mestu bude Bojan Pajtić. Boris, keve mi, nije na mene mislio, jer zna da sam ja jak k'o nacionalna garda iz Ohaja. Ja sam Amerima sve nudio, celu Srbiju, da su oni bili impresionirani. Rekli su mi - ne hvala Dragane, naljutiće se Rusi, njima smo prepustili Beograd. E, sad će taj Boris... Au, Bog te jebo, možda je zaista na mene mislio, al' ne sme da stisne, da to javno kaže. E, nećeš majčin sine..."

T. Milosavljević: "Gospodo, ja poslujem sa predsednikom, meni bi to rekao u poverenju, a ja to ne bih rekao Mlađi, kao što ni dosad nisam prenosio šta Predsednik misli o njemu. Ja vam, kao doktor, mogu reći da predsednik, kada je to rekao, uopšte nije tako mislio. Jer da je on čovek koji misli, ne bi stalno samo mislio."

 

(Mirko čuljii, pritiska dugme, u salu ulazi telohranitelj.)

 

Premijer: "Kakva je to graja napolju. Ko galami?"

Telohranitelj: "Raja, gospodine premijeru"

M. Dinkić: "Ko je pustio Raju Rodića, sunce vam jebem, zar se nismo dogovorili da umre u apsu?"

Telohranitelj: "Nije Raja, nego sirotinja raja, gospodine ministre"

I. Dačić: "Principijelno, sirota raja ima pravo da se buni, ali ne na nas..."

Čuje se puškaranje...

Ministri beže preko rezervnog izlaza. Iza njih ostaju tragovi mokraće i smrada.

Napomena stenografa: Trčim do prozora da vidim da li, napokon, ima vešanja.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane