Natrag

Povodom

Povodom...

 

Tomislav Nikolić: Razvojni put jedne nule 

 

 

Koliko je pokajnik dugačak  

 

Kako je Srbija dobila jednu jaku opozicionu stranku, koja to, u stvari, nikada neće biti, i kakvi su uzroci i posledice njenog nastanka; kako će ova partija postati, narodski govoreći, jedan običan tariguz, i kako će sprovoditi zadatak simulacije prave opozicije? Lik i delo njenog neprikosnovenog vođe Tomislava Nikolića i njegov dugi put od omrznutog "ubice, kriminalca i ratnog huškača", kako ga je ceo Zapad donedavno tretirao, pa do velike nade stranog faktora u Srbiji, detaljno i uz pomoć svojih izvora, opisuje glavni urednik našeg magazina

 

 

Milovan  Brkić

 

 

Kada se Vojislav Šešelj dobrovoljno uputio u Hag, saznavši da je protiv njega podignuta optužnica pred Međunarodnim krivičnim sudom za zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, njegov dvostruki kum Tomislav Nikolić, poznatiji u narodu kao Toma Grobar, video je svoju životnu šansu. I nije je propustio.

Od svog kuma Vojislava, u čijoj senci je bio od osnivanja Srpske radikalne stranke, gospodin Nikolić se učio strpljenju i trgovini. I tu je nauku ubrzo savladao.

 

 

Od dunđera do poslanika   

 

 

Tomislav Nikolić je po struci građevinski tehničar. Nakon što je davne 1971. godine napustio studije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, započeo je radnu karijeru u Građevinskom preduzeću Žegrap.

Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar, radio u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše SFRJ.

U kragujevačkoj firmi "22. decembar" bio je šef investicija 12 godina.

Dve godine je bio i tehnički direktor javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu. Zbog zaposlenja u ovom pogrebnom preduzeću dobio je nadimak Toma Grobar. Ovaj nadimak, pokazaće se, verno odslikava prirodu Nikolićevog učinka u politici.

Zahvaljujući kumu Vojislavu Šešelju, g. Nikolić je u Srpskoj radikalnoj stranci, na prvoj skupštini Centralne otadžbinske uprave 23. januara 1991. godine, izabran za potpredsednika stranke, a potom, tri puta zaredom, biran je i za zamenika predsednika stranke.

Život porodice Nikolić počeo je da se radikalno menja ulaskom Tomislava u politiku. Kao neimar, Tomislav Nikolić je sa ženom Dragicom i svoja dva sina, Radomirom i Branislavom, putovao i stanovao na gradilištima. Dolaskom u Beograd sve se promenilo.

Kada je Slobodan Milošević, nakon pobede 1987. godine na čuvenoj Osmoj sednici Saveza komunista Srbije, postao Veliki Vođa, počeo je raspad SFRJ.

Pod pritiskom iz inostranstva, a naročito padom komunizma u SSSR-u, Milošević popušta i pristaje na višestranačje. Njegov Savez komunista Srbije prerasta u Socijalističku partiju Srbije. Počinju da niču partije: od Srpske narodne obnove, nastale jedne januarske noći u Novoj Pazovi, pa preko Srpskog četničkog pokreta i dalje, rađao se bauk novog ekstremizma, potreban dolazećem vođi da pokaže narodu kako i od njega ima gorih.

Veliki Vođa zahteva od svoje tajne policije da ona formira opozicione stranke po svojoj meri i ukusu. Prave se preseci psihofizičkih svojstava kandidata, proučavaju njihove biografije, sabira prljav veš, procenjuje njihov realan kapacitet, njihova moć i kooperativnost sa Službom.

 

Dosije koji obećava

  

I Služba stupa na scenu. Prvi policajac Srbije u to vreme je Radmilo Bogdanović. Prvi operativac SDB-a je Jovica Stanišić, čak i u vreme kada je njen načelnik bio Zoran Janaćković, Miloševićev partijski drug iz Leskovca.

Rukovodilac centra SDB-a u Kragujevcu Bane Ilić pronalazi Nikolićev dosije i upućuje ga u centralu na obradu. Bezbednjak iz Kragujevca preporučuje Nikolića za "velike akcije". Opisuje ga kao hladnog, frustriranog, mračnog, spremnog na saradnju i dokazivanje. Tomislav Nikolić je, opisuje ga Ilić, u 13. godini ostao bez majke i brata, koji su tragično izgubili život. Ta teška porodična tragedija ostavila je na duši dečaka Tomislava neizbrisiv trag. Mrak nikada nije izašao iz njegove duše.

Nikolić je, kao neimar, revnosno sarađivao sa Službom.

Iskusni operativci iz Beograda "uzimaju dosije u rad". Tako Tomislav Nikolić dobija iznenada svu logističku podršku, pa je odmah preporučen Vojislavu Šešelju.

Tako je Srbija dobila jaku opozicionu stranku, koja to, u stvari, nikada i nije bila.  Ova partija će postati, narodski govoreći, jedan običan tariguz, a njen zadatak je da simulira opoziciju, da javno kritikuje vlast, u suštini ne dovodeći u pitanje vodeću ulogu Velikog Vođe.

 

Grešnik, povratnik, pokajnik...

 

Već 1992. godine Tomislav Nikolić ulazi kao poslanik u Narodnu skupštinu Srbije. Od tada do danas je neprekidno u toj ulozi! On je poslanik sa najdužim stažom u srpskom parlamentu!

Sposobnost da služi odano svojim gazdama g. Nikolić je pokazivao svih ovih godina. Sudija za prekršaje u Gnjilanu osudio je 1995. godine Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja na po dva meseca zatvora, jer su radikali tada bili u ulozi "prave opozicije".

Jednom doušnik i saradnik, zauvek saradnik...

Svoju službu g. Nikolić je dobrano naplatio. Dobio je stan od 170 kvadrata u elitnom naselju na Novom Beogradu, čija je tržišna vrednost preko 510.000 evra. Kasnije je g. Nikolić s lakoćom platio porez na "ekstraprofit".

Dva sina, dva sokola Tomislava Nikolića, stasavaju i otac ih šalje u biznis. Toma postaje blizak sa fudbalskom mafijom - Ivanom Ćurkovićem, Žarkom Zečevićem, Nenadom Bjekovićem... Sa Đurićem i Mijatom Savićem (tastom Čede Jovanovića). Postaje i akcionar Veterinarskog zavoda u Zemunu, čiji su radnici nedeljama štrajkovali buneći se zbog krađe u privatizaciji. Njegov politički saborac Aleksandar Vučić često u svom stanu prima Vladimira-Bebu Popovića, o čemu svedoče bezbednosne kamere u zgradi i portirska služba koja istovremeno radi i za policiju.

I mafija se odužuje Tomi. Njegov sin Radomir postaje trener Partizanovih "Petlića", nakon što se FK Teleoptik udružio sa klubom iz Humske. Tomin  sin je brzo zgrnuo velike pare. Crna trojka Partizana mu je to namestila. Zadatak njegovog oca je bio da, povremeno, u novinama ili na televiziji saopšti kako rado, jednom nedeljno, popije kafu za Zekom i Ćuretom!

Ljutom radikalu, koji je godinama žvalavio pričom i kletvama da se brane "Svete srpske zemlje", nije zasmetalo što je rođeni brat Ivana Ćurkovića poginuo 1992. godine kao pripadnik hrvatskog Zbora narodne garde (Zenge) i to prvog dana nakon što je napustio svoj stan na Voždovcu.

Porodica Nikolić uvećava vozni park, kupuju se skupi automobili, gradi se kuća u Tominom rodnom selu. Samo u gradnju kuće i njeno imanje Toma ulaže 200.000 evra!

Kada je februara 2003. godine Vojislav Šešelj dobrovoljno otišao u Hag, njegov dvostruki kum preuzima stranku. I kasu! I sve Šešeljeve obaveštajce, prijatelje, biznismene.

 

Prema svecu i tropar 

 

Polako, ali sigurno, Nikolić počinje da se osamostaljuje, da stvara svoju organizovanu kriminalnu grupu u stranci.

Gospodin Nikolić postaje suvlasnik u Europolisu, zajedno sa Žarkom Zečevićem i Draganom Đurićem, vlasnikom Zekstre, bivšim taksistom.

Mnogi intelektualci, preduzetnici, naučnici, pisci, razočarani učinkom novih vlasti, nakon obaranja Miloševića prilaze vođstvu SRS-a, verujući da će ta partija nešto promeniti u životu Srbije i njihovim životima.

Okružen vernim Šešeljevim sledbenicima, Nikolić mora da je stalno na oprezu. Dragan Todorović, Zoran Krasić, Nataša Jovanović, Gordana Pop Lazić... stalno su prisutni u radu stranke, i Nikolić mora da oprezno rukovodi svojim prevratničkim timom.

 

Oj sinovi, moji sokolovi...

 

Sreću i spokojstvo porodice Nikolić doveo je u pitanje Dragičin stariji sin. On je pre tri  godine otputovao u SAD. Njegov otac je godinama bio na crnoj listi Vlade SAD. I on i Aleksandar Vučić.

To su postali zahvaljujući Tominom sinu. Mlađani Nikolić je pokazao svoju snagu i bahatost kod Ujka Sema, i -  zaglavio je u zatvoru.

Nema Srbija samo slučaj "Kovačević". Pre toga je imala slučaj "Nikolić"!

Zamenik predsednika SRS-a pristupa akciji "povratka sina iz tuđine".

Odlazi u Ambasadu SAD. Bled, odlučan, snishodljiv.

Tomislavu Nikoliću, nakon što im je saopštio svoju molbu, poručuju da će "pokušati da učine što je u njihovoj moći". I čine.

Tomin sin se vraća kući, a službenici ambasade ćute o ovom događaju kao zaliveni. I direktor BIA Rade Bulatović ćuti. Takav je zadatak dobio.

Prve znake da je grešnik Nikolić postao pokajnik Nikolić neki od njegovih prijatelja uočavaju već prvih dana prošle (2008) godine.

Jedan od Tominih prijatelja vodi operativca jedne naše službe kod Tome Nikolića, koji mu pokazuje snimke i zapise da Aleksandar Vučić prima velike pare od funkcionera Demokratske stranke! (I Nikolić i Vučić bili su u isto vreme na apanaži Aleksandra Nikitovića, šefa Koštuničnog kabineta, prim. aut.).

Tog kobnog januarskog dana operativac tajne službe izašao je sluđen iz Nikolićevog kabineta. Naime, Nikolić mu je kazao da mu ništa ne veruje, jer on bezrezervno veruje Aleksandru Vučiću.

Nikolić odmah okreće telefon šefa tajne službe i operativac je bio - smaknut! Gospodin Nikolić  je znao šta Vučić radi, ali je postigao dvostruku korist: pokazao je svoju lojalnost Jočiću i Bulatoviću, a obezbedio dokaze za Vučića, kada mu zatrebaju!

Mesec dana kasnije, Tomislav Nikolić kao protivkandidat Borisu Tadiću, 3. februara prošle godine, još u 21 sat priznaje da je Boris Tadić pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora. Upućeni tvrde da je Toma za priznavanje pobede dobio neverovatnih osam miliona evra! Na taj način je dodatno stekao i naklonost određenih krugova u američkoj administraciji, jer je "gospodin Nikolić pokazao zahvalnost zbog pomoći koja mu je pružena u vezi sa njegovim sinom".

Nekoliko prijatelja obaveštavaju g. Nikolića, nakon njegovog poraza na predsedničkim izborima, da raspolažu informacijama da je oko 30 članova njegove stranke otputovalo u SAD na obuku, sa ciljem da razbiju stranku. Svedoci ovog događaja tvrde da ih je Toma uveravao da to nije tačno, ali je odmah je prekinuo svaki kontakt sa njima.

Ulogu pokajnika Nikolić je uveliko prihvatio još početkom 2008. godine. Premijer Koštunica poziva Nikolića i Ivicu Dačića, obaveštavajući ih da će podneti ostavku zbog nesnosnog ponašanja stranke G17 Plus.  Predlaže Nikoliću i Dačiću da njihove tri stranke formiraju novu vladu Srbije. Na Dačićevo i Koštuničino iznenađenje, Nikolić odbija ponudu, obaveštavajući ih da hoće da razbije SRS i da osnuje svoju partiju! I, naravno, slede opštinski, gradski, pokrajinski i republički izbori. Aleksandar Vučić je kandidat za gradonačelnika Beograda.

To su poslednji izbori na kojima će Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić učestvovati kao kandidati Srpske radikalne stranke.

Tomislav Nikolić je 5. septembra prošle godine podneo ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke zbog, kako je obrazložio, razmimoilaženja koja su u stranci nastala povodom usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.

U Skupštini Srbije je zajedno sa još dvadeset radikalskih poslanika formirao poslanički klub "Napred Srbijo", a 12. septembra isključen je iz Srpske radikalne stranke.

Zvanično je 21. oktobra prošle godine osnovao Srpsku naprednu stranku, na čijoj je osnivačkoj skupštini izabran za predsednika.

Po ranije postignutom dogovoru sa predsednikom Srbije i Ivicom Dačićem, 20 poslanika Srpske radikalne stranke, među kojima je bio i Tomislav Nikolić, zadržali su poslaničke mandate, jer su pristali na punu kooperativnost sa DS-om. Naravno, uz veliku apanažu.

Sedište Srpske napredne stranke je u Čika Ljubinoj ulici broj 8, u poslovnom prostoru koji je Nikoliću iznajmio biznismen Đorđije Nicović, koji je pokupovao desetine preduzeća u Srbiji, bez prebijene pare, i tako opljačkao nekoliko hiljada radnika!

Gospodin Nicović je poslovni prostor (takođe otet!), okrečen, opremljen i ozvučen, ustupio g. Nikoliću očekujući zahvalnost stranke. Ali, kome Nikolić zahvaljuje, tome odmah spadaju gaće.

Veliki zadatak ima Tomislav Nikolić. Mora da vrati uslugu američkoj vladi. A to će Srbiju koštati njene budućnosti.

Čovek koji je 15 godina pozivao Srbe da se bore za svoje svete teritorije i na njihovoj nesreći zgrtao milione evra, danas iste te ljude poziva da uđu u NATO, u Evropsku uniju...

Put od grešnika, preko pokajnika do uglednika, u slučaju Tomislava Nikolića neobično je kratak.

Tabloid će u narednim brojevima opisati detaljnije zlodela ovog odanog Službinog saradnika iz Kragujevac.

 

 

 

Maligani i špijuni strani

 

Veliki srpski nacionalista i "borac za srpsku stvar" Tomislav Nikolić često ugošćava i vodi u svoj zamak u selu, da peku rakiju, austrijskog novinara Ferdinanda Kristijana Veršuca, dopisnika ORF (austrijske TV stanice).

Gospodin Ferdinand je poznat po svojim hvalospevima i reportažama snimljenim u skrovištima OVK i terorističke organizacija ANA. On prati njihovu obuku, delovanje i promoviše ih godinama, a sve po nalogu i za velike pare koje mu daje Bedžet Pacoli, biznismen iz Švajcarske, inače kosovski Albanac.

Gospodin Ferdinand je učestvovao u lobiranju kod prodaje cementare u Beočinu (BFC), Karićevog Mobtela, Duvanske industrije Niš i DIN Vranje.

Gospodin Ferdinand je planirao da posle 5. oktobra ode za dopisnika u Moskvu, ali Rusi mu nisu odobrili boravak. On je sada veliki prijatelj sa Tomislavom Nikolićem i kod Tome peče rakiju na njegovoj hacijendi, pričajući viceve o Srbima.

 

 

 

 

 

Prijatelji sa Crne liste

 

Gospodin Nikolić je danas rado viđen gost u Ambasadi SAD u Beogradu. Zajedno sa Aleksandrom Vučićem putovao je u Brisel i London, da "učini sve za Srbiju"?

Da li gospodin Nikolić misli da su Srbi tolike ništarije da ne mogu da se pitaju: kako je moguće da on i Vučić, toliko omrznuti od vlada tih država, opisivani  kao ubice, kriminalci i banditi, godinama držani na crnoj listi kojim im se zabranjuje ulazak u EU i SAD, preko noći postanu njihovi miljenici? Koja je cena te milosti?

 

 

 

 

Portret bez rama

 

Uz saglasnost g. Nikolića, njegov zamenik Aleksandar Vučić nedavno je boravio u Stejt departmentu, u Vašingtonu. O kakvoj poseti i zadatku je reč, objasnio je ministar odbrane Dragan Šuntanovac. Na sednici Narodne skupštine, koja je raspravljala o vojnom zakonodavstvu, Tomislav Nikolić je, da bi zamajavao gladne građane, optužio Šuntanovca da dovodi NATO u Srbiju. Ministar je zatražio repliku i zamolio Nikolića da mu objasni šta je sve AleksandarVučić u ime njegove stranke nudio Vladi SAD.

Nikolić je pogledao u Šuntanovca, a pogledu je lebdela pretnja - "Tužiću te ambasadi u Beogradu".

Koliko je g. Nikolić drzak svedoči i njegova poseta jednoj istočnoevropskoj zemlji, u kojoj je domaćinima hteo da proda "svoju privrženost prijateljskoj zemlji i bratskom narodu".  Domaćini su, naravno, znali svaki detalj iz života ove ljudske ništarije, kakvim ga je opisao profajler, čovek zadužen za posmatranje gostiju i pravljenje njihovih psihofizičkih portreta.

 

 

 

 

Kalif umesto Kalifa

 

Svojoj ljubavnici iz Kragujevca, koja je direktor jedne banke, a čijeg sina Nikolić pomaže u prodaji bele tehnike i PVC stolarije, vođa SNS-a je saopštio da je u Vašingtonu odlučeno da zameni Borisa Tadića.

"Ja nisam osvetoljubiv čovek, ali moraće da mi plate", saopštio je Toma svojoj ljubavnici pre dva meseca, obećavajući joj najviše mesto u Narodnoj banci Srbije!

 

 

 

 

 

 

 

Cinizam iz bolničkog kreveta

 

 

Prošlog februara, nakon što je polomio ruku, potpisnik ovog teksta otišao je na kontrolni pregled u Institut za ortopediju na Banjici. Razmenjujući stavove o političkim prilikama u Srbiji, lekar kod koga je bio na kontroli saopštio mu je da u svom lekarskom stažu, kao hirurg, sreo samo dva mračna čoveka. Jedan od njih je bio i Tomislav Nikolić, kojeg je operisao nakon saobraćajnog udesa (kola je vozio Dragan Todorović, prim. aut.).

Posle operacije, i nakon što se pacijent Nikolić probudio, posetio ga je doktor i tom prilikom ga pitao: "... Kako se osećate, gospodine Nikoliću, jeste li dobro?"

Doktor se seća da mu je Nikolić tom prilikom, cinično ga gledajući, odgovorio: "...A zar ne treba da sam dobro?"

Ovaj ugledni lekar je tada shvatio o kakvom čoveku je reč, pa su sve njegove dotadašnje simpatije prema njemu prestale da postoje.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane