Natrag

Legalna pljaka

Legalna pljaka

 

Privatizacija: najomiljenija zabava mafijake inteligencije

 

Oploujte kapital a ne narod

 

 

Recept je jednostavan: na privatizacioni tender se niko ne javi, preduzee nita ne radi ve se stalno zaduuje, i na kraju se oglasi prodaja nekretnina koje su jo u vlasnitvu preduzea. Za takvu prodaju lako se nalazi kupac koji budzato dolazi u posed atraktivnih lokacija bez ikakvih obaveza - nema socijalnog plana, niti obaveze pokretanja primarne delatnosti. Ovo je kljuna percepcija srpske privatizacije

 

 

Pie: Milan Malenovi

 

Za razliku od prethodnika koji su prodavali drutvena preduzea, Vladislav Cvetkovi, v.d. direktora Agencije za privatizaciju, u ali kae da bi mogao ostati upamen vie po broju raskinutih ugovora. "Veem broju ponitenih privatizacija u Srbiji doprinela je i globalna kriza, ali i injenica da su na poetku privatizovana najbolja preduzea, dok su za kraj ostali najtei sluajevi", izjavio je Cvetkovi.

Zaista, kada pogledamo spisak privatizovanih preduzea vidimo da su ve u prvom naletu prodate strateki najvanije firme, koje su samim tim i najprofitabilnije. Tako je prodata kompletna mlena industrija, sve cementare, eerane i uljare, jedina rafinerija i jedina elezara... Za kraj su ostale, uglavnom, kompanije koje ne rade sa profitom i u koje je potrebno veliko ulaganje.

 

Nona mora zvana prodaja

 

Jedan od najpoznatijih kandidata za privatizaciju je RTB Bor koji je pre neku godinu neuspeno privatizovan. Iako je jo 2006. na kolumnista Branko Draga predlagao da drava preuzme RTB Bor uz ulaganje od oko 400 miliona dolara (od ega je vie od polovine konverzija duga Basena prema dravi), Vlada je tek ove godine najavila nove investicije i, umesto nagle, postepenu privatizaciju kroz izbor stratekog partnera. Postavlja se odmah pitanje zato se svojevremeno uopte ulazilo u privatizaciju kada je predloeni plan stratekog partnerstva povoljniji.

Posle godina rasprodaje sada se dolazi na ideju koju su vodei ekonomisti od samog poetka predlagali: nalaenje stratekog partnera. Ovo ne vredi samo za RTB Bor, ve za sva ona preduzea ija nam privatizacija jo predstoji.

"Zbog krize postoji objektivan razlog da se neke privatizacije odloe za bolja vremena", naglaava Cvetkovi. "I odravanje u ivotu zahteva ulaganja i zato ne bi imalo velikog smisla produavati rok za privatizaciju preduzea za koje na nekoliko tendera ili aukcija nije bilo zainteresovanih kupaca. Za njih je steaj jedino reenje, jer ako do sada nisu uspela da budu privatizovana nee nikad. Tu treba stvari isterati do kraja. Druga su pria preduzea, kao RTB Bor, Prva petoletka ili IMT, jer imaju ne samo vei drutveni znaaj ve kasnije, kad proe kriza, mogu biti kandidati za uspenu privatizaciju."

Prva petoletka je ak tri puta bila na tenderu za privatizaciju. Poetkom ove godine je prodata konzorcijumu predvoenom ukrajinskom firmom Lvivski autobusni zavodi i to poto je ruski konzorcijum odustao. Rusi su nudili pet miliona evra, a Ukrajinci su platili polovinu te sume. Na kraju se Petoletka ponovo nala na dravnim jaslama i sada se planira usitnjavanje ove firme kako bi njeni delovi kasnije lake bili prodati. Inae, Agencija za privatizaciju je do sada raskinula 435 prodajnih ugovora.

 

 

Akcije u podrumu

 

Svetska ekonomska kriza je, u neku ruku, imala pozitivnih efekata na domai proces privatizacije, jer je veina tajkuna ostala bez gotovine kojom bi plaala dravne udele u preduzeima. Za vreme privrednog poleta od pre nekoliko godina, inilo se ne samo da je moderno ve i prihodonosno investirati na berzi. Veina domaih novokomponovanih bogataa je koristila ovu mogunost diskretnog oploivanja kapitala. Kako nam je priznao jedan beogradski broker, ti su ljudi investirali ne po realnim ekonomskim pokazateljima, ve po sistemu "rekao mi Mika, a ako treba ika e da sredi u stranci". Kada je trite vrednosnih papira poelo da propada nikakve stranake intervencije vie nisu pomagale.

ore Nicovi je tako svojevremeno kupovao akcije AIK banke iz Nia po ceni od 13.500 dinara za komad. Danas za njih ne moe da dobije ni treinu plaene svote tako da mu je kapital blokiran na berzi (nedavno je prodao 130.000 svojih akcija, to je manje od petine paketa koji poseduje). Ista je situacija i sa ostalim tajkunima koji su doskora preko raznih of or kompanija kupovali srpsku privredu. Nagla potreba za gotovinom nagnala je mnoge da na berzi ponude svoje akcije na prodaju, tako da je usled male potranje ovo dodatno uticalo na cene akcija koje su danas, realno, u podrumu.

I strani investitori sve vie i radije kupuju male pakete akcija na berzi umesto da se zaglave u oivljavanju nekog naeg posrnulog giganta. Kod kupovine akcija (osim u sluaju preuzimanja) investitor ne preuzima ni obaveze nastavka proizvodnje ni ispunjenja socijalnog plana. Jednostavno, u ovom sluaju se elegantno puta da novac radi za investitora ija je jedina glavobolja pitanje u kom je trenutku najpovoljnije da proda svoje akcije.

Tako je, iz nude, drava primorana da privatizaciju sprovodi po najpovoljnijem modelu stratekog partnerstva.

 

Sartid alibi za Koice

 

Jedna od takvih privatizacija u koju se ovih dana upravo ulazi jeste prodaja Simpa iz Vranja. Poetkom ove godine je skandinavski gigant proizvodnje i prodaje nametaja Ikea uloio oko pola miliona evra kako bi Simpo kupio nove maine. Samo na ruskom tritu je zatim Simpo preko Ikee prodao nametaj u vrednosti vie od pet miliona evra. Ikeina investicija se tako munjevitom brzinom vratila i to u desetostrukom iznosu.

Sada je planirano da do poetka idue godine Ikea investira izmeu pet i deset miliona evra u vranjskog proizvoaa i time postane strateki partner nae kompanije koja je ve brend na tritima istone Evrope. Za kasnije ostaje otvorena mogunost da dokapitalizacijom ili otkupom deonica Ikea postane i veinski vlasnik Simpa.

Ve iz priloenog primera se vidi da je ovakav nain privatizacije daleko povoljniji. Zato se onda od poetka nije tako ilo?

Odgovor je veoma jednostavan: tajkuni nikada nisu ni eleli da investiraju u proizvodnju. Dosadanje privatizacije, osim u sluajevima nekolicine zdravih firmi koje su za svoje proizvode imale dovoljno trita, nisu za cilj imale obnovu i nastavak proizvodnje ve brz obrt kapitala i visoku zaradu u najkraem moguem roku. To se ostvarivalo na prvom mestu prodajom nekretnina koje su privatizovane firme imale na najatraktivnijim lokacijama. Tek posle toga, i ako bi neto ostalo, nove gazde su pokretale proizvodnju koja je tako bila svojevrsna kolateralna teta.

Evo i jednog drastinog primera. Naa jedina elezara je prodata slovakoj erki amerikog giganta U.S. Steel. Veoma brzo se pokazalo da je Sartid rezervni igra za Koice: kada god Slovaci iz nekog razloga ne mogu da ostvare narudbinu, u Smederevu se pokree proizvodnja, koja prestaje onog momenta kada Koice samo mogu da ispune plan. Kako su nai radnici daleko jeftiniji od evropskih (zarauju tek oko jednog dolara na sat) i kako je kod nas sindikalni pokret jo u zaetku i nema snage da se izbori protiv multinacionalnih korporacija iza kojih stoji i naa drava, US Steelu se ovakav nain rada isplati.

Sa druge strane, sama elezara Sartid je plaena 20 miliona dolara, a samo od prodaje energane U.S. Steel je inkasirao vie od 20 miliona evra. Na prodaji e se uskoro nai i fudbalski stadion, procenjen na skoro 25 miliona evra, a panevakoj Utvi je prodata i stara elezara za svotu za koju je svojevremeno ceo Sartid ustupljen ameriko-slovakoj korporaciji. Koga onda uopte interesuje proizvodnja?

 

Za budzato uvek ima kupaca

 

Trenutno je 97 neprivatizovanih preduzea. Od ovog broja 69 preduzea sa veinskim drutvenim kapitalom do kraja godine bie privatizovano, dok e desetak otii u steaj ili likvidaciju, procenjuje Ministarstvo ekonomije. Od 90-ih do danas je vie od 40.000 pravnih subjekata prolo kroz proces steaja, a sada je taj postupak u toku u 492 preduzea. Steaj je i ranije bio jedan od naina kako su odabrani preuzimali srpsku privredu, a od sada e to biti skoro iskljuivi nain. Recept je veoma jednostavan: na privatizacioni tender se niko ne javi, preduzee nita ne radi ve se stalno zaduuje i na kraju se oglasi prodaja nekretnina koje su jo u vlasnitvu preduzea. Za takvu prodaju lako se nalazi kupac koji budzato dolazi u posed atraktivnih lokacija bez ikakvih obaveza - nema socijalnog plana, niti obaveze pokretanja primarne delatnosti.

Podsetimo, 2006. policija je uhapsila 35 osoba pod optubom da su malverzacijama u privredi otetili dravu za vie desetina miliona evra. Izmeu ostalih uhapeni su bivi predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajevi, advokat Nemanja Jolovi, biva direktorka Potanske tedionice Jelica ivkovi, bankar Sekula Pijevevi, biznismen Milinko Branjovi, steajni sudija Delinka urevi i advokat kancelarije "Jolovi" Jasmina Koji-Pavlovi. Ova grupa oznaena je kao "steajna mafija". Optuen je i bivi direktor C marketa i bivi potpredsednik Vlade Srbije Slobodan Radulovi, koji se jo uvek nalazi u bekstvu, kao i jo dvoje optuenih.

Strunjaci iz ove oblasti kau da je lo zakon davao irok prostor svim moguim malverzacijama. One su se ogledale u privilegovanju kupaca imovine preduzea u steaju, isplatama pojedinih poverilaca mimo reda ili u veem obimu od ostalih, ili umanjivanju realne vrednosti imovine steajnog dunika. Pravni strunjaci napominju i da po starom, a ni po novom zakonu nije dolo do jasnog odvajanja nadlenosti: nije razgranieno ko vri nadzor rada steajnog upravnika, ta je postupak steajnog upravnika, kakav nadzor vri steajni sudija nad radom steajnog upravnika i koji su to mehanizmi na raspolaganju steajnom sudiji da bi mogao da preispita neke odluke upravnika, to je takoe prostor za malverzacije, ali i uvlaenje sudija u krivicu a da oni toga nisu ni svesni.

"Jo uvek nije izvrena privatizacija metalurkog kompleksa Srbije, ali neemo dozvoliti da se ugasi metalska industrija", rekao je svojevremeno potpredsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Ljubodrag Cvrkoti i istakao da su ljudi postali socijalni problem jer je ponitena privatizacija 43 preduzea.

 

Koliko kota "po svaku cenu"

 

Kraj juna ove godine obeleila je vest da e oko 100.000 zaposlenih i lanova njihovih porodica ostati bez zdravstvene zatite zato to im preduzea godinama nisu uplaivala doprinose za zdravstveno osiguranje. Ispostavilo se da njih 30.000 "radi" u 60 dravnih i drutvenih preduzea u restrukturiranju. Bila kriza ili ne, izgleda da je naa drava jednako nemarna kada doe do potovanja zakonskih obaveza, kao i privatni vlasnici koji su kupovali firme na aukcijama Agencije za privatizaciju, a potom zaboravljali da isplate zarade i doprinose.

U skoroj budunosti e i graanima biti podeljen veliki broj besplatnih akcija i to Telekoma, EPS-a, Jat Airwaysa, Aerodroma Nikola Tesla i Galenike. Kako su ovo preduzea (sa izuzetkom Jata) koja solidno posluju i donose profit, lako je verovatno da e osiromaeni graani iskoristiti prvu mogunost da te akcije unove i to ak i po ceni ispod one trine. U 2010. imaemo mnogo jasniju sliku, ali vlast ide u pravcu da se omogui trgovanje besplatnim akcijama i pre privatizacije javnih preduzea, jer su tajkuni nestrpljivi da se doepaju to je mogue veeg udela u preduzeima koja su ili monopolisti ili dominantna na tritu.

Pre podele akcija procenie se vrednost svakog preduzee pojedinano, s tim to bi akcije Telekoma mogle biti podeljene relativno skoro, zato to je ta kompanija ve organizovana kao akcionarsko drutvo, dok e EPS pre toga morati da se korporativizuje i njegov kapital iskae u akcijama.

 

 

 

 

Brojke

 

Po podacima Agencije za privatizaciju, od poetka procesa privatizacije u Srbiji je od 2002. godine do danas prodato 2.367 preduzea, koja su zapoljavala 339.383 radnika, uz ostvareni prihod od oko 2,83 milijardi evra, investicije od oko 1,37 milijardi evra i socijalni program od oko 276,7 miliona evra. U prvih 10 meseci ove godine u procesu privatizacije prodato je 100 preduzea, od ega je ostvaren prihod od 78,6 miliona evra, investiciona ulaganja su iznosila 42,4 miliona evra, a po osnovu socijalnih programa nije bilo uplata, tvrdi Privredna komora Srbije.

Od privatizovanih 100 preduzea, u kojima je zaposleno 9.126 radnika, est je prodato putem tendera, 62 aukcijskom prodajom i 21 na tritu kapitala.

 

 

 

 

Baci oko pa kupi

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boko ivkovi smatra da je u Srbiji partijsko vlasnitvo nad velikim kompanijama, ve osetno u javnim preduzeima, jedina alternativa privatizaciji. Prof. ivkovi bez ustezanja ocenjuje da je sistem aukcijske privatizacije u Srbiji "brzo kolabirao", dovodei do toga da novi vlasnici postanu oni za koje je arija mnogo pre zvanine prodaje znala da su bacili oko na firmu.

Vladislav Cvetkovi, meutim, energino odbija mogunost da drava kupi neprivatizovana preduzea. "Nee biti podravljenja preduzea koja to ne zavreuju, jer ne treba ni davati lanu nadu preduzeima bez perspektive. To ne sme da bude masovna pojava", kae Cvetkovi.

I direktor Citadela Milutin Nikoli se zaloio "za nastavak privatizacije po svaku cenu, makar za evro po firmi, samo da kapital dobije pravog vlasnika na transparentan nain". Populistiki orijentisani srpski politiari, meutim, oigledno misle da privatizacija nije uvek potrebna, pa je tako najavljeno podravljenje PKB-a, Novosadskog i Beogradskog sajma, Luke Novi Sad...

 

 

 

Ima ih jo

 

U dravnim i drutvenim rukama su ostali jo mnogi giganti nekadanjeg socrealizma. Meu njima su kako gubitai (kao npr. Prva petoletka, IMT, FAP...) kojima je potrebno dosta novca da bi se pokrenula proizvodnja i preduzee vratilo na zelene grane, a tako isto i uspene firme (Simpo, Telekom, Aerodrom Nikola Tesla) za koje ve postoje zainteresovani kupci.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane