Natrag

Islamski šok

Islamski šok

 

 

"vajcarski minareti" uzbunili muslimane i uzbudili Evropu

 

 

Hode e ipak pevati pri zemlji

 

 

vajcarci su na referendumu izglasali zabranu gradnje minareta, to je odmah obradovalo sve evropske stranke koje se protive doseljavanju i integraciji stranaca. Dok se desnica raduje, umereni politiari su uasnuti, a zapovednici NATO ekspedicije u Avganistanu uplaeni kako e ovo biti protumaeno u narodu "koji su doli da umire".

 

 

Milan Malenovi

 

Na referendum o zabrani gradnje minareta (molitvenih tornjeva) na damijama vajcarce su pozvale dve desniarske stranke, koje su takvu zabranu traile. Savezna vlada iz Berna je preporuila biraima da odbiju ovaj zahtev, ali se 57 procenata od oko pet miliona glasaa ogluilo o ovaj apel i glasalo za zabranu. Kako je i veina od 26 kantona rekla "ne", ubudue e oko 400.000 muslimana u vajcarskoj imati molitvene prostorije - bez minareta.

Strunjak za domau politiku u nemakoj vladajuoj CDU Vofgang Bosbah smatra da e ova odluka vajcaraca pojaati ve postojei strah Nemaca od daljeg islamiziranja. "Ovaj strah konano mora da se ozbiljno uzme u razmatranje", tvrdi Bosbah. Predsedavajui Odbora za unutranju politiku Bundestaga zahteva ofanzivnu debatu uoi svakog projekta izgradnje damije. "Nemaki zakoni o izgradnji daju nam dovoljno mogunosti da se doe do razumnog usaglaavanja interesa", smatra Bosbah.

 

Desnica za ponavljanje referendum u celoj Evropi

 

"Postoji ogromna razlika izmeu objavljenog i javnog miljenja", upozorava Bosbah u jednom svom intervjuu. "Dok se mnogi glasno zalau za toleranciju, veina i u Nemakoj ima strah od daljeg islamiziranja".

Iako su poslednjih godina damije uglavnom graene bez incidenata, postojala su i dva projekta koja su izazvala unu debatu. Planirane damije u Keln-Erenfeldu i Duisburg-Markslohu zbog svoje predimenzioniranosti nailaze na otro protivljenje nemakih suseda.

Nasuprot Bosbahu, generalni sekretar takoe vladajue CSU, Aleksander Dobrint, veruje da rezultat vajcarskog referenduma nije mogue automatski prihvatiti u Nemakoj. "Potrebna je prvenstveno temeljna analiza razloga koji su doveli do ovakve odluke", upozorava Dobrint.

"Nad gotovo islamiziranom Evropom danas se vije zastava vajcarske koja eli da ostane hrianska", radosno uzvikuje poslanik u EP-u iz desniarske italijanske Lige za sever, Mario Borgecio, dok njegov kolega Mateo Salvini zahteva isti referendum i u Italiji. "Da za crkvene tornjeve, ne za minarete", zahteva Liga koja zajedno sa populistikom strankom Narod slobode (PdL) Silvija Berluskonija tvori vladajuu koaliciju u Italiji. I veina vodeih politiara iz redova PdL-a je pozdravila ishod referenduma.

 

Šta je to ograničavanje verske slobode

 

Od kritiara rezultata referenduma uglavnom se uje da bi zabrana izgradnje minareta, kao dela bogomolje, u stvari bio udar na verske slobode. "Onaj ko garantuje verske slobode mora i da omogui izgradnju bogomolja", smatra Sebastijan Edati iz nemake opozicione SPD. "U Nemakoj bi odluka o zabrani izgradnje minareta bila protivustavna".

Predsedavajui Turske zajednice u Nemakoj Kenan Kolat za rezultat referenduma tvrdi da je za aljenje, posebno jer veruje da o osnovnim ljudskim pravima, kao to je sloboda veroispovesti, ne bi trebalo da se glasa. "Minaret je sastavni deo damije", kae Kolat i dodaje da ne oekuje radikalizaciju nemake politike scene po ovom pitanju.

Slino se izjanjava i kelnski islamolog Katajun Amirpur, koju je rezultat referenduma, kako sama kae, okirao. "Ako vajcarska inicijativa dobije na dinamici u ostalim evropskim zemljama, a to moe da se oekuje, onda na kraju za muslimane nigde u Evropi nee biti mesta", tvrdi ona.

Centralni savet bivih muslimana u Nemakoj ima veoma uravnoteen pogled na novonastalu situaciju. "Ne minaretima je signal odbijanja arije, islamizma i obaveze noenje zara. Minaret je tu samo simbol osnovanog straha od politizovanog islama", kae predsedavajua Mina Ahadi. Po njenom shvatanju dobro je to su vajcarci svojim jasnim "ne" zaustavili ovaj razvoj, tako da e i islamske zajednice imati mogunost da jo jednom razmisle o svojoj politici.

 

Bundesver izgubljen u avganistanskoj močvari

 

Zvanino se nemaka vlada o ovom problemu ne izjanjava i zbog svoje umeanosti u rat protiv talibana u Avganistanu. "Najmanje to nam u ovom trenutku treba je da nas muslimani identifikuju sa antiislamskim pokretom", smatra glasnogovornik nemake armije. U ovoj azijskoj zemlji su se Nemci zaglavili u neoekivane probleme koji su imali svoje uticaje i na unutarpolitiku scenu.

Tako je novi ministar za rad Franc Jozef Jung morao da podnese ostavku posle manje od mesec dana od osnivanja vlade, zbog svoje umeanosti u bombarderski skandal u selu Kunduz u Avganistanu. U vreme ovog neprimerenog bombardovanja u kome su poginuli civili, Jung je bio ministar odbrane. Sadanji ministar odbrane Karl Teodor od Gutenberga (CSU) pokuava smenom oficira i neposredno odgovornih da izvue nemaku vladu iz ivog peska u koji je upala.

Pukovnik nemake vojske koji je naredio i rukovodio bombardovanjem dve cisterne sa benzinom koje su talibani ukrali, a koje su se zapalile i eksplodirale povukavi u smrt i veliki broj dece iz sela u kome su bile sakrivene, povuen je iz Avganistana i trenutno je "na oporavku", kako se javno saoptava, mada mediji misle da je sklonjen od oiju javnosti.

I zapovednik nemakih snaga na severu Avganistana, brigadni general Jirgen Zecer, iznenada je smenjen sa poloaja na koji je doao 3. oktobra. U njegovom sluaju takoe se navode "zdravstveni" razlozi, ali je medijima bilo udno zato je on postao rtva jedne akcije koja se odigrala pre njegovog dolaska na mesto zapovednika. I tako je na videlo isplivala jo jedna antiislamska afera nemakih vojnika u Avganistanu.

U novinama i na internetu su se pojavili snimci pripadnika nemakih trupa u Avganistanu kako na sebi nose majice sa natpisom "Ne kradi", dok je ispod bila slika zapaljenih cisterni. Kako se ovaj napad meu Avganistancima smatra skoro teroristikim aktom uperenim protiv civilnog stanovnitva, noenje ovakvih majica je direktna provokacija.

U ovom trenutku se proverava da li je vojska ak upletena i u izradu spornih majica. "Ovo je kompletno blatite u koje je naa vojska upala", smatra jedan od kritiara uea Bundesvera u Avganistanu.

Nemci i Evropljani kao borci protiv islama - to je nona mora svih zapovednika NATO trupa u Avganistanu. vajcarski referendum, nepromiljeno bombardovanje i sada jo i isticanje ovog zloina, daju sve vie municije radikalnim islamistima koji podravaju talibane kako u Avganistanu, tako i u inostranstvu.

 

 

 

 

Nije demokratski

 

Paul Bem, arhitekta sporne damije u Kelnu, koju zbog predimenzioniranosti smatraju simbolom islamske elje za dominacijom, smatra da je zabrana minareta "nedemokratska". vajcarski rezultat je po njegovom miljenju "prvenstveno jedna zastraujua i neoekivana odluka", na kojoj cela debata ne sme da se zavri.

 

 

 

 

Hoemo i mi referendum

 

Gert Vilders, predsedavajui holandske Partije slobode (PVV), hvali vajcarsku odluku kao odluni pomak: "Prvi put se jedan evropski narod suprotstavio islamizaciji". PVV je ve najavila podnoenje predloga zakona o istovetnom referendumu i u holandskom parlamentu, ali je taj predlog ve naiao na odbijanje vladajue hriansko-socijaldemokratske koalicije.

 

 

 

 

 

 

Poziv eliti

 

Desniarski Nacionalni front iz Francuske je pozvao takozvanu elitu da konano prestane sa ignorisanjem straha svih naroda Evrope od dalje islamizacije. Pristalice Le Pena smatraju da se u ovom sluaju ne radi o ograniavanju verskih sloboda, ve o nastojanju da se okona sa "nametanjem versko-politikih simbola muslimana".

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane