Natrag

Uvodnik

 

Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Uzjahani narod

 

Milovan Brkić

 

 

Današnjim generacijama malo je poznato da je na Solunskom procesu 1917. godine, vođenom protiv pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa i još nekoliko oficira, presuda doneta na osnovu lažnog svedočenja.

Jedan od lažnih svedoka bio je i Puniša Račić, koji je od kralja Aleksandra nagrađen povećim imanjem i kućom, kao i doživotnim poslaničkim mandatom u tadašnjoj Skuštini Karaljevine Jugoslavije.

Puniša Račić je 20. juna 1928. godine u Skupšini ubio Đuru Basaričeka, a od njegovog metka smrtno je stradao i Pavao Radić. Još trojica poslanika teško su ranjena, među kojima je bio i vođa najjače hrvatske stranke Stjepan Radić koji je kasnije umro od posledica ranjavanja. Puniša Račić je Crnogorac, iz Vasojevića.

Istoričari kažu da je dan uoči ubistva Puniša Račić bio u poseti tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Antonu Korošecu, koji je, kako smatraju istoričari, naručio ovo ubistvo, a što je za posledicu imalo razbijanje Jugoslavije 1941. godine.

Lažnim procesima i lažnim sudijama u Srbiji nikada kraja.

Ovih dana srpsko sudstvo u sunovrat vodi gospođa Nata Mesarović, rođena Krapović, rodom iz Podgorice.

Ova gospođa predsedavala je većem koje je osudilo optužene za ubistvo premjera Đinđića. "Danas ćemo vam pročitati presudu koju smo dobili", saopštila je pred punom sudnicom gospođa Mesarović. Za presudu "koju ćemo vam pročitati", gospođa Nata je nagrađena stanom od 110 kvadrata, u Vlajkovićevoj ulici broj 11 u centru Beograda.

Visoki savet sudstva kojim je predsedavala gospođa Mesarović saopštio je svoju odluku o (re)izboru sudija. Ova odluka jedan je od najtežih udaraca srpskoj državi u poslednjih 50 godina. Za sudije su birane čak i osobe koje su umrle, a podobne sudije su birane u dva suda - da svojom voljom izaberu u kojem će da rade. Iz pravosuđa su oterani najkvalifikovaniji, najvredniji, najmoralniji... Ostavljeni su oni koji su se deklarisali kao članovi žute partije.

Predsednik Srbije rođen je u Sarajevu, predsednica Vrhovnog kasacionog suda u Podgorici, guverner Narodne banke u Mađarskoj...

Ovi ljudi Srbiju doživljavaju kao kravu muzaru. Njihova pohlepa je nezajažljiva. Busajući se u prsa, objašnjavajući da su veći Srbi od nas koji u Srbiji živimo, oni žele da Srbijom vladaju kao da je ona kurva koju mogu da upotrebljavaju po svojim htenjima.

Uskoro ulazimo u novu godinu. Građani Evrope, u koju i mi želimo da uđemo, nudeći se kao stanične kurve, raduju se ulasku u 2010. godinu. Proslaviće je jer imaju razloga da se nadaju da će im životi u novoj godini biti ispunjeniji, da će zaraditi više novca i biti srećniji.

Čemu se većina građana Srbije može radovati? Od boljeg života za milione ljudi nema ni govora. Glad je pred vratima 95 odsto domaćinstava. Posla nema, a u narednoj godini mnogi će da ga izgube. Srbija danas živi od kredita koje uzima aktuelna vlast da popuni budžet - koji će potom opljačkati.

Srbija nema opoziciju. Srbija nema nadu. Politička elita se pogađa oko visine apanaže koju treba da dobije da bi simulirala opoziciju i ostavila vlastodršce da i dalje vladaju, pljačkaju i sprovode tiraniju.

U ovoj godini mnogi od nas su često posrtali, u sledećoj mnogi se neće podići ni na kolena, posle padova koje nam je sadašnja srpska politička vrhuška priređivala.

Za mnoge od nas smrt će doći kao izbavljenje. Danas je u Srbiji sve lažno: i vlast, i opozicija, i sudstvo... Istinito je samo da je narod uzjahan. Da li će Đurđevdan biti i dan za narodni sastanak i ustanak?

 

 

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane