Do
koske
Ko će zameniti predsednika Srbije ako umre
Boris Tadić smrtno bolestan
Milica Grabež
Predsednik Srbije Boris Tadić je životno ugrožen. Kada je Tabloid
pre dve godine obznanio da gospodin
Tadić boluje od sistemskog lupusa
eritematosa,
mnogi su nam spočitavali da širimo loše vesti o predsedniku države i
Demokratske stranke.
Mnogim našim čitaocima
činilo se da u držanju gospodina Borisa Tadića nema
ničeg što bi moglo da sluti na
tako neprijatnu bolest.
Naša dužnost bila je
da saznanje o bolesti predsednika Republike podelimo sa čitaocima, zato
mediji i postoje. Naravno, nismo se radovali predsednikovoj bolesti.
Ipak, i pored čestih poseta lekarima na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, bolest gospodina Tadića izmakla je kontroli i danas
ona ima loše prognoze.
Upućeni u medicinu i dijagnostiku znaju da je lupus neprijatna imunološka bolest, da napada
zglobove, disajne puteve...
Prvi znaci da je predsednik Tadić ozbiljno oboleo počeli su da
se pokazuju u vidu crnih fleka na
predsednikovoj glavi. U javnim pojavljivanjima na TV-u, predsednik je koristio usluge svojih saradnika, koji su mu šminkali lice.
Crne fleke počele su
da niču po
telu predsednika Srbije.
Život sa lupusom je moguć, ali pod strogim režimom života, kretanja i ishrane.
Oboleli od lupusa ne smeju da se izlažu težim
fizičkim naporima i zamoru, moraju
da žive uravnoteženo,
uz higijensko-dijetetski način ishrane...
Gospodin
Tadić koji, nema sumnje, sebe
smatra apsolutnim gospodarom Srbije, hiperaktivan je u javnom životu, mada je njegova funkcija predsednika Srbije, barem prema Ustavu,
protokolarna. On je, što Ustav
Srbije zabranjuje, i predsednik Demokratske
stranke i predsednik Vlade Srbije i ministar
svih važnih ministarstava...
Poslednjih
nedelja predsednik je naglo oronuo. Njegovo telo je mlohavo, govori su mu nepovezani,
često u pola rečenice gubi koncentraciju,
i potrebno mu je nekada i po
dvadeset sekundi da se seti prethodne rečenice i potom je završi.
Život koji vodi predsednik Tadić je nepodoban za njegovu bolest.
Česta putovanja avionom, visinski pritisak, promena načina života, smeštaja, ishrane,
sve je to nespojivo sa njegovom
bolešću, u koju bi gospodin
Tadić morao imati uvida.
Lekari predsednikovu bolest ocenjuju
kao ozbiljno ugrožavanje vitalnih funkcija. U bliskoj budućnosti predsednik će prisilno biti podvrgnut bolničkom
lečenju, jer je obaveza službenih lekara da o njegovom zdravlju ozbiljno vode računa, a o tome bi svakako morali da obaveste
i građane - kad bismo živeli
u ozbiljno uređenoj državi.
Iza predsednika Tadića Srbija će ostati devastirana. Za vreme njegovog mandata ova zemlja je izgubila
Kosovo, građani su osiromašeni do zastrašujućih
razmera, privreda i budžet opljačkani
kao ni u jednoj zemlji na planeti. Poslednju njegov podvig i
učinak njegove partije jeste potpuno
razbijanje pravosudnog sistema. Izbor sudija i tužilaca
u njegovoj režiji ostaviće dalekosežne posledice u životu građana Srbije. Možda će ova njegova akcija biti poslednji atak na Srbiju u ovom njegovom životu.
Predsednik,
očigledno, nije upućen u rezultate svog pogubnog
učinka. On je i dalje
narcisoidan, uveren u svoju mesijansku ulogu. Kad god se obrati javnosti, upućeni, a naročito
uticajni ljudi u međunarodnoj zajednici,
znaju čije on reči izgovara i
čije stavove zastupa.
Progesijom
bolesti predsednika Borisa Tadića oseća
se i ubrzano delovanje međunarodnih centara moći, koji
razmatraju i donose planove ko će da zameni gospodina Tadića.
I građanima Srbije jasno je da je Demokratska stranka potpuno razbijena, i da je njen
predsednik dozvolio svojim stranačkim kolegama da nekažnjeno
pljačkaju i opljačkaju Srbiju, njen
budžet, javna preduzeća, banke, rudnike, javne fondove i sve
drugo, poput roja skakavaca...
Tadićev uticaj i
u stranci je beznačajan,
više paradni nego stvaran. Lopovskoj družini iz Demokratske
stranke potreban je neko ko će javno paradirati, busati se u prsa, jer im
potom lako može poslužiti kao čovek koga
mogu žrtvovati.
Više je nego očigledno
da Demokratska stranka
nema budućnost i da
će se i ona, poput Socijalističke partije Srbije posle 2000. godine, svesti na omraženu
partiju, kojoj će biti potrebno vreme
da se ozbiljnije uključi u društveni
život Srbije.
Prema Ustavu Srbije, u slučaju sprečenosti predsednika da obavlja dužnost zbog teške
bolesti, prirodne ili nasilne smrti,
na toj funkciji
zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine Srbije. Predsednik Narodne skupštine Srbije može ovu dužnost
da vrši
najduže tri meseca, u kom periodu je dužan da
raspiše vanredne izbore za predsednika
Republike Srbije i da na
ovoj funkciji ostane do izbora novog predsednika.
Postoji
i mogućnost da predsednik Srbije, u slučaju svog odsustva, sam ovlasti predsednika
Narodne skupštine da ga zamenjuje
izvesno vreme, u slučaju teške
operacije i potrebnog oporavka, ako to okolnosti rukovođenja državom zahtevaju. Naravno, od gospodina Tadića
se to ne može očekivati.
Prema sadašnjem stanju,
predsednika Srbije bi u slučaju njegove smrti
zamenila Slavica
Đukić-Dejanović. Ili neki od poslanika
kojeg bi stranačka koalicija koja ima većinu izabrala za predsednika Narodne skupštine Srbije.
Srbija je bolesna koliko i
njen predsednik.