Do koske

 

Ko će zameniti predsednika Srbije ako umre

 

Boris Tadić smrtno bolestan

 

 

Milica Grabež

 

Predsednik Srbije Boris Tadić je životno ugrožen. Kada je Tabloid pre dve godine obznanio da gospodin Tadić boluje od sistemskog lupusa eritematosa, mnogi su nam spočitavali da širimo loše vesti o predsedniku države i Demokratske stranke.

Mnogim našim čitaocima činilo se da u držanju gospodina Borisa Tadića nema ničeg što bi moglo da sluti na tako neprijatnu bolest.

Naša dužnost bila je da saznanje o bolesti predsednika Republike podelimo sa čitaocima, zato mediji i postoje. Naravno, nismo se radovali predsednikovoj bolesti.

Ipak, i pored čestih poseta lekarima na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, bolest gospodina Tadića izmakla je kontroli i danas ona ima loše prognoze.

Upućeni u medicinu i dijagnostiku znaju da je lupus neprijatna imunološka bolest, da napada zglobove, disajne puteve...

Prvi znaci da je predsednik Tadić ozbiljno oboleo počeli su da se pokazuju u vidu crnih fleka na predsednikovoj glavi. U javnim pojavljivanjima na TV-u, predsednik je koristio usluge svojih saradnika, koji su mu šminkali lice.

Crne fleke počele su da niču po telu predsednika Srbije.

Život sa lupusom je moguć, ali pod strogim režimom života, kretanja i ishrane. Oboleli od lupusa ne smeju da se izlažu težim fizičkim naporima i zamoru, moraju da žive uravnoteženo, uz higijensko-dijetetski način ishrane...

Gospodin Tadić koji, nema sumnje, sebe smatra apsolutnim gospodarom Srbije, hiperaktivan je u javnom životu, mada je njegova funkcija predsednika Srbije, barem prema Ustavu, protokolarna. On je, što Ustav Srbije zabranjuje, i predsednik Demokratske stranke i predsednik Vlade Srbije i ministar svih važnih ministarstava...

Poslednjih nedelja predsednik je naglo oronuo. Njegovo telo je mlohavo, govori su mu nepovezani, često u pola rečenice gubi koncentraciju, i potrebno mu je nekada i po dvadeset sekundi da se seti prethodne rečenice i potom je završi.

Život koji vodi predsednik Tadić je nepodoban za njegovu bolest. Česta putovanja avionom, visinski pritisak, promena načina života, smeštaja, ishrane, sve je to nespojivo sa njegovom bolešću, u koju bi gospodin Tadić morao imati uvida.

Lekari predsednikovu bolest ocenjuju kao ozbiljno ugrožavanje vitalnih funkcija. U bliskoj budućnosti predsednik će prisilno biti podvrgnut bolničkom lečenju, jer je obaveza službenih lekara da o njegovom zdravlju ozbiljno vode računa, a o tome bi svakako morali da obaveste i građane - kad bismo živeli u ozbiljno uređenoj državi.

Iza predsednika Tadića Srbija će ostati devastirana. Za vreme njegovog mandata ova zemlja je izgubila Kosovo, građani su osiromašeni do zastrašujućih razmera, privreda i budžet opljačkani kao ni u jednoj zemlji na planeti. Poslednju njegov podvig i učinak njegove partije jeste potpuno razbijanje pravosudnog sistema. Izbor sudija i tužilaca u njegovoj režiji ostaviće dalekosežne posledice u životu građana Srbije. Možda će ova njegova akcija biti poslednji atak na Srbiju u ovom njegovom životu.

Predsednik, očigledno, nije upućen u rezultate svog pogubnog učinka. On je i dalje narcisoidan, uveren u svoju mesijansku ulogu. Kad god se obrati javnosti, upućeni, a naročito uticajni ljudi u međunarodnoj zajednici, znaju čije on reči izgovara i čije stavove zastupa.

Progesijom bolesti predsednika Borisa Tadića oseća se i ubrzano delovanje međunarodnih centara moći, koji razmatraju i donose planove ko će da zameni gospodina Tadića.

I građanima Srbije jasno je da je Demokratska stranka potpuno razbijena, i da je njen predsednik dozvolio svojim stranačkim kolegama da nekažnjeno pljačkaju i opljačkaju Srbiju, njen budžet, javna preduzeća, banke, rudnike, javne fondove i sve drugo, poput roja skakavaca...

 Tadićev uticaj i u stranci je beznačajan, više paradni nego stvaran. Lopovskoj družini iz Demokratske stranke potreban je neko ko će javno paradirati, busati se u prsa, jer im potom lako može poslužiti kao čovek koga mogu žrtvovati.

Više je nego očigledno da Demokratska stranka nema budućnost i da će se i ona, poput Socijalističke partije Srbije posle 2000. godine, svesti na omraženu partiju, kojoj će biti potrebno vreme da se ozbiljnije uključi u društveni život Srbije.

Prema Ustavu Srbije, u slučaju sprečenosti predsednika da obavlja dužnost zbog teške bolesti, prirodne ili nasilne smrti, na toj funkciji zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine Srbije. Predsednik Narodne skupštine Srbije može ovu dužnost da vrši najduže tri meseca, u kom periodu je dužan da raspiše vanredne izbore za predsednika Republike Srbije i da na ovoj funkciji ostane do izbora novog predsednika.

Postoji i mogućnost da predsednik Srbije, u slučaju svog odsustva, sam ovlasti predsednika Narodne skupštine da ga zamenjuje izvesno vreme, u slučaju teške operacije i potrebnog oporavka, ako to okolnosti rukovođenja državom zahtevaju. Naravno, od gospodina Tadića se to ne može očekivati.

Prema sadašnjem stanju, predsednika Srbije bi u slučaju njegove smrti zamenila Slavica Đukić-Dejanović. Ili neki od poslanika kojeg bi stranačka koalicija koja ima većinu izabrala  za predsednika Narodne skupštine Srbije.

Srbija je bolesna koliko i njen predsednik.