Natrag

Suverenitet

Suverenitet

Kako se naša vojska u sopstvenoj zemlji stisnula, a kako se strana razgaćila

 

Dragi gosti, ne budite prosti!

 

Tek otvorena baza Vojske Srbije kod Preševa, sušta je suprotnost američkoj bazi Bondstil kod Uroševca. Mala je, skromna i može da primi oko 1.000 vojnika. Mogla je da bude i znatno veća i znatno opremljenija da su se Rusi pitali. Ali nisu. Naš državni vrh govori o vojnoj neutralnosti. Koliko smo zaista neutralni, u eseju Tabloidovog komentatora, pukovnika poslednje jugoslovenske armije Milana Jovanovića, jasno je na osnovu primera o nesrazmeri naše i američke vojne baze

 

Piše: Milan Jovanović

 

Nedavnom neverovatnom izjavom da "...na teritoriji Srbije nikada neće biti tuđih vojnih baza", predsednik Srbije Boris Tadić još jednom je i formalno priznao Republiku Kosovo, a potom i pokazao kako se vodi politika dvostrukih standarda. Zaboravio je da njegov ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić troši ogromnu energiju celokupnog Ministarstva spoljnih poslova dokazujući svetu da je Kosovo sastavni deo Srbije. Ili on Kosovo uopšte ne priznaje kao integralni deo državne teritorije, mada to jasno i u Ustavu piše?

Njegova najnovija izjava imala bi smisla ako je ovo drugo tačno. Ali, i Ustav i njegova zvanična politika govore suprotno. On govori da je Kosovo naše, on šalje Jeremića u diplomatske obračune sa svakim na svetu ko misli drukčije. Ako je to već tako, onda je tačno sledeće: na teritoriji Srbije ima stranih vojnih baza! Najveća strana vojna baza na ustavnoj teritoriji Srbije, ali i na celom Balkanu, nalazi se na Kosovu i zove se Bondstil.

Nedavno je uz prisustvo stranih vojnih atašea, državnog vrha i predstavnika lokalne samouprave, otvorena vojna baza Vojske Srbije (Cepotina u okolini Preševa), koju već sada zovu i srpski Bondstil. Baza je građena duže od pet godina. Između 2005. i 2008. zbog pomanjkanja novca radovi su bili prekinuti. Nekoliko puta je najavljivano njeno otvaranje, pa je čak i bivši načelnik Generalštaba Branko Krga širio tim povodom nekritički optimizam.

 

Partnerstvo na ukradenoj zemlji

 

Prema nekim izvorima, Rusija je neposredno pred početak gradnje nudila srpskim vlastima izgradnju jedne takve baze, koja bi primila znatno više vojnika nego što današnji kapacitet omogućava. Preciznije, od predviđenih 1.000 vojnika, Rusi su predlagali između 5.000 i 10.000, sa najmodernijim naoružanjem. Cilj je bio jasan: da se stvori jedan pandan američkoj bazi Bondstil. Taj predlog je odbijen, a kao opravdanje poslužile su fraze o srpskoj vojnoj neutralnosti.

 Tek otvorena baza Vojske Srbije nalazi se na samo 25 kilometara vazdušnom linijom od američke baze Bondstil. Ime joj je Jug, a izabrano je nepretenciozno (ništa iz srpske vojničke tradicije) kako bi poruka bila dovoljno miroljubiva. Sam predsednik Srbije Boris Tadić objasnio je javnosti kako će vojna baza Jug biti i mesto za obuku stranih armija koje učestvuju u mirovnim operacijama. Zvanično, to jeste baza Vojske Srbije, nezvanično, reč je o partnerskom poslu. Toliko o vojnoj neutralnosti.

Umesto uvek rizičnog ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je poslovično sklon da progovori nešto kompromitujuće za medije, kod otvaranja baze Jug reč je uglavnom imao predsednik Tadić. Govorio je uopšteno o tome kako će ova baza služiti ne samo profesionalnim vojnicima već da će biti na usluzi svim ljudima, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, da će u bazi Jug svi ljudi moći da se leče, a da će Vojska, i kroz inženjerijske radove na putevima, doprinositi kvalitetu životnog standarda svih građana, te da je i on sam, dok je bio ministar odbrane, započinjao izgradnju ove baze.

Kad je konačno dobio reč, Šutanovac je pomenuo cenu objekta, pa je tako javnost čula da je u izgradnju ovog objekta potrošeno skoro dve milijarde dinara. Da li je moglo ranije i sa nekim drugim partnerima, to nije pomenuo.

U bazi su sada smešteni pripadnici 41. pešadijskog bataljona Četvrte brigade kopnene vojske, koji su proteklih godina bili u vrlo lošem prostoru bivše fabrike Crvena zastava u Bujanovcu. Konačno, nije bilo ni govora o tome da je ceo projekat čekao dugi niz godina na realizaciju, da je sve zamalo bilo zaboravljeno i da je zarastanje u korov bila jedina realna perspektiva. Na kraju je iskorišćen novac iz Nacionalnog investicionog plana, pa je srećom došlo do završetka radova. Ipak, umesto ruske ideje o izgradnji velike i dobro opremljene vojne baze na istom mestu, nikla je jedna znatno skromnija, mada neophodna baza, koja će biti mala srpska filijala NATO armije! Delovaće po dogovoru sa partnerom. No, partner uopšte nije skroman. Naprotiv. Tabloidov izvor koji je imao prilike da obiđe američku bazu Bondstil, zapazio je detalje koji rečito govore o snazi i namerama ove prekomorske armije i njenih saveznika...

Po prostranstvu najveća vojna baza američke armije na Balkanu, Bondstil se nalazi na zemlji rekviriranoj (oduzetoj) i od srpskih i od albanskih seljaka. Reč je o površini od 750 hektara. U Sojevu, nedaleko od Uroševca, izgrađeno je čak 160 montažnih objekata gotovo istih dimenzija (60x25 metara) u kojima je smešteno 3.300 američkih vojnika.

Ova baza sastoji se iz četiri zasebne celine: gornjeg, srednjeg, južnog i bočnog dela. U severnom delu smešten je motorizovani bataljon 1-6 FA i artiljerijska brigada CZ, prekomandovane iz američke vojne baze u Severnoj Karolini zajedno sa 82. inženjerijskom brigadom i pozadinskim bataljonom marinaca. U drugom delu je glavni štab TF sa administracijom i centrom za elektronske komunikacije, zvani Štab 101. Tu su i vojnoobaveštajne službe čija su imena MI i 121, zatim računski centar IPAD, centar za vojne komunikacije i kontakt s javnošću, kao i 321. četa za psihološke operacije!

U trećem delu baze na jugu smešten je 201. bataljon za podršku, kao i 709. bataljon vojne policije, oklopna jedinica i pešadija. U ovom delu su i tenkovska i helikopterska baza. Na pisti i u hangarima za održavanje nalazi se četrdesetak letelica tipa "Apač", deset "Blek houk" helikoptera i 18 izviđačkih letelica "Ajova ratnik". U tenkovskoj bazi uvek je spremno oko četrdeset tenkova, a na okolnim brdima se nalazi i radarski centar za praćenje baze, vazdušnog i kopnenog saobraćaja na području ovog dela Balkana, zatim barutana sa municijom i eksplozivom, groblje uništenih tenkova, oklopnih transportera i artiljerijskog oruđa bivše Vojske Jugoslavije, koje im služi kao meta za vreme redovnih vežbi gađanja.

 

Za svakog po nešto

 

U južnom delu baze Bondstil nalazi se radio i TV centar, zabavni centar sa teretanama, sportskim terenima za košarku, bejzbol, ragbi, sale za gimnastiku, bazeni, video-klub i kompjuterski centar sa pristupom na internet, kao i nekoliko minimarketa u kojima se prodaju suveniri koji predstavljaju nacionalna obeležja ovdašnjeg stanovništva, kao što su drvene rezbarije sa albanskim simbolima (crni orlovi, lik Skenderbega...), svirale, gusle, šajkače i šargije i kopije vizantijskih ikona.

U supermarketu i novim bazarima mogu da kupuju isključivo uniformisana lica. Majice sa oznakama KFOR-a koštaju 10-11 dolara, dukserice sa oznakom USA ARMY koštaju 20 dolara, a vojničke pantalone, popularne "Natovke" 30 dolara. Kapacitet restorana je 15.000 obroka dnevno, a svakog dana na meniju je oko 25 različitih vrsta jela. Hrana se doprema iz zemalja EU, Australije, Novog Zelanda, Amerike. Glavni kuvari su Amerikanci, a pomoćno osoblje Albanci iz Uroševca i okoline.

Neposredno uz veliku bioskopsku salu sagrađen je i olimpijski bazen i crkva za tri vere: rimokatoličku, protestantsku i novu baptističku. Mada je rat na Kosovu davna prošlost, svi američki vojnici u bazi Bondstil primaju specijalni dodatak od 40 odsto na mesečnu zaradu, na ime ratne opasnosti i boravka na Kosovu i Metohiji. Mladi američki vojnici od armije dobijaju socijalno i zdravstveno osiguranje u slučaju bolesti, a oni koji žele i stipendiju za školovanje posle isteka ugovornog roka u armiji. Prema članu 14. važećeg vojnog zakona, američkoj vojsci u bazi Bondstil, kao i ostalim bazama ovakvog značaja, najstrože je zabranjen: seks, alkohol i nošenje oružja sa municijom unutar baze. Povečerje u bazi počinje u 22 sata kada se gasi glavno svetlo, a u dvokrevetnim vojničkim sobama sa klima-uređajima posle povečerja mogu da se koriste stone lampe.

 

 

 

Najveća vojna baza američke armije na Balkanu Bondstil nalazi se na zemlji rekviriranoj (oduzetoj) i od srpskih i od albanskih seljaka.

 

 

Umesto ruske ideje o izgradnji velike i dobro opremljene vojne baze na istom mestu, nikla je znatno skromnija, koja će biti mala srpska filijala - NATO armije!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane