Natrag

Pljačka

Pljačka

 

Kragujevac: U dolini gladi Merkator loše radi

 

 

Pare ne donose rode

 

 

Pljačke i prevare na sve strane u Kragujevcu. Radnici dva kragujevačka građevinska preduzeća, Ratko Mitrović i Neimar, ukupno 350 radnika, prete blokadom slovenačkog Roda centra. Slovenci im duguju oko milion evra, zbog čega radnici četiri meseca nisu primili platu. Kragujevački košmar postavlja i pitanje: Ko je prevario ljude za stanove? Šezdeset ljudi traži investitora. Trenutno je firma koja je bila investitor, Interšped, u stečaju. Kupci će, kako stvari stoje, ostati i bez stanova i bez para

 

 

Miodrag Milojević

 

 

Radnici su organizovali dvočasovni mirni protest ''oko jednog od najlepših objekata" Roda centra u gradu, kako pišu simpatizeri gradonačelnika Veroljuba Stevanovića i poslušnici gradske vlasti. Šta će ispred najlepšeg objekta protest gladnih i ružnih, prljavih i zlih radnika?

Najlepši objekat u gradu je jedna džinovska kutija za cipele, sa širokim cirkularnim stepeništem u središtu. Za decu atrakcija, ali decu ne donose rode. Roditelji praznog džepa ništa nisu mogli da učine.

 

 

Čija je ovo zemlja

 

Na otvaranju Roda centra pojavili su se, u najjačem sastavu, direktori Merkatora. Dali su izjave da je robna kuća poklon gradu Kragujevcu. No, kad je došlo vreme da se plati, radnici hoće zarade, objekat ne pripada Merkatoru.

Stanka Čurović, predsednik Upravnog odbora Merkatora, izjavila je: - Zakupili smo na 20 godina prostor čiji je vlasnik M Centar Group iz Niša. Ulog naše firme je pet odsto, a to je šest miliona evra. Merkator S je uložio zemljište i opremu i time se obezbedio za narednih 20 godina da može da koristi prostor Roda centra, i u slučaju da vlasnik ima nameru da objekat proda, da to ne može da učini.

Ako se gradska vlast Kragujevca svuda hvali kako investitorima poklanja zemljište, tada Merkator u zemljište ništa nije uložio.

Stanka Čurović, predsednik Upravnog odbora, ide dalje: - Merkator S na mesečni zakup firmi M Centar Group plaća 186.000 evra bez PDV-a. Promenili smo strategiju razvoja u skladu sa evropskim trendovima i praksom velikih trgovaca u regionu - da razvijamo  maloprodajnu mrežu putem dugoročnih zakupa.

Slovenački Merkator je potpisao ugovor o radovima kao investitor, a ugovor je aneksom preinačen, finansiranje je prebačeno na M Centar Group.

- Jedini objekat Merkatora u Srbiji završen u roku jeste ovaj koji smo mi gradili - izjavio je vlasnik Neimara i većinski vlasnik Ratka Mitrovića Dragoljub Pantić.

- I danas imamo posla, radnike koji četiri meseca ne primaju plate nemoguće je motivisati na rad. Ovaj dug nam ugrožava poslovanje, a ne ide nam u prilog da pričamo o tome zbog budućih investitora.

Vlasnik se pred radnicima izvinjava što je potpisao aneks ugovora, ni on sam to nije želeo,  bila je to klasična ucena.

Čudno je to što je izgradnju počeo Merkator dok je niška firma koja se bavi ''projektnim finasiranjem i investicijama'' registrovana 27. aprila 2007. godine, dva meseca pre potpisivanja aneksa ugovora.

 

Vrzino kolo

 

Ko je ko u Srbiji? Ko je Merkator S, a ko je M Centar Group? Čak četrnaest društava nosi isti naziv u kome se pominje M Centar, četrnaesto se osniva i zvaće se samo M centar. Četrnaesto društvo, u fazi registracije, ima sedište u Nišu, trinaest društava ima istu adresu: Bulevar umetnosti 4, Novi Beograd. A to je adresa Merkatora. Kao zastupnici u trinaest društava pojavljuju se isti ljudi - Vladan Mihaličin, Zlatko Mirkov i Zoran Petković, koji se vlasnik 57 odsto Merkatorovih objekata. Međutim, konačni finansijski račun fakturisan je na M Centar Group koji posluje negativno.

Stanka Čurović se hvali da je Merkator za sedam godina uložio u Srbiju oko 260 miliona evra i zaposlio oko četiri hiljade radnika. - Ako se ne zovu Merkator nego drugačije, zašto se hvale visinom ulaganja? - pita se direktor Pantić. Investicije su izražene u milionima evra. Na drugoj strani, preuzeće M Centar Group registrovano je upisanim novčanim kapitalom od  250 evra. Predsednik Upravnog odbora je Branko Mirkov, Srbija, jedan od članova je Jan Borko, Slovenija.

- Izgradili smo objekat čija je površina 30.000 kvadrata. Kompletan bord direktora slovenačke kompanije bio je na otvaranju. Zašto su bili na otvaranju kad nisu vlasnici? - pita se Dragoljub Pantić, graditelj iz Kragujevca, a odgovora nema.

U Beogradu, na primer, nije bilo problema sa Merkatorom. Problem je što u Kragujevcu  posao ne ide onako kako su Slovenci želeli. Problem je što postoji Metro koji privlači kupce. Gradonačelniku Kragujevca objekat je bio važan za ličnu promociju. Nema sumnje, on je obećavao Slovencima brda i doline. Plaketu Grada budućnosti nije pokazivao, došla je naknadno.

Hoće li radnici blokirati ulaz u Roda centar i slovenačku robu?

Govori se da će Slovenci, koji se kriju pod raznim imenima, dug izmiriti u ratama. To je dobar izgovor za pacifikaciju radničkog bunta. Problem sa Merkatorom postoji već mesecima. Vlasnik Neimara je ćutao. Progovorio je kad su radnici počeli da padaju u nesvest i kad mu je život bio ugrožen. Znao je da ga čeka odmazda. Jasno mu je: u Kragujevcu za njegovu firmu više nema posla. Jer radnici prete blokadom supermarketa, a to je loša poruka drugim investitorima.

 

 

Gde su stanovi

 

Ko je prevario ljude za stanove? Šezdeset ljudi traži investitora.

Visoko, na kraju glavne kragujevačke ulice, ispod napuštenog garnizona i glavnog gradskog parka, nalazi se stambeno-poslovni centar Interšped. Na početku iste ulice, tamo gde se, prema skicama i crtežima, nalazio šanac starog Kragujevca iz turskog zemana, nalazi se stambeno-poslovna zgrada Milenijum istog investitora, Interšpeda, vlasnika Dragana Stojanovića. Nikakvih problema nije bilo sa gornjom adresom, stanovi  su završeni u roku.

Trenutno, firma Iteršped je u stečaju, kupci će, kako stvari stoje, ostati i bez stanova i bez para.

- Najpre sam 2003. godine dao avans Interšedu u iznosu 30.000 evra za stan od 60 kvadrata. U dogovorenom roku dao sam ostatak, ukupno 44.000 evra. Radovi su stali dva dana pošto sam uplatio poslednju ratu. Rok za završetak stana bio je mart 2005. godine. Pristao sam na prolongiranje roka samo da dobijem ključeve od stana. Istu sudbinu deli 60 kupaca, razlika je u tome što je većina platila sve, a mali broj duguje. Svi smo znali da je investitor u velikim problemima, da duguje gradu 42 miliona dinara. Investitor nas je lagao i obmanjivao.

Preduzeće Interšped je u međuvremenu promenilo ime u Agenciji za privredne registre. Isto preduzeće sada nosi naziv Trgomaja, adresa: Rača Kragujevačka, ulica Miloša Obilića 19.

Dragan Stojanović, direktor novog preduzeća, odmah traži stečaj, što je jedinstven slučaj.  To je izazvalo određene sumnje, a tako se i saznalo da se pod imenom Trgomaja krije Interšped.

Procenjeno je da su obaveze prema poveriocima 46 miliona dinara što premašuje vrednost imovine Trgomaje. Poslovna zgrada Interšpeda vodi se na privatno lice, Dragana Stojanovića, a nije prikazana kao imovina firme. Utvrđeno je da je preduzeće Trgomaja registrovano na nepostojećoj adresi.

- Promena imena firme bila je velika i smišljena prevara, rasparčavanje i sklanjanje kapitala u nekoliko firmi krivično je delo. Šezdeset prevarenih ljudi uložilo je od trideset do sto hiljada evra u stanove i lokale.

Vlasnik traži stečaj, da li je zgrada Milenijum u stečajnoj masi? Kupci stanova se nadaju da će grad pronaći investitora koji će dozidati još dva sprata i završiti radove koji su pri kraju. Beli prozori su već postavljeni. Prevareni kupci traže prijem kod gradonačelnika Veroljuba Stevanovića: - Rekao je da smo potpisivali ugovore sa privatnom firmom, da smo tako nešto mogli i da očekujemo. Bio sam zatečen odgovorom, preduzeće ima dozvolu za rad i pečat države.

I pored dobre volje, grad Kragujevac ne može da pomogne: - Svi koji su kupovali stanove od takvog investitora radili su na sopstveni rizik. Nemoćni smo da pomognemo kupcima koje je prevario investitor. Savet građanima je da provere da li su možda neki stanovi i dva puta prodati kako bi imali jasnu sliku na ročištu u Trgovinskom sudu. Dok se u stečajnom postupku ne razjasni pozicija imovine Interšpeda, odnosno šta je od imovine ostalo, ništa ne može da se uradi, teško da će se ostvariti želja kupaca da neki drugi investitor dozida dva sprata. Grad Kragujevac ima prvosnažnu presudu po kojoj mu Interšped duguje 30 miliona na ime građevinskog zemljišta - izjavio je Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća za investicije.

 

Batina ima kraja dva

 

Dragan Stojanović, vlasnik Interšpeda, kriminalac je i prevarant, slažu se čelnici grada i zakupci stanova. Batina, međutim, ima dva kraja. Na drugom kraju duge ulice, na vrhu Kragujevca, zakupci se zadovoljno greju u toplim stanovima. Niko nije prevaren.

Kako je to moguće - isti čovek jednom jeste, drugi put nije prevarant?

Dragan Stojanović je bio miljenik prethodne vladajuće garniture. Dvehiljadite godine na lokalnim izborima pobeđuje DOS, predvođen Demokratskom strankom, gradonačelnik je bio stomatolog Vlatko  Rajković, pored njega narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, poznat  po aferi Bodrum. Pošto je ceo Gradski odbor ukazao poverenje Zoranu Živkoviću, a ne Borisu Tadiću, Tadić je sasekao ceo odbor Demokratske stranke  u Kragujevcu.

Da je izbore dobila Demokratska stranka sa Vlatkom Rajkovićem, Interšped gradu Kragujevcu ne bi dugovao jednog jedinog dinara za uređenje građevinskog zemljišta. Kuća časti. Bio bi veliki biznismen, uspešan investitor. Međutim, sreća mu je okrenula leđa. Njegovi su izgubili vlast i pozicije u gradu. Obračun Verka Stevanovića sa Stojanovićem počinje prvog dana po preuzimanju vlasti. Zatvorena mu je, na ime neizmirenog duga, uspešna firma, nekoliko stotina radnika izgubilo je posao za jedan dan.

Spasavajući šta se spasti može Stojanović je kasnije zaista lagao ljude, počinio seriju prevara. Šezdeset kupaca stanova, oni su kolateralna šteta, žrtve odmazde bivšeg finansijera Demokratske stranke. Vlasnik Interšpeda finansirao je kampanju Demokratske stranke, dobijajući za uzvrat izvanredne lokacije. Plus zemljište, uređenje zemljišta, besplatno.

Zašto Demokratska stranka ne zaštiti Stojanovića? Ko da ga zaštiti, došla je nova  garnitura, njegovi zaštitinici politički su marginalizovani i bez uticaja.

Ne shvatajući suštinu spora, ne razumevajući suštinu politike, očajni, sluđeni zakupci idu na noge gradonačelniku. Priredio im je srdačan doček. Priredili su mu nesvakidašnje uživanje.

Zašto se ne bi digao jedan sprat da se zgrada dovrši, da nesuđeni stanari budu obeštećeni? Ne daju Veroljub Stevanović i Nebojša Vasiljević, oni su režiseri cele priče. Oni su režiseri drame, oni proganjaju Stojanovića, kupci plaćaju ceh. Oni su mu uništili firmu.

- Teško će se ostvariti želja kupaca da drugi investitor dozida dva sprata -  rekao je cinično Nebojša Vasiljević.

Zašto teško, lako je izvodljivo? Za građevinare to je rutinska operacija. Teško je zato što gradski čelnici to neće.

Vasiljević insinuira da je iste stanove vlasnik prodavao dva i više puta, što nema veze sa istinom. Zašto insinuira? Da bi neko od prevarenih kupaca, u rastrojstvu, iz očaja, likvidirao vlasnika Interšpeda.

Da li bi tada Vasiljević i Stevanović bili zadovoljni?

Nebojša Vasiljević toliko je dobronameran čovek, on skreće pažnju građanima da budu obazrivi, da pre kupovine stanova od investitora traže na uvid građevinsku dozvolu, prijavu  za početak radova.

- Da li je firma Interšped pre početka radova imala kompletnu dokumentaciju? - upitao je neko.

- Zvanično, firma je imala sve potrebne dozvole - rekao je Vasiljević. - Problem je što vlasnik firme nije iz vaše opcije - reče neko i izađe na vrata. Ali šezdeset kupaca ništa ne shvata. Izgubljeno šetaju gradom i gledaju u stanove. Život je sazdan od ironije. Većina od šezdeset kupaca ispražnjenih džepova i glave glasala je za Veroljuba Stevanovića i potpisala  sebi smrtnu presudu.

Pljačke i prevare, na četiri strane sveta. Neko će se pitati na kraju: šta je u Kragujevcu dobro?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane