Natrag

Putokaz

Putokaz

 

 

Nemaki politiki i ekonomski interesi u Srbiji

 

Unoveni porazi i prokockane pobede

 

Nemaki dananji interes u Srbiji nikako ne bismo smeli da posmatramo kroz naoare sentimentalnog idealizma, ve samo kroz surovo lee interesnog imperijalizma. Nemaka nije investirala skoro milijardu evra u neprofitne sektore da bi sutra bez otpora digla ruke od ovog trita i prepustila ga nekom drugom

 

 

Pie: Milan Malenovi

 

Da li se seate kada je nekadanji nemaki kancelar Vili Brant klekao u Auvicu, klanjajui se senima miliona nevino nastradalih u ovom logoru smrti? Da li se seate da je ijedan nemaki zvaninik, makar to bio i voza zaposlen u ambasadi, klekao u umaricama u znak pokajanja za nevino streljanu srpsku mladost? I pored svih ovih mojih godina, a imam ih dosta, ja se jednog takvog gesta ne seam.

Kada govorimo o nemakoj politici na Balkanu, ili prema Balkanu, moramo stalno da polazimo od pitanja: ta je u nemakom interesu?

Nemci su se 10. maja 1945. probudili kao nacija koja je upravo potpisala bezuslovnu kapitulaciju i koja je podeljena u etiri okupacione zone. Pola veka kasnije, isti ti Nemci su se probudili kao svetska ekonomska supersila. Ovo drugo nemako buenje mi smo, izgleda, prespavali. Samo tako mogu da objasnim nae jalove diskusije da e se Nemci oko Kosova posvaati sa bilo kim. Ili, da li neko ozbiljno veruje da e Amerikanci kosovsko rudno blago da transportuju preko okeana? Naravno da nee, ono ostaje u Evropi. ta to znai za nae prilike?

 

Korisno ili nekorisno

 

U jednoj nedavnoj analizi je objavljeno da svako peto radno mesto u Francuskoj konjukturno zavisi od Nemake: ili se nalazi u erki neke nemake firme ili opsluuje, odnosno proizvodi za neko nemako preduzee. U koju god, dakle, evropsku zemlju da bude prebaen kosovski ugalj, on e u krajnjoj liniji da poslui nemakoj privredi ili, bar, nemakom kapitalu. Zato bi onda Nemci osporavali pravo Amerikancima da na Kosmetu dre svoje vojnike?

U poslednjih devet godina Nemaka je u Srbiju direktno investirala vie od 2,1 milijarde evra. Takoe, kroz pomo EU, ta zemlja je Srbiji dotirala dodatnih 440 miliona evra. Sektori u koje je najvie uloeno su infrastruktura, kako energetska, tako i komunalna, kao i podrka lokalnoj samoupravi, za ta je izdvojeno ukupno 632 miliona evra. U privredni razvoj je uloeno 160 miliona evra, dok su sa 80 miliona evra finansirani pojedinani projekti u ostalim sektorima. Onaj ko ulae u infrastrukturu ima dugorone planove, tvrde geostratezi.

Razmena dveju zemljalja u 2008. godini iznosila je 3,8 milijardi dolara, dok je u prvih devet meseci ove godine njena vrednost dostigla 2,1 milijardu dolara. Za Srbiju Nemaka zauzima drugo mesto po vrednosti izvoza, dok je na prvom mestu meu zemljama iz kojih Srbija uvozi.

Nemce, oigledno, ne uzbuuje najava pojaanog ruskog prisustva u regionu. Nema ni potrebe jer i njih Nemci posmatraju kroz prizmu "korisno ili nekorisno", tako da e i ubudue pokuavati da sa Rusijom odre to je mogue srdanije odnose. Naravno, u onolikoj meri u kojoj im to nee nakoditi na ogromnom amerikom tritu.

Kada im je 2003. Sartid bukvalno ispred nosa izmakao i bio poklonjen Amerikancima, Nemci se nisu bunili - Koice je korisno i za nemaku privredu. Osim toga, Nemci u Smederevu imaju i rezervni plan, a to je obeteenje za predratne vlasnike stare elezare, koje e uskoro morati da se nae na dnevnom redu srpske vlade. Ve pogaate: predratni vlasnici su Nemci!

Godinama unazad na vrsni poznavalac problematike Folksdojera na Balkanu, Slobodan Marii, upozorava kako nemake vlasti diskretno, ali uvek politiki pravovremeno poteu pitanje odtete za nakon Drugog svetskog rata iz Vojvodine proteranu nemaku manjinu. Skeptici mu odgovaraju da za tako neto nema zakonske osnove, jer je to pitanje konano reeno Tito-Brantovim dogovorom.

Za jednostrano otcepljenje Kosmeta bilo je jo manje zakonskih osnova, pa se ono ipak desilo. Cilj opravdava sredstvo, zar ne?

 

 

Interes

 

Nemaki dananji interes u Srbiji, zato, nikako ne bismo smeli da posmatramo kroz naoare sentimentalnog idealizma, ve samo kroz surovo lee interesnog imperijalizma. Nemaka nije investirala skoro milijardu evra u neprofitne sektore da bi sutra bez otpora digla ruke od ovog trita i prepustila ga nekom drugom.

Jo jedan detalj za one koji uporno spavaju jo od 1945. godine: dravni sekretar Ministarstva privrede nemake pokrajine Baden-Virtemberg, Rihard Drauc, istakao je poetkom ove godine da je Vojvodina veoma interesantna regija za nemake investitore, a posebno za one koji se bave preiavanjem otpadnih voda i energetikom. Vojvodina nije poznata kao regija koja ima viak energetskih izvora, a nisam siguran ni da je Drauc nameran da od nas uvozi otpadne vode. Pre e biti da je mudri Nemac planirao da Vojvoanima proda tehnologiju za preiavanje otpadnih voda i ekoloki prihvatljivu proizvodnju elektrine energije, u emu je Nemaka jedna od vodeih zemalja u svetu.

O naem izvozu u Nemaku, Nemci nee da vode vie rauna od nas samih. Ako se Pajti slae da mu Nemci prodaju vetrenjae, a da on njima zauzvrat ne utrapi eernu repu ili sremsku slaninu, kao to je svojevremeno Tito radio pri kupovini putnikih aviona za JAT, onda to ne deluje kao problem nemakih privrednika.

I kakve sada sve ovo ima veze sa umaricama, pomenutim na poetku ovog teksta? Nikakve, osim to e nai predstavnici, zarad dobrih politikih i jo boljih ekonomskih odnosa, i dalje izbegavati da u nemakom prisustvu pomenu i Kragujevac i umarice, pa i same nemake ratne zloine na ovim prostorima. Ne shvataju da nas takvim postupcima jo vie degradiraju u oima Nemaca.

Vili Brant je napustio Trei rajh i pridruio se nemakom pokretu otpora u inostranstvu. Iako dokazani antifaista, njemu nije smetalo da klekne i moli za oprotaj u logoru koji su stvorili i vodili oni protiv kojih se borio. Ne bi to isto smetalo ni Angeli Merkel koja se u vreme kragujevakog pokolja dece jo nije ni rodila. Vilija Branta je moni jevrejski lobi "inspirisao" na ovakav gest, dok Angeli Merkel nema ko da sugerie poklonjenje u umaricama.

Pri svemu ovome, oni koji danas vode nau zbunjenu ekonomsku diplomatiju zanemaruju oiglednu injenicu da nas Nemci preziru ba zato to su oni sve svoje poraze unovili, dok smo mi sve nae pobede prokockali.

 

 

 

 

Bez emocija

 

Nemci u rtve nacistikog reima ubrajaju samo Jevreje i Ruse. Ostalih se sete tek u prigodnim momentima. Srba se ne sete ni tada. Jevreji su u Treem rajhu sistematski istrebljivani, to stoji, ali su isto tako sistematski istrebljivani i Srbi. Zato se, onda, niko ne seti nas i naih rtava?

Odgovor je jednostavan: Nemci nisu sentimentalan narod. Za sve ove moje godine ivota meu njima i sa njima, otkrio sam da nas oni nita vie ne mrze nego to vole svoje saveznike. Saveznici im trebaju, a mi smo im suvini - to je sva mudrost.

Da su Jevreji razjedinjeni kao i Srbi, ili da Rusi imaju tenkova koliko i Romi, ne bi se Nemci ni njih seali. Zvui surovo, ali je istinito.

Nemci se, verovatno bolje od nas Srba, seaju da je Kraljevina Srbija stvorena na Berlinskom kongresu Bizmarkovom voljom, a na utrb sanstefanske Bugarske koju su prethodno stvorili Rusi. Verovatno se seaju i da smo u doba dinastije Obrenovia bili nemaki i austrijski saveznici. Samo, njima to seanje nita ne znai jer su nas ve deceniju po odlasku Obrenovia napali i okupirali. Kod Nemaca, kao to smo videli, emocije ne igraju nikakvu ulogu.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane