Zavera

Preduzeće Verat: profit, provizija, korupcija i nelegalnost

 

Uvek postoji rezervni klan

 

Kažu da je najveći profit danas u komunikacijama, i to kada se radi sve legalno. Kakav li je tek kad se radi nelegalno, opljačka PTT, ne plaća zakup, ne plaća porez i ostalo... i to u zemlji Srbiji

 

...

 

Dana 17. juna 2003. godine, danas poznato preduzeće za telekomunikacije Verat nije imalo ni jednog jedinog dinara na računu, ali samo dva dana kasnije, 19. juna 2003, dobija 33.410.565 dinara. Od toga novca kupuje opremu za komunikacije i besplatno, ili uz neke manje troškove, montira je na objekte Republičkog hidrometeorološkog zavoda i počinje svoj pohod na srpsko tržište informacionih tehnologija. Uz pomoć PTT Srbije.

Kako se ovo moglo desiti? Odgovor na pitanje, za mnoge današnje srpske tranzicione filozofe, krajnje je jednostavan: bilo je takvo vreme. Tajkunski ples sa državom.

Ugovor u ime PTT-a tada potpisuje Srđan Blagojević, kao direktor, a za preduzeće Verat Verica Radović. Srđan Blagojević kasnije odlazi u neki privatan biznis u oblasti komunikacija, ali je prethodno na ovo mesto postavljen od tadašnje političke grupacije DOS-a, kao navodno veliki stručnjak za komunikacije iz Kanade.

Verat ima defektnu dozvolu da radi poslove komunikacija, jer nema, kako je u ono vreme zakon nalagao, saglasnost Telekoma. Tako se rodio formalni sukob između preduzeća Verat i Telekoma, za koji upućeni smatraju da je bio samo predstava za javnost, jer se pokazalo da su neki direktori Telekoma sa lakoćom prelazili na posao u preduzeće Verat.

U RHMZ-u su, po gabaritima, najprisutnije antene internet-preduzeća (provajdera) Verat, koje na protivrgadnom poligonu Fruška gora ima četiri ogromne antene prečnika 3,5 i 2,5 metra, povezane sa sličnim antenama na zgradi RHMZ-a u Beogradu i antenama na silosima u Bačkoj Topoli. Preko njih se vrši internet-saobraćaj sa Mađarskom i zapadnom Evropom. Istina, Verat ima neki ugovor sa RHMZ-om o postavljanju ovih antena, ali je taj ugovor potpuno na štetu RHMZ-a i države, a proviziju od profita imaju ljudi koji su omogućili postavljanje ovih antena.

Ovaj ugovor je potpisao Đorđe Kardum, koji je bio direktor RHMZ-a do 2004. Kasnije je postao pomoćnik direktora za protivgradnu odbranu, da bi sa tog posla bio smenjen sredinom ove godine.

Gospodinu Đorđu Kardumu je od Verata isplaćivano po 7.000 evra mesečno na ime protivusluge što je ovoj firmi dozvolio da se na objektima RHMZ-a montira njena oprema. Ali, koliko je Kardum odan ovom poslu najbolje govori podatak da je smenjen sa mesta zamenika direktora za sektor protivgradne odbrane, jer nije dozvoljavao sadašnjem direktoru RHMZ-a Milanu Dačiću da se ugrađuje u posao sa Veratom.

O tome kakav je obračun iz repertoara klasične komedije (u kojoj lopov uvek pokrade lopova) svedoči i novi aneks ugovora (original je u RHMZ-u) između Verata i RHMZ-a, koji je potpisao Milan Dačić, a nakon smene Đorđa Karduma! Ovaj aneks ugovora trebalo je da legalizuje prisustvo Milana Dačića u ovom poslu, jer je promenom gazde promenjeno i mesto plaćanja.

Inače, Verat je jedan od najmoćnijih komunikacionih provajdera kod nas i u regionu u sektoru bežičnih veza. Njihove antene su ogromne, a oprema (NERA) veoma moćna i skupa, tako da su antene ostalih provajdera prave dečje igračke u odnosu na njihove. Oni mogu da prenose internet-signale, telefonske razgovore, satelitske signale, TV slike i sve ostalo.

U RHMZ-u je, za vreme dok je direktorka bila gospođa Jovanka Andrejević (od 2004. do decembra 2007) bio jedan pokušaj da se sudskim putem poništi ugovor (verovatno da bi se preuzela naplata provizije od prethodnog direktora RHMZ-a Đorđa Karduma) između Verata i RHMZ-a, ali je ovaj sudski spor na Trgovačkom sudu završen štetno po RHMZ, jer je sud presudio u korist Verata.

Najčudnije u celom zamešateljstvu je to što sud nije uzeo u obzir odredbe pomenutog Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Takođe, sudski spor je izgleda bio unapred izgubljen i zbog vrlo nespretnog zastupanja RHMZ-a od strane pravnice RHMZ-a Julijane Anđelović, koja je ovaj posao radila umesto državnog pravobranioca Republike Srbije, ali bez njegovog ovlašćenja!

Interesantno je i to da je sudija u ovom slučaju bio Goran Kljajević, kasnije uhapšen u aferi "Stečajna mafija".

Inače, ugovor sa Veratom nije sastavljen u skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, gde u čl. 8 piše da "o davanju na korišćenje, odnosno zakup, nepokretnosti koje koriste državni organi i organizacije odlučuje Vlada Republike Srbije... uz saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije".

Treba znati da je vrednost saobraćaja koji se odvija kroz Veratove antene i druge uređaje, na primer, u 2004. bila 42 miliona evra godišnje. Ako se pođe od toga da je internet-saobraćaj u ogromnom porastu i da se kroz ove linkove može prenositi i fiksna i mobilna telefonija, TV signal i ostalo, pretpostavka da je reč o cifri od nekoliko stotina miliona evra prometa godišnje zvuči sasvim realno.

Pljačkom PTT-a, firma Verat dolazi do kapitala za kupovinu savremene komunikacione opreme, koju besplatno smešta na državnim objektima koji imaju najbolje položaje u Srbiji za komunikacionu opremu i tako ostvaruju neslućeni profit.

Pri tome, internet, mobilna telefonija i TV signal nisu najjeftiniji u Srbiji zato što država besplatno daje svoje resurse za to, već naprotiv, sve je to veoma skupo, čak višestruko skuplje nego što je, na primer, u Americi. Na teritoriji distrikta Vašington mesečna pretplata za kablovsku TV, najbrži mogući internet kakav kod nas ne postoji, i telefon, sve u neograničenom korišćenju koštalo je 2006. godine 35 USA dolara! Kažu da je najveći profit danas u komunikacijama i to kada se radi sve legalno, a kakav je tek kad se radi nelegalno, opljačka PTT, ne plaća zakup, ne plaća porez i ostalo... Profit je enorman. Veći su profiti danas od komunikacija nego od droge, trgovine ljudima i oružjem.

(Ime autora poznato redakciji)

 

 

 

 

Najperfidnija pljačka decenije

 

Pre punih pet godina, Tabloid je objavio tekst pod naslovom "Najperfidnija pljačka decenije" u kome je do detalja razobličen volšeban nastanak jednog multimilionskog biznisa pod imenom Verat.

To detaljno novinarsko istraživanje osvetljava slučaj iz jednog drugog ugla i koristan je podsetnik zaboravnim građanima Srbije, onima koji od svojih sirotinjskih primanja krotko servisiraju tuđe lopovske poduhvate...

"...Preduzeće Verat iz Beograda, čiji je vlasnik izvesna Verica Radović, koje se od 1993. godine, kada je osnovano, bavilo prometom nepokretnosti, po dogovoru sa Bogoljubom Karićem počinje 2000. godine da se, kao internet provajder, bavi i internet saobraćajem. Bogoljub smišlja pakleni plan kako da opljačka srpske resurse. Nalazi za to prave ljude i gospođa Radović sa svojim Veratom stupa na scenu.

Preko Bogoljubovih kriminalnih veza, 6. decembra 2002. godine, Verat dobija dozvolu, odnosno saglasnost od Saveznog ministarstva odbrane - sektora za civilne odnose, za korišćenje telekomunikacionog voda Telekoma Srbije AD.

Mimo zakona, istu dozvolu izdaje i Savezni SUP, a dozvola glasi: Odobrava se korišćenje telekomunikacionog voda i onih pravaca sistema voda koji ide radio-vezom od sedišta Verata, koji vodi do stanice Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije na Košutnjaku, a odatle do radarskog tornja na Fruškoj gori, pa preko Bačke Palanke, Subotice i Horgoša ulazi u međunarodni sistem Dojče Telekoma, preko Mađarske.

Svaki poslovni potez Verata je nezakonit i sklapa se pod budnim okom Bogoljuba Karića.

Bogoljubova sprega sa pokojnim Đinđićem rezultira postavljanjem radarskog stuba na Fruškoj gori, koji nema upotrebnu dozvolu, a na njega se, po odobrenju tadašnjeg direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Đorđa Karduma, postavljaju četiri tanjiraste antene sistema Verat, koje po mišljenju projektanata iz beogradskog Minela ugrožavaju stabilnost stuba, zbog takozvanog efekta jedra.

Stub u Horgošu, na koji je montiran antenski sistem Verata, ima dozvolu samo kao vatrogasna osmatračnica, a nikako kao antenski nosač. Projekat za ovaj stub Verata radile su tri projektantske kuće.

Telekom, koji je u 2000. godini zastupao direktor iz Grčke, u čl. 2 ugovora naveo je da se korisnik usluga obavezuje da zakupljene vodove koristi za svoje potrebe. Ali, Verat svoje vodove ustupa Mobtel-netu, PTT Srbija net, Informatici, preduzeću Neobi.

Godišnji prihodi Verata procenjuju se na 42 miliona evra. Dozvolu za obavljanje međunarodnog saobraćaja Veratu nije dao ni Telekom Srbija.

Na koji način Verat dolazi do para, vidi se i iz ugovora koji je Javno preduzeće PTT Srbija zaključilo sa ovom kućom 18. juna 2003. Aneksom ugovora, u čl. 2, PTT Srbija se obavezala da za korišćenje kapaciteta Verata unapred, za šest meseci, uplati ovom preduzeću za korišćenje voda Beograd - Roške (Mađarska) i Beograd - Pančevo iznos od 40.092.672 dinara, što je odmah i urađeno. Ovaj ugovor potpisao je tadašnji direktor Srđan Blagojević, koji nakon toga prelazi da radi u Karićevom Mobtelu za platu od sedam hiljada evra.

Kada je provaljena pljačka Verata, direktorka RHMZ-a Jovanka Andrejević formira istražnu komisiju, koja utvrđuje da su antenski stubovi i ugovor između ove ustanove i Verata zaključeni bez zakonskog osnova, i dopisom obaveštava Verat da se ugovor raskida.

Pre isteka otkaznog roka, Verat se obraća Trgovinskom sudu u Beogradu, podnoseći tužbu sa predlogom za izdavanje privremene mere, kojom se Republičkom hidrometeorološkom zavodu zabranjuje da ukloni antenske stubove Verata i otkaže ugovor o korišćenju istih, do okončanja postupka.

Trgovinski sud u Beograda presuđuje da ima mesta određivanju privremene mere. Verat može da pljačka..."