Povodom

 

Branka Beader iz Pokrajinskog zavoda za obrazovanje Vojvodine: leži a zarađuje

 

 

Ne daj se, Branka, ispod 100.000

 

 

I Tabloidu se desi da pogreši, retko i nenamerno. U broju 193, u članku o privatnom stomatološkom fakultetu u Pančevu, napisali smo kako je inspektorka u Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje, izvesna Branka Bajader, od rektora pomenutog fakulteta Đoke Maleševića primila zlatnu narukvicu kako bi zažmurila pred nepravilnostima u radu ove visokoškolske ustanove

 

Milan Malenović

 

Izvinjavamo se čitaocima što smo ih doveli u zabludu: gospođa se ne preziva Bajader, već Beader, nije inspektorka već načelnik inspekcije u Sekretarijatu za obrazovanje Vojvodine, i nije primila zlatnu narukvicu već, očigledno, mnogo više. No, pođimo redom.

Sadašnji sekretar za obrazovanje u pokrajinskom veću dr Zoltan Jegeš došao je, kao nepartijska ličnost, na ovu funkciju septembra 2006. godine. Krajem 2007. svima, pa i dr Jegešu, bilo je jasno da će on tu ostati mnogo duže od predviđenih godinu dana, zbog čega je počeo da formira sopstveni tim saradnika. U tom timu nije bilo mesta za pomenutu Branku Beader, kojoj je ponuđeno da pređe na drugo radno mesto, u skladu sa njenim kvalifikacijama, ili da napusti Sekretarijat. Branka se odlučila za ovu drugu soluciju sa otkaznim rokom od šest meseci i uz mesečnu platu od oko 100.000 dinara.

Kako Branka, po Tabloidovim saznanjima, tokom otkaznog roka puna četiri meseca nije dolazila na posao, smatralo se da je definitivno napustila Sekretarijat i našla drugo radno mesto, pa je formirana komisija koja je u junu ili julu 2009. ušla u njen kabinet kako bi obavila popis radi primopredaje dužnosti novom načelniku. Tom prilikom je komisija u fiokama i ormarima gospođe Beader pronašla oko 270 sklonjenih, a nerešenih predmeta.

Ovoliki broj sakrivenih predmeta bio bi dovoljan razlog ne samo za momentalni otkaz, već i za pokretanje krivičnog postupka. Naš izvor iz Pokrajinskog sekretarijata pojašnjava: "Kada smo preuzeli dužnost zatekli smo katastrofalno stanje. Dok, s jedne strane, u Vojvodini postoje škole koje imaju poljske WC-e, na drugoj strani smo imali raznorazna studijska putovanja, seminare i visoke plate funkcionera. Sama gospođa Beader je učestvovala u ovome, ali smo se složili da ne treba dizati puno prašine, jer smo verovali da ona ionako odlazi iz Sekretarijata."

Ne lezi vraže: iako je prihvatila da napusti Sekretarijat (uz mesečnu apanažu od preko hiljadu evra, a bez radnih obaveza) Branka Beader je pred sudom pokrenula radni spor protiv Pokrajinskog veća, tražeći da bude vraćena na staro radno mesto. U februaru ili martu 2009. održano je nekoliko ročišta, zatim je postupak dremao, da bi s jeseni stiglo iznenađenje: sud je presudio u Brankinu korist. Samo nešto više od pola godine bilo je potrebno sudiji Mirjani Simović da donese presudu, iako je prosek u postupcima slične vrste nekoliko godina. Da li je pri presuđivanju igrala ulogu i činjenica da je suprug tužilje, Branke Beader, zloglasni sudija Branko Beader? Pri tome se i zastupnik tuženog, Branko Stokin, ponašao tako da niko sa sigurnošću nije mogao da kaže da li on zastupa - i tužilju.

Još dok je postupak bio u toku, zamenik sekretara za obrazovanje Branimir Andrić je sa privatnog broja mobilnog telefona sudije Beadera dobijao preteće poruke u stilu: "Znate li vi uopšte sa kim ste se zakačili?"

Kada je sud doneo presudu kakvu je doneo, a pošto je na Brankino mesto došao drugi saradnik, komisija na čelu sa Tamašom Korhecom odlučila je da Branka dobije radno mesto savetnika u Sekretarijatu, što je odgovaralo njenoj školskoj spremi. Branka, međutim, nije bila istog mišljenja, pa traži da bude postavljena bar na radno mesto višeg samostalnog savetnika, koji je nadređen načelniku inspekcije, iako takvog mesta nema u sistematizaciji. Dok je agitovala za promenu sistematizacije samo da bi se izmislilo radno mesto na koje se nameračila, Branka je istovremeno tražila i isplatu plate za ona četiri meseca kada uopšte nije dolazila na posao (oko 400.000 dinara), kao i priznavanje prava na godišnji odmor za vreme koje je ionako provela odmarajući se.

Izvor Tabloida iz Sekretarijata kaže: "Sa radnog mesta koje traži Branka bi mogla i dalje da glumi glavnog inspektora za školstvo i prima vredne poklone, pri čemu je zlatna narukvica o kojoj ste pisali skoro uvredljiva bagatela".

Malo matematike nam nije na odmet: ako je godišnja čista zarada visokoškolske ustanove formata privatnog stomatološkog fakulteta u Pančevu oko 1,5 miliona evra, koliko su vlasnici spremni da plate kako im ne bi bila oduzeta dozvola za rad? Branka Beader sigurno zna odgovor na ovo pitanje.

I konačno, najveće iznenađenje stiže pred kraj 2009. kada je u Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje doneto sudsko rešenje o kazni u visini od 150.000 dinara, jer Branka Beader nije postavljena na radno mesto koje je sama izmislila. U periodu, dakle, u kome su rešavani samo hitni pritvorski predmeti, sud u Novom Sadu nalazi vremena da rešava o kapricioznosti žene jednog sudije, koja poreske obveznike ne samo da košta 100.000 dinara mesečno, već još i onoliko koliko su vredne kazne za nepoštovanje njene samovolje.