https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Druga strana

Druga strana

Međunarodni terorizam

Osama ante portas

 

  O nadolazećoj opasnosti međunardnog terorizma specijalno za Tabloid piše naš urednik Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti i dvanaest godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA i član Saveta za nacionalnu bezbednost u vladi premijera Zorana Đinđića

 

Vlado Dragićević

 

Anatol Frans je 1892. godine rekao da je ono što ljudi nazivaju civilizacijom, zapravo naše sadašnje stanje, a da je ono što nazivaju varvarstvom prošlo stanje. Tako će se i sadašnje stanje, kada bude prošlo, zvati varvarskim. Da li je onda vreme u kome živimo bremenito problemima, ekonomskom krizom, organizovanim kriminalom, drogom i terorizmom civilizacije, ili bi se ono već sada moglo nazvati varvarskim?

Činjenica je da smo suočeni sa mnogobrojnim izazovima, ali je jedan ponajviše značajan da bi se mogao smatrati ne tako opasnim. Ali, ako vam se neko obraća sa porukom da više voli smrt nego što vi volite život, onda je to ne samo za duboko razmišljanje već i za trenutno reagovanje.

Džihad, takozvani islamski sveti rat, prisutan je kao činjenica u životima Evropljana, Azijata, Afrikanaca duže od 1.300 godina! Za to vreme, bio je nešto što se najmanje pominjalo, moglo bi se reći uglavnom i ignorisalo.

Što se tiče same Evrope, ona ga je možda samo i konstatovala kao pojavu na tuđem tlu i prouzrokovanu tuđim problemima.

Sada je izgleda došlo vreme i da se Evropa duboko zamisli i okrene iznalaženju mogućnosti i načina kako se ovoj pošasti na adekvatan način suprostaviti.

Novi mudžahedini, rođeni i odgojeni u toj istoj Evropi, produkt su migracionih mreža i terorističkih ćelija. Druga generacija terorista govori evropske jezike, rukuje računarima, surfuje na internetu, razmenjuje e-mail poruke i bliska je postindustrijskoj infrastrukturi i običajima. Iako je 11. septembar uslovio preispitivanje politike Zapada, možda je to, za pojedine regione Evrope, bilo već pomalo kasno.

Najkarakterističniji primer je Balkan, koji, kako je to skoro izjavio ministar spoljnih poslova Izraela Avigdor Liberman tokom posete Makedoniji, postaje meta islamskog džihada. Islamski ekstremisti su na Balkanu prisutni već duže vremena.

Rat na prostorima bivše SFR Jugoslavije učinio je da njihovo prisustvo bude značajnije, a njihov uticaj sve jači...

Ratni vođa bosanskih muslimana, Alija Izetbegović, direktno je sarađivao sa Osamom bin Ladenom, a zapadni novinari Renata Flotau (Die Spiegel) i Iv-En Prentis (The London Times) otkrivaju njegovo prisustvo u Sarajevu tokom rata u Bosni. Izveštaj Komisije o 11. septembru ne krije da je Kalid Šeik Mohamad, čovek koji je planirao napad, veteran bosanskog džihada.

Fatos Klosi, direktor albanske obaveštajne službe SHIK, javno je 1998-99. izjavio da su Osama bin Laden i vlade pojedinih arapskih zemalja snabdevale "Oslobodilačku vojsku Kosova" novcem, oružjem i ljudstvom. Skoro je uhvaćena grupa albanskih džihad boraca iz Makedonije i sa Kosova, koja je nameravala da napadne bazu Fort Diks, kao i nekoliko bosanskih muslimana u Beču, koji su u tom gradu nameravali da izvrše bombaški napad na Ambasadu SAD.

Umnožavanje stranih fundamentalističkih grupa imalo je kancerogenog efekta na tradicionalnu muslimansku zajednicu na Balkanu, dovodeći u pitanje njen legitimitet na često najgrublji način. Dobro organizovane grupe, kao što su vehabije, podržavane od Saudijske Arabije, nastavljaju da eksploatišu unutrašnji šiizam lokalnih zajednica, dok međunarodni administratori u Bosni i na Kosovu faktički pospešuju vezu lokalnih mafijaških grupa i terorista. Sto je još gore, zapadni mirotvorci pridonose da pojedine ekstremističke grupe operišu nekažnjeno.

Regionalni demografski i kulturološki trendovi, koji koincidiraju sa sve jačim negativnim i neprijateljskim stavovima većine muslimanskog sveta prema vojnim akcijama Zapada i simboličkim provokacijama, ukazuju da će pojedine regije Balkana, u kojima caruje bezakonje, postati izuzetno značajne kao strategijske baze radikalnog islama u narednih dvadesetak godina. Korišćenje post-al-Kaida taktike decentralizovanog džihada, sprovođenog pomoću malih nezavisnih ćelija, kao sto su one na Kosovu i u Bosni, predstavljaće opasno oružje za bezbednost ne samo SAD, već Evrope i Balkana u celini.

Da bi ovo predupredila, Evropska unija je ustanovila strategiju u borbi protiv novog tipa terorizma, koju je deklarisala u nekoliko stavova: 1. Sprečavati ljude da se okrenu terorizmu; 2. Zaštititi građane i infrastrukturu i smanjiti ranjivost na napade pojačanjem bezbednosti granica, transporta, uvoza i kritičnih infrastrukturalnih tačaka; 3. Goniti i istražiti svaki teroristički akt i teroristu kao pojedinca na globalnom planu; 4. Pripremati se, u duhu solidarnosti, kako bi se smanjile posledice terorističkih ataka.

Balkan postaje nova destinacija globalnog džihada koji pokušava da stvori svoju infrastrukturu i regrutuje ljudstvo. To se može uočiti kroz pokušaje muslimanskih i saudijskih dobrotvornih organizacija (u ovu svrhu su prebacivali fondove u Afriku i Južnu Ameriku kako bi ih lakše kasnije usmeravali u regione nastanjene Bošnjacima i Albancima).

Imajući u vidu činjenicu da se Srbija pozicionira kao Grčka, odnosno kao saveznik SAD, moguće je u skoroj budućnosti očekivati da bude meta napada terorističkih grupa, od kojih je svaka čvrsto povezana sa organizovanim kriminalom na svetskom nivou.

Kako se onda suprostaviti zlu koje je već pred vratima?

Jedan od problema u borbi protiv terorizma u nas jeste nepostojanje nacionalne strategije za borbu protiv terorizma. Policija i Vojska imaju jedinice za borbu protiv terorista koje spadaju u najbolje u regionu. Međutim, one još uvek nisu dovoljno opremljene i međunarodna pomoć im je neophodna.

Naravno, ove jedinice trebalo bi da čine pripadnici vojske i policije koji imaju iskustava u borbi protiv islamskog terorizma. Nažalost, u oblandama reformi, nestalo je i ono malo kadra koji je imalo ratnog iskustva, pa stoga hoću da verujem da nam se neće desiti neprijatne epizode iz prošlosti, kada je plaćan danak neiskustvu i uobraženosti.

Zato bi trebalo sagledati osnovne prioritete strategije u borbi protiv terorizma. Na nacionalnom nivou to su: stvaranje tehničke podrške za obaveštajni rad i prevenciju, jačanje ljudskih potencijala unutar obaveštajnih službi i obezbeđivanje tehnike, zakonodavne i finansijske podrške u njihovom radu, te stvaranje posebne mreže eksperata i usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa EU i NATO standardima.

 Na međunarodnom nivou to je stalna razmena obaveštajnih informacija kako na bilateralnoj, tako i na multilateralnoj osnovi.

Jedino tako moguće je umrežiti strategiju u opšti odbrambeni sistem i očekivati da će ona dati odgovarajući rezultat. Kako sada stvari stoje, izgleda da smo od ovoga prilično daleko. Niko ne spori prioritete ove države u odnosu na međunarodnu zajednicu, ali neke stvari ne mogu da čekaju i daleko su važnije od obezbeđenja pojedinih ličnosti koje su umislile da su toliko važne da im niko ne može i ne sme ugroziti živote. Snage se rasipaju, a već sutra može biti kasno.

Osama bin Laden priprema psihološki teren za eskalaciju terora na evropskom tlu. Globalni džihad u Evropi je već počeo, a al-Kaida želi da ga vodi. Da li smo spremni?

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane