Ne zaboravite

 

Sarkozi potrošio sve kredite kod Francuza

 

 

Gospodin Tri Katastrofe

 

Francuski predsednik Sarkozi dojadio je i Bogu i ljudima, opoziciji ali i svojim glasačima. Ovo je ukratko zaključak nove knjige o kojoj se dosta govori i piše ovih dana u Parizu. Pod naslovom Ne zaboravite, jedan poznati novinar objavio je gomile laži, praznih obećanja i vulgarnosti koje je Nikola Sarkozi izgovorio i počinio u prvoj polovini svog mandata. I ne samo on nego je i njegova žena, prva dama Karla, izgubila popularnost koju je uživala u francuskom javnom mnjenju i mogućnost da je sačuva svojim šarmom

 

Piše: Mile Urošević

  dopisnik iz Pariza

 

Popularnost francuskog predsednika Sarkozija ne prelazi cifru od tridesetak procenata, i to kad se statistika dobro naduva. Možemo se pitati šta je to uradio Sarkozi da ga nazivaju Gospodin Tri Katastrofe. Odgovor je: socijalna, finansijska i moralna kriza. Najbolji dokaz jesu pacovi koji su, kako se tvrdi, počeli da beže iz rupe vlasti. Oko 10 odsto članova predsedničke partije UMP nije obnovilo svoju članarinu i napustilo je pokret zbog ponašanja Komandanta.

Kako je došlo do toga da se situacija ovako okrenula protiv onoga koji je pre dve i po godine ubedljivo pobedio na izborima? Odgovora ima više. Jedni lakonski primećuju da su Amerikanci dva puta birali Buša pa to ne znači da je bio dobar predsednik. Sarkastični dodaju da je i Hitler bio legalno izabran. Ipak, ima i onih koji su bliži realnosti i ljudskom mentalitetu. Jednostavno smatraju da su se za dve i po godine ljudima otvorile oči. Uvideli su da obećano nije ispunjeno i da se predsednik upetljao u probleme ko pile u kučinu. Ima još jedan faktor o kome je naširoko i nadugačko raspravljano na francuskoj televiziji, koji je zapravo možda i pravi razlog cele ove situacije. To su dvorske lude ili kurtizane u okruženju nekrunisanog kralja Nikole I, kao i na odgovornim mestima medija. Ovi su se beskičmenjaci i poltroni svima zgadili. A samim tim i sam predsednik koji od početka svog mandata vlada kao kralj i ponaša se kao neki žigolo - kada nije kao ulična baraba. Kada se ovakvom iskompleksiranom čoveku dodaju ministri i savetnici koji se ponašaju kao posluga ili kao nekadašnje dvorske kurtizane u Versaju za vreme Luja XIV, onda je koktel eksplozivan.

Konstatacija je verovatno dosta tačna, ali poređenja predsednika sa kraljem ili carem Napoleonom idu mnogo dalje. U jednoj drugoj knjizi koja je takođe zainteresovala medije, kao i u novom broju časopisa Le Poin, istorijski poznate kurtizane, ulizice i uvlakače iz 17. veka se upoređuju sa ličnostima koje danas okružuju bling-bling predsednika Sarkozija u njegovoj Jelisejskoj palati. Biograf Luja XIV, koji se zvao Sen Simon, dao je takav opis pojedinih poniznih kraljevih sluga koje se u potpunosti podudaraju sa opisima današnjih članova francuske vlade. Kao dodatnu informaciju posmatrači navode da Sarkozi danas ima mnogo više realne vlasti nego što ju je u svoje vreme imao Kralj sunca.

 

 

Uvlakači po prirodi

 

Još jedno zanimljivo pitanje bilo je postavljeno u veoma gledanoj TV emisiji: Da li su poltroni i kukavice istorijska kob francuske istorije? Uvek ih je bilo na dvoru ili u vladi Republike nakon revolucije i uvek se vlast koristila njihovom poniznošću, kukavičlukom i  nezasitim ambicijama. Ove ljudske odlike su tri dojke hraniteljke tipičnog francuskog člana vlade, tvrde autori. 

Izdaja je takođe veoma upražnjavan sport dvorskih kurtizana i Sarkozi je vešto zaposlio nekoliko takvih dvorskih luda pokupljenih iz opozicije. Na primer ministar spoljnih poslova Kušner ili Beson, ministar integracije stranaca - oni imaju i takvo ministarstvo! - bivši su socijalisti i normalno bi trebalo da budu protivnici Sarkozija. Ima ih i na drugim važnim položajima onih koji su okrenuli ćurak i prodali dušu za malo vlasti .

Viktor Igo je jednom prilikom, govoreći o izboru Napoleona III 1848, napisao da glasanje  ne dokazuje da je izbor pravedan.

Da bi se zamračila realnost sarkosizma, francuski predsednik je krajem prošle godine izmislio urgentnu i neodložnu debatu o nacionalnom identitetu i ovaj posao poverava upravo bivšem socijalisti Besonu. Ova bezvezna akcija treba da utvrdi šta znači biti Francuz i kako se takva svemirska jedinka prepoznaje. Ko ima pravo da zalepi etiketu na čelo sa natpisom   made in France? Gluposti koje bude rasizam u zemlji koja ima najviše takvih problema u celoj Evropi. Sve je ovo, naravno, dimna zavesa kako narod ne bi obraćao pažnju na prave probleme i porazan bilans malog iskompleksiranog predsednika-plejboja, i povrh svega sina jednog stranca.

Ovoga puta dalje neće moći jer je otišao već predaleko, tvrdi opozicija, i jedva čeka sledeće izbore. Ako Sarkozi ne gubi ni dlaku vlasti, on je već izgubio poštovanje funkcije i simpatije, ako ih je ikada i imao. O njemu se govori i piše kao o nekome ko zauzima radno mesto koje mu ne pripada i na koje je postavljen greškom ili, što je još crnje, nekim lažnim predstavljanjem i obećanjima koja se nikada ne mogu ispuniti. Iako su sledeći izbori još daleko i mnogo toga može da se izmeni do tog maja 2012, neki se usuđuju da predvide kako će sledeći predsednik biti - predsednica. Martin Obri, na primer, koja je trenutno prvi sekretar socijalista. 

Sve izgleda kao da se Otpor organizuje i u Francuskoj. Knjige su sve češće, naslovi članaka sve oštriji. Sarkozija pojedini kvalifikuju kao neprijatelja Republike, čoveka koji briše Francusku revoluciju i uvodi huligarhiju, kao u Rusiji ili nekoj banana-republici. Plasira svoje ljude na važna mesta i pokušava da uspostavi neki novi sistem republikanske monarhije.  Autor citata svih gluposti koje je izgovorio Sarkozi čak je ostavio dosta praznih stranica u svojoj knjizi Ne zaboravite - da čitalac ne zaboravi da i sam upiše nova prazna obećanja koja će predsednik izustiti; to je sigurno jer je takav po prirodi. Vuk dlaku menja... a vast je čudo i od čoveka zna da napravi čudaka.

 

 

Može li pasti vlada poltrona

 

I na ovo pitanje odgovor je jednostavan i lak. Francuska je relativno stabilna država. Ovde vlada pada samo nakon krvave revolucije i sto godina građanskog rata. Zato su mali izgledi da će se bilo šta izmeniti naredne dve godine. Nasuprot tome, otpor koji se pojavio inficirao je i neke institucije koje su bile privržene predsedniku. Njegov pokušaj da Francuzima udari taksu na vazduh koji dišu odbio je ustavni savet. Porez na vazduh je žarka želja Sarkozija, koji je čak i u svom novogodišnjem govoru obećao neku vrstu osvete za poraz u senatu, i ovih dana ponovo je stavio na dnevni red isti projekat, samo malo izmenjen. Prema projektu novog zakona oko 97 odsto onih koji zagađuju vazduh biće oslobođeni poreza u ime kompetitivnosti i evropskog dogovora da se sačeka još nekoliko godina.

Drugim rečima samo mali narod i automobilisti treba da plate harač za spas planete. Francuska koja ima manje od jedan odsto svetskog stanovništva hoće da spase planetu sama! Za to vreme tri miliona ljudi nema posla i još milion novih besposličara se očekuje u toku narednih meseci. Finansijska kriza preti da se vrati ovog leta, a sa svinjskim gripom još uvek niko nije načisto. Francuske bivše kolonije se opet bune, zima je sa samo pet milimetara snega danima blokirala celu državu, a francuski državljani su sve češće meta otmičara i terorista po svetu.

Sve u svemu, dosta posla u perspektivi za jednog predsednika koji u svetu važi za poštovanog i uticajnog čoveka, a u sopstvenoj državi ga ismejavaju i spuštaju na nivo šarlatana. Neki čak otvoreno govore o kraju sveta i apokalipsi 2012. godine. Aluzija na sledeće izbore i katastrofu za svet ako Sarkozi opet pobedi i nastani se u Jelisejskoj palati na još pet godina.

 

 

 

 

Viktor Igo je jednom prilikom, govoreći o izboru Napoleona III 1848, napisao da glasanje ne dokazuje da je izbor pravedan.

 

 

Porez na vazduh je žarka želja Sarkozija, koji je čak i u svom novogodišnjem govoru obećao neku vrstu osvete za poraz u senatu, i ovih dana ponovo stavio na dnevni red isti projekat, samo malo izmenjen.