Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

 

ivot pored terorista

 

 

Kavkaska rana

 

 

Svakog dana sa Severnog Kavkaza stiu tune vesti. Tamo su digli u vazduh taksi, onde su ubili vojnike, tu je ovek-samoubica usmerio automobil-bombu na grupu saobraajnih policajaca... Razbojnici su otili u ilegalu i stalno prave ispade. Trenutno je posebno teko stanje u Dagestanu, u Inguetiji. Zato u junim ruskim republikama ne prestaje rat? To je pokuao da sazna na specijalni dopisnik Viktor Hlistun

 

Pie: Viktor Hlistun

dopisnik iz Moskve

 

 

 

Jedan od poslednjih teroristikih napada moe da se ocenjuje kako sa pozitivne, tako i sa negativne strane. Dogodio se u glavnom gradu Dagestana, Mahakali. Automobil niva u kojem se nalazilo 60 kilograma eksploziva, a kojim je upravljao terorista-samoubica, pokuao je da probije vrata baze saobraajno-patrolne slube oko osam sati ujutro. U to vreme, na teritoriji baze se vri postrojavanje i smotra, pa je bilo vie od 200 policajaca. Da je smrtonosna niva provalila u krug baze, bilo bi mnogo rtava. Ali, radnici specijalne bojne grupe koji su uvali vrata, na vreme su primetili sumnjivi automobil.

Nisu imali drugog izbora do da svoj automobil UAZ uprave na teroristu-samoubicu. Oni su uleteli u nivu. Od udara je poginulo pet policajaca koji su se nalazili u UAZ-u, a jo 10 osoba je ranjeno. Momci su primili udar na sebe i spasli svoje drugove. To je, naravno, herojski postupak, pa e policajci koji su poginuli biti posthumno nagraeni. Ali, to otvara pitanje: zato, a pre svega ko je organizovao teroristiki napad? Na to pitanje je vano odgovoriti, jer je mnogo slinih teroristikih dela. Bukvalno mesec i po dana ranije, u Inguetiji je automobil gazela sa tovarom eksploziva provalio u policijsku bazu i eksplodirao. U tom teroristikom napadu poginuo je 21 policajac, a njih 150 je ranjeno...

Dan posle teroristikog napada, u dagestanskoj prestonici Mahakali, specijalci Federalne slube bezbednosti su uli u trag razbojnicima koji su organizovali napad. Otkrili su ih u dagestanskom selu Kormaskala. Dvojica terorista, koji su zateeni u kui, ubijeni su. Tu je otkrivena zanimljiva injenica: ispostavilo se da je jedan od ubijenih razbojnika stanovnik dagestanskog sela Karamahija. Re je o Ismailu Iakajevu, roenom 1972. godine. On je predvodio takozvanu kadarsku razbojniku grupu i nalazio se na federalnoj poternici skoro 10 godina, jo od vremena drugog eenskog rata 1999, kada su eenski borci napali Dagestan. I jo: Ismail Iakajev se smatra "desnom rukom" lidera najvee razbojnike grupe u Dagestanu, Magomedalija Vagabova.

Zakljuak se sam namee: glavni deo razbojnika koji danas dejstvuju u Dagestanu i Inguetiji, jesu lokalni stanovnici. Zbog toga je teko boriti se sa njima. Preko dana ti ljudi ive obinim ivotom, a nou uzimaju oruje u ruke i napadaju policajce, inovnike, vojnike. Zbog ega su oni nezadovoljni, zbog ega ne ive mirno? I zbog ega razbojnici napadaju pre svega predstavnike vlasti?

 

Teror nezaposlenih

 

Po miljenju veine analitiara, osnova za ekstremizam i terorizam na Severnom Kavkazu je vie nego dovoljno. Naveu miljenje vodeeg strunjaka Centra za politike studije Oksane Gonarenko: "Analiza broja aktivnosti boraca u regionima Severnog Kavkaza (uporeujui ih sa brojem aktivnosti prole godine u Dagestanu i Inguetiji, moe se rei da je broj teroristikih akata porastao za 60 odsto) mora da uzme u obzir injenice koje govore o socijalnoj bazi za irenje ekstremizma. Najvanija od njih je - visok nivo nezaposlenosti. Ona je specifina za omladinu regiona Severnog Kavkaza, to uz nedostatak ponude radnih mesta poveava potencijal za socijalnu napetost.

Osobenosti demografske strukture u vezi sa problemima zapoljavanja i niskim ivotnim standardom, stvaraju potencijal za irenje radikalnih ideja islamistikog tipa (zatita "istog" islama i oruana borba protiv "nevernika") i popunjavanje novim lanovima ilegalnih "vehabijskih" organizacija. Najkrae reeno, na Severnom Kavkazu jednostavno nema ta da se radi - nema posla, sve je porueno, fabrike ne rade, njive se ne obrauju. To znai da ljudi nemaju od ega da ive. Upravo to koriste organizatori teroristikih napada. Ipak, svaki takav napad se dobro plaa. Ako nou montirate bombu na put kojim e ujutro proi vojna ili policijska vozila, dobiete 100 dolara. Od tog novca porodica koja ima pet-est lanova moe da ivi dve nedelje. Tu nije re o moralu i savesti. Svi moraju da jedu."

Objanjenje: smatra se da se samo stanovnitvo Inguetije za godinu dana povea za jednu diviziju. A slino je i u svim drugim kavkaskim republikama. Jasno je da, ak i kada bi se obnovila celokupna proizvodnja, koja je tamo postojala u vreme Sovjetskog Saveza, i ako bi se izgradile fabrike na celoj teritoriji, opet bi bilo nemogue zaposliti sve stanovnitvo koje se stalno uveava.

 

Ko e da plati

 

Prole godine u dagestanskom mestu Hasavjurtu uniten je jedan od lidera dagestanskog ilegalnog pokreta, Umalat Magomedov. Meu njegovim stvarima specijalci su pronali svesku u koju je zapisivao prihode i rashode takozvanih boraca. U koloni za prihode nije se nalazio samo novac koji je dobijan iz inostranstva (iz Saudijske Arabije, Turske i Azerbejdana), ve i onaj koji su davali lokalni biznismeni. Neki od njih su sami davali novac, drugima su razbojnici uzimali novac na silu, ucenama. U ovoj svesci se vide i rashodi, odnosno nagrade za lanove ilegalnih grupa i njihove porodice, za gradnju bunkera, kupovinu oruja, zalihe, tehnika sredstva, lekove, hranu, automobile. U pres slubi Federalnih snaga bezbednosti u Dagestanu su primetili da je od trenutka formiranja tzv. Komandnog dagestanskog fronta u aprilu 2009. godine, Magomedov raspolagao desetinama miliona rubalja.

 

Sistem klanova

 

Nije tajna da su na Kavkazu roake veze veoma jake. Celo drutvo kao da je podeljeno na klanove. Upravo ta tradicija se ogleda u organizaciji struktura vlasti i biznisa, kao i na iroko rasprostranjenu korupciju. Ako nema roake veze sa upravom, obian ovek ne samo da ne moe da organizuje mali biznis, ve ne moe ni posao da nae. ak ni najobiniji posao, npr. mesto vozaa, domara i sl. Pomenuti strunjak, Oksana Gonarenko, smatra da je "teko mogue iskoreniti vekovima prisutan sistem klanova u socijalnoj organizaciji, ali da je politikim metodama sasvim realno smanjiti njen negativan uticaj na proces upravljanja i poveati transparentnost regionalne ekonomije za savezne inspekcijske organe".

Ipak, to se ne dogaa. Iskreno govorei, novac koji Moskva u velikim koliinama daje za izgradnju, ponovno uspostavljanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta, za borbu protiv terorizma, zavrava u rukama korupcionaa, a lokalne vlasti koje su sa njima povezane, zatvaraju oi pred tom pojavom. Pa i to to se vodi rat meu graanima za podelu novca iz Moskve, oni takoe ne vide.

Evo kako situaciju u Dagestanu ocenjuje predsednik republike Muhu Alijev: "U dravi nema nikakvog graanskog otpora. Postoji otpor pravno-bezbednosnih organa i kriminalaca." U intervjuu za Komersant, Alijev je takoe ocenio da "situaciju u Dagestanu u osnovi talasaju ljudi iz Moskve". Istina, imena tih ljudi iz Moskve predsednik ne navodi. Ali, kae da "ljudi iz Moskve" u Dagestanu imaju svoje strukture i svoje ljubimce. Aktiviranje ilegalnih bandi predsednik Dagestana smeta u avgust 2008. godine. Iz teksta se moe zakljuiti da on za njihovo aktiviranje krivi politiku Moskve, ali je oigledno da je Alijev netano izrazio svoju misao - jasno je da on nije eleo da osudi spoljnu politiku Ruske Federacije. Pre e biti da je hteo da kae da su posle deavanja u avgustu 2008. ilegalne bande na Kavkazu aktivnije podrane iz inostranstva. Na to ukazuju sledee rei Alijeva: "O spoljanjem uticaju govori injenica da su u Dagestanu, meu pobeenim borcima bili najamnici iz Jemena, Turske, Alira, Kazahstana."

 

Ruka Moskve

 

Kritiari predsednika republike u neuspesima Dagestana vide krivicu ne Moskve ili inostranstva, ve regionalnog rukovodstva. Tako Imam Jaralijev, koji je opozicija Alijevu, smatra da je sloena situacija "rezultat toga to se vlast odrodila od naroda". Gradonaelnik Mahakale Said Amirov je takoe uveren da republiko rukovodstvo ne komunicira sa narodom, a zatim loe sebi predstavlja ono to se dogaa. Dagestan se, prema reima Amirova, "nalazi pod kontrolom razbojnika, a ne rukovodstva republike". "I o kakvom rastu ekonomije mi govorimo, ako se nai graani, naa omladina, nalaze u umi, a organi zatite drave ih unitavaju?! To su naa dagestanska deca. Kada bi nai socio-ekonomski problemi bili reeni, drutveno-ekonomska situacija bi bila odlina", kae gradonaelnik Mahakale.

Drugi eksperti ocenjuju dananji porast nasilja u Dagestanu borbom za vlast meu klanovima. Tako direktor Centra sistemskih regionalnih istraivanja i prognoza IPPK JUFU i ISPI RAN (Institut za pripremu i dobijanje kvalifikacija predavaa humanitarnih i sociolokih nauka Junog federalnog instituta) Viktor ernous smatra da "ruka Moskve" predstavlja faktor iji uticaj, ako uopte postoji, nije odluujui i ak je neznatan. Mnogo znaajniji je, smatra ovaj strunjak, problem zaotravanja situacije u vezi sa predstojeim ponovnim postavljanjem predsednika u februaru.

 

Biznis protiv rata

 

Moskva je, razumljivo, uznemirena zbog stanja u ove dve republike. Posle poslednjeg teroristikog akta, u kome su policajci svojim ivotima spasli svoje drugove, predsednik Dmitrij Medvedev je otro osudio ovaj dogaaj i dao je konkretna uputstva svojim potinjenima.

On je rekao: "Ako smo u borbama sa razbojnicima poslednjih godina neto nauili, iako terorizam periodino podie svoje odvratno lice i ini zloine, nauili smo da na ove akte jasno i precizno reagujemo. Osnovne take arita terorizma na Severnom Kavkazu su unitene, ali problem ostaje - to je problem u vezi sa nesreenim ivotom. U Inguetiji, na primer, 50 odsto stanovnitva je nezaposleno, u Dagestanu taj broj je 10-15 odsto, u eeniji oko 30 odsto." Po miljenju predsednika Ruske Federacije, u taj region je neophodno "privui biznis, kako bi se stvorila radna mesta". Po njegovim reima, "im se otvore radna mesta, uspostavi normalna ekonomska sredina, kod ljudi se menja razmiljanje, pojavljuje se elja za izgradnjom sopstvenog doma". Medvedev je jasno izrazio svoje miljenje: "Kada usred rasula ovek dobije mogunost da popravi svoje materijalno stanje, prestaju svi prestupi."

Generalno govorei, u sadanjem trenutku se brzo menjaju odnos i pristup ka uvoenju stabilnosti i poretka u kavkaskom regionu. Svaki teroristiki akt na jugu odjekuje u celoj Rusiji. I svaki graanin koji ivi daleko od Kavkaza, videvi nasilje u svom rejonu, obavezno misli da je to - delo kavkaskih ruku. Sa takvom predstavom se treba boriti, jer je terorizam odavno prestao da bude regionalna stvar, odnosno kavkaska pojava. Terorizam je meunarodna pojava.

 

Promena strategije

 

U emu se ogleda promena politike prema odnosima na nemirnom Kavkazu? Evo ta kae ekspert, Oksana Gonarenko: "Prioriteti federalnog kursa kao i ranije su obezbeivanje stabilnosti u regionu i sprovoenje dejstava protiv ekstremizma. Ipak, politiki instrumenti koje koristi centar za dostizanje postavljenih ciljeva, prole godine su se promenili: na inicijativu Dmitrija Medvedeva na federalnom nivou se razrauje nov model upravljanja Severnim Kavkazom. Re je o prelasku sa mera snanog pritiska, koje su preovladavale u vreme predsednikovanja Vladimira Putina, na stimulisanje socijalno-ekonomskog razvoja tih teritorija. Neophodnost prisustva federalnih vojnih i policijskih snaga u ovom regionu se ne dovodi u pitanje, iako je vreme pokazalo da samo sila nije dovoljna za uspostavljanje stabilnosti u severnokavkaskim republikama. Najvanija inicijativa Dmitrija Medvedeva odraava stremljenje centra da pree na novi model upravljanja severnokavkaskim regionom. Re je o izmenama strukture organa federalne vlasti koji su odgovorni za situaciju na Kavkazu. Predsednik je predloio da se oformi specijalna dunost: ovek koji bude na toj dunosti - lino e odgovarati - za stanje na ovoj teritoriji. Reenje je u skladu sa uvoenjem kriterijuma efikasnosti rada organa federalne vlasti u regionu, koje je uvedeno kako bi doprinelo poveanju kontrole situacije od strane centra. Mogui zakljuak je sledei: republikama Severnog Kavkaza nee se samo pomogati u obnavljanju proizvodnje, razvoju biznisa, otvaranju novih radnih mesta, uvoenju reda u organizaciju struktura vlasti, borbi sa korupcijom, ve e biti postavljeni konkretni inovnici na federalnom nivou koji e odgovarati za sprovoenje ovih mera na Kavkazu."

Ako se setimo 1817. godine kada je Rusija prisajedinila Dagestan, eeniju, Inguetiju, tada je za stanje na Kavkazu punu odgovornost pred carem imao ruski general Aleksej Jermolov. Primetiu takoe da je rat na Kavkazu u pretprolom veku trajao due od 50 godina. Koliko vremena e biti potrebno da bi region ponovo postao miran, poznato je samo Bogu. Ali, Rusi se nadaju da e doiveti taj trenutak kada e bezbrino moi da putuju na odmor u Kavkaske planine. Tamo je tako lepo!

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane