Natrag

Zadnja strana

Zadnja strana

 

Zdravo bolesni

 

Piše: Miodrag Jevtić, načelnik VMA

 

Poštovano građanstvo, ja sam vojnik, po činu general-major, po obrazovanju lekar, stručnjak za ratnu hirurgiju i zbrinjavanje povređenih u uslovima masovnih katastrofa. E, kad je sve tako, dozvolite mi da zadržim vašu pažnju na ovom poslednjem. Dakle, masovne katastrofe...

Ja se psihijatrijom ne bavim, ali vidim da je u današnjoj Srbiji došlo do masovne katastrofe jednog drugog tipa. Nije ona došla ni sa zemlje ni sa neba. Nije naneta ni vatrenim ni hladnim oružjem. Nije ni bombardovanje, a nisu ni poplave i zemljotresi, nego nešto sasvim petnaesto. Reč je o masovnim prevarama, masovnim pljačkama, masovnim hipnozama i drugoj boleštini koje nema u udžbenicima zvanične medicine.

Ali, mene kao lekara više je zanimalo zdravstveno stanje srpske političke i finansijske elite, koja sprovodi masovne pljačke, prevare, pranje para i te stvari.

 Poštovano građanstvo, pišem ovo da olakšam dušu, da podelim svoju tajnu sa nekim, jer da ćutim više ne mogu. Ja sam, zapravo, postao čuvar zdravstvenih kartona današnjih srpskih vladara!

To što ih čuvam nije strašno. Strašno je što moram lažno da prikazujem zdravstveno stanje ljudi koji vode ovu zemlju. Među nama budi rečeno, koliko je među njima boleštine, dobro smo svi mi još uvek živi. Pravo čudo da i ovu državu, kakvu-takvu, i dalje imamo.

Najpre, da počnem od glave...

Ne valja, dragi građani, ne valja... Loše je stanje. Konsultovao sam neke kolege neurologe, da vidim, možda je negde u ranoj mladosti Glava udarila glavom pa sad ima teške posledice, pa i mi sa njim zajedno. Možda je ometen u razvoju, možda je u telu odraslog čoveka došlo do prestanka razvoja ličnosti, te je na sceni jedan nikad odrasli muškarac.

Poštovano građanstvo, neka me sutra obese, ali ja moram da kažem: nakon svega što lično znam i što bi trebalo da piše u njegovom zdravstvenom kartonu, slobodan sam da tvrdim da je ovde reč o jednom neizlečivom momačkom ludilu! Za nas je lako, zbacićemo ga, ovde nijedan nije trajao duže od naroda, ali za njega i to njegovo stanje nema spasa. On će ostati to što jeste. Dečko iz dvorišta, drug iz klupe, pobunjenik bez razloga, odbegli sin, omiljeni nastavnik, ljubavnik u bekstvu, muž u odsustvu, neostvareni sportski šampion, frustrirani muzičar u pokušaju...

Ali, moj konzilijum tvrdi da su u međuvremenu nastupile i nove okolnosti. Naime, pacijent je ušao u psihologiju vođe i sad iz te uloge ne može izaći. A to je veliki problem. Trebalo bi stvoriti za njega jedan prikladan ambijent kako bi on pronašao vrata iz lavirinta u kome je; međutim, mi nemamo mogućnost da ovako odmaklo stanje vratimo na početak. To prevazilazi naša iskustva. Neka druga iskustva, shodno dosadašnjoj političkoj praksi u Srbiji, govore da izlaza uvek ima. On može da leti kroz prozor ili preko balkona, pa čak i u egzil, preko granice, ali to ovde nije moja tema...

Sad je na štetu svojih originalnih anomalija počeo da razvija neke novonastale. Nešto između narcisoidnog samoobožavanja i bogobojažljivog samopotiranja.

Trenutno se nalazi u ulozi omiljenog vođe, dragog predsednika, političkog vizionara, ekonomskog stratega, lidera u regionu, Prometeja demokratije, prvog sina nacije (samozvani otac je još živ i druži se sa njegovim ocem, prim. red.), plemenitog dobročinitelja, pravoslavnog vernika, levičara agnostika, lučonoše slobodnog tržišta, čuvara socijalnog mira, protivnika globalizma i pristalice socijalističke internacionale.

Poštovano građanstvo, šta želim da kažem ovim kraćim uvidom u stvarno zdravstveno stanje prvog među nama? Osim što sam želeo da sebi olakšam težak teret koji nosim na duši zato što svega ovoga u zvaničnom zdravstvenom kartonu nema, cilj mi je bio da našem narodu skrenem pažnju na posledice nesmotrenih izbora. I preuranjenih oduševljenja...

Dalje želim da kažem i o stvarnom zdravstvenom stanju predsednika Vlade, pojedinih naših ministara i gospode tajkuna. Sve ih imamo u dve radne verzije. Jedna je za pokazivanje javnosti, a druga za držanje u tajnosti. Nije još došlo vreme, ali slutim da će uskoro biti i trgovine zdravstvenim kartonima. Ko će čijom dijagnozom da maše na sednicama Skupštine i Vlade, to je manje važno. Ovde je važnije reći da nam je predsednik Vlade čovek sa problemom lokomotornog sistema, vilicu slabo otvara, reči jedva izgovara, a u perspektivi je galopirajuća senilost, rupe u pamćenju i te stvari. Kad je reč o njegovoj fiziologiji, treba reći i da mu je urinarni trakt toliko oslabio da svako malo ide u WC.

Šizofrenija sa epikrizama je toliko zastupljena među ministrima da je to postalo skoro normalno. Ne bi me čudilo da ta dijagnoza uskoro postane obavezna prilikom imenovanja na tako visoke državne funkcije.

Evo, poštovano građanstvo, ja javno pozivam ministra ekonomije i regionalnog razvoja da kaže koliko takvih ima u njegovoj stranci i da prizna da je i on zahvaljujući svojoj dijagnozi dogurao daleko. Evo, i njemu piše u kartonu, koji nije za javnost, da je emocionalno nezreo, da je ometen u razvoju, da ima dugačak spisak kompleksa i još duži spisak strahova, da je doživeo tranziciju tako što je zamenio kult majke kultom supruge (koja je, opet, oživela kod njega kult majke)...

Ne zaostaje ni ministar za prostorno planiranje. Njegov zdravstveni karton govori da je u pitanju duboko poremećena ličnost, zapravo podvojena i višestruka ličnost koja ima potrebu za više uloga u isto vreme. Tako je i bilo moguće da se u njemu spoji tamburaš, fizijatar, enterijerista, građevinac, pejzažni arhitekta i političar.

Poštovano građanstvo, poštovani čitaoci, mogao bih ovde da ispričam svašta o patološkim lažovima poput sadašnjeg potpredsednika Vlade koji je pao na prvom zdravstvenom pregledu posle oktobra 2000. godine, ali neću. Sve u svoje vreme. Pa molim vas, ne treba biti klinički psiholog pa videti da sa njim nešto nije u redu! Taj svake godine obećava da će srećan kraj biti iduće godine!

U duhu teškog infantilizma koji dolazi od poglavnika ovog poremećenog društva, zanimljivo je kako ministarka pravde krije nešto ispod dugih šiški, i to onako, na školski način, kako je Frojd opisao osobu sa seksualnim kompleksima.

A šta reći o lopovima najvišeg ranga, onima koje je država uzela kao faktor finansijske stabilnosti? Pa tu tek ima šta da se priča. To je najgora paranoja, to su noćne more i prizori Strašnog suda, tu ne pomažu nikakvi lekovi. Duva na vrhu, poštovano građanstvo, duva a sve se ljulja. Pa kad to padne, da vidiš mulja i blata kad krene... Biće nam malo ovo psihijatrijskih ustanova što imamo, to su skromni kapaciteti...

Konačno, želeo bih da zahvalim na prostoru, a u znak dobre volje i buduće saradnje šaljem vam najzanimljivije delove zdravstvenih kartona svih vodećih ličnosti u današnjoj Srbiji.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane