Govoreći otvoreno

 

Nebojša Petrović, najbolji sportski novinar u 2009. godini

 

Nije lako kada ubijaju zbog prejake reči

 

 

Sportsko novinarstvo u Srbiji se, sasvim izvesno, odavno nalazi na optuženičkoj klupi. Optužnica je veoma surova - poltronstvo, podaništvo, licemerje, korumpiranost... samo su neki atributi koji se vezuju za sportske novinare koji formiraju javno mnjenje na sportskoj sceni Srbije. No, da nije sve tako crno i izgubljeno, barem što se sportskog novinarstva tiče, svedoči činjenica da je Nebojšu Petrovića, mladog ali već iskusnog i rutiniranog novinara SOS kanala, Udruženje sportskih novina Srbije proglasilo najboljim sportskim novinarom u 2009. godini. Malo svetla na kraju tunela...

 

 

Nikola Simić

 

S obzirom na to da smo u poslednje vreme i mi bili dosta kritički nastrojeni prema profesiji sportski novinar, naravno s razlogom, prijatno je saznanje da u novoj generaciji sportskih izveštača postoje profesionalci poput Nebojše Petrovića, koji koristeći tako prestižan medij kao što je televizija, uspevaju da na ovoj sve sumornijoj sportskoj sceni neguju i analitičko i istraživačko novinarstvo. Neka dubinska istraživanja pojedinih tema, posebno fudbalskih, bila su, čini se, odlučujuća da se staleško udruženje u, reklo bi se, nikad jačoj konkurenciji odluči za mladog novinarskog asa, sa kojim je, inače, prijatno razgovarati o svakoj temi, pa makar ona bila i iz kategorije najneugodnijih.

Nema sumnje da nagrada kolega, dakle sportskih novinara iz cele Srbije, može samo da prija?

- Naravno da mi je priznanje prijalo, jer je, pre svega, došlo od kolega u nikad jačoj konkurenciji. To je i priznanje SOS kanalu, koji se nije ustručavao da otvori i one najneprijatnije teme - o fudbalskoj mafiji, nasilju na sportskim terenima, fudbalskoj patologiji svake vrste.

 

Nasilje preko tuđih leđa

 

Sportski novinari trpe ozbiljne kritike da u svom radu izbegavaju kritiku, da je se prosto užasavaju, a Vi ste prestižno priznanje "zaradili" upravo za emisije koje su bile kritički intonirane?

- Tačno je da se u mojim emisijama otvoreno i bez dlake na jeziku govorilo o svim problemima. I ne samo problemima već i ljudima, po imenu i prezimenu, koji su nosioci tih negativnih pojava. Jednostavno, medij u kojem ja radim, SOS kanal, nema obavezu ni prema jednom klubu, ni prema Savezu, pa nam to olakšava posao da dubinski istražujemo svaku pojavu, boreći se za prosperitet srpskog fudbala, ma kakva bila njegova percepcija u sportskoj javnosti.

Malo je primera, bar u Vašoj profesiji, da se novinari hrabro upuštaju u analize, istraživanje, već se sve svodi na obično prepričavanje šta je ko rekao, izjavio...?

- Ne mogu da govorim kako prolaze druge moje kolege. Znam samo da sam ja imao silnih problema sa navijačima Zvezde, Partizana, Vojvodine, OFK Beograda, zato što sam godinama unazad ukazivao na nasilje i huliganstvo među njima, kada država Srbija nije ni pomišljala da toj pošasti stane na put.

Država kojoj bi to trebalo da bude prioritetni posao, dakle borba protiv nasilja, uglavnom se verbalno i virtuelno zalaže za rešavanje tog problema, dok u praksi ničim ne pokazuje rešenost da se obračuna s huliganstvom?

- Koliko ja vidim, država pokazuje sve čvršći stav u odnosu na problematiku nasilja na sportskim terenima. Nažalost, tu postoji i jedna zamena teza - da državni organi hoće obračun s nasiljem da prevale na pleća medija i klubova. Mi se sa tim problemom borimo od početka, od trenutka kada smo to detektovali, iako smo praktično bili bez ičije zaštite, ponajmanje države. Razbijali su nam prozore, uništavali opremu, donosili transparente na stadion protiv nas, ali se mi nismo uplašili nikakvih i ničijih pretnji. Hoću da verujem da konačno postoji politička volja da se te stvari definitivno reše i huliganstvo i nasilje proteraju sa naših terena.

 

Samo nemoj osetljive teme!

 

Vaša televizija poziva navijače da dođu na stadion, na utakmicu, da fudbal ne gledaju iz fotelje. S druge strane, ministar policije i potpredsednik Vlade Ivica Dačić javno kaže da se polovina predsednika srpskih klubova nalazi u "beloj knjizi" organizovanog kriminala. Kako pomiriti te dve krajnosti?

- I sam se neprijatno osećam kada pozivam navijače da dođu na stadion, samim tim što sam svestan da oni nemaju šta da vide na srpskim terenima. Olako prodajemo mlade igrače, ne mislimo na fudbalsku budućnost. Ovde se postavlja pitanje šta će biti sa nama, to jest srpskim fudbalom, kada prodamo i poslednjeg Ljajića, Aleksića, Šćepovića. Dobro je, inače, što je ministar policije Dačić apostrofirao pojavu tih "nečistih" biografija predsednika pojedinih klubova, ali je velika šteta što nije pomenuo nijedno ime. Tako nama novinarima ostaje da nagađamo ko su ti ljudi i kakva je njihova misija u srpskom fudbalu. Lično sam očekivao da će ministar Dačić izaći sa konkretnim imenima, tako da pod hipotekom sumnje ne bi bili svi ljudi koji rade u srpskom fudbalu. Naravno da među njima ima i dobronamernih i časnih ljudi, nisu svi mešetari. Ne može se od medija očekivati da preuzmu nadležnosti državnih organa. Ovako su svi obeleženi, a niko nije žigosan.

Kako Vi, kao najbolji u 2009. godini, vidite aktuelni trenutak sportskog novinarstva u Srbiji. Ima li, konačno, nade za ovu profesiju?

- Slažem se sa onim kritičarima koji kažu da u sportskom novinarstvu Srbije nedostaje analitičko i istraživačko "kopanje" po najbitnijim temama, posebno kada je reč o kriminalu, prodaji igrača, regularnosti. Tragična je činjenica što se sportsko novinarstvo, jedna plemenita profesija, svelo na prenošenje izjava ovog ili onog čoveka, fudbalera, trenera. Naravno, problem je daleko dublji. Nisu ovde sportski novinari jedini krivci. Nekakav strah je zavladao sportskom scenom - niko, naime, nema hrabrosti da otvoreno progovori o osetljivim temama. Neki se plaše za karijeru, drugi za egzistenciju, dok bi u klubovima najviše voleli da se o njima pišu samo lepe stvari, bez tenzija i talasanja. Ova činjenica je paradoksalna, ali tačna - vi danas u srpskom sportu skoro da ne možete da nađete čoveka, sagovornika, koji će hrabro i otvoreno da komentariše neki problem, neku krucijalnu temu, jer odmazda može brzo da stigne. Valjaju se sve same floskule, izgovaraju reči bez smisla i sadržaja, dok pojedinci u srpskom sportu žive sve bolje i bolje, bez ikakvih moralnih i drugih kvaliteta. I to tako traje od početka dvadesetih godina, kada su u naš sport, pre svega fudbal, ušli neki opaki ljudi koji nisu prezali ni da ubiju za prejaku reč - zaključuje Nebojša Petrović, laureat nagrade "Zlatno pero" i čovek koji, zasigurno, vraća veru u toliko kontradiktornu profesiju danas i ovde - sportsko novinarstvo.

 

 

 

 

 

Iz obrazloženja Udruženja sportskih novinara Srbije

 

 Novinar Nebojša Petrović je u 2009. godini ostvario niz zapaženih intervjua, reportaža, a uspeo je da svoje dve autorske emisije učini kultnim, samim tim što se nije ustručavao da na jedan drugačiji način, iz posebnog ugla, osvetli događaje iza fudbalske scene i da autentičnim rečnikom reportera ljubiteljima fudbala otvori neke nove vidike, pre svega dubinski osvetljavajući aktuelne probleme i sve ono što savremeni fudbal u Srbiji nosi sobom.

Hrabro, elokventno i s mirnoćom koja fascinira, Nebojša Petrović je otvarao mnoge tabu-teme, tragao za genezom posrtanja srpskog fudbala, nudio inovativna rešenja.

...Ovde posebno treba apostrofirati njegove TV reportaže o srpskoj fudbalskoj reprezentaciji, koju je pratio od starta u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo pa do njihovog završetka i plasmana Orlova na SP. Kreativno i samouvereno, dakle vrhunski pripremljeno, sa potpunom svešću o značaju i fudbala i plasmana na Mondijal, Nebojša Petrović je pokušavao, i u tome redovno uspevao, da ljubiteljima fudbala dočara sve što se događalo u izabranom timu i oko njega. Čak, slobodno se može reći, prkoseći našoj već legendarnoj osetljivosti na kritike. Njegove kritike, međutim, nisu bile rigidne, bez čvrstih argumenata, ali je on u svojim sudovima, refleksijama i ekskluzivama uvek čuvao čoveka i njegovu ličnost.

Krunom njegovog rada u 2009. godini može se, sasvim izvesno, označiti izveštavanje sa ceremonije određivanja parova (žreba) za predstojeći Mondijal u Južnoj Africi... Praktično, Nebojša Petrović je sa lica mesta uspeo da gledaoce iz Srbije potpuno uvede u magiju svega onoga što će se kroz šest meseci dešavati u Južnoj Africi.

... Petroviću se veruje, i tu njegovu osobinu samosvojnog autora gledaoci SOS kanala su brzo prepoznali i najčešće apostrofirali. Sve emisije sa njegovim autorskim rukopisom imale su i imaju autentičnu životnu neposrednost.