Do koske

 

Nata Mesarović definitivno dostojna krivične prijave za zaveru

 

Zalaganje za laganje

 

Kad sudija tog ranga neopozivo prizna da mu se presude doturaju sa strane, stvar je definitivno izmakla kontroli

 

Ivan Molotok

 

Kad je 23. maja 2007. godine Nata Mesarović, predsedavajući sudija u procesu za ubistvo Zorana Đinđića, pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu svoje usmeno obrazloženje presude počela rečima "Sada ćemo vam pročitati presudu koju smo dobili, izvinite - doneli", većina prisutnih u sudnici bila je konsternirana. Javnost van suda takođe, s tim što je onaj deo naklonjen optužbi apriori poverovao da se radi o lapsusu, dakle o logičnoj i lako objašnjivoj tremi u ovom postupku stoleća, dok su branioci dvanaestorice osuđenih u ovom procesu ovakvu verbalnu "grešku", kad joj vreme nije, iskoristili kao jedan od glavnih razloga za osporavanje cele presude. Njima je, doduše, naruku išla i činjenica da su na pisano obrazloženje presude čekali više od šest meseci.

Tako je advokat osuđenog Zvezdana Jovanovića Nenad Vukasović u žalbi Vrhovnom sudu na presudu rekao: "Nata Mesarović čak kaže - evo, to je presuda koju smo dobili - da li je to lapsus ili ne, ona najbolje zna!". Odmah nakon što je čuo presudu, branilac osuđenih Saše Pejakovića i Željka Tojage, advokat Goran Petronijević, najavio je žalbu višem sudu i zbog tog "lapsusa", jer je "prilikom obrazloženja presude, predsedavajuća veća Nata Mesarović, u svojoj prvoj rečenici, rekla 'Ovo je presuda koju smo dobili', a ne doneli".

Neki mediji i advokati su se i kasnije posprdno odnosili prema ovom "lapsusu", lavirajući, s jedne strane, između ozbiljne optužbe na račun lika, dela i "nezavisnosti" neozbiljnog sudije i, s druge strane, komične predstave ionako karikaturalne ličnosti.   

To je tako i moglo dok je proleće činila samo jedna lasta. Međutim, u četvrtak 4. februara 2010, u emisiji Oko RTS-a (posvećenoj reformi pravosuđa), koju je, sa početkom u 18.25, vodio Zoran Stanojević, u 25. minutu emisije Nata Mesarović, sada sa pozicije predsednice Vrhovnog kasacionog suda, izgovara i sledeću rečenicu:  "...Pa ni u onoj situaciji kad je došla presuda za ubistvo premijera Đinđića, ja sam dobila čestitke iz celog sveta... od predsednika države... od tadašnjeg predsednika Vlade..."

Od tog trenutka je onaj "lapsus" prestao da bude lapsus i postao ozbiljna inkriminacija. Posle nje osoba koja je "dobila" presudu sa strane, a ne donela je u skladu sa svojim zakonskim i moralnim ovlašćenjima i društveno-moralnim pravima i privilegijama, možda ne bi mogla da odgovara krivično zbog zavere i podrivanja ustavno-pravnog sistema zemlje, jer to ne bi ni dozvolili oni od kojih dobija "svoje" presude, ali bi morala da odgovara disciplinski i moralno prema Zakonu o sudijama, kojim je i gđa Nata Mesarović rasturila ceo pravosudni sistem zemlje i dovela ga u bezizlazan položaj.

Na bilo kom svetskom sudu, bez obzira na to kom pravnom sistemu pripadao (a u angloameričkom je sličnih ozbiljnih presedana preko 200), deo dokaznog postupka bilo bi i jedno jedino pitanje optuženoj Nati Mesarović: "Optužena Mesarović, da li biste za dete koje ste upravo rodili, a nosili ste ga u stomaku devet meseci, mogli da kažete da ste ga upravo - usvojili?". Pošto je odgovor koji se podrazumeva, dakle očekivani - "ne", a prisutni veštak iz oblasti psihijatrije potvrđuje da je lapsus "da" od strane psihijatrijski uredne osobe isključen, sud bi logično zaključio da ili postoji krivično-pravni problem sa poreklom deteta ili psihijatrijski problem sa optuženim. U oba slučaja optužena Mesarović bila bi do daljeg isključena iz svakog procesa odlučivanja o detetu, uslovima njegovog razvoja i sl.

Ovde, dok se hvali time kao "dobija" presude, a u skladu sa vlastitim doživljajem vlastite dostojnosti, predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović izjavljuje i kako je "dostojnost" sudija čak i važnija od njihove "stručnosti", aludirajući na moral i pravičnost kao kategorije čak i potrebnije ovom društvu i pravosuđu od (tek) puke stručnosti, koja je (tek) tehnički i formalni segment sudijske funkcije.  

Član 45. Zakona o sudijama, koji govori o " stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti" kao "ostalim uslovima za izbor sudije", kaže da "dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. Moralne osobine koje sudija treba da poseduje jesu: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti".

Kako među ovim osobinama nije moguće prepoznati gđu Natu Mesarović, a moralno-pravnu diverziju u slučaju presude za Đinđićevo ubistvo (slučaj stoleća) nije moguće krivično procesuirati dok je postojeća politička vrhuška na vlasti, može se samo sugerisati gđi Nati da se okrene i beži glavom bez obzira. Dok još postoji obzir među onima kojima bi takvo Natino tumačenje prava moglo doći glave.

 

 

 

 

POVODOM           

 

U petak 12. februara, a povodom pripreme 200. broja Tabloida, u redakciji našeg magazina upriličena je interna proslava kojoj su prisustvovali članovu Upravnog odbora, urednici, novinari i saradnici. Pozivu predsednika Upravnog odbora dr Todora Petkovića, general-majora, odazvale su se i naše ugledne kolege, da sa nama podele radost što smo ostali u sedlu i - na nogama.