Sindikati

 

GSP: Nema za kočnice, ali ima za sekretarice

 

Sebe voze, narod vozaju

 

     Zbog otkazivanja kočnica autobus na liniji 601 probio je zaštitnu ogradu na Gazeli, a iz istih razloga, istog tog 20. januara 2010, sudarila su se i dva autobusa iz pogona Kosmaj. Dok vozači sa zebnjom iščekuju sledeći udes, direktori GSP-a kupuju sigurna nova kola koja neće otkazati pod njihovim zadnjicama

 

Milan Malenović

 

Apeli za štednju u javnom sektoru se, izgleda, ne odnose na Gradski saobraćajni prevoz u Beogradu (GSP). Tako je, nedavno, ophrvan brigama, generalni direktor ovog gradskog preduzeća Radoslav Nikolić šetao beogradskim ulicama i razgledao izloge, kada je u jednom ugledao baš ono što je tražio i što će mu popraviti raspoloženje - ganc nove automobile. Oduševljen, Nikolić je utrčao u prodavnicu Auto Voždovac AD u vlasništvu svog prezimenjaka, Miše Nikolića, i odmah za račun i potrebe svog GSP-a, koji ima tek četrdesetak limuzina, dokupio još pet komada.

Ovo, u svakom slučaju, proizilazi iz izveštaja sindikata Solidarnost dostavljenom gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu. Sindikalci posebno ukazuju na činjenicu da su automobili kupljeni mimo bilo kakvog tendera i odluke Upravnog odbora GSP-a. U protekloj godini, sa druge strane, zbog potrebe smanjenja javnih rashoda nijedna republička institucija nije kupila ni jedno jedino novo luksuzno vozilo.

Kupovinu novih automobila aminovala je direktorka za finansije i investicije GSP-a Vesna Mladenović. To je ista ona gospođa koja je svojevremeno bila pomoćnik direktora za finansijsko-komunalne poslove JKP Beograd put i za čije vladavine su ona i njen zaštitnik, generalni direktor Milan Savić, sakupili preko trideset krivičnih prijava. Savić je na kraju priveden, a Mladenovićeva, i pored još uvek aktivne dve prijave, dolazi u GSP.

 U tom preduzeću je odranije pamte i po tome što je u vreme najveće nemaštine 1997. za račun GSP-a u kafani proslavila krštenje svog drugog deteta, uz ceh od samo 3.000 ondašnjih maraka.

Gospođa  Mladenović, koja ne primećuje protivzakonitu nabavku novih automobila, proslavila se i po svojim finansijskim inovacijama. Tako je, na primer, umesto da uzme povoljne državne kredite za likvidnost GSP-a, ona firmu zadužila za oko pola milijarde dinara kod dve poslovne banke: AIK i Univerzala. Samo ovim poslovnim potezom GSP i budžet Beograda oštećeni su za 70 miliona dinara, koliko iznosi razlika u kamatama.

Nove limuzine su više nego potrebne za funkcionisanje direktora i šefova GSP-a, smatra Mladenovićeva. Za sada oni, jadnici, koriste tek nekih dvadesetak službenih automobila, od toga izvršni direktor Slobodan Stević sam vozika dva auta: pežo 407 i Nikolićev sitroen C5. Kako jedan čovek stigne u dva automobila, nikome nije jasno, osim onome ko izdaje putne naloge za rukovodioce GSP-a.

Skromna finansijska direktorka Mladenovićeva službenim autom prvo odveze svoju ćerku u Prvu beogradsku gimnaziju, a onda svrati i do posla. U podne direktorka ode po svoju ćerku da bi je odvezla kući. Zbog ovako napornog i stresnog posla generalni direktor Nikolić toleriše joj da kasni na posao celih sat vremena i da kao nadoknadu, pored uobičajene funkcionerske stimulacije, dobija i 20 odsto naknade za prekovremeni rad, koji provodi razvozeći ćerku.

I direktor tramvajskog pogona Centrala, Milan Miljević, porodičan je čovek, pa službenim automobilom ujutro na Novi Beograd na posao prvo odveze svoju suprugu, a onda svrati po svoju sekretaricu, gospođicu Zrnić, koja je u GSP došla preko omladinske zadruge da bi prala i čistila trolejbuse. Tada ju je zapazio šef i njena se karijera iz osnova promenila.

Za vozikanje svaki od direktorčića i šefića mesečno sme da utroši 28.000 dinara za gorivo, što je dovoljno za dve i po do tri hiljade kilometara.

Direktor Nikolić ume i da štedi, ali tamo gde ne treba - na bezbednosti autobusa GSP-a. Tako je gradski prevoznik na tenderu kupio 140 automatskih kočionih poluga i 100 setova za reparaciju od turske firme Aysa. Tehnički direktor Dušan Živić i direktor zadužen za tehniku Slobodan Stević proglasili su kupljene delove bezbednim i oglušili se o preporuku sindikata da se nabavka poništi. Iako stručnjaci, njih dvojica veruju na reč svom šefu, politikologu Nikoliću i njegovom vernom saradniku, dispečeru Slobodanu Vučenoviću da su kočnice bezbedne.

Odmah po ugradnji kočionih sistema iz Turske, autobus na liniji 601 (garažni broj 304) probio je zaštitnu ogradu na Gazeli, a iz istih razloga (otkazivanje kočnica) istog tog 20. januara 2010. sudarila su se i dva autobusa iz pogona Kosmaj. Vozači sa zebnjom iščekuju sledeći udes.

Zanimljivo je to da ni ova nabavka nije nikako bila povoljna po GSP, jer su kočioni sistemi istog (lošeg) kvaliteta mogli da budu nabavljeni za nekih 15 odsto plaćene cene. Gde je otišla razlika, pitaju se u sindikatu vozača. Da nije, možda, završila u Auto-kući Voždovac za nabavku novih limuzina za direktore? Nastavak o pljačkama u GSP-u u narednom broju.

 

 

 

 

Đilas se brani ćutanjem

 

Sindikat GSP, a i redakcija Tabloida, pisali su gradonačelniku Đilasu, tražeći odgovor  o kriminalu u GSP-u, koji, po redakcijskim saznanjima, pokriva predsednik gradske skupštine Aleksandar Antić i član Gradskog veća Goran Aleksić. Gradonačelnik ima praksu da ne odgovara ni građanima ni novinarima. Verujemo da on misli da smo mi za njega majmuni sa Sumatre. O Đilasu u sledećim brojevima, u specijalnim tematima.