Natrag

Kontranapad

Kontranapad

 

Za koga ministarka Snežana Marković-Samardžić oblači dres Srbije manifestujući strastveno navijanje

 

 

Svečano otvaranje dekoltea

 

    Ljudi sporta su u neizvesnosti na koji način će se predstojeće mere racionalizacije državne uprave odraziti na buduću organizaciju i status Ministarstva sporta i omladine. Iskustva i praksa u istorijskom smislu potvrđuju da je oblast sporta uvek bila prva na udaru mera - nekada stabilizacije i štednje, koja tada nije praćena otkazima zaposlenih, a danas racionalizacije - koju obavezno prate otkazi!

 

Miroslav Vislavski

 

 

Samo pre nekoliko godina sportski poslenici su bili najglasniji u zahtevu da je sportu potrebno samostalno ministarstvo! Nikako sa nekom drugom oblašću, kako je to u neko vreme bilo sa prosvetom.

Da je značajnom delu srpskog sporta poboljšan status u postojećoj državnoj organizaciji ove oblasti nema sumnje. Posebno kada se radi o programima reprezentativnih selekcija i međunarodnoj saradnji. Takođe, kada se radi o nagradama, doživotnim priznanjima i statusu osvajača medalja sa olimpijskih, svetskih i evropskih takmičenja... Isto tako nesporan je značaj inicijativa i rešenja o važnim pitanjima poput antidopinga, borbe protiv asocijalnih pojava, posebno narkomanije... Ili zajednički investicioni i infrastrukturalni poduhvati koje prati država sa međunarodnim sportskim asocijacijama ili sponzorima...

Međutim, ako se zakon o sportu ne donese i ne sprovede privatizacija sporta, koji se u nemoći punu deceniju kisele u glavama eksperata "demokratskih" vlasti, onda je za diskusiju opravdanost dalje autonomnosti organizacije sporta u okviru državnih ministarstava. Suština stanja i položaja srpskog sporta je na nivou lokalne samouprave. A tamo ne postoje rešenja. Sve je u domenu birokratske "vizije" lokalnih moćnika. Kvalitetan reprezentativni sport i uspešna međunarodna saradnja u kojoj se promovišu nacionalni interesi posledica su promišljene i dugoročne politike razvoja sporta na najširem državnom prostoru. Dakle u svakoj opštini! Ako pak predstojeća racionalizacija ministarstava ukine ili bitno promeni postojeću organizaciju i status sporta u budućoj državnoj organizaciji, to može biti odgovor na dosadašnju neefikasnost Ministarstva sporta i propuštene šanse u privatizaciji sporta i definisanju pravnog ambijenta. 

 

Ministarka za poene na svečanostima

 

Zakon o sportu je za Snežanu Marković-Samardžić, ministarku sporta, bio po oprobanom modelu njenog stranačkog lidera - obećanje ludom radovanje! Na neosnovanim obećanjima o sigurnom donošenju zakona kupovala je vreme za mnoge sjajne sopstvene marketinške promocije kao i Ministarstva na čijem je čelu. Bila je na svakom značajnijem nastupu naših selekcija u svetu. Zašto i da li je trebalo...? Najčešće se oblačila u dres Srbije, privlačeći pažnju režiserima TV prenosa i manifestujući strastveno navijanje. Poverovala je da je ona donosila sreću našim takmičarima. Bilo je to posle košarkaškog čudesnog srebra na Svetskom prvenstvu u Poljskoj, posle svetskog zlata u vaterpolu u Rimu... Verovala je i u mogućnosti odbojkaša i rukometaša, bila je sa njima na svetskim prvenstvima u Poljskoj i Austriji. Ali sreću im nije donela... Na Zvezdinoj Marakani, kada smo deklasirali susednu Rumuniju, u euforičnom trenutku zbog plasmana fudbalera na Mondijal 2010. popila je šampanjac u društvu predsednika Srbije, predsednika FSS... i bila kažnjena po prekršajnoj prijavi. Ali, i taj čin je bio sjajan marketinški potez. Kao i posete školama sporta, svečanostima, prijemima, jubilejima... Kao uostalom i onaj detalj sa lopatom u rukama prilikom postavljanja kamena temeljca za izgradnju Kuće fudbala Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi. Nije joj smetalo što se na polaganju kamena temeljca nije pojavio najzaslužniji za uspeh reprezentacije Srbije koja se plasirala na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, tvorac fudbalskog preporoda u Srbiji, sjajni Radomir Antić. Dakle, umela je da bude važnija od samih aktera ili lidera sportske scene. Umela je da utihne pred pretećim nezadovoljstvom jednog od najboljih ili najboljeg sportiste Srbije Miloradom Čavićem, da oćuti kritike teniserskih veličina na račun uslova za trening u Srbiji...

Jedan dnevni sportski list beleži svaki njen korak otvarajući dnevnu rubriku posvećenu ministarki. Kao da je, Bože mi oprosti, sam predsednik Boris Tadić u pitanju! Izvori kažu da je to postignuto za solidnu nadoknadu, koja nije u sistemu! Jer, drugi mediji nisu uživali takvo poverenje i naklonost. Konačno, ona to nije krila pa je umela na prigodnim susretima sa medijima da pokaže svoju bliskost sa "najuticajnijin dnevnim sportskim listom na Balkanu" ne odvajajući se od njegovog glavnog i odgovornog, inače laskavog retoričara. Čoveka koji će je brzo zaboraviti kad siđe sa scene, kao što je to umeo da učini sa svojim dobrotvorima.

Zna li ministarka gde je i šta radi u sportu vrckava Snežana Stojačić-Lakićević? I koliko njoj posvećuje pažnju urednik poeta? Koketirajući sa čelnicima koji su samovoljno privatizovali strukovne saveze upravo zahvaljujući nedostatku primerenog zakona o sportu, gospođa ministarka je, u stvari, gradila svoju poziciju kod favorizovanih strukovnih saveza. Otvoreno je hvalila odbojkaškog autokratu i režimskog kameleona Aleksandra Boričića. I pored toga što je poveo podaničku Skupštinu OSS iz Sportskog saveza Srbije u okrilje fantomske Sportske asocijacije Srbije i time rušio sistem sportskog organizovanja u Srbiji, ministarka mu je progledala kroz prste, dozvolivši mu da izvlači od Ministarstva najveći budžet. Prevejani Tomislav Karadžić je uspeo na volšeban način da ubedi gospođu ministarku da Srbija investira u Kuću fudbala nekoliko miliona evra. Uprkos tome što je Fudbalski savez Srbije pokupio najveće sponzore srpskog sporta, što ima inostrane partnere, što mu se igrači prodaju kao najunosnija roba.

Nesporna je potreba za kućom fudbala, ali do danas protagonisti te ideje i inicijative nisu izašli u javnost sa strategijom i planom eksploatacije, sa koncepcijom njenog funkcionisanja. Samo da ne postane kuća razdora! Jer, na samom početku oko njene gradnje su se razišli prof. dr Zoran Bingulac i FSS (Tole Karadžić). Ispoljene su sumnje oko odabira izvođača radova... Oko provizija koje sleduju za otete budžetske pare... Ignorisana su interesovanja i inicijative jednog od priznatih svetskih stručnjaka za izgradnju fudbalskih terena, dr Petra Boškovića, koji je objavio desetak knjiga o travnatim terenima, prevođenih u celom svetu, stručnjaka koji je radio sve značajnije stadione (terene) u bivšoj Jugoslaviji i mnoge terene na svim kontinentima...

 

Skandalozna arogancija vlasti

 

Snežana Samardžić-Marković je mudra političarka po meri današnjih vrednosnih kriterijuma. Retorički i sadržajem nastupa u javnosti ostavlja utisak političarke koja vlada situacijom. Nastupa uglavnom u povodu dobrih okolnosti koje donose rezultati reprezentativnih selekcija. Ali nikako se nije upuštala u analizu stanja i odnosa u sportu. Recimo, nijedan klub ili savez na nižem nivou organizovanja nikada nije video sebe i svoju perspektivu u državi u nastupima ministarke. Kada je govorila o nasilju u sportu, nije išla van opštih i načelnih rasprava. Kada je dolazilo do konfliktnih situacija u kojima su sportski savezi tražili intervenciju, arbitražu ili nadzor Ministarstva, podmetala je svoje saradnike. Poslednji primer je slučaj sa Rvačkim klubom Vojvodina, koji je nakon godinu dana suspenzije isključen iz Rvačkog saveza Srbije! Mada je nalaz ministarskog nadzora bio u korist ovog uzornog kluba, uz preporuku da ministarka donese rešenje, saznajemo da je ona to odbila kategorički, uz poruku: "Neka oni to sami reše između sebe!" Previđa mudra ministarka: da je to bilo moguće, slučaj ne bi dolazio do nje. Ovako, preostaje da moćni predsednik RSS Željko Trajković kroji sudbinu i odlučuje o klubu koji ima sedamdeset godina, koji je bio prvak i institucija koja na najneposredniji način doprinosi borbi protiv narkomanije, nasilja, kriminala - svega onoga što uvažena ministarka čini iz fotelje, retoričkim deklaracijama.

Prethodni primer jeste skandalozna potvrda arogancije vlasti Ministarstva za sport, koje je derogiralo (dezavuisalo) presudu Vrhovnog suda Srbije u slučaju Bokserskog saveza Srbije, u kome je pre dve godine nezakonito smenjen Slobodan Kačar, najveći srpski šampion u amaterskom i profesionalnom boksu. Tako nešto je učinila i sa nedavno razrešenim Vojislavom Tabačkim, pomoćnikom ministra za sport. Često je Tabački bio u raščišćavanju konfliktnih situacija i neminovno se morao nekome zameriti. Koliko god se trudio u sprovođenju zakonitosti, nečije interese je ugrožavao. A onda kada se neko iz Zrenjanina (odakle je rodom i življenjem Tabački) našao pogođen odlukama i njegovim delovanjem, usledila je preporuka ministarke Samardžić-Marković svom saradniku da se povuče.

Javnosti je servirano, uz mnoge velike laži koje predstavnici vlasti serviraju narodu, i jedna benigna laž. Saopšteno je da se Tabački povlači sa dužnosti pomoćnika Ministra sporta na lični zahtev, u okviru predstojeće racionalizacije u Ministarstvu sporta. Ali, iako je mera možda na liniji očekivane predstojeće racionalizacije, apsurdno je raspisivanje konkursa za prijem pomoćnika ministra sporta na mesto Vojislava Tabačkog. Kako to da se počelo od onoga koji je imao najžešće operativne zadatke koje je po kazivanju ministarke dobro obavljao? Uz to, Tabački je u sastavu Ministarstva imao najduže i najveće iskustvo u sportskom radu... Osporavan od nekih ili ne, ali je, činjenica je, sa najzvučnijim i najautoritativnijim sportskim imenom u ministarkinom timu...

 

 

 

Antrfile:

 

Sticaji tenderskih okolnosti

 

Špekulanti imaju i svoju verziju. Kažu da se Tabački ozbiljno zamerio u prošlosti Željku Trajkoviću, koji je trenutno na funkciji predsednika Rvačkog saveza Srbije. Zbog toga ga je Trajković osujetio, kao najbolje ocenjenog sudiju na svetu, da sudi na Olimpijskim igrama u Pekingu. Novije zaoštravanje odnosa datira od kada Trajković nastoji da ugasi Rvački klub Vojvodina, zbog spornih nekoliko stotina hiljada dinara u međusobnim potraživanjima između Rvačkog saveza Srbije i Rvačkog kluba Vojvodina, o čemu teče sudski postupak.  Vojislav Tabački se suprotstavljao neprimerenim metodama predsednika RSS u diskreditaciji RK Vojvodina, a pominju se pritisci i zastrašivanja sa pozicije radnika UBPOKA, u kome je zaposlen Trajković. Upućeni kažu da je usledila preporuka predsedniku G17 plus za Vojvodinu da svojom linijom preporuči ministarki da "sporazumno oslobodi" Tabačkog funkcije pomoćnika ministra. Zanimljivo je da je u vreme afere "Goran Knežević" među osumnjičenima mimoiđen predsednik tenderske komisije bez koga su teško mogle da se realizuju investicije koje terete bivšeg gradonačelnika Zrenjanina i saradnike. Sticajem okolnosti je to bio današnji predsednik G17 plus Kaurić!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane