Stav

 

Nova Evropa

 

   Evropska unija sve više podseća na nesrećnu Jugoslaviju. Nadam se, ipak, da se neće ponoviti nesreća balkanskih naroda. To ponovljeno krvavo iskustvo nam zaista nije potrebno. Međutim, moramo biti zabrinuti. Intenzitet optužbi koje poslednjih nekoliko nedelja rafalno razmenjuju istaknuti politički čelnici evropskih naroda, postaje dramatično opasan. Ne samo da su pređene sve granice diplomatske korektnosti nego je stvar otišla toliko daleko da je poprimila začuđujuće oblike vulgarne gestikulacije.

Kada se na naslovnim stranicama uglednih i čitanih evropskih novina pojavi antička statua sa prkosno ispruženim srednjim prstom, koji simbolizuje otpor, razočaranje i protest, onda je to dokaz da je vrag odneo šalu i da u zajednici evropskih naroda nešto valjano smrdi. Nešto je tu, gospodo drugovi, trulo i to se više ne može sakriti.

 

Branko Dragaš

 

 

Marketinške floskule o evropskim i evroatlantskim integracijama se, gle čuda, preko noći raspadaju. Kada bi taj visoko podignuti srednji prst bio objavljen u nekim balkanskim novinama, nadobudni briselski skorojevići bi to smatrali folklornim elementom divljih, primitivnih i pobesnelih balkanskih plemena koja, izgubivši pamet, nemajući više nikakvih razumnih objašnjenja, preteći pokazuju srednji prst ili se šakom hvataju za genitalije, da bi, snažnim drmusanjem i teglenjem, poslednji put opomenuli svog životnog neprijatelja da će mu, nastavi li tako, nakon ceremonijalnih vudu obreda zasigurno razbiti lobanju. Najomiljeniji i najigraniji sport u ljudskoj civilizaciji uvek je bio i ostao - razbijanje lobanja. Igrali su ga svi podjednako dobro, ali, eto, u današnje vreme javnost je spinovanjem ubeđena da to rade isključivo balkanski varvari.

Svoje masovne zločine u vreme verskih ratova, krstaške pohode na bogatstvo i civilizaciju Istoka, osvajanje, kolonijalizaciju, porobljavanje i pljačke drevnih naroda, koncentracione logore i genocid nad nižim rasama, uspeli su da pokriju krvavim slikama iz poslednje balkanske klanice, koju su oni vešto projektovali, temeljno sazidali i disciplinovano punili topovskim mesom. Pa, taj bedni narod, ta stoka, rulja, rajetina i marva, ta podla vizantijska gomila prevrtljivaca, secikesa i patoloških lažova nisu zaslužili ništa bolje osim da ih do krvi tuku, ponižavaju, pljačkaju i vređaju, da bi ih na kraju, iz zabave, da se malo poigraju i da nešto i zarade, poslali u bratoubilački rat.

Upravljači sveta su uspeli da, sakriveni iza briselske vavilonske kule, isperu mozak svojim podanicima, da ih potkupe malograđanskim životnim principima i da dobiju njihov prezir prema svima onima koji ne ispunjavaju izmišljene i kanonizovane evropske standarde u kojima je krastavac mogao da se plasira na evropsku trpezu samo ako je pod određenim uglom bio savijen. Ako niste ispunjavali taj uslov, ako niste imali tu programiranu iskrivljenost, bili ste odbačeni i nepriznati. I to vređanje zdrave ljudske pameti trajalo bi sve dok poslednji balkanski kromanjonac ne bi, pod programiranim uglom, iskrivljen i savijen stajao, da se nije desila velika svetska ekonomska kriza i da ona nije pokazala pravo lice EU.     Taj nesretni srednji prst samo je svetionik u evropskoj noći, koji ogoljeno pokazuje da je prošlo vreme laži, prevare, falsifikovanja bilansa, da je nepovratno otišlo vreme obilja i raskalašnosti, zasnovano na štampanju novih novčanica, pljačkanju zemalja u tranzicijama i zaduživanju na tuđ račun. Slučaj Grčke je samo početak velikih evropskih problema, koje je briselska birokratija dugo uspevala da vešto skriva floskulama o slobodnom tržištu i ljudskim pravima. Nije problem to što je Grčka falsifikovala svoje finansijske izveštaje, to rade gotovo sve razvijene zemlje, što je trošila mnogo više nego što je proizvodila, pa to svi oni decenijama rade, nije problem u tome što je grčki dug dostigao 300 milijardi evra, jer dug drugih je nekoliko puta veći, problem je nastao kada su Grci bili primorani da priznaju bankrot.

Ostale evropske zemlje nisu to htele da čuju. Jednostavno, politička kvazielita nije htela da prekine idilu o EU. Kada je postalo jasno da Grčkoj treba urgentno 55 milijardi evra da bi do sredine maja smirila finansijski požar, evropski partneri su se povukli i ostavili Grčku na cedilu. Jedni su sa gnušanjem odbijali da im pomognu, smatrajući Grke nižom rasom, pravoslavnim neradnicima i prevarantima, mediteranskim lenjivcima i lažovima, koji hoće da žive na račun evropskih poreskih obveznika. Drugi su im predlagali da prodaju Akropolj i ostrva. Treći su im savetovali da izađu iz evropskog monetarnog sistema. Neki su ih izbacivali iz EU. Sve u svemu, niko nije imao ni volje niti novaca da pomogne utopljeniku na Peloponezu.

Kada je vladalo obilje, evropske integracije su slavljene kao nedostižna evropska ideja kojoj su svi morali da se poklone. Danas se vidi sva promašenost loše postavljene organizacije evropskih naroda. Nije sporno da je ideja udruživanja evropskih naroda pod jednim krovom plemenita i dobra, ali takva je bila i ideja o udruživanju južnoslovenskih naroda u jedinstvenu zajednicu, koja će svakom narodu omogućiti da sačuva svoju osobenost i da se, istovremeno, utopi u jedinstvenu južnoslovensku zajednicu u kojoj može ostvariti, na mnogo većem tržištu, svoj brzi privredni i duhovni preporod. Verujem da ogromna većina ljudi u Evropi sanjaju takvu zajednicu evropskih naroda, bez granica, sa zajedničkom valutom, zajedničkom vojskom, policijom, sudovima, obrazovanjem i zdravstvom, ali sa svim onim nacionalnim, verskim i državnim obeležjima koje nose samostalne i nezavisne države.

Pošto takav koncept nije postavljen u praksi, nego smo dobili vavilonsku briselsku birokratiju koja je ugušila slobode pojedinaca, nezavisnost vlada i suverenost država, koja je potrla nacionalne, verske i klasne razlike, sasvim je prirodno da danas, u vreme velike krize, koja tek počinje, svako prvo gleda svoje interese i pravi plan kako da prebrodi krizu. Šta je tu čudno? Niko neće da plaća tuđe račune. Svako mora da sačeka svoj račun. Grčka je prva osetila kako je teško buđenje iz pijanstva. Sada isti scenario sledi Portugaliji, Španiji i Italiji.        Recimo, Italijani su u dubiozi preko 2.000 milijardi evra i cirkusant Berluskoni, pošto nema nikavu koncepciju vođenja države, opredelio se da svojim klovnovskim nastupom zasmejava sve siromašniju i nezadovoljniju Italiju. Onda će pod udar doći lihvari iz austrijskih banaka koji su u dubiozi preko 300 milijardi evra. To su samo bankarske kontaminirane aktive. Na to treba dodati sve ostale dugove u državi. Potom počinje polufinale krize, gde će direktno igrati Francuska, Engleska i Nemačka. To je već ozbiljna igra i ozbiljna kriza. A onda sledi finale. Naravno, pretpostavljate da je finale u SAD. Lokomotiva progresa više neće imati štampane dolare u svojim pećima za loženje. Imperija u rastrojstvu će morati da se suoči sama sa sobom. A to je najteže i najbolnije.

Prema mišljenjima uglednih stručnjaka, koji su predvideli dolazak jedne velike i razarajuće svetske krize što će razoriti svetske finansije ukoliko Familija -13 / F-13/ zaustavi odmah štampanje dolara bez pokrića, kriza će eksplodirati za 2-3 meseca. Ako bude umereno ubacivala dolare u sistem, doći će do sloma za 2-3 godine, a ako bude ubacivala takvim tempom da nastane hiperinflacija, onda će se sve urušiti za jednu godinu. Znači, F-13 kupuje vreme i igra se životima milijarde ljudi. Briselsku birokratiju to uopšte ne zanima. Oni nastavljaju da guslaju svoju priču. Dobro plaćeni činovnici sprovode Lisabonski sporazum uvereni da će tako pobediti krizu. Raduju se što su strahom, ucenama, pretnjama i manipulacijama primorali bankrotirane Irce da prihvate jaram Lisabonskog sporazuma. Misle da je to izlaz iz krize. Stavljaju na čelo EU blaziranog činovnika države koja se raspada.Čoveka koji više liči na šefa kontnog plana u banci, nego na vizionara i stratega koji Evropu treba da usmeri na novi put.

Da li Evropi treba nova ideja? EU je promašeni projekat. Evropi treba zajednica evropskih naroda. Ne treba joj briselska birokratija koja je obesmislila evropsku ideju. EU je suviše uska za razumevanje evropske ideje. EU nije Evropa. EU je gomila preplaćenih birokrata koji  zagorčavaju normalan život evropskom čoveku. Evropski čovek je čovek renesanse i ne može da stane u folderu EU. Nije cilj da se uđe u EU, nego da Evropa bude dostupna svakom evropskom čoveku. Nije cilj da nam plutokratija EU nameće stroge standarde života, nego da evropski čovek živi u skladu različitosti. Slobodan da razvija sebe, svoju porodicu, svoju naciju i svoju državu i da tako stvori jedinstvenu Evropu. Treba nam sklad različitosti, a ne totalitarizam birokratije. Sloboda, umesto kontrole Velikog brata. Obaveze koje učvršćuju evropsku ideju umesto straha od sankcija.

Istinska demokratija umesto vladavine ološa. Republika umesto feudalnog parlamentarizma. Treba nam istina umesto medijske manipulacije. Pravda umesto političkih kompromisa. Građanin umesto šoping konzumenta. Poštenje umesto izbornih obećanja. Konkurencija umesto korupcije. Slobodno tržište umesto tajkunizacije društva. Profit umesto danka. Zarada umesto bakšiša. Slobodni mediji umesto medijskih mogula. Treba nam socijalna politika za sve, umesto socijalizma. Slobodan protok kapitala umesto kazino kapitalizma. Sigurnost umesto ukočenosti. Birač umesto otirača. Poslanik umesto podanika. Senator umesto seratora.Treba nam predsednik umesto manekena. Državnik, a ne poglavnik. Vizionar, a ne vezir. Trebaju nam zakoni umesto uredaba. Ljubaznost, a ne samoljublje. Vera umesto pronevere. Dobrota umesto pohlepe. Igra umesto plaćenog rada.

Treba nam sve ono što danas evropski čovek nema, što se izgubilo u podvodnim katakombama briselskih tvrđava. Treba nam otvorena ruka koja daje svima, umesto srednjeg prsta koji vređa sve. Treba da menjamo sebe i svoju okolinu da bismo stvorili Novu Evropu. Da li je to moguće? Imate li bolje rešenje? EU je pogrešan koncept. Moramo promeniti koncept razmišljanja. Umesto da idemo po mišljenje u Brisel, ideja Nove Evrope dostupna je svima. To je evropska internet ideja. Ne morate da imate nikakvo tehničko sredstvo da biste je ostvarili, dovoljno je da imate samo sebe. I da mislite svojom glavom. Da ste karakterni i da vas niko ne može kupiti. Pogotovo ne za štampane papire. Dovoljno je da znate ko ste, šta hoćete, kuda idete i kako delate. Dovoljno je da počnete i da zajedno izgradimo Novu Evropu. O toj Evropi hoću da pričam. Tu Evropu hoću da stvaramo. Ne trebaju nam plaćeni posrednici da nas spajaju.

Nova Evropa je naša nova ideja. Nova Evropa koja će rešiti svetsku ekonomsku krizu. Nova Evropa koja daje, umesto da uzima. Nova Evropa koja otvara nove puteve izbavljenja. Verujem da evropski čovek može da izgradi Novu Evropu - i da ona bude njegovo konačno i jedino utočište. Ostali neka biraju za sebe svoja utočišta. Nova Evropa im ne smeta. Sloboda naše Nove Evrope je garant slobode na planeti. Nova Evropa za novog evropskog čoveka.