Oproštajno
pismo
Zbogom
prijatelji, zveri me pojele
U prepodnevnim časovima 29.
marta, na dečjem igralištu na Paliću pronađen je obešen Branimir Nikolić
Branči, vođa vojvođanskog "Otpora". Posle dolaska DOS-ove vlasti on
je jedan od retkih otporaša koji nije otišao u diplomatiju, nije zauzeo
partijsku busiju, državnu funkciju. Nastavio je da se bori... Oni koje je i
Branči svojim otporom doveo na vlast počeli su da protiv njega pišu krivične
tužbe. Miodrag Kostić Kole, Jožef Kasa, Oliver Dulić... Pretprošle godine, ne
mogavši da plati izrečenu kaznu zbog navodne ''uvrede i klevete Miodraga
Kostića", Branči je proveo nekoliko meseci u zatvoru. Čekale su ga nove
presude i zatvor, jer nije želeo da opterećuje svoje siromašne prijatelje da ih
plaćaju. Živeo je od socijalne pomoći i dobrote svojih prijatelja. Shvativši da
je izgubio bitku sa banditima koje predvodi DS i njen predsednik Boris Tadić,
Branči je odlučio da ode. Zauvek. U oproštajnom pismu, Branči se s apostolskim
mirom oprostio od svojih prijatelja. Poželeo je da njegovo pismo bude
objavljeno u našem listu, koji ga je pratio u njegovoj uzvišenoj borbi,
pomažući ga koliko je bilo moguće. Ubilo ga je siromaštvo i osećaj da se
uzaludno bori.
U sledećem broju objavićemo
priču o njegovoj borbi protiv onih koji su opljačkali Suboticu, Vojvodinu,
Srbiju...
Za
moje prijatelje
Da revolucija jede svoju decu vidi se na mom primeru.
Nisam se štedeo niti bojao za vreme zločinačke vladavine
Slobodana Miloševića, a ni isto tako zločinačke vladavine političkih stranaka
DOS-a.
Dokumentovano sam dokazao da su političke stranke sve
odreda obične mafijaške organizacije, a da su vrhuške tih stranaka ogrezle u
teški kriminal.
Strašno je to da je DS postala glavna mafijaška
organizacija u Srbiji. Kad je Boris Tadić izabran za predsednika DS-a hteo sam
da verujem da će očistiti stranku od kriminalaca, ali sam se teško razočarao. A
posle braka Tadić - Dačić bilo mi je jasno da nema obračuna sa korupcijom, nego
će lepo udruženi DS i SPS nastaviti genocid nad građanima Srbije po nalogu
svojih tajkuna kao što su Miković, Beko, Kostić, Peconi,
Matijević, Cepter, Čakanj, Cane, Dragić...
Dotični su kupili skoro celu Srbiju kroz privatizaciju
opljačkanim parama i parama od droge i oružja. Na taj način je legalizovan
prljav novac, privreda uništena, radnici ostali bez posla.
Sve ovo je urađeno namerno, uz svesrdnu logistiku DS-a,
odnosno njihovih ministara i visokih funkcionera. Čim sam podnosio krivične
prijave protiv gore navedenih tajkuna, odmah su me kontaktirali emisari iz
DS-a, poput Olivera Dulića, nudeći mi novac i privilegije da povučem
prijave ili bar da ćutim.
Kao što znate, odbio sam da imam ikakve veze sa tim
šljamom i nastavio sa radom u borbi protiv najvećeg zla Srbije - političke
mafije. Znao sam kako ću proći i da će me uništiti. "Egzistencijalno"
su uspeli, ali to su uradili i sa 90 odsto građana Srbije. Moralno nisu.
Na desetine krivičnih prijava koje sam podnosio u ime
"Otpora" protiv najvećih kriminalaca iz Subotice, zataškane su u
subotičkom tužilaštvu, što se i dalje dešava bez obzira što je postavljena nova
osoba u Višem tužilaštvu.
To su krivične prijave protiv Lajoša Čakanja, Jožefa
Kase, Geze Kučere - slučaj "Minerva", kriminalnog stečaja
"Pionira" koji je izveo da bi se "Pionir" za siću prodao
SMM-u, iza koga stoji sada haški optuženik. Kriminalni stečaj da bi se deo
"Agrokombinata" prodao Viktorija Grupi iza koje stoje Milija
Babović, Beba Popović, Ružica Đinđić. Kriminalno otuđenje
poslovnih prostora u centru grada na relaciji TUP Palić - Milorad Štavljanin,
Jožef Kasa, bespravno otuđenje hotela "Park", "Jezero" i
"Mala gostionica", akteri Jožef Kasa...
Glavni tajkun u Subotici je Lajoš Čakanj koji je sve
kriminalne aktivnosti obavljao uz pomoć Jožefa Kase, Olivera Dulića, Saše
Vučinića.
Krivična prijava protiv Čakanja, Slavka Vujića, Marka
Dulića, koje je podneo UBPOK (zemljište na Prozivci - Tuš) takođe se
zataškava.
Ja sam siguran da je Oliver Dulić na brzinu uzeo veći novac čak i od Jožefa
Kase - don Kasina.
Suboticu su uništili Jožef Kasa i subotički DS, odnosno
njihova vrhuška. Uništili su naš grad zbog svojih ličnih interesa. Srušili su
pozorište, ruše zaštićene zgrade u centru grada po nalogu investitora,
nameštaju poslove preko javnih preduzeća, pljačkaju budžet grada... To su
stvari zbog kojih treba svi odreda da zaglave u zatvoru a imovina da im se
zapleni.
Siguran sam da je jedini izlaz revolucija, jer nema
drugog načina da se zaustave. Budite sigurni da će ova moja akcija izazvati
noćne more kod svih prozvanih. Videćete veoma brzo da se nisam uzalud žrtvovao
i da je možda ovaj moj potez lud ali delotvoran.
Hvala vam na dosadašnjoj podršci. Nipošto ne želim
nikakvu sahranu nego želim da me kremirate, pepeo da bacite na subotičkom trgu.
Olgice, kopije ovog pisma pošalji mojim prijateljima:
Milovan Brkić, Tabloid (slede brojevi telefona svih sa spiska), Srećko Borović, Zoran Korać, Dušan Juvanin, Stipan
Grgić Pobra, Muja Lopov, Kinez, Verica Grgurović, Slavko Petrić, Josip Stipić,
dr Pavle Kovačević, dr Dragan Nikolić, Zoran Medić, Dušan Torbica, Milanka
Dulić, Robertino Knjur, Miki Marković, Mirko Bajić, Andrea Sigulinska, Zoran
Arsić, Boni Laslo, Miša Starović, Milenko Popadić, Karlo Letić.
Tabloid da objavi ovo pismo
Prilog: krivična prijava UBPOK-a
koji dokazuje i imenuje sve aktere političke mafije i način na koji su
opljačkali Suboticu. Isti dokument dokazuje da je istina sve što sam godinama
iznosio u javnost i zbog čega sam bio na udaru i spreman za odstrel. Na ovaj
način ih želim naterati da se ova prijava krivično procesuira i da se gradu Subotici
i državi vrati njihova imovina.
Ja vam više nisam potreban i samo bih bio na teretu prijateljima, što ne
želim sebi da dopustim.
PS. Molim vas da Andrei Sigulinski skupite
250 evra za kiriju i režiju koju sam ostao dužan zbog više sile.
Ćao prijatelji moji
Branči