Stav

 

Republika

 

 

Republika i Demokratija su na samrti. Bore se za život pred naletom japijevaca, tržišnih talibana, partijskih feudalaca, tajkuna boljara, skorojevića, pompadura i pompadurki, silikonskih intelektualaca, dvorskih ulizica i čitave bulumente poslušnika, karijerista, podanika i kleptomana, koji ruše osnove Republike i Demokratije. Ta horda primitivaca, bandita, secikesa, patoloških lažova i prevaranata, bahatih, prepotentnih i pokvarenih probisveta, taj čopor pohlepnika, gramzivaca, kriminalaca, džibera, đilkoša, papana, foliranata, špekulanata, lenjivaca, šminkera i šibicara, ta gomila ludaka, manijaka, perverznjaka, odbeglih pacijenata, diletanata i poremećenih umova danas vlada nesretnom Srbijom i namerno ubija Republiku i Demokratiju

 

Branko Dragaš

 

 

Taj politički ološ već decenijama temeljno uništava svaki moral, dobro, zajednicu, reči, pravdu, poštenje, rad, znanje, iskustvo, poštovanje, požrtvovanje, odanost, javno delovanje i politički angažman, uništava tendenciozno svaku novu ideju, misao, nadahnuće, veru, nadu i polet, uništava svakog čoveka koji je dobar, pošten, radan, predan, koji ima znanje, viziju, kičmu ili hrabrost da se suprotstavi njima, koji pretvaraju politički život i javnu scenu u Srbiji u brlog, kaljugu, svinjac, blato, žabokrečinu i živi pesak u kome se ubija svaka volja, inicijativa ili odmetništvo od takvog stanja. Svi moraju biti uprljani i uvaljani u te fekalije i pomije. Svi moraju da budu do grla uvučeni u tu baruštinu taštine i sujete i niko ne sme da štrči, niko ne sme da bude čist i da bude različit od ostalih.

Svi oni su isti, poruka je koja se šalje sa jednog mesta koje upravlja ovom nacionalnom tragedijom, nema boljih od njih i ne treba se truditi da stvorimo i pronađemo bolje. Ne treba ih ni menjati. Ako ih promenite, kažu dežurni preplaćeni pesimisti, doći će još gori i još okrutniji. Ovi su se bar nakrali, objašnjavaju nam nezavisni intelektualci koji primaju platu od države, a honorare od tajkuna, ako dođu novi oni će krasti još više i još brže od ovih, jer ovi, ruku na srce, kradu više i brže od onih pre njih, a oni pre njih su krali više i brže nego oni pre njih, a oni pre njih su isto krali, ali daleko više i brže od onih koji su streljani zato što su u Revoluciji ubrali šljivu u tuđem voćnjaku. I tako se zatvara začarani krug ludila i krađa u našoj bližoj povesti, krug koji počinje prolivanjem krvi onoga kolebljivca koji se usudio, bez odobrenja Vođe i Partije, da ubere šljivu u tuđem voćnjaku i pokaže neprijateljima naroda slabost vojnika Revolucije, ali prava istina je da je bio gladan i da je hteo, kako-tako, da umiri bolno zavijanje stomaka, krug koji se zatvara rasprodajom šećerana za tri evra do prodaje Telekoma da bi se uzela provizija od 100 miliona evra.

Iz perspektive onoga koji je streljan za ubranu šljivu da bi nastalo Novo Doba u kome će se nacionalna bogatstva krasti kao da rastu u šljiviku pokraj puta, njegov unesrećeni život je suludo žrtvovan za doba koje je izneverilo sve sanjane ideale. Te naše nacionalne krajnosti i isključivosti, pogubne sujete i narcizam malih diferencija, te naše megalomanije i mitovi o našoj nebeskoj posvećenosti, to su naše nacionalne predrasude i prokletstvo koji su doveli do današnje tragedije.

Ništa se slučajno ne događa i sve što smo prošli je naš vlastiti izbor, i nikoga drugoga ne treba da okrivljujemo za našu propast. Mi smo sami sebe upropastili. Ko je birao ove ljude na vlasti? Ko glasa za njih? Ko punih dvadeset godina glasa pogrešno? Ko je prihvatio da ga lažu o švedskom standardu, nebeskom narodu i EU? Ko zatvara oči pred realnošču i odbacuje svoje najpametnije ljude? Ko voli da mu se podilazi? Ko se sprda sa svojom sudbinom?  Gospodo drugovi, građani našeg sela, ne krivite nikoga drugoga osim nas. Mi smo sami sebi najveći problem. Nije tačno da nije bilo drugih ideja i drugih ljudi. Zašto ih niste potražili i pronašli? U internet svetu sve informacije su vam dostupne. Zašto naše najbolje ljude preziremo? Zašto ih ne slušamo? Zar vojvoda Mišić nije mudro savetovao da se ne uđe u južnoslovensku tamnicu? Zašto ga nismo poslušali? Zašto danas nema u centru Beograda njegovog spomenika? Zašto je podignut spomenik političkom smutljivcu Nikoli Pašiću? Šta nam to govori? Kakva je to poruka? Oni koji danas vladaju dižu spomenike onima koji su nekada vladali i koji su nas unesrećili. Naša tragedija se tako nastavlja.

Oni koji dolaze na vlast ne diraju one koji su bili na vlasti. Postoji prećutan dogovor da se brane i da tako čuvaju opljačkani kapital. Tako smo dobili privilegovanu kastu feudalaca koji su postali plutokratija i koji su uništili ideju Republike i Demokratije. Pisao sam o tome da se, nakon petooktobarske kontrarevolucije, napravio kobni savez političara, kriminalaca, tajkuna i vrhova Službe. I ništa se nije promenilo. Jedan čovek je izveden na streljanje kada je hteo da to prokletstvo prekine. Shvatio je svoju grešku, ali je bilo suviše kasno. Plutokratija nije htela da menja pravac kretanja. Jedan čovek je streljan da bi se prevara i pljačka nastavile. I sve što danas izlazi na videlo dokaz je da taj đavolski savez nije raskinut.

Priznanje Švercera sa Interpolove poternice da je davao novac tajkunima za učešće u privatizacijama, tajkunima koji su formirali svoju vlast u Srbiji, samo je dokaz da je i ta vlast kriminalna, ali da nije dospela na Interpolove poternice. Ucenjena i kontrolisana, ona mora da završi posao do kraja. Sada je dobila zadatak da rasproda Telekom. Scenario je potpuno isti kao do sada. Ništa se nije promenilo.

Prvo Maneken tranzicije odlazi u Nemačku i prima neku marketinšku diplomu za odanost i lojalnost, a onda mediji pod kontrolom ličnih savetnika objave da treba prodati Telekom. Nekoliko nedelja pre toga taj isti Maneken je tvrdio da više nema nikakvih rasprodaja i da nije vreme za privatizaciju strateških preduzeća. Izjavio je da neće uopšte doći do rasprodaja. Moju ideju da PKB Korporacija pređe u vlasništvo Grada, posle mnogo lutanja i zabluda, sproveli su u delo, prisvajajući je kao svoju, ne zbog toga što su shvatili pogubnost neoliberalnog koncepta reformi, nego zato što nisu imali izbora.

Prodaja Telekoma je nacionalna izdaja. Prodaju vrše da bi dobili sredstva za vanredne parlamentarne izbore, da bi potkupili birače i uzeli proviziju. Nema drugog razloga. Sredstva koja dobiju od prodaje potrošiće se za dva meseca za saniranje gubitaka, jer odbegli Švercer neće više da daje novac, a banke su u svojim velikim nevoljama. Potrošiće se za plate i penzije i za novu izbornu koaliciju koja Srbiju vodi u konačni bankrot. Kada to istrošimo, onda im preostaje da prodaju, po istom ubrzanom receptu, još EPS. Na kraju, kroz dve godine, moraće da prodaju i građane da bi održali bankrotirani sistem. Tada ćemo izaći prvi put sa ocem na jutrenje. Građani će biti suočeni sa surovom istinom da su opljačkani i prevareni.

Guverner Jelašić će biti u nekim svetskim bankarskim institucijama nagrađen za lojalnost i požrtvovanje u branjenju interesa svetskih banaka, dok će ga vila na Ukletom brdu samo podsećati na doba kada je konačno Srbija uništena. Politekonomista Labus će služiti nekim novim, svetskim tajkunima, jer će domaći biti pohapšeni a imovina će im biti nacionalizovana. Večiti Asistent Dinkić će u izgnanstvu nuditi potrošačke kredite okovanima u dužničko ropstvo, uporno tvrdeći da se jedino tako može, rastom potrošnje i rashoda, da izađe iz krize. Maneken tranzicije lečiće svoje komplekse o svom trošku i nikada više neće imati prilike da iz predsedničke funkcije glumi mangupa bez portfelja.

Građani Srbije će, napokon, shvatiti da su propali političari prevaranti, da se predizbornim kampanjama ne može stići do boljeg života, da se učenjem, stvaranjem, velikim radom i odricanjem, štednjom, a ne kenzijanskom potrošnjom radi potrošnje, može zaraditi bolji život. Građani će tada shvatiti da javna potrošnja ne sme da pređe 20 odsto BDP-a, da su političari sluge građana, da poreski obveznici neće da plaćaju neproduktivnu administraciju koju mogu kompjuteri i roboti da zamene, da se novac zarađuje na tržištu a ne u političkoj stranci i da ne može da se potroši ono što nije ni zarađeno. Građani Srbije će konačno doći do istorijske spoznaje da im niko ništa neće pokloniti, da se glas birača ne može prodavati za 100 grama kafe, da nema lažnih obećanja o boljem životu i da se treba okrenuti - u se i u svoje kljuse, jer prečica nema, zarada na foru nema, jeftinih kredita nema, besplatnog ručka nema, postoje samo dobri zakoni koje moraju da poštuju svi građani. Svi građani imaju iste mogućnosti da uspeju, da se dokažu i da postanu elita, a ko će to postići odlučiće konkurencija i tržište.

Srbija je danas ponovo, ko zna koji put, na raskršću. Ako tržišni talibani i manekeni tranzicije ostanu na vlasti još neko vreme, ako nas i dalje budu ubeđivali o evropskim integracijama kao o besplatnom ručku koji nas čeka, samo da uđemo i uzmemo šta hoćemo sa bogatog švedskog stola, dok rasprodaju sva nacionalna bogatstva i zadužuju državu i građane, onda će naš oporavak, spas i preporod biti bolan i dugačak proces. Ako građani Srbije uspeju da u mirnim protestima u ovoj godini sruše jedne iste što vladaju dvadeset godina, ako uspeju da ustanu u odbranu Republike i Demokratije i pobede mračne feudalne sile prošlosti, ako se napravi Vlada nacionalnog spasa, ako najbolji naši stručnjaci iz zemlje i rasejanja povedu zemlju na put izbavljenja, onda je zasigurno da ulazimo u novo doba moderne Srbije. E, to je modernizam koji nam treba. Modernizam koji brani Republiku i Demokratiju. To je jedini put koji dovodi do uspeha za sve građane Republike. Razvojem Demokratije pobeđujemo primitivizam i provincijalizam. Razvojem Demokratije pobeđujemo tajkune, politički ološ, kriminalce i tajne službe. Slobodom građana i konkurencijom njihovih ideja, otvaranjem političkog tržišta i rušenjem političkih monopola, ulazimo u istinsko doba Demokratije.

Danas živimo u predemokratskom dobu. U dobu rasula i raspada. U dobu programiranog haosa. Zato vas pozivam da ustanemo u odbranu Demokratije i Republike. Demokratija je sloboda, odgovornost, posvećenost, konkurencija i poštovanje pravila igre, koja i važe za sve učesnike u nadmetanju. Istinska Demokratija stvara elitu. Elitu koja nastaje u utakmici najboljih. Republika obezbeđuje ravnopravne uslove za trku. Republika daje mogućnost onima koji rođenjem potiču sa društvenog dna da se takmiče i da pobede. Republika je garant vertikalne pokretljivosti u društvu. Nema nasledne tromosti, gluposti, debilizma i predodređenosti. Nema krvnog zločina i nervne rastrojenosti. Nema dinastičkih, porodičnih ubistava, prevara, trovanja i incesta.

Republika je naše opredeljenje. Demokratija je naše izvorište. Sve što danas gledate je prevara. Trebaju nam NOVA REPUBLIKA i NOVA DEMOKRATIJA. Vratimo se izvornim vrednostima, jer su ih mnogi zaboravili. Postavimo pravila igre za sve i pustite ljude da se slobodno nadmeću. Sloboda za građane. Sloboda medija. Sloboda preduzetništva. Sloboda da se brane Republika i Demokratija.