Su(lu)dovanje
Defektne sudije u defektnom
pravosuđu: Zavođenje običajnog prava
Nit'
vide nit' čuju, al' stvarno
Reforma
srpskog pravosuđa u režiji Demokratske stranke, njenog predsednika Borisa Tadića i njegove kamarile od
poverenja užasnula je funkcionere Evropske unije, jer je sprovedena radi
postavljanja proverenih sledbenika Demokratske stranke na sudijske i
javnotužilačke položaje
Milica Grabež
Nova organizacija mreže
sudova i tužilaštava paralizovala je funkcionisanje pravnog sistema.
U nečijoj ludoj glavi smišljeno
je da se ukine većina opštinskih
sudova i prevedu u sudske jedinice. A sve pod izrekom da se vrši ušteda
i smanjuju rashodi u budžetu. U praksi to deluje nestvarno. Danas seljaci
iz Sopota, ako traže pravdu, moraju da putuju u Lazarevac, Obrenovac ili
Beograd! Po unutrašnjosti Srbije građani
su u još gorem položaju.
Nekoliko stotina sudija i javnih tužilaca nije
prošlo ''reizbor''. Visoki savet sudstva, na čijem je
čelu Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije,
saopštio je javno da nisu prošli
jer je utvrđeno da su korumpirani, nestručni, nedostojni sudijske i tužilačke
funkcije. Kada se ispostavilo da je reizbor sudija bio skandalozan, kada je Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca saopštilo da su reizabrane sudije koje su umrle, da su
unapređene sudije za koje je bilo predviđeno da zbog utvrđenih grešaka u radu budu razrešene
sudijske dužnosti, vidno iznervirana oglasila se arogantna Nata Mesarović
izjavom da bi ''bilo bolje da sudije i tužioci koji nisu izabrani zaćute, jer
će objaviti ko je od njih alkoholičar, ko se bavio prostitucijom (!), ko je bio
korumpiran!"
Pod pritiskom iz
Brisela, oglasio se i Ustavni sud Srbije odlukom kojom je naložio Visokom
savetu sudstva da svakom kandidatu koji nije reizabran dostavi pisano
obrazloženje.
Reorganizacija
pravosuđa imala je za cilj da se u Srbiji stvore četiri vrhovna suda, i peti,
savezni sud, koji u praksi ima beznačajnu nadležnost!
Reforma je uvela
apelacione sudove u Novom Sadu, Beogradu, Nišu
i Kragujevcu. Pred apelacionim sudovima donose se pravnosnažne presude.
Vanredna pravna sredstva su do te mere restriktivna da građane i - ne zanimaju.
Žalbu Vrhovnom
kasacionom sudu mogu podneti oni koje je apelacioni sud osudio na kaznu od 40
godina zatvora. U dosadašnjoj
praksi, na najtežu kaznu u Srbiji se godišnje osudi najviše
deset lica! Eto, toliko krivičnih predmeta može imati Vrhovni kasacioni sud
Srbije. Plus predmeti, ako protiv pravnosnažnih presuda Javno tužilaštvo Srbije podigne zahtev za zaštitu
zakonitosti. I takvi slučajevi se mogu na prste nabrojati.
Reviziju Vrhovnom
kasacionim sudom mogu izjaviti stranke ukoliko vrednost spora prelazi iznos od
100.000 evra! Takvih sporova između fizičkih lica u Srbiji ima veoma malo.
Praktično, do Vrhovnog kasacionog suda običan građanin ne može da stigne.
Lokalne paše svoje interese mogu ostvariti u Nišu, Kragujevu, Beogradu i Novom Sadu!
Uvidevši da je đavo odneo šalu,
gospođa Mesarović, po nalogu svojih mentora, raspisuje nove oglase za sudije i
tužioce, pozivajući one koji nisu prošli
reizbor da ponovo konkurišu. Sada, mrtva hladna, gospođa Mesarović poziva
''kurve, alkoholičare i korumpirane sudije i tužioce'' da konkurišu, progledaće im kroz prste.
Uznemirenost je
zahvatila Ministarstvo pravde Srbije. Po nalogu državnog sekretara Slobodana
Homena, smenjen je pomoćnik ministra Vojkan Simić i još jedna pomoćnica, koji su bili glava ''reforme''
pravosuđa! Planira se da veoma brzo Nata Mesarović bude promovisana za
ambasadora Srbije u Zagrebu! Ova priprosta žena, koja ne ume da sastavi dve rečenice,
sada će nas predstavljati u Zagrebu. Naravno, nezamislivo je da bi Hrvatska u
Beograd, za svog veleposlanika imenovala Srbina iz Hrvatske. Gospođa Nata
Krapović-Mesarović rođena je u Podgorici, kao
Crnogorka, a muž joj je po nacionalnosti Hrvat.
Iz Brisela pritiskaju
Beograd da izbor tužilaca i sudija podvede pod pravne norme, kako bi o njihovom
statusu i sudbini odlučile sudije u Strazburu, a organi EU u Briselu o tome
doneli svoj stav i konačnu odluku.
Posebno sramnu i
kriminalnu ulogu u izboru sudija i javnih tužilaca imao je Boško Ristić, zvani Boca, advokat
iz Niša, predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije, koji je po funkciji bio član i Visokog
saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Da podsetimo da je advokat iz njegove
kancelarije izabran za sudiju.
Na kombinatoriku Boška Ristića i Vladimira Jovanovića, državnog
sekretara u Ministarstvu za ekologiju, koji je i član Predsedništva Demokratske stranke, ogorčeni su u topličkom kraju.
Gospoda Ristić i Jovanović postavili su svoje ljude i sada drže pravdu u
Toplici pod svojom šapom.
Za sudiju Višeg suda u Prokuplju izabran je advokat Ivan Rakić,
inače
član
Demokratske stranke i prijatelj visokog funkcionera Dušana
Petrovića.
Gospodin Rakić se prvi put bira za sudiju, pa je njegov izbor na određeno
vreme, na period od tri godine. Kao kandidat za izbor za sudiju, g. Rakić morao
je, pored ostale dokumentacije, da podnese i lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti. Gospodinu Ivanu Rakiću
je rešenjem Republičkog
fonda PIO - filijale u Beogradu 2006. godine utvrđeno
telesno oštećenje od 90 odsto,
kao posledica bolesti. On ima obe ruke i noge, nije slep, pa se može
pretpostaviti na šta se to oštećenje
odnosi. Postavlja se i pitanje ko je takvom čoveku
mogao da izda lekarsko uverenje o zdravstvenoj i radnoj sposobnosti. Inače,
bivši advokat Milan Rakić, Ivanov otac, opisan je u
knjizi Dragoslava Mihajlovića "Goli otok"
kao ozloglašena osoba koja se vrlo surovo obračunavala
sa ostalim zatvorenicima. Da li je članstvo ovog sudije u
DS-u i njegov izbor za sudiju način i sredstvo da spere
"ljagu" sa svog i imena svog pokojnog oca i doprinese zaboravu
njegovog ozloglašenog ponašanja?
Sramno je da izuzetno stručni,
savesni, radni i vredni ljudi ostanu bez posla, a na njihovo mesto dođu,
nažalost,
ljudi koji ne mogu da uspostave normalnu komunikaciju sa drugim osobama. Tako
je za sudiju Osnovnog suda u Prokuplju izabran Ljubiša Milošević,
ranije sudija za prekršaje u selu Žitorađa,
koji jedva vidi i čuje. Milošević
nosi dva slušna aparata, a njegov vid je tako slab da svakodnevno
izaziva pometnju svojim kretanjem po sudskoj zgradi i čuđenje
prisutnih stranaka. Može se samo zamisliti
kako ovaj čovek
vodi glavni pretres, i na šta
taj pretres liči,
kada ne može
da čuje
svoje stranke, a jedva ih i vidi.
Reizbor je prošao i sudija Opštinskog
suda u Kuršumliji Slavoljub Miletić. Izabran je za
sudiju Osnovnog suda u Prokuplju i postavljen za vršioca
funkcije predsednika ovog suda. Kao i kod mnogih drugih, i kod ovog sudije nije
njegov kvalitet u radu bio odlučujući
za izbor. Nažalost,
odlučujuća
je bila činjenica što je Miletić
u dobrim odnosima sa Boškom Ristićem,
od koga je kupio i - auto! Bez brige je ovaj sudija čekao
reizbor, jer je "dobrom kupovinom" sebi obezbedio na vreme
egzistenciju, a nije se ni trudio da tu činjenicu
sakrije.
Kako se priča po Prokuplju,
Slavoljub Miletić je ovom kupovinom obezbedio sebi mesto sudije
Apelacionog suda u Nišu, po novom oglasu za
popunu ostalih slobodnih sudijskih mesta. Na mestu sudije Apelacionog suda u Nišu već se nalazi Ranko Banković, doskorašnji sudija Opštinskog
suda u Prokuplju. Njega i njegovu suprugu, koja je prošla
reizbor, Personalno veće Vrhovnog suda Srbije predložilo je za opoziv sa sudske
funkcije, zbog zloupotrebe sudijske funkcije i loših
rezultata. Glas Vladimira Jovanovića se daleko čuje, i gospodin Ranko Banković
sada po istim aršinima presuđuje kao vrhovni sudija u Nišu!
Unapred se zna
U Toplici znaju ko će u novom krugu biti izabran, i za
koju funkciju. Zna se da će nove sudije u Osnovnom sudu biti Danijela Petrović,
ranije sudija
Okružnog suda, i Vladan Aleksić,
ranije sudija Opštinskog suda.
Uspeli su da dođu do političkog
moćnika Vladimira Jovanovića
i sebi obezbede izbor.
Za sudiju Višeg suda u
Prokuplju planiran je Saša Čupić, advokat, poznat kao alkoholičar,
a za predsednika istog suda Ivan Rakić, iako je izabran na period od tri
godine. Izborom ovakvih lica biće zaokružena
izbor po meri DS-a i njenih visokih funkcionera. Iste ne interesuje činjenica
da je Viši sud u Prokuplju od nekada
najboljeg i najažurnijeg suda u Srbiji (Okružnog
suda) postao najgori sud, zbog čega je i prozvan od strane v.d.
predsednika Apelacionog suda u Nišu.
Njegov kvalitet ne može da popravi ni instrukcija odozgo da sudovi imaju slobodu da
fingiraju izveštaje o radu, kako bi javnost stekla
utisak da se bolje i efikasnije radi.