Familija

 

Pljačkanje fondova Udruženja ratnih vojnih i mirnodopskih invalida Srbije (4)

 

Domobrani ostaju bez doma

 

  Tabloid saznaje da u vezi sa namenom nepokretne imovine u posedu Doma RVI mogu da uslede i prva hapšenja

 

M.G.

 

Dom RVI u Beogradu postao je neka vrsta sabirnog administrativnog centra otpisanih članova ove nekada ugledne organizacije. Oni su postali statistički podatak od koga dobro živi samo jedna mala grupa ljudi, predvođena neverovatnim parom samostalnih obrtnika, tragikomičnim metuzalemom od skoro devedeset godina, izvesnim Slobodanom Vukašinovićem, i njegovom poslovnom pratiljom, nesmenjivom upravnicom Brankom Stojić.

 Poslovni par Stojić-Vukašinović već godinama uživa u jednoj vrsti hermetične patologije, krojeći sudbini preostalog slobodnog života i vremena preostalih invalida (koji još nekim čudom posećuju Dom RVI). Naime, nepobitno je dokazano, što kroz istraživanje Tabloida, što kroz ogromnu dokumentaciju koja je redakciji dostavljena, da se ova ustanova danas nalazi pred uništenjem zahvaljujući teroru koji preduzeće Stojić-Vukašinović sprovodi nad invalidima već dugi niz godina, sitnoj i krupnoj manipulaciji, nezakonitim vođenjem poslovanja, nezakonitim zastupanjem, nezakonitim sprovođenjem odluka i nizom drugih krivičnih dela, a najčešće otvorenoj pljački.

Sve do pokretanja novinskog serijala o skandalima u Domu RVI, ni državni organi nisu preterano obraćali pažnju na to šta se u ovoj kući na Savskom trgu dešava, ali, prema informacijama koje stižu, nije više tako. Dalja namena nepokretne imovine koja se nalazi u posedu Doma RVI, poslovanje Slobodana Vukašinovića i Branke Stojić, i druga pitanja, već su predmet obrade najmanje dve policijske uprave i jednog tužilaštva. Kako Tabloid saznaje, mogla bi uskoro da uslede i prva hapšenja, što bi i kolovođama ovog dugogodišnjeg jahanja na pravima invalida omogućilo da kažu ko su im bili "spoljni saradnici", preko kojih su preduzeća poslovali, kako je poslovni prostor preveden u stambeni i druge zanimljivosti...

Ali, da poslovni par Stojić-Vukašinović nije usamljen u čerupanju invalidske muke, govori i priča iz vojvođanskog udruženja Ratnih vojnih invalida...

Zapravo, pokrajinsko udruženje Ratnih vojnih invalida dobilo je od AP Vojvodine bespovratna sredstva u iznosu od 843.000 dinara (tada oko 10.000 evra) za finansiranje odlaska na more dece ratnih vojnih invalida i porodica poginulih iz ratova 1990/99.

Izvršni odbor pokrajinskog URVI je u svom godišnjem izveštaju obavestio Upravni odbor da je sav novac namenski potrošen. Članu UO Milanu Deviću nije bilo dovoljno ovo obaveštenje, već je od predsednika IO Sretena Stojkovića tražio detaljniji izveštaj sa imenima sve dece koja su na ovaj način otišla na letovanje.

Nekoliko dana kasnije počele su da stižu liste dece iz različitih opština Vojvodine, koja su po rečima Izvršnog odbora o trošku pokrajinskog URVI-a letovala na moru. Deviću se sve ovo učinilo sumnjivim, posebno jer je za neku decu znao da te godine uopšte - nisu letovala. Počeo je da zove roditelje sa liste, koji su mu svi odreda potvrdili da njihova deca nikada nisu besplatno letovala.

Posle nekog dvadesetog poziva Dević je otišao u policiju i prijavio ceo slučaj. Prijava je podneta još 20. maja 2009, a do sada je malo šta učinjeno na rasvetljavanju ovog slučaja.

Posebno su potresne pisane izjave nekih od roditelja koji navode da njihova deca nikada u životu nisu videla more. Da li je moguće da je vođstvo RVI-a palo toliko nisko da u svojoj nezajažljivoj pohlepi potkrada i siročad? Očevi te dece su poginuli braneći i tog istog Sretena Stojkovića.