Na licu mesta

 

Pomoravlje: Kraljevo, Trstenik i Kruševac plivaju u ludilu i beznađu

 

Kazan za kaznu raji

 

     Danak tranzicije nije zaobišao ni Pomoravlje. Ako propada jedan grad sa osmehom i stilom, to može biti samo Kraljevo. Zadovoljava estetske kriterijume. Ako su Kraljevčani nezadovoljni, to se ne primećuje. Kraljevo - ta varoš ima stila. Trstenik je na mahove, na momente opasan. Otimačina firmi je na delu i ne prestaje u Kruševcu 

 

Miodrag Milojević

 

 

Kraljevo nije, možda, najveća šarena pijaca u Srbiji, ali kraljevačka kvantaška pijaca najjača je u regionu. Kraljevo je centar trgovine, ne ljudima već odborničkim mandatima. Aktiviranjem blanko ostavki smenjeno je pet odbornika DSS-a i SRS-a, Kraljevo je dobilo novu gradsku vlast, predsednik opštine je Ljubiša Jovašević iz DSS-a. Prethodna garnitura je, naravno, kupljena. Jedan odbornik je bio član izborno-administrativne komisije, sam je glasao za svoju smenu.

Okružni sud u Kraljevu doneo je presudu na osnovu blanko ostavki i oduzeo mandate osmorici radikala. Radikali se nisu priključili nijednoj stranci, kasnije su osnovali Gradski odbor Narodne partije - Maje Gojković. Odlukom Ustavnog suda da su blanko odluke neustavne, očekuje se da će, kad presude postanu pravosnažne, Tadić i Dinkić vratiti vlast u Kraljevu. Trenutno stanje, zatečeno stanje, upravo se dele funkcije.

Zašto je Ustavni sud presudio da su blanko ostavke neustavne? Zbog hidroelektrana na Ibru. Trinaestog novembra 2009. godine potpisan je ugovor o gradnji deset malih hidroelektrana na Ibru snage 85 megavata. Potpisivanju protokola prisustvovali su Petar Škudrić i Klaudio Skajola, ministar ekonomskog razvoja Italije. Osniva se zajedničko preduzeće Seći energija čiji će većinski vlasnik italijanski, sa 51 procenat kapitala. Planirano je da se ''zeleni kilovati'' izvoze u Italiju po povlašćenoj ceni.

- Kraljevo dobija samo zamuljanu reku, bez mogućnosti prečišćavanja, Kraljevo ne dobija nijedan kilovat. Nama ostavljaju mulj, a struju odvode. Koristićemo pojedinačne tužbe, jer smo ekološki ugroženo područje. Savetujemo Italijanima da ne postupaju po ovakvim projektima - izjavio je novi gradonačelnik Ljubiša Jovašević.

Novi gradonačelnik Kraljeva je profesor anatomije, ortopedije i šef katedre za razvojnu biologiju univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Ko su novi gradski čelnici? Najteže je napisati biografiju.

Rođen sam 20. 11. 1951. u Užicu gde sam živeo do 1955. godine. Od 1955. do 1958. godine živeo sam u Sarajevu. U Kraljevu gde živim od 1958. godine sve do sada, završio sam osnovnu i srednju školu. Radio sam u privredi i vanprivredi 39 godina, a kao privatni preduzetnik 20 godina.

Silvije Jović. U Kraljevu 16. 4. 2010. godine.

Radio skoro četrdeset godina plus dvadeset godina, staža ima više nego godina života, a biografija kratka. Ne zna da napiše biografiju, nije znao ni onaj što mu je pisao.

 

Šajkača sa Golije

 

Kraljevo, ima tu i veselja. Veselje, Kraljevo to i zaslužuje. Ulazim u prvu kafanu, usputnu, mirišu orahova vrata, lakirana. Kod Dragane. Šajkača, znoj, pramen kose, lepo rumeno lice. Majicu razapeo - piše Srbija: - Idem iz Ćuprije, prijatelju, jutros sam pošo. Preko Pojata, Kruševca, ovamo sam stigo. Otišo sam prekjuče sa Golije, čoveče, jebem ti božju majku, šta ću.

Milorad Vujanac sa Golije, slobodan u Kraljevu kao ptica: - Reče ti, malopre, gospođo Dragana, reče ti malopre, donesi jednu kutiju cigara. Sve je u redu, ali može neko da ti bidne bolji prijatelj, neko sa strane, nego rod što ti je. Gospođo Dragana, jesmo se razumeli?

Srbin sa Golije, to je pojam zdravlja: - Juče sam išo u Ćupriju, čovek traži radnike na farmu. On je doktor. Doktor, jebo te lepi bog. Sedeli smo i pričali, vako, pruži mi ruku, on je četres deveto godište. Ja šezdeseto. Kad on, radnicima koji rade danju, donese uveče parče leba i s leba.

Doktor je rekao: - Nije problem u radu. Plata je 350 evra, ali kako ćeš ti da se uklopiš u društvo?

-  Jesi me razumeo, pričamo ja i doktor, pričamo ko ljudi. Nije sve u radu. Važni su ljudi. Ne možeš ti da budeš na farmi non-stop, danju i noću, a da nemaš slobodu.

 - Zemljače, 350 evra, to nije ništa kad ti nemaš slobodu da izađeš. Ima stan, ima soba, ima hrana, ali ti dvajes četiri sata moraš biti na farmi. To je ljudski. Doktor, on meni priča sve pošteno.

Nisu se pogodili za pet dana: - Doktore, da se zna, dvajes dana, dvajes pet dana. Pet dana u nedelji da je moje. Najbitniji su ljudi, kad ti možeš da sediš, da popiješ.

Vujanac na Goliji radi sa drvima: - Sad je na Goliji došlo najgore vreme. Možeš sad, kad šuma lista, da nasečeš sebi drva da inspekcija dođe pred kuću da te kazni. Čekić je nekad bio zakon. Sad moraš imati otpremnice za kamione, ne sme biti starija od tri dana, šta ne rade samo da napune budžet! Drva prodajemo na licu mesta, cena je 23 evra.

Nema kod nas građe, ja sam ti, zemljače, na iljadu metara. Ima građe, smrčevina, mislim da je 80 evra po kubiku, nemoj mi, nemoj, nemoj mi verovat.

Kakvo je vreme došlo? Ova dečica nose minđuše na nosu, a lepi, zgodni, fini. Kako je vreme došlo da se čovek zastidi svojega. Kako je vreme došlo, kao što su komunisti radili, mamu im jebem! Da si za sebe iseko, da dođe pred kuću inspekcija da te kazni.

- Zemljače, pozdravlja te Milorad Vujanac sa Golije! Zemljače, oćeš ličnu kartu?

Pruža mi debelu ruku, na dlanu drhti kao testo.

Ne treba. Šajkača podmazana znojem mu je lična karta. Nego, razmišljam, da li je tražio, zbilja, posao na farmi ili mu je planina dosadila i dojadila. Pa je sa Golije krenuo za ljudima i razgovorom. Lep a nije ženjen, možda se doktor uplašio - da Milorad u Ćupriji ne izgubi glavu. A u Kraljevu, to je najgostoljubivijiji, najotvoreniji grad, ništa neće izgubiti. 

Nije imalo šta da se priča. Radnik, traži posao, sa druge strane doktor na farmi. Šajkača sa Golije pobedila doktora iz Ćuprije, plus pun novčanik. Doktor, on je morao da uzvrati, Srbin sa Golije traži posao, plaća i čašćava. Kraljevo ima sve. Vagone u rđi, zelenilo, gostoprimstvo. Čovek sa Golije čašćava, uzvrćaju mu. U Kraljevu možeš pevati, možeš se obesiti, niko da se ne okrene. Milorad se vratio na Goliju. Razmišljam gde li je sada doktor, u ordinaciji ili na farmi?

 

Manjerka

 

Na putu sam za Trstenik, ravnica, kuće nasrću.

Vrnjačka banja. Ostaje u senci glavna autobuska stanica. Ostoja Tegelti, čulo se da je uhapšen, zabranio prilaz glavnoj autobuskoj stanici. Radnici, vozači, kondukteri štrajkovali. Autobusi staju na improvizovanoj stanici, maloj i prizemnoj, okruženoj žutim taksi vozilima.

Prošli smo Vrnjačku banju, prošli smo farmu šarenih konja. Vrnjačka banja znači turizam, znači odmor, Vrnjačka banja - ponos Srbije. Priviđa mi se, crne kapije, visoke ograde kradu od zelenila. Selo Krušar kod Ćuprije, selo bedema, ograda, tri puta je skuplje. Za to selo niko u Srbiji nije čuo. Ali to selo voli gvožđe, drži crne kerove, turiste ne voli.

Dve šine utisnute u zelenilo i korov. Utisnute kao u zeleni indigo. Korov osvaja na ulazu u Trstenik. Trstenik, kuće utisnute u zelenilo, Trstenik, žive i sveže ograde, više liči na banju. U Trsteniku, prvi korak, među taksistima. Kraljevo propada otmeno, sa osmehom, Trstenik je pun besa. Taksisti, prvi susret: - Rajko, teraj ta kola u Moravu.

- Ajde, ajde ako smeš.

Pokidana kolona, radnici Prve petoletke, crna kolona kida se i vezuje. Sedeo sam u kafani kod Dragice, radnička kafana, podeljena u dve odaje, jednako mračne, ljubičaste. Oko lustera koluta dim, briga i radnički znoj. Zidani stub, dimnjak Petoletke, gura se u nebo. Pored stuba  crvena antena, mobilna telefonija. To nije bilo. Demolirana drvena baraka, bio je to kafić u svoje vreme.

Sede oni, sedim ja, crveni stolovi, sunce je ujedalo. Pijanac je šaputao, klošar je bio miran, dobroćudan. Dok stoji na peronu, riđa brada osvaja, ništa ne bi umeo da kaže, on negde putuje. Leprša kesa nabijena lekovima. Još tri klošara, sa bradom i bez brade, vrte se oko šiblja zelenih ograda. Škole, gimnazija pa tehnička i još jedna, deca na ulici. Reklo bi se po zelenilu, po šišanim ogradama, da je Trstenik banja. Međutim, opština u bečkom stilu, preko puta crkva i Savez boraca. Tako se namestilo. Mogli su iz opštine iz Saveza boraca da stoje na plavom prozoru, da prate i beleže ko ide u crkvu. Tuberkulozno bleda zelena trava, bedem iznad Petoletke. Radnička kolona prevaljuje se preko bedema, kao klackalica u parku.

Sedi Janaćko, taksista, Miša i crnuprasti Čvarak, sa Kosova, radnik Petoletke. Moj sto osvaja sunce, oni sede preko puta. Radnici Petoletke, bivši radnici, jedan po jedan odlaze na kazan. Čvarak:  - Mene si našo da jebeš? Ja nisam punoletan. Velja iz Grabovca na kazan, na kazan! Ostao bez posla, jebi ga...

Taksista, on ne veruje, neće da veruje: - Velja iz Grabovca.? Velja iz Grabovca? Aaaa. Aaaa. Nisam siguran. Ne verujem. Proveriću, proveriću.

Veličina je bio Velja iz Grabovca. Taksista je Velju iskreno ožalio. Samo Velju, ne žali drugoga. Drugi, njima sleduje manjerka.

- Nego, oni bili prekinuli taj kazan. Ne znam sad.

- Nego Vojke, juče bije manjerka, pola leba. Šta se smeješ, koji...?

Čvarak, on pije pivo: - Evo, ovi Kosovci moji, oni dobijaju. Iako rade svi u Kostolcu, imaju dobre plate, predeset - šeset iljada, svi. Oni napraviše svi kuće, sedam kuća niklo.

- Kad si bio ti kod mene kući?

- Mene pokazivao Joca gde je tebi kuća.

- Kod Milana Džipadžije.

- Šta radi onaj? Ništa? Radi on, vuče ono prikolče, nije on... Ima on ljude. Promućuran je on. Nego je šuntav onako...

Mala kilometraža od Kraljeva do Trstenika, takvi razgovori ne vode se u Kraljevu, ljudi se osmehuju, biraju se reči.

Čim je Miša ustao, kreće priča. Bila je to topla, kockarska priča. Čvarak je izgubio: - Sve dok se Miša nije umešao ja sam uzimao, dobivao ga. Posle se umeša Miša, ja izgubi. Dobro. Nije to neka para.

Taksista, sedi taksista priznaje: - Tačno! Tačno! Kraj priče! Znam da nije neka para, al radi se o principu.

Čvarka, on je radnik Petoletke, izaziva otpremnina: - Sve moram da stavim na papir, sve kome dugujem. Bati dugujem dvesta dinara, Zoranu dugujem paklo cigara i sto grama kafe.

Taksista pažljivo spušta savete na sto: - Daj bože da je tako. Sve može i sve ne može, u tome je problem. Na pet godina staža daju iljadu i po, dve.

- Kod privatnika svi traže da radiš, niko neće da plati. Traže se strugari, glodači, brusači. Mene Koki zvao. Stariji Koki. Ko zna kaki je za plaćanje? Paja radio kod njega. Kaže nije loš. Cigani, nije bitno. Bitno je da uzmu pare. Mandovi, čim osete mal pare, odma begaju. Šestorica radili kod men u farbaru. Šaćirovići... Svi otišli. Ko zna gde su sada. Sad su već na kazan.

- Pazi šta radiš - reče taksista tvrdo i zaverenički.

Pivo ga je ohrabrilo, pivo je rumeno, topli sunčevi zraci streljaju vrh flaše: - Ko ne zna da se snađe u trijes godina, u Moravu pravo. U Moravu! Nego, sad presušila.

Pozdravljaju ga portiri: - Samo poznajem stražari, žandari, čuvari, popovi. Svi plaču, on peva. Pop peva za sto evra.

Pukovnik ima sve. Svilena skupocena trenerka blista na njemu. Ima i glas za generala: - Dobar dan, gospodine pukovniče.

- U strelce, u strelce! U strelce!

Sipao je dosetke oko stola, bio je duhovit, pravio je lakrdije od svoga vojničkog zanata.

Pukovnik u elegantnoj svilenoj trenerci liči na trenera evropskog fudbalskog prvaka. Britva, na kapiji autobuske stanice cepa karte. Autobuska još nosi naziv ATP Morava iako je objavljeno da je Ostoja Tegelti uhapšen. Preko puta stoji harmonika autobus, prozori zasuti blatom, dupli autobus. Sećam se, vozio sam se nekoliko puta baš tim autobusom. Ali nisam ispao, čvrsto sam se vezao za šipku. Autobus je dokapitalizacija. Kupljen na nekom otpadu, Ostoja prevozio radnike.

Pukovniku ne prija samoća. Trstenik je propao, pukovnik poziva Britvu sa stanične kapije na pivo. Pukovnik ima lep, promukao glas: - Ne smem da napuštam strateško mesto. Dobijem  odmah prijavu.

Gajbe koračaju prema šanku. Šest, sedam žutih gajbi lav piva skaču sa ivice na ivicu. Radnici na istovaru kotrljaju ih maestralno, to im je posao.

Pukovnik zapoveda: - Strojev korak! Strojev korak! Ha - ha... Ja sam oficir - komanduje pukovnik.

Bolesniku je rasla brada. U kesi gomila lekova. Trstenik pliva u ludilu i beznađu.

 

 

Papirni štit

 

Kruševac. Radnici su nemoćni. Radnici kruševačkog preduzeća Kristal nemoćni da izbace vlasnika lokalnih proevropskih novina. Privatizicija poništena, vlasnik ne izlazi iz firme.

Prošlo je četiri meseca od raskida kupoprodajnog ugovora sa kruševačkim Nikosom, čiji je vlasnik Slobodan Milovanović, vlasnik kruševačkih novina Grad.

Preduzeće Kristal prodato je prošle godine na aukciji za osam miliona dinara. Dana 21. decembra 2009. godine Agencija za privatizaciju raskinula je kuporodajni ugovor jer kupac nije ispunio prihvaćene obaveze. Firma poseduje solidan poslovni prostor sa magacinima, atraktivnu lokaciju površine od jednog hektara.

Slavoljub Pantić, predsednik je Samostalnog sindikata u preduzeću koje broji samo 23 radnika: - Gazda je kupio preduzeće Kristal, pa je napravio Kristal Nikos. Onda je naše preduzeće stavio u poziciju da uzima pozajmicu od Nikos Kristala, po već poznatoj, oprobanoj šemi za zloupotrebe.

Nikos se ne iseljava, već ostavlja haos i brlog u magacinu kako bi odvratio zainteresovanog kupca. Ima tu i drugih zakupaca, mi ne znamo da li je Nikos zakupio prostor pa ga nekom izdao, ali nama kriju ne plaća, navodno jer smo mu dužni. Na osnovu zahteva radnika insistiram da me primi gradonačelnik Kruševca da objasnim sve ovo, jer mi radnici nemamo novine kao Nikos. Ne znamo hoće li i Pobeda ovo objaviti.

Radnici Kristala platu ne primaju devet meseci: - Vlasnik nije ispunio obećanja ni u pogledu osnovne delatnosti, nastavio je da se bavi trgovinom, prodajom novina. Davao nam je neke bonove koje smo, da bismo preživeli, morali da uzimamo i nabavljamo robu u marketima koje je on određivao, pa smo često robu plaćali skuplje. Preduzeće najveće obaveze ima prema radnicima, u proseku šezdesetak zarada. Mašine smo sačuvali, potrebno ih je remontovati, a priča o velikom ulaganju bivšeg vlasnika nije tačna.

I posle poništenja privatizacije Slobodan Milovanović, pretnjom da će tužiti Agenciju za privatizaciju za sumu od 800 dinara, i dalje kontroliše preduzeće i izvlači profit. Milovanović nije samo prodavac nego i vlasnik novina preko kojih se povezao sa gradskim strukturama koje ga štite.

 

 

 

Odlukom Ustavnog suda da su blanko odluke neustavne, očekuje se da će, kad presude postanu pravosnažne, Tadić i Dinkić vratiti vlast u Kraljevu.

 

 

 

Plata je 350 evra, ali kako ćeš ti da se uklopiš u društvo? Nije sve u radu. Važni su ljudi. Ne možeš ti da budeš na farmi non-stop, danju i noću, a da nemaš slobodu.

 

 

Trstenik: Kod privatnika svi traže da radiš, niko neće da plati. Traže se strugari, glodači, brusači.

 

 

 

I posle poništenja privatizacije Slobodan Milovanović, pretnjom da će tužiti Agenciju za privatizaciju za sumu od 800 dinara, i dalje kontroliše preduzeće i izvlači profit.