Druga strana

Povodom jednog značajnog i inteligentnog sudskog presedana

 

Upozorenje sudiji Mikiću: BRAVO

 

Pozivanje u obrazloženju presude na Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda može da predstavlja veoma lepu vest za sudsku praksu u oblasti medijskih i drugih prava i sloboda u Srbiji

 

Ivan Molotok

 

 

Odluka koju je sudija Nikola Mikić iz Prvog opštinskog suda u Beogradu doneo po tužbi sedmoro tužilaca, rukovodilaca Okružnog zatvora u Zaječaru, a protiv glavnog i odgovornog urednika Tabloida Milovana Brkića, mogla bi po svojoj logici i inteligenciji u odnosu na legislativno, političko i vladajuće moralno okruženje, da uđe ne samo u anale ovdašnjeg sudskog pravosuđa nego i u toliko neophodnu "normalnu" sudsku praksu za kakvom vapi celokupan život, pa i onaj tzv. javni, u ovoj zemlji. Rečeno rečnikom anglosaksonskog prava, ovakva presuda mogla bi, tačnije trebalo bi, da postane pravni presedan za rešavanje stotina i hiljada sličnih, ne nužno medijskih, situacija proisteklih iz političkog i pravnog haosa u zemlji.

(Podsećanja radi, reč je o pismu, objavljenim pod naslovom "Kriminalci zatvoreni, kriminal otvoren", koje su Tabloidu poslali radnici službe obezbeđenja Okružnog zatvora Zaječar, a odnosi se na neprihvatljive i čak doslovno kriminalne radnje rukovodilaca ovog zatvora. Radnici ove službe su prošlog avgusta uputili ministarki pravde Snežani Malović peticiju za smenu načelnika ove službe Zorana Mušića, sa podebelim obrazloženjem, ali ministarka tim povodom nije ni trepnula. Treba dodati i da je radnicima zatvora, po Kodeksu ponašanja državnih službenika, bila dužnost da o svim nepravilnostima i nezakonitim radnjama obavesti nadležne više instance kao i da zbog toga ne smeju da snose nikakve sankcije. Ipak, oni su posle svega počeli da dobijaju otkaze, suspenzije, premeštaje u druge zavode, disciplinske postupke, premeštaje na druga radna mesta, smanjivanje ocena, prevremena penzionisanja...)

 

Dakle, presuda sudije Mikića doslovno glasi:

 

REPUBLIKA SRBIJA

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU

Posl. broj 29 K.br. 20038/2010

Dana: 17.05.2010.

Beograd

Savska br. 17-a

 

PRVI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU, sudija Nikola Mikić, sudija pojedinac, sa zapisničarem Aleksandrom Aleksić, u krivičnom postupku protiv okr. Milovana Brkića, zbog sedam krivičnih dela klevete iz čl. 171. st. 2 KZ, po privatnoj krivičnoj tužbi privatnih tužilaca Radivoja Živkovića, Zorana Mušića, Gorana Spasića, Borislavke Paunović, Milana Ranđelovića, Branislava Radovića i Zorana Ignjatovića, od 28.04.2010. godine, čiji je punomoćnik Miroljub Trajković, advokat, van glavnog pretresa, dana 17.05.2010. godine doneo je

 

REŠENJE

 

ODBIJA SE privatna krivična tužba privatnih tužilaca Radivoja Živkovića, Zorana Mušića, Gorana Spasića, Borislavke Paunović, Milana Ranđelovića, Branislava Radovića i Zorana Ignjatovića, od 28.04.2010. godine, protiv Milovana Brkića, zbog sedam krivičnih dela klevete iz čl. 171. st. 2. KZ.

 

O b r a z l o ž e n j e

 

Privatnom krivičnom tužbom privatnih tužilaca Radivoja Živkovića, Zorana Mušića, Gorana Spasića, Borislavke Paunović, Milana Ranđelovića, Branislava Radovića i Zorana Ignjatovića, od 28.04.2010. godine, okr. Milovanu Brkiću na teret je stavljeno sedam krivičnih dela klevete iz čl. 171. st. 2 KZ.

Kada se ima u vidu da je okr. Milovan Brkić novinar, kao i da ima svojstvo glavnog i odgovornog urednika "Tabloida", te da je u okviru vršenja novinarskog poziva objavio sporni članak, te kako shodno odredbama čl. 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sud nalazi da sadržina inkriminisanog teksta ne zahteva mešanje javne vlasti - države, odnosno podvrgavanje postupaka okr. Milovana Brkića, kao glavnog i odgovornog urednika "Tabloida", ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom, sud smatra da u postupanju okrivljenog nema protivpravnosti u smislu čl. 14 KZ.

Iz navedenih razloga, sud je doneo odluku kao u izreci rešenja, primenom čl. 441 st. 1 ZKP, u vezi čl. 274 st. 1 tač. 1 ZKP.

 

Sudija

Nikola Mikić 

 

Kao što se vidi, presedan se sastoji u tome što se prvi put u našoj sudskoj praksi, a pogotovo u medijskoj sferi, sud poziva ne na domaće zakone (na primer, Krivični zakonik) nego na međunarodne konvencije, koje su, kao što je poznato, nadređene domaćem zakonodavstvu, ukoliko ih je država prihvatila i potpisala.   

Pomenuta Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nastala je kao pravni akt Saveta Evrope 1950. godine (stupio na snagu 1953), a potpisalo ga je u Rimu 12 zemalja. Od 1950. do 2004. Konvenciju je potpisalo 46 zemalja, među kojima 2003. godine i Srbija i Crna Gora (odnosno Srbija kao pravna naslednica ovog "potpisa"). Savet Evrope je, inače, nadnacionalnog karaktera i ne pripada institucijama EU, niti članstvo u Savetu Evrope uslovljeno članstvom u EU, iako je svih 27 zemalja EU učlanjeno u Savet Evrope.

Potpisivanje ove, jedne od ključnih konvencija, pored prihvatanja obaveze poštovanja prava i sloboda, podrazumeva i priznavanje nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Uz to, u Nacrtu Evropskog ustava je naglašeno da prava i slobode notirani u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima čine sastavni deo najvišeg evropskog pravnog akta, Evropskog ustava (čl. 9). Sve zemlje članice Saveta Evrope, automatski i potpisnice ove konvencije, bile su dužne da domaće zakonodavstvo usklade sa odredbama Konvencije. Podrazumeva se, da su, ako to formalno i nisu učinile, samim činom ratifikacije sporazuma priznale nadređenost Konvencije domaćem zakonodavstvu u slučajevima svake vrste kolizije.

 

Iako je tek prvostepena, presuda sudije Nikole Mikića, sa precedentnim pozivanjem u obrazloženju na jednu prvorazrednu evropsku konvenciju, može da predstavlja izuzetno inteligentan aperkat svakodnevnim zloupotrebama u privatne, lične i petparačke interese državnih i političkih moći i preferencijala od strane državnih i političkih činovnika i funkcionera. A sve to ne zaplićući se u politikantski i često bezizlazan i licemera lavirint domaćih paragrafa. Ako novinar u okviru "vršenja novinarskog poziva" čini uslugu državi otkrivajući ko joj i na koje sve načine radi o glavi, uz sve greške koje je su pri tome moguće, najmanje što država može da učini jeste da taj krvav i opasan posao prizna kao ozbiljan i sudbinski važan. Bez obzira na predstojeći životni put ovog presedana, sudija Mikić zaslužuje značajno upozorenje: BRAVO!   

 

 

 

 

 

 

Iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

 

Član 10

 

Sloboda izražavanja

 

1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća.

 

2. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.