Reagovanje

Povodom teksta o mom liku i delu

 

Podmukli naručioci moraju biti kažnjeni

 

Nakon šest godina izmišljanja laži, podmetanja neistinitih krivičnih prijava, nanošenja štete mom ugledu, poslednji podmukli tekst organizovane grupe ne sme ostaviti nadležne institucije bez reakcije. Ovo je pokušaj ubistva. Ovo je pucanj u moju porodicu, moje prijatelje i moje saradnike. Patološki deformisana grupa ljudi mora biti raskrinkana, doživeti osudu javnosti i biti primereno kažnjena

 

 

Poštovani gospodine Brkiću,

Moju pažnju privukao je tekst objavljen u Vašem magazinu Tabloid u broju 206, posvećen mom "razvojnom putu".

Smatram da smo došli do prava na lični stav, i sloboda jednog društva zavisi od spremnosti nosilaca javnih i poslovnih funkcija da se suoče sa kritikom svog rada.

Poštujući posvećenost Vas i Vašeg lista da istražujete pojave u društvu prateći rad nosilaca javnih funkcija, osećam obavezu da u Vašem magazinu pojasnim Vašim čitaocima da se navodi Vaših novinara, očigledno je, zasnivaju na dojavama interesno organizovane grupe trojice pojedinaca sa Novosadskog sajma, za koje znaju svi na Sajmu, a i oni koji treba da znaju u gradu Novom Sadu, s obzirom na to da njihova organizovana delatnost u pravcu moje profesionalne i lične diskreditacije traje od 2005. godine do danas.

Pored brojnih krivičnih prijava koje su godinama anonimno podnosili protiv mene, a koje su na moju sreću procesuirane od strane nadležnih službi, nakon čega je uvek konstatovana maksimalna zakonitost i ispravnost u radu, ova grupa nije prezala ni od toga da organizuje ubacivanje bombe u dvorište moje porodične kuće, a danas, nakon pet godina, od kojih protekle dve godine ja više i nisam na Sajmu, oni i dalje pišu protiv mene nove anonimne "medijske bombe".

Ovakva činjenica govori da se ponašanje ove grupe pretvorilo u patologiju i mislim da to treba da bude razlog za pojačani oprez nadležnih službi u odnosu na te ljude. Svi mi znamo da je organizator ove grupe čovek koji je u životu pokušavao da bude i direktor i političar (uvek je propadao i bio neuspešan), danas ima već i unuke, i zaista ne razumem kako ga nije sramota od porodice i javnosti da se bavi ovakvim stvarima. Drugi u ovoj grupi, slepi sledbenik i saučesnik u nečasnim radnjama, od zanata do sumnjivih poslova, u potpunosti profesionalno nerealizovan, u totalnom raskoraku između ambicija i mogućnosti. Manipulativni medij za prvog. Treći, tzv. operativac, koji ni ne razmišlja o zadacima koje dobija; za njega mnogi ljudi konstatuju da bi neka od specijalizovanih ustanova trebalo da se pobrine za njega.

Inferiornost ovih ljudi ne zaslužuje da ih više pominjem, možda još jedino da je vrlo nekulturno pominjati bilo čiji lični život, pogotovo iznoseći gomile laži i neistina. Međutim, takve gadosti koje su izmislili o meni govore samo o nivou i sloju društvene pripadnosti autora teksta o meni, koji se i danas kukavički kriju iza anonimnih natpisa.

Naravno da želim i redom da se osvrnem na navode iz prethodnog broja, koji su u suprotnosti sa činjenicama i istinom.  

Neuspeha nema ni na vidiku

      Počeću redom...

Otvarajući, 15. maja ove godine, na Novosadskom sajmu 77. međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, gospodin Bojan Pajtić, naglasio je da je ovaj sajam postao ne samo srpski već i evropski brend!

Tačna je tvrdnja iz Vašeg teksta da sam se zaposlio na Novosadskom sajmu 1984. godine - nakon što sam pre roka diplomirao ekonomiju, prvi u generaciji. Dakle, od te pa sve do 2008. godine, kada mi je istekao mandat direktora Novosadskog sajma, doprinosio sam razvoju i ugledu ovog javnog preduzeća.

Na Novosadskom sajmu sam uveo 20 specijalizovanih priredbi, učlanio Sajam u sistem Evropskih trgovačkih centara, o čemu je studiju izvodljivosti napravio Mark-Impeks (koji postoji i nema veze sa izgradnjom Master centra, kako navode pomenuta trojica autora teksta), učlanio Sajam u porodice Međunarodnih kongresnih centara, potvrdio ulogu Međunarodnog poljoprivrednog sajma među vodećim sajmovima te vrste u Evropi (čuvena trojica bi mogli da imaju makar osnovnog pojma o ovome i da znaju da je sajam u Vićenci koji navode, sajam zlatarstva, a da je veliki sajam poljoprivrede - u Veroni), odbranio doktorat o sajamskom menadžmentu, bio na funkcijama potpredsednika Komiteta za marketing u Svetskoj sajamskoj organizaciji, a u toj istoj organizaciji i član borda direktora i utvrđivao dobar imidž Novosadskog sajma u svetu, izgradio modernu, klimatizovanu izlagačku halu od 6.000 kvm, kao i Master centar - kongresni centar po ugledu na svetske sajmove, koji danas Novosadskom sajmu obezbeđuje stabilnu budućnost. Tom prilikom je uknjiženo novih 9.000 kvm vlasništva Sajma uz kreditnu zaduženost od četiri miliona evra, čije sam najveće anuitete otplatio u prvim godinama dok sam bio na funkciji generalnog direktora.

Poslednje tri godine mog poslovanja (finansijski izveštaji su javni) Sajam beleži profit od 80, pa 56, pa 22 miliona dinara, od čega su pripisivane dividende svim radnicima Sajma (u to vreme je jedna deonica Sajma dostigla svoju najveću vrednost od 8.000 dinara, a svi smo ih kupili za hiljadu dinara), pri čemu, za osam godina, koliko sam bio generalni direktor Sajma, plata radnicima nijednom nije kasnila. Zahvaljujući svemu ovom, kao i navedenim objektivnim okolnostima, smatram da se taj period od  2000. do 2006. godine može smatrati  zlatnim periodom Sajma, koji će se teško ponoviti. Na kraju, želim da ukažem da je Novosadski sajam sačuvan od besciljne prodaje i predat, da pokrajina Vojvodina i grad Novi Sad mogu većinski da upravljaju ovom značajnom ustanovom u koju sam ja uložio 25 godina kreativnog rada.

Podmukle izmišljotine

Tačno je da sam, kako navode Vaši izvori, srećno oženjen Slavicom, za koju se navodi da je bila bogata i da je na fakultet dolazila u skupom automobilu. Ako sam se srećno, a kako se u Vašem tekstu ističe i bogato, oženio, onda nije bilo nikakvih razloga da se u prvim godinama borbe za egzistenciju služim prevarama koje se opširno opisuju u Vašem tekstu, navodno potkradajući dnevnice od vozača Sajma.

Navodite da je moja majka, u periodu dok sam studirao ekonomiju, želela da postanem guverner. Smešno je da navodne želje moje majke uzimate kao ozbiljan dokaz da sam vršeći funkciju direktora Novosadskog sajma prisvajao novac ovog javnog preduzeća.

U svojoj 25-godišnjoj karijeri, jednom prilikom sam sreo i upoznao inspektora Bogdana Pušića, kao što sam na samim počecima rada na Novosadskom sajmu upoznao i inspektora Branka Glušicu; međutim, kontrolu poslovanja Sajma vršili su potpuno drugi inspektori UBPOK-a i Odeljenja privrednog kriminala u Novom Sadu. Ako su vršili kontrolu u skladu sa ovlašćenjima, činjenica da protiv mene nije podneta ni prekršajna ni krivična prijava potvrđuje da sam u svemu poslovao u skladu sa zakonom.

Mislim da je mentalno izopačeno što ubistvo penzionisanog inspektora Branka Glušice na bilo kakav način dovode u vezu sa mnom. Iskreno žalim zbog ubistva ovog čoveka i kao i Vi nadam se da će njegova smrt biti rasvetljena.

Ne samo to nego i smrt u saobraćajnoj nesreći profesora Laze Vrkatića, autori članka pripisuju meni kao podmuklo ubistvo!

Običnim uvidom u spise istražnog predmeta, može se utvrditi uzrok ove smrti u saobraćajnoj nezgodi. Ne želim da Vam objašnjavam koliko sam lično bio pogođen nesrećnim slučajem profesora Vrkatića, koji je bio moj lični prijatelj i koga sam veoma poštovao.

Opisivanje nastanka i uspešnog rada Fakulteta za uslužni biznis, sasvim je suprotno od onoga što autori navode, a čega su u istom momentu i svesni, jer su bili u prilici baš kao i ja da se upoznaju sa zvaničnim izveštajem nadležnih službi po ovom pitanju, prema kojem nije utvrđena ni jedna nepravilnost u ovom procesu.

Opisivanje navodne zarade na upisu studenata, prodaja diploma, može delovati intrigantno. Oni koji su bolje upućeni u probleme visokog školstva znaju da Komisija za akreditaciju Ministarstva prosvete određuje kvote studenata koji mogu da se upišu, kontroliše broj profesora, njihovu stručnost, naučne radove kao i kontrolu nastave i nastavnog programa.

Mogućnosti za manevre i lažne diplome su samo u glavama Vaših insajdera. Sve diplome se zavode u matične knjige, o svakom studentu se vodi dosije o prijavljenim i položenim ispitima sa potpisima profesora, a izdavanje diploma onima koji fakultet nisu završili prosto je - nemoguće!

Autori su mi u tekstu objavljenom u prošlom broju Vašeg magazina postavili 31 pitanje!

Uveravam Vas, poštovani gospodine Brkiću, da sam spreman da na sva pitanja koja se odnose na moj rad odgovorim Vašim novinarima i molim Vas da im date zadatak da me posete. Uveren sam da će ih Vaši novinari doslovno preneti.

Uveren sam i da ćete objaviti ovo moje pojašnjenje. Zahvaljujem na prostoru, a uzimam slobodu da Vašim novinarima preporučim da trojici autora, insajderima sa Novosadskog sajma, ubuduće zakažu zajednički sastanak, da u mom prisustvu iznesu sve optužbe. Više nisam direktor i nemaju čega da se plaše.

 

                                  S poštovanjem,

                                 Aleksandar-Saša Andrejević

                                        (oprema teksta autorova)