Na tragu…

Šid: Slučaj prodaje mesne industrije Srem Big Bullu primer je organizovanog kriminala

 

Od Big Bulla napravili vola

 

    Kad je u pitanju Srem Šid a.d., mesna industrija u stečaju, Osnovno javno tužilaštvo u Šidu nije moralo mnogo da se muči i da istražuje. Trebalo je samo zagrebati po površini. A nije. Da jeste, našlo bi se svašta

 

Zoran Božinovski

 

Da nisu obustavili istragu protiv eksdirektora Zvonimira Torma i predsednice Upravnog odbora Mire Starčević (po rešenju KI 274/05), danas bi Srbija bila bogatija za najmanje četiri miliona evra, a istražni sudija Ljubica Petrić i zamenica javnog tužioca Ljiljana Mauković bili bi nosioci borbe protiv organizovanog kriminala u ovom delu Vojvodine.

Bez ikakvog obrazloženja, zamenica javnog tužioca Mauković obustavila je postupak. Kao da se javio neko moćan iz senke. Šta je to moglo da se vidi, a tužilac Ljiljana Mauković nije?

Recimo ovako: u Batrovcima je 6. februara 2004. prodata zemlja po ceni od 1.200 evra za hektar i pored realne cene od 3.000 evra. Poslovni prostor Srema u Beogradu od 1.000 kvm izdat je u zakup za paušal od 250 evra mesečno, počev od 27. februara 2004. Zatim je sa firmom Graničar 13. marta 2004. postignut poslovni sporazum za najam od 50 hektara, a nigde nema pisanog traga gde su naplaćivana sredstva. Niko ne zna ko je ovlastio Mileta Blagojevića iz Laćarka da prikuplja sredstva Srema po raznim osnovama, da donosi novac u firmu, da taj novac niko ne evidentira i ne razvrstava.

Nikome nije jasno ni zašto nije preispitano na koji je način postignuto vansudsko poravnanje sa DDOR Novi Sad i kako su realizovane dve asignacije od po šest miliona dinara, sa datumom 25. maj 2004. Nejasno je zašto Tužilaštvo nije istraživalo poslovni aranžman sa firmom Interspeed agencija (firma Marka Miloševića, prim. a.) od 25. maja 2004. pa nadalje. Niko nije nikada pitao ni za lizing aranžman sa DDOR Novi Sad, filijala Šid, na 2,8 miliona dinara. Što je najtragičnije, u kritičnim periodima po Srem, u dva stečaja, za "gašenje požara" među zaposlenima, redovno je iz čudnih pravaca dolazila gotovina za isplatu plata zaposlenih. Tako se gasio požar...

Zamenica javnog tužioca Mauković mnogo toga nije videla ili nije htela da vidi. Zatvorila je slučaj. Zato smo istraživali mi, pa smo mnogo toga i te kako videli. I aktere. I zvali, jednog po jednog, i to po dva puta, da budemo sigurni da su uvereni da nemaju šta da kažu o svom angažmanu u stečaju Srema. Skoro svi odreda smatraju da smo mi promašili temu i da kucamo na pogrešna vrata. Jedini koji je pristao da priča je Milenko Dabić (vidi okvir!). Većina ostalih tvrdi da je stečaj Srema jedan od uspešnije završenih u Srbiji. To posebno tvrdi eksstečajni upravnik Milorad Dostanić. I treba mu verovati, samo zato što se zna da je za "uspešno" prodati Srem kompaniji Big Bull iz Baćinaca, Dostanić za sebe naplatio nagradu od 36 miliona dinara (425.000 evra). U stvari, naplatio je mnogo više, ovo je samo finalna nagrada za uspešnu prodaju.

 

Gde je 3+1 miliona evra iz stečaja?!

 

Na temelju novinarskog istraživanja koje seže šest godina unazad, može se jasno i glasno tvrditi da je ceo stečaj odrađen - kriminalno. Tačno je da je Big Bull kupio Srem za 11 miliona evra, na kraju 2007, ali je netačno da je sve izvedeno zakonski. Prvo, Agencija za privatizaciju je procenila Srem Šid na 28 miliona evra. To znači da je Big Bull kupio Srem za tri miliona evra ispod dozvoljenog diskonta od 50 odsto ukupne vrednosti. Srpska javnost o tome pojma nema. Baš kao ni vlasnik Big Bulla (!), jer srpski mediji nisu analizirali prodaju Srema da bi javnom mnjenju nametnuli svoj meritoran sud.

Meritornog suda, opet, nije bilo, jer jaka ekipa stečajnih sudija, stečajnih upravnika, direktora i više biznismena - lovaca u mutnom, udruženi u nedelu, nikome nisu dali šansu da analizira finalnu prodaju Srema, tada presrećnom a danas nesrećnom vlasniku Big Bulla. Nesrećan, jer kako vreme prolazi sve više shvata da mu ide lošije. A ide mu loše jer je kupio "mačku u džaku", podigao je kratkoročni nepovoljni kredit koji ne može da serivisira, a nasledio je probleme koji mu namerno nisu predočeni. Ni pojedine firme proistekle iz Srema ni do dan-danas nisu zatvorene, kao ni njihovi računi. A njih kontroliše neko iz pozadine.

Pitanje koje niko u Trgovinskom sudu u Sremskoj Mitrovici prilikom zatvaranja stečaja nije postavio, glasi: ko je i zašto dozvolio stečajnom upravniku Miloradu Dostaniću da Big Bullu, u minut do 12, pre prodaje sreže cenu sa minimalnih 14 na još minimalnijih 11 miliona evra? Postoji li takva odluka i ko ju je potpisao? Ko je ovlastio Dostanića da baci tri miliona evra u nepovrat? Ili: kome se u finalizaciji stečaja Srema toliko žurilo da Big Bullu baš pošto-poto proda Srem? U vezi sa Trgovinskim sudom u Sremskoj Mitrovici treba odmah staviti do znanja da mu se žurilo još od prvog dana kada je prvi put otvoren stečaj ove nekada moćne kompanije. Naglašava se prvi put, jer je taj stečaj zatvaran, pa je kompanija malo radila, pa je pala u drugi stečaj. Već prilikom otvaranja prvog stečaja, rešenjem Trgovinskog suda ST-2181-2001. od 21. septembra 2001. koje je potpisao stečajni sudija Dragan Lalić, "odrađena" je kriminalna šema od 1,1 miliona evra! Prilikom utvrđivanja liste potraživanja poverilaca u stečaju, pod rednim brojem 12. je utvrđeno potraživanje firme Viva Internacional iz Beograda, vlasništvo Blagoja Stefanovića, u iznosu od 23.246.331 dinara sa kamatom, i to po presudi Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici br. P-55/01 od 28. maja 2001. Radi se o velikoj i smišljenoj prevari, dogovorenoj između aktera-učesnika u kriminalno izvedenom stečaju: Dragana Lalića, Ivana Krivošije, Nebojše Krunića, Jefte Milićevića, Milorada Dostanića i Blagoje (sina) i Buce (oca) Stefanovića. Cela ova ekipa zna vrlo dobro da je firma Viva Internacional daleko pre otvaranja stečaja Srema naplatila sva svoja dugovanja, da je to urađeno dok je direktor kompanije bio Nebojša Krunić (višestruki dobitnik krivičnih prijava zbog kriminalnog direktorovanja u firmama po Srbiji!).

Viva Internacional se namirila, dakle, u vreme dok je direktor pre prvog stečaja bio Nebojša Krunić. Urađena je asignacija između Vive Internacional (Blagoje Stefanović), makedonske firme Vesso korporacija (Mišo Veselinski) i Srema (Nebojša Krunić). Ta asignacija je potpuno namirila Vivu Internacional pre stečaja Srema, pa su dugovanja ove firme prema Stefanoviću bila - na nuli! U toku istraživanja Tabloid je došao do podatka da je Viva Internacional kao uvoznik MOM-a (mašinski obrađenog mesa), koje je dobijano od Vesso korporacije i plasirano u Srem, naplatila dug Vessa od 50.000 evra u konzervama, ali ih je Blagoje Stefanović za gotovinu prodao na Kosovo i novac zadržao za sebe, a Mišo Veselinski i dan-danas čeka svoj novac od Srema. Naravno, čeka ga od Nebojše Krunića, koji mu se nikako ne javlja, jer je od Blagoje Stefanovića za mudro ćutanje dobio kao nagradu novi beli folksvagen polo. I smeštaj na direktorsku poziciju u jednoj renomiranoj beogradskoj prehrambenoj kompaniji, odakle danas sanja povratak u Šid. Direktor Krunić čeka poziv od vlasnika Big Bulla, da mu pokaže kako se "menadžira" Srem.

 

Sakrili presudu protiv Vive

 

Vratimo se na izmišljeni dug Srema prema Vivi Internacional. Dugovanje od nešto više od 23 miliona dinara, po sudskoj presudi P-55/01 biva sudski notirano 28. maja 2001. Direktor u Sremu u tom trenutku je bio Ivan Krivošija, a do otvaranja stečaja se stvara vakuum. U tom kritičnom periodu, dok se uveliko priprema otvaranje stečajnog postupka, dozvoljava se da u Srem uđe misteriozni sudski veštak koji za nekoliko dana konstatuje da Viva Internacional na osnovu nekih starih neispeglanih "kursnih razlika" ima da naplati od Srema 23 miliona dinara sa kamatom. Privredni sud kosmičkom brzinom donosi presudu u korist Vive Internacional, priznaje "veštačenje", a Srem Šid se, kao oštećena strana, uopšte ne žali na tu presudu, koja odmah postaje pravosnažna, pa se njome Blagoje Stefanović isprsio na otvaranju stečajnog postupka i zauzeo 12. mesto na listi poverilaca.

Stečajni sudija Dragan Lalić i prvi stečajni upravnik Ivan Krivošija nigde i nikada nisu pokazali da postoji presuda istog Privrednog suda da Viva Internacional duguje Sremu 33 miliona dinara. Tu presudu je izboksovao u svom mandatu Milenko Dabić, predočio upravnom odboru, ali kad je došla stečajna ekipa za "menadžment" Srema ovu su presudu sakrili, pa je Viva Internacional, umesto da plati svoja dugovanja, postala najprivilegovaniji poverilac u stečaju, kome se uvek ekspresno uplaćivalo. Sve to po nalogu sudije Dragan Lalića, koji je od prvog dana stao iza Blagoje Stefanovića, vlasnika Vive. Sakrivanjem ove presude o dugovanju Vive Internacional, Ivan Krivošija i stečajni sudija Dragan Lalić su doveli u zabludu sve ostale poverioce, zaposlene, Trgovinski sud i srpsku javnost, omogućavajući da Viva Internacional fantomski dug od 23 miliona dinara, sa kamatom na "kursne razlike", namiri tako što će u četiri navrata naplatiti, i to: jun 2004 - 15.600.000 dinara, februar 2007 - 11.200.000 dinara, novembar 2007 - 66.010.000 dinara, i avgust 2008 - 2.280.000 dinara. Ukupno - 95.090.000 dinara.

Preciznim računanjem vrednosti evra na deviznom tržištu, u periodima kad su ove tranše naplaćivane, dolazimo do neverovatnog profita od 1,1 miliona evra koji je naplatio Blagoje Stefanović od Srema u stečaju, tako što je prvo namirio svoja dugovanja asignacijom sa Makedoncima, posle je uspeo da nagovori odgovorne da sakriju presudu po kojoj duguje 33 miliona dinara. Na kraju ih je nagovorio i da mu "izveštače" 23 miliona dinara na "kursne razlike" i sve naduvaju na 95 miliona dinara. Sasvim posle kraja, kada je Big Bull kupio Srem, vlasnik Vive Internacional Blagoje Stefanović je sa računa svoje "(pre)uspešne" firme polako transferirao sav novac sebi i zaslužnima za postignuti uspeh. Naravno, ovo je urađeno da bi bili sklonjeni tragovi od poreskih inspektora, kojima ni dan-danas nije jasno kako je to ušlo više od milion evra na Stefanovićev žiro račun, a - novca nema! Nemaju šta da kontrolišu...

Ipak, kriminalnih tragova ima na pretek. Jedna od krupnih grešaka je učinjena od strane poslednjeg stečajnog upravnika Milorada Dostanića, koji je mnogo žurio da naplati svojih 425.000 evra nagrade, a žurio je i da krene u bogatiji stečajni ulov, na Agro Rumu. Dostanićevu grešku u toj žurbi je podržao i stečajni sudija Jefta Milićević, koji je samo usmeno pitao Dostanića: "Koliko ti je dovoljno da zatvoriš stečaj i namiriš dugovanja prema svim poveriocima?" Jefta Milićević nije proverio računovodstveno da 11 miliona evra od Big Bulla ne namiruje sve poverioce, da najviše uskraćeni ostaju baš zaposleni koji su namireni nešto više od 60 odsto, što stečaj ostavlja i dalje otvorenim. A ostavlja prostor tim poveriocima da traže svoje dok su živi. Milićević i Dostanić nisu ni sanjali da izmaltretirani čekanjem i obećanjima da će biti namireni, poverioci nikada neće odustati od svog novca i da će stalno obnavljati svoja nezgodna pitanja. Ostali su nezadovoljni i neisplaćeni i zaposleni, što je problem koji danas konstantno preti kao tempirana bomba kupcu, Big Bullu.

 

Tata ucenjuje, sin kasira...

 

Ali, nisu problem bili samo nenamireni i nezadovoljni poverioci. Ispostavilo se da je najveći problem nezadovoljni Buco Stefanović, otac Blagoja Stefanovića. Lakom i stalno gladan novca, sa narušenim odnosom sa sinom Blagojem, tata Stefanović se na neki način dokopao ključnog dokumenta, asignacije sa Vesso Korporacijom, dokumentom kojim se dokazuje da Viva Internacional ništa ne potražuje od Srema. Tata Stefanović je u nekoliko navrata uspešno ucenjivao svog sina Blagoju i celu stečajnu ekipu koja je "zidala" potraživanje Vive do 1,1 miliona evra. No, kad je Blagoje Stefanović počeo da grubo odbija plaćanje "obroka" svom gladnom ocu, tata je asignaciju pokazao na nekoliko nezgodnih adresa, a pokazao je i poveriocima koji su ostali sa nenaplaćenim potraživanjima.

Praktično, i ovu višegodišnju novinarsku istragu nesvesno je pokrenuo Buca Stefanović. Idući za tragovima koje je iza sebe neoprezno ostavljao Stefanović Senior, došli smo, iako mukotrpno, do kompletne dokumentacije o načinu na koji je iz Srema "isisano" prvih 1,1 milion evra.

Do sada je, dakle, opisano kako je nestao 1,1 miliona evra i kako je na samo jednom izmišljenom poveriocu ceo stečaj kriminalno postavljen. Sledi i opis slučaja "naduvavanja" duga prema DDOR Novi Sad.

Naime, prilikom utvrđivanja poverilaca, ova osiguravajuća kompanija je potraživala od Srema 15 miliona dinara. Na dan zatvaranja stečaja, Milorad Dostanić je potpisao obračun za isplatu po kome DDOR ima da naplati 184.316.828 dinara. Kako je DDOR zaradio ovaj izmišljeni dug najbolje opisuje u svom iskazu za Tabloid Milenko Dabić. Za dve godine, u vreme stečajnog postupka, na kriminalan način je dug Srema prema DDOR-u Novi Sad narastao - više od deset puta. Niko i nikada dok je trajao stečajni postupak, ali i kasnije, nakon zatvaranja i isplate DDOR-u 184 miliona dinara, nije objasnio kako je nastao taj dug, ko je i šta osiguravao u vreme kad mesna industrija uopšte nije radila, pa nije imalo šta da osigurava - ni objekti, ni oprema, niti zaposleni. Tek, saznajemo da je usred blokade svih žiro računa Srema i nemogućnosti da se isplaćuju plate i druge dažbine i troškovi, posredništvom DDOR-a, filijale Šid, Srem otvorio žiro račun 315-10455-51 u DDOR banci Novi Sad. Preko tog računa se nezakonito odvijao platni promet Srema dok su ostali bili blokirani. Za postojanje ovog računa i sve transakcije preko njega znali su svi. Milenko Dabić tvrdi da nema pojma o tome. Znaju ali neće da govore stečajni sudija Dragan Lalić i stečajni upravnik Milorad Dostanić, koji je na kraju potpisao obračun po kome dug DDOR-u narasta od 15 na 184 miliona dinara, koliko je i isplaćeno. Bez ičije primedbe, naravno...

 

UBPOK tri godine traži i ništa ne nalazi?

 

Sve ovo je, dakle, javna tajna u Sremskoj Mitrovici, Šidu, Baćincima, Salašu Noćajskom, itd. Svi znaju sve detalje. Kako to obično biva, možda pojma nema jedino vlasnik Big Bulla, koji je mislio da za 11 miliona evra kupuje giganta. Pojma nije imao da je kupio poharanu kompaniju, iz koje je izvučen maksimum. Kakav je epilog ove stečajne drame? Nakon ovako odrađenog stečaja Srema, sudijsko-upravnička ekipa je završila karijeru, pokosila ih reforma pravosuđa, pa su danas skoro svi kod kuće. Od kuće kukaju da su na pravdi boga izbačeni iz pravosuđa. Mada, nisu samo Srem ojadili i opljačkali. Zajedno sa svojim kolegama, u raznim postavama, ojadili su još 16 firmi na području Vojvodine. To odlično zna UBPOK, koji daleko bolje detektira ove kriminalne procese.

UBPOK više od tri godine vodi ove istrage, ali nikako da ih završi. Kao da je dogovoren kompletan stečaj Vojvodine i slamanje kičme njene privrede i ekonomskog sistema. Kao da "crna ruka" iz nekog centra komanduje propašću 17 najvećih subjekata, poput Srema.

Ipak, istražni organi su pre izvesnog vremena odlično odradili jedan veliki slučaj kriminalne prodaje u Sremu. Nakon pucanja afere sa Darkom Šarićem u glavnoj ulozi, kao i nakon utvrđivanja šta sve Šarić po Vojvodini poseduje, istraga je došla i do kupoprodaje 804 hektara između Šarića i firmi Graničar i Rid iz Kukujevaca. Srem iz Šida je ovih 804 hektara državne zemlje, po kazivanju direktora Milenka Dabića, na tenderu kao najbolju ponudu izabrala ove dve firme i prodala im ovu zemlju. No, novac od prodaje Dabiću nije odmah stigao, čime bi mogao namiriti dugovanja i sanirati firmu. Stigao je novac sa zakašnjenjem od šest meseci, prema Poreskoj upravi kao poveriocu je producirana kamata na dug od 11 miliona dinara i Srem je pao u drugi stečaj. Više se nije digao. Da je prvi stečaj vođen zakonski, najlogičnije bi bilo da u stečaju Srema, ovih 804 hektara pripadne krajnjem kupcu (Big Bullu, Baćinci), ali je na kraju ova zemlja prvo prodata Graničaru, firmi čiji je vlasnik Slobodan Lazić. Ispostavilo se pre izvesnog vremena da je Lazić tu zemlju preprodao Darku Šariću, kome je, pak, u talasu zaplena imovine zbog šverca kokaina, zaplenjena i ova površina od 804 hektara zemlje. Kako god da se okrene, vlasnik Big Bulla Milenko Gaćić je debelo prevaren. Dao je novac za Srem, sanjao je da za 11 miliona evra dobija i ovih 804 hektara. Kad je ušao u firmu saznao je da je ostao kratkih rukava. Bilo je kasno da reaguje, jer na svim medijima u Srbiji je već bilo objavljeno koliko je to uspešan završetak dugogodišnjeg stečaja bio, maltene kao da je vlasnik Big Bulla osvojio Ligu šampiona. A kupio je devastiranog i opljačkanog bivšeg mesnog diva...

Ovo je samo jedan deo muka kroz koje je prošla kompanija majka. Bolje nisu prošle ni firme ćerke, nastale iz Srema. Šta je sa stovarištima u Crnoj Gori, šta je sa firmama u Makedoniji, gde je Srem imao svoje udele, a propale su na isti ili sličan način. Njihova je imovina netragom nestala. Tu je, konačno, i slučaj Srema 2 d.o.o. Šid, firme na čijem računu u jednoj vojvođanskoj banci "spava" 147 miliona dinara, "kolač" koji učesnici u kriminalizaciji stečaja Srema planiraju da podele između sebe. I još: kada će i kome stečajni upravnik Milorad Dostanić vratiti pečat i ključeve od firme koju je prodao Big Bullu i da li će Poreska uprava konačno da se zainteresuje za Blagoju Stefanovića i Vivu Internacional?

 

 

 

 

 

 

Hoće-neće, pa - neće

 

Pokušali smo da stupimo u kontakt sa tatom Bucom Stefanovićem. Posle nedelju dana razmišljanja, a verovatno i konsultacija sa sinom i ekipom iz Sremske Mitrovice i Šida - odlučio se na ćutanje!

Govorljiviji je bio njegov sin Blagoje. Kada ga je autor ovog teksta kontaktirao i zamolio  za imejl adresu kako bi blagovremeno dobio pitanja u vezi s ovom temom, prvo je pristao i obećao da će SMS porukom poslati imejl adresu. Nekoliko minuta kasnije se javio, ponudio da se vidimo, popijemo piće kao prijatelji, ispričamo se i dogovorimo (pa ljudi smo!)... Na insistiranje da prvo pošalje imejl adresu i dobije pitanja, pa onda ide piće i sve ostalo, Blagoje Stefanović je počeo da na drzak način traži da mu pokažemo svu dokumentaciju koju posedujemo pa onda ide imejl i sve ostalo... Telefonska priča je završena nakon odbijanja njegovog predloga, tako što je kompletno izgubio kontrolu, počeo da psuje, vređa i preti da ćemo se uskoro videti. Cela ova neprijatna predstava je završena pozivom njegovog zabrinutog oca, Buce Stefanovića, i pitanjem: "Recite mi da li vas je zvao moj sin? Ako je zvao šta je rekao? Je li bio besan? Znate li šta će da mi uradi?" Naravno da ne, jer nismo pratili dnevna dešavanja u porodici Stefanović, već kriminalno odrađeni stečaj Srema iz Šida.

U dva navrata smo kontaktirali kompletnu ekipu o kojoj pričamo. Neke smo zvali i tri puta, da se uverimo da sigurno neće da pričaju o ovoj temi, kako su se odmah izjasnili. Ostali su dosledni, nisu hteli ništa da pričaju, uputili su nas na Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici i na predsednicu Katicu Popović, pod čijom je nadležnošću stečajni dosije Srema. Katica Popović je odbila da nas primi prilikom naše posete Šidu i Sremskoj Mitrovici. Njena sekretarica nas je uputila da se imejlom obratimo portparolu Suda.

 

 

 

 

Kao u filmu

 

Milenko Dabić je dugogodišnji zaposlenik Srema iz Šida, u nekoliko navrata direktor, kratko i predsednik opštine Šid.

- Ja sam izboksovao presudu u korist Srema od 33 miliona dinara protiv Vive Internacional, koja je snabdevala Srem pilećim separisanim mesom. Srem Šid je redovno plaćao svoje obaveze prema Viva, ali u jednom trenutku je došlo do toga da je Viva nama dugovala oko 70.000 DEM. Došlo je do haosa. Kod nas su se menjali direktori, jedan pa drugi, neki smenjivani pa vraćani. Biva tako promenjen naš advokat koji je pravno terao proces protiv Vive kako treba. Onda ga smene, pa uzmu advokata iz Beograda koji se dva puta ne pojavi. Pa nas Viva dobije tako na sudu. Pa od našeg dužnika postane čak poverilac u stečaju. Prikupimo dokaze, podnesemo tužbu, sudski veštak je korektno odradio posao. Ali, promenili su veštaka. Kasnije je direktor Nebojša Krunić namerno povukao ceo predmet u našu korist iz naše pravne službe. Potpisao je da je uzeo predmet. Oteo ga je našoj pravnici iz ruku i odneo advokatici u Beogradu. Pa smo kasnije tih 33 miliona dinara dobijenih u sporu izgubili, jer naš novi advokat iz Beograda dva puta nije izašao na ročište... I sve tako...

 

 

 

 

Kad je Nebojša sreo Smiljku

 

"Sve ovo se može dokazati. Samo ako želi neko da istražuje. Policija, Tužilaštvo, opština, u firmi. Svuda ima dokaza. Dva puta sam na traženje policije davao sve papire. Jednom tužiocu, pa jednom pravobraniocu. Želim da kažem da je Srem krenuo nizbrdo od kada je nekadašnji direktor Nebojša Krunić sreo novinarku Poslovne politike Smiljku Gavrilović. Odjednom se odonda promenio, počeo mnogo da troši, razbahatio se. Nije više bio isti čovek. Istražujte u tom pravcu...", kaže Milenko Dabić.