Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

Preokret: Slučaj pokojnog Francuza Brisa Sinklera Petera Tatona pokazuje svu mizeriju srpskih vlasti i pravosudnog sistema Srbije, a možda i medicinske struke

 

Smrt zbog loše dijagnoze a ne zbog mučkog napada? 

 

Proces protiv optuženih za "teško ubistvo" Francuza Brisa Tatona u toku je, ali istovremeno na svetlo dana isplivavaju neke činjenice, koje ceo proces mogu - ili treba - da okrenu u sasvim drugom smeru. Na primer od krivično-pravnog ka - medicinskom. O tome naglašeno govori i neuobičajena ali izvanredno hrabra napomena sudskog veštaka - kardiohirurga, koji na kraju svog superveštačenja napominje da je svestan "daleko šire konotacije od uobičajenog i prosečnog krivičnog postupka... čiji su aspekti deo međunarodnih odnosa Republike Srbije i Republike Francuske i opštedruštvena značajnost", ali da je "nezavisnost sudstva u kvalifikaciji ovakvog krivičnog dela na posebnom ispitu i da krivci treba da budu kažnjeni usklađeno sa krivičnim delom..."

Drugim rečima: Možda vi nemate prave krivce, gospodo! 

 

Milovan Brkić

 

 

Optužnica koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo 18. januara protiv navijača koji su 17. septembra prošle godine oko 18 sati na Obilićevom vencu, u kafiću Irish pub napali francuske navijače, nanevši teške telesne povrede Brisu Tatonu, od kojih je on, kako se navodi u optužnom aktu, umro u Institutu za kardiovaskularne bolesti 29. septembra, pokazuje da je reformisano srpsko pravosuđe došlo do dna.

Zamenica višeg tužioca Gordana Janićijević optužila je 14 navijača Partizana da su kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo, koje je kažnjivo po članu 114. tačka 2. a u vezi sa članom 33. Krivičnog zakona Srbije. Ako ih sudsko veće oglasi krivima i prihvati tužiočevu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, četrnaestorica navijača mogu biti osuđeni i na kazne od - 40 godina zatvora!

 

Razgovarao sa novinarima

 

Zašto slučaj pokojnog Francuza Brisa Sinklera Petera Tatona pokazuje svu mizeriju srpskih vlasti i pravosudnog sistema Srbije?

Kada je grupa obesnih mladića, navijača FK Partizan, poznatijih kao Grobari, tog kobnog 17. septembra napala na Obilićevom vencu francuske navijače, srpski predsednik je podigao građane na noge, objavljujući rat sopstvenoj državi i narodu.

Niko razuman ne opravdava napad na francuske navijače. Ali, u ovom nesrećnom činu obesnih navijača Partizana srpski predsednik je video šansu da promoviše sebe, i predstavi se kao veliki pobornik mira i bezbednosti, koju, kazaće nam on to ovih dana, Srbija čak i izvozi u Evropu!

Nesrećni Bris Taton je, nakon što je napadnut od grupe navijača Partizana u Irish pubu, očigledno uplašen, počeo da beži ispred navijača. Optužnicom se navijačima stavlja na teret da su ga, navodno, oni stigli, i bacili sa trotoara, sa visine od oko osam metara, nanevši mu teške telesne povrede opasne po život, od kojih je 12 dana kasnije i preminuo.

Dok manipulacija nije počela, navedeni slučaj se može opisati ovako. Kada je pao s visine od nekoliko metara, Bris Taton je, sedeći na zemlji, obliven krvlju i natečene glave, čekao šta će ga snaći. Njegovi napadači dali su se u beg. Centar grada je pun ljudi. Mesto na kojem je sedeo čekajući hitnu pomoć, pokrivaju sigurnosne kamere, skoro svaki pedalj ovog prostora. Na to mesto može se baciti pogled sa okolnih stanova, javna garaža je uvek puna vozila i njihovih vozača.

Policija se, nakon pada pokojnog Brisa Tatona, našla na licu mesta, kao i kamere TV stanica. Nesrećni mladić je bio svestan, orijentisan, pokretan, i pokušavao je, sporazumavajućim jezikom i gestovima, da pruži odgovore kako se našao na tom mestu. Kamere prate njegovo prebacivanje u Urgentni centar, i na ulazu u Urgentni centar Taton daje izjave, objašnjava rukama, zbog nepoznavanja jezika, gde je i kako tučen i šta mu se desilo.

 

Zašto se kasnilo

 

Iste večeri počinje kampanja protiv navijača, koje srpski političari predvođeni Borisom Tadićem nazivaju huliganima, bandom sa kojom će se Srbija obračunati do kraja. Srpski predsednik je u višegodišnjem ratu sa svim i svakim.

Podižući Srbiju na noge, predsednik Tadić pominje povampireni fašizam, rasizam, antisemitizam. Sve ove masovne pojave on svojim očima vidi u Srbiji! Šteta koju je nesrećni Boris Tadić naneo Srbiji skoro da je neotklonjiva. Svetske TV stanice danima su izveštavale o skupovima i istupima srpskih političara koji obećavaju da će Beograd učiniti bezbednim gradom, očišćenim od fašista, nacista...

Nesrećni Brist Taton počinje da vodi svoju bitku za život.

Dok je Taton u bolničkoj postelji, konzilijum lekara vrši medicinske pretrage, sa ciljem da se preduzmu sve mere za njegovo lečenje i oporavak.

Srpska policija te večeri kreće u potragu za napadačima na Brisa Tatona. Pregledaju se sve sigurnosne kamere koje su postavljene na ovom delu centra grada, osim one koja pokriva prostor sa kojeg je pao, ili kako optužnica tvrdi, sa kojeg je bačen Bris Traton! Tri sata kasnije, dok je Taton već bio u bolnici, neko iz policije se setio da oko 21 sat pozove na lice mesta i dežurnog istražnog sudiju Okružnog suda u Beogradu, i dežurnog zamenika okružnog tužioca. Istražni sudija, nakon što mu je predočen razlog izlaska na lice mesta, odbija da izvrši uviđaj, sačinjavajući službenu belešku u kojoj navodi da je besmisleno da izvrši uviđaj sa tolikim zakašnjenjem i ako ga je već policija na stručan način obavila.

U Urgentnom centru povređenog Brisa Tatona obilaze državni rukovodioci i francuski ambasador. Iz minuta u minut preti se bespoštednom borbom protiv huligana.

Lekari konstatuju da povređeni Taton ima hematom na mozgu, koji se, kako je ustanovljeno pregledom na CT skeneru, ne širi, pretrage pokazuju da mu je prelomljeno šesto rebro, da ima mnogobrojne krvne podlive po telu, a suspektna je i ruptura aorte. Konzilijum lekara stalno zaseda i odlučuje da Taton bude iz Urgentnog centra prebačen na Institut za kardiovaskularne bolesti, radi operacije aorte. Ovaj potez biće koban za povređenog Tatona.

 

Šta policija želi da svedoci vide

 

Operacije nad Tatonom prihvata se hirurg Lazar Davidović. Njegovu hiruršku intervenciju, što je nezabeleženo u dosadašnjoj praksi, snimaju kamere RTS-a.

Oni koji su poznavali Davidovićeve stručne kvalitete bili su zabrinuti za ishod operacije. Pre dve godine Davidović je obavio operaciju aorte jednom bolesniku, koji je uspeo da preživi. Godinu dana nakon kontrolnog pregleda, ustanovljeno je da je bolesnik ostao bez zdravog bubrega! Nakon toga pacijent je podneo krivičnu prijavu protiv doktora Davidovića.

Otvaranjem grudnog koša, hirurg Davidović konstatuje da u njemu nema krvi, što ukazuje da nije došlo do rupture aorte, da ova hirurška intervencija nije bila urgentna i da se mogla odložiti, dok se ne saniraju povrede i hematom na mozgu, te dok se ne stabilizuje krvni pritisak. Najblaže rečeno, preuranjena operacija aorte dovodi do povećanog pritiska, koji uzrokuje širenje hematoma na mozgu, a potom i do moždanog udara, od kojeg Bris Taton umire 29. septembra.

Smrt Brisa Tatona iskorišćena je u Srbiji za opšte jauke, paljenje sveća, a političari su se, predvođeni Borisom Tadićem, zaklinjali da će njegova smrt biti osvećena, da će svi huligani dobiti maksimalne kazne. I nesrećni roditelji Brisa Tatona zahvaljivali su predsedniku Tadiću što će ubice njihovog sina, svi odreda, dobiti maksimalnu kaznu. Tako nešto oni u Francuskoj ne bi smeli ni da pomisle, da određuju sudu na koji način će odlučivati. U zemlji Srbiji, čiji predsednik je Boris Tadić, ruženje sopstvenog naroda je poželjno, a to je i mera njegovog života.

Beogradska policija je, pregledom bezbednosnih kamera, brzo locirala napadače na francuske državljane, i većina je odmah lišena slobode. Za dvojicom, koji su u bekstvu, raspisana je međunarodna poternica. Neki od napadača uopšte nisu procesuirani, jer su bili članovi LDP-a Čedomira Jovanovića, i za njih se pretpostavlja da su, za račun engleske obaveštajne službe, organizovali ovaj napad sa ciljem destabilizacije Srbije. Izvori Tabloida potvrđuju da je gospodin Jovanović zatražio izuzeće svojih momaka iz ovog procesa, što je predsednik Tadić i prihvatio.

Pokušavajući da pribavi potrebne dokaze za optužnicu, kriminalistička policija traga za svedocima, nekima nudi i status zaštićenog svedoka. Zanimljivo je da je optuženog Stepu Petrovića policija saslušala 25. septembra prošle godine u prostorijama odeljenja za krvne delikte, pri čemu je od njega uzeta izjava i sačinjena službena beleška o obaveštenju primljenom od građana, koju su sačinili policijski službenici Dejan Jović i Dejan Jovanović.

Stepa Petrović je uhapšen, po nalogu zamenika višeg tužioca, 5. novembra prošle godine, kao pripadnik grupe koja je ubila Brisa Tatona. Pretpostavlja se da mu je policija nudila povlašćen status uz obavezu da on potvrdi da je video svojim očima kako su napadači bacili Brisa Tatona sa trotoara, niz stepenište visoko nekoliko metara.

 

Ko će da presudi?

 

Optužnica Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ima krupan nedostatak. Niko od predloženih svedoka nije potvrdio da je svojim očima video optužene da Tatona bacaju sa tolike visine, preko žardinjere. Ni dvoje zaštićenih svedoka, svedokinja A1 i svedok A2, nisu videli optužene da su Tatona bacili preko žardinjere! Takav zaključak se ne može izvesti ni uvidom u povrede pokojnog Tatona. Da su ga navijači uhvatili svojim rukama i bacili sa tolike visine, nesrećni Taton bi na mestu ostao mrtav, jer bi pao u vodoravnom položaju, polomio bi kičmu i glavom bi udario o beton, što bi dovelo do momentalne smrti.

Nakon podizanja optužnice izvršene su pripreme za suđenje. Na prvom glavnom pretresu roditelji Brisa Tatona su izrazili zadovoljstvo što će svi optuženi, koji su u tom trenutku imali manje od 21 godinu, dobiti po 20 godina zatvora, a oni koji su stariji - po 40 godina! Takvog uverenja bio je i ambasador Francuske u Beogradu. Da je Njegova ekselencija ispred suda u Parizu saopštila da će sud doneti takvu i takvu presudu, momentalno bi bio uhapšen i osuđen za uvredu suda. Ko je obećao najteže kazne Tatonovim roditeljima i francuskom ambasadoru? Boris Tadić? Slobodan Homen, engleski agent koji je svojom reformom zgazio srpsko pravosuđe?

Po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kojom se 14 mladih ljudi sumnjiči da su na svirep i podmukao način ubili Brisa Tatona, i za njih traži maksimalna kazna, postupa pretresno veće Višeg suda u Beogradu, kojim predsedava sudija Mira Ilić. Ona je jedini preostali sudija iz krivičnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, i zbog velikog iskustva, ona je određena da sprovede prvostepeni krivični postupak. Oni koji poznaju rad ove sudije, tvrde da ona podleže isključivo pritiscima materijalnih dokaza, a ne pritiscima vlasti.

Optužnicu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu kompromituje i osporava i nalaz zakletog sudskog veštaka Ministarstva pravde Srbije, kardiohirurga Gorana Panića, koji je na zahtev advokata Zore Dobričanin-Nikodijević, branioca jednog od optuženih, ocenio nalaz sudskih veštaka sa Vojnomedicinske akademije, obducenata dr Ivice Milosavljevića i dr Đorđa Alimpijevća.

Opsujući nalaz dvojice obducenata, kardiohirurg dr Goran Panić je doveo u ozbiljnu sumnju kvalitet lečenja povređenog Brisa Tatona i ishitrene hirurške zahvate, koje u takvom stanju pacijenta nije trebalo preduzimati, a koji su doveli do daljih komplikacija, koje su uzrokovale smrt.

U celosti prenosimo nalaz ovog zakletog sudskog veštaka, koji na stručan, jasan i logičan način dovodi u ozbiljnu sumnju stručnost lekarskog tima koji je brinuo o Tatonovom zdravlju.

Hoće li presudu u ovom sudskom postupku doneti sudsko veće sudije Mire Ilić, ili će ona samo pročitati presudu koja je optuženima već izrečena iz usta srpskog predsednika Tadića, državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, Tatonovih roditelja i francuskog ambasadora?

 

 

 

 

 

Na zahtev advokata Zore Dobričanin-Nikodinović i Ljubiše Valjarevića iz Beograda, prilažem

 

Naknadno veštačenje u predmetu Višeg suda u Beogradu K 3012/10 u krivičnom postupku protiv okr. Grković Ivana i drugih...

 

NAKNADNO VEŠTAČENJE

 

Nakon pregleda opsežne medicinske dokumentacije, koja je u ovom predmetu relevantna za procenu vrste, težine i posledica krivičnog dela, ponudiću Sudu u daljem tekstu elemente koji su u primarnom tekstu protivurečni i nekonzistentni. Na ovaj način želim da pomognem Sudu da na adekvatan način ovo krivično delo bude procenjeno, kvantifikovano i procesuirano. Smatram nesvrsishodnim ponavljanje svih činjenica koje su u prethodnom zapisu navedene već da samo ukažem na značajnost kontradiktornih tvrdnji.

 

ČINJENICE

 

1. Celokupan tekst koji mi je bio dostupan nosi pečat kolega koji se bave sudskom medicinom a ne kliničkom praksom.

2. Preminuli je kod prijema u Urgentni centar bio svestan, sa spontanim disanjem, arterijskom tenzijom 130/70 mm Hg, frekvencom rada srca od 100/min. i sa politraumom. Saturacija krvi kiseonikom bila je 100 %, a nivo hemoglobina 135. Ovakav pacijent nema fizikalni i laboratorijski nalaz za aktivno arterijsko krvarenje koje zahteva primenu najhitnijih hirurških, hemostatskih i/ili rekonstruktivnih procedura.

3. CT endokranijuma pokazuje kontuziono hemoragične lezije čeono i slepoočno levo (17.09.2009. u 21 i 30 h).

4. CT skener grudnog koša pokazuje znake hematoma u medijastinumu.

5. Kontrolni CT (17.09.2009. u 23 i 50 h) ne pokazuje progresiju medijastinalnog hematoma. Hemodinamski i respiratorni parametri se u kontinuitetu ne menjaju.

6. U tački 6.5. izveštaja veštaka sudske medicine prvi put se pominje dimenzija medijastinalnog hematoma koja je primarno iznosila 10 cm, transverzalno.

7. U daljem tekstu ne postoje nalazi koji bi direktno ili indirektno ukazivali na aktivno arterijsko krvarenje.

8. Multislajs skener pokazuje postojanje rascepa unutrašnjeg sloja aorte (intime) na početku descendentnog (silaznog) dela sa pseudoaneurizmatskom formacijom.

9. Bez kvantifikacionih parametara (dimenzije medijastinalnog hematoma) u dinamici kliničkog razvoja postavljena je dijagnoza rupture istmičnog dela torakalne aorte.

10. Kontrolni CT pokazuje progresiju kontuziono-hemoragičnih žarišta centralnog nervnog sistema.

11. Konzilijum lekara svojom odlukom preminulog prebacuje na dalje lečenje na Institut za kardiovaskularne bolesti KCS. Pacijent je prebačen u somnolentnom stanju, bez grubih motornih ispada, piramidalne lateralizacije ili poremećaja funkcije kranijalnih nerava.

12. Operisan je 18.09.2009.godine - urađena je parcijalna resekcija torakalne aorte i interpozicija grafta u dužini od 4 cm.

13. Postoperativni kontrolni CT pregled CNS-a (19.09.2009.) pokazao je da je frontalni hematom četiri puta uvećan u odnosu na preoperativni nalaz.

14. Neurohirurška procedura urađena je istog dana - kraniotomija i evakuacija hematoma.

15. Od 21.09.2009. godine razvija se akutni pulmonaini distres sindrom (ARDS).

16. Dana 24.09.2009. godine dolazi do nastanka desnostranog pneumotoraksa koji se tretira uvođenjem torakalne drenaže.

17. Uz dalju progresiju oštećenja mozga smrtni ishod nastaje 29.09.2009. godine u 10 h.

18. Tačka 6.3.3.6. zaključka u prethodnom veštačenju - "hirurškom intervencijom zbrinut rascep zida nishodne aorte, neposredno ispod luka koji zahvata veći deo zida, ali ne i opnicu aorte, koja je od tog mesta naniže, sve do prečage, difuzno krvlju podlivena, a što je praćeno i krvnim podlivima porebrice duž pripoja od III do XII para rebara za kičmeni stub".

19. Tačka VII - "smrt Taton Brice-a je nasilna i nastupila je usled zadobijenih povreda glave i sadržaja lobanjske duplje u vidu oštećenja po život važnih moždanih centara i nastalih komplikacija".

 

MIŠLJENJE

 

Tragičan ishod za Brice Tatona nastupio je zbog progresije traumatskog oštećenja centralnog nervnog sistema. Smatram da kvalifikacija krivičnog dela u znatnoj meri zavisi od kontributivnih faktora za krajnji, fatalni ishod. Napominjem da za ovo veštačenje nisam imao priliku za uvid u originalnu medicinsku dokumentaciju (ili fotokopije) već samo izveštaj lekara veštaka sudske medicine, pa ipak, izvodi iz originalne dokumentacije daju realnu osnovu za sumnju u svrsishodnost i redosled medicinskih postupaka.

 

DIJAGNOSTIČKE KONTROVERZE IZVEŠTAJA VEŠTAČENJA

 

1. Stav 6.4., strana 2, i stav na strani 3 - "MSCT panaortografija je pokazala traumatsku rupturu istmičkog dela torakalne aorte".

2. Tačka 6.5., strana 3 - "urađen MSCT na kojem je postavljena sumnja na traumatsku rupturu torakalne aorte."

3. Operativni nalaz (strana 3), tačka 6.5. - "uočena kompletna transsekcija intime i ruptura na desnom bočnom zidu".

4. Tačka 6.3.3.6. strana 13 - "hirurškom intervencijom zbrinut je rascep zida nishodnog dela aorte, neposredno ispod luka koji zahvata veći deo zida ali ne i opnicu aorte".

U veštačenju je na osnovu navedenog apsolutno nejasno da li se radi o disekciji aorte typ III komplikovanoj rupturom aorte. U istom izveštaju potpuno različite tvrdnje imaju dijametralno različitu terapeutsku konsekvencu.

 

KONTROVERZNE ODLUKE ZA POSTAVLJANJE VITALNE INDIKACIJE ZA HIRURŠKO LEČENJE BRICE TATONA

 

1. U izveštaju ne postoje direktni ili indirektni, ali jasni i precizni, dokumentovani razlozi postavljanja vitalne indikacije za hirurgiju aorte, naročito uzimajući u obzir progresiju kontuziono-hemoragičnih promena u centralnom nervnom sistemu neposredno preoperativno.

2. Vitalna indikacija znači da bez hirurškog lečenja, ukoliko se istog trenutka ne preduzme, pacijent će izvesno preminuti, što u konkretnom slučaju nije potvrđeno sa sigurnošću.

3. U dokumentaciji ne postoje preoperativne hematološke analize koje bi kao indirektni znaci potvrdile aktivno arterijsko krvarenje. Takođe nedostaju i postoperativne gasne analize arterijske krvi koje bi bile uputne za procenu kontribucije plućne funkcije za smrtni ishod lečenja.

4. Iz raspoloživih zapisa nije jasno na osnovu kojih parametara je procenjeno da je rizik operacije aorte manji od rizika primene opšte heparinizacije u situaciji dokazane progresije hematoma centralnog nervnog sistema.

Neposredno postoperativno urađeni CT centralnog nervnog sistema je pokazao četvorostruko uvećanje frontalnog hematoma, što je najverovatnije rezultat opšte heparinizacije (iako, navedeno u izveštaju, u nižim dozama nego uobičajeno). Takav nalaz ne može biti posledica spontanog toka i razvoja povrede mozga.

Kontributivni faktori smrtnog ishoda svakako su pulmonalne (plućne) etiologije.

Razvoj ARDS-a od 21.09.2009. i nastanak desnostranog pneumotoraksa od 24.09.2009. je komplikovao politraumu i njene posledice i doveo do hipooksigenacije centralnog nervnog sistema. Interesantno je pitanje iz kojih razloga nastaje spontani pneumotoraks kod čoveka starosti 28 godina. Patoanatomski nalaz ne govori u smislu ARDS-a već daje forenzički odgovor da se radi o bilateralnoj fibropurulentnoj pneumoniji sa levostranim purulentnim (bakterijskim) pleuritom (gnoj u levoj pleuri). U svakom slučaju, poremećaj plućne funkcije je značajan faktor hipoksije (nedostatka kiseonika) centralnog nervnog sistema (naročito onih zona koje su anatomski bliske mestu destrukcije tkiva).

 

ZAKLJUČAK

 

Slučaj po prirodi sadrži daleko širu konotaciju od uobičajenog i prosečnog krivičnog postupka. Aspekti su deo međunarodnih odnosa Republike Srbije i Republike Francuske i opštedruštvena značajnost. Nezavisnost sudstva u kvalifikaciji ovakvog krivičnog dela je na posebnom ispitu. Krivci treba da budu kažnjeni usklađeno sa krivičnim delom. Da bi se to desilo, u skladu sa pravom, neophodan je kompletan uvid u svu medicinsku dokumentaciju i reviziju prethodnog veštačenja. Apelujem da se u interesu pravde to i dogodi.

 

                         U Beogradu, 05.02.2010.

Dr Goran Panić

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane