Natrag

Državni teror

Državni teror

 

Državni despotizam: Kako država slučaj "Šarić" koristi za vlastiti kriminal, teror nad građanima i nezakonitu suspenziju elementarnih ljudskih prava     

 

 

Ako si nevin, zašto ne priznaš

 

Nema te legalne i legitimne akcije koju ova država nije u stanju i, što je najgore, voljna da izvrgne u ruglo, u kompromitaciju i pravne države i svih vladajućih moralnih normi. Ako pri tome uspe da ponizi, obespravi i čak uništi što je veći mogući broj poštenih građana, utoliko je njena sreća veća. Slučaj Zorana i Slavice Dimitrić iz Šapca, i njihove ćerke Svetlane, govori u prilog onoj Bećkovićevoj tvrdnji da će "ovome doakati samo ovo"        

 

Milan Malenović

 

Ako ikada rešite da stambeni problem svoje dece regulišete tako što ćete im kupiti stan, dobro razmislite da li se tako nešto isplati. Ne zbog situacije na tržištu nekretnina, već zbog obesne države koja misli da joj je sve dozvoljeno.

Bračni par Zoran i Slavica Dimitrić iz Šapca imali su sreće da dobiju dvoje dece - ćerku Svetlanu i sina Aleksandra. Svetlana je izrasla u prelepu devojku, pravu manekenku. Krajem prošlog veka, 1997. godine, počinje da se bavi manekenstvom i ubrzo odlazi u inostranstvo gde počinje da radi za eminentne svetske modne agencije.

Đanfranko Fere, Roberto Kavali, Đorđo Armani i La Perla samo su neki od kreatora čije je modele Svetlana nosila na modnim pistama širom sveta. Zatim se udala i posvetila mužu i deci. Onda se vratila u Srbiju, tako da je njena karijera manekenke bila završena.

Još pre nego što se Svetlana udala njeni roditelji su razmišljali kako da ćerku trajno stambeno obezbede. Planirali su da svoju porodičnu kuću u Šapcu u nasledstvo ostave sinu, a da za ćerku u istom gradu kupe neki stan.

 

Sve po redu i poretku

 

Prilika za kupovinu stana se pojavila već 2005. godine. Te godine je Zoran uspeo da proda jedan mali stan, površine tek 45 kvm, i da novac uloži u izgradnju novog i većeg stana za ćerku Slavicu.

Zorana u Šapcu svi poznaju kao odličnog majstora. Godinama se uspešno bavi završnom obradom enterijera, a ove radove je izvodio i u mnogim renomiranim lokalima u Šapcu i Beogradu.

Te 2005. godine je Stanoje Lazarević, privatni preduzimač, odlučio da kao investitor i izvođač sazida zgradu u Masarikovoj 8 u Šapcu. Zoranu, sa kojim je poslovno sarađivao dugi niz godina, Stanoje je ponudio jedan od stanova u pomenutoj zgradi u zamenu za rad na građevini.

"Na ovaj način hteo sam da pomognem Zoranu, ali i sebi, kako ne bih u kešu plaćao izvedene usluge", priseća se kasnije Stanoje ove prodaje. "Dogovorili smo se da mi na ime avansa odmah isplati 18.000 evra, a da se ostatak cene isplaćuje sukcesivno, preko izvedenih radova. Kada zgrada bude gotova trebalo je da bude isplaćena razlika."

Zoran i Stanoje su se odmah dogovorili da cena kvadrata bude 500 evra i da se stan preda u nezavršenom stanju, jer je uređivanje Zoran kao poznati enterijerista želeo sam da odradi. Odmah po dogovoru, Zoran je Stanoju isplatio dogovoreni avans.

Zgrada je počela da se gradi, a ćerka se udala. Kao svadbeni poklon ćerki i zetu, Zoran i Slavica su odlučili da im daju pomenuti stan. Kao vlasnik je trebalo da se uknjiži ćerka Svetlana, zlu ne trebalo.

 

Ne kupujte stan prvo deci, odmah ga kupite državi

 

Decembra 2007. Svetlana, sada udata Šarić, sa Stanojem potpisuje ugovor o preuzimanju stana veličine 72 kvm, koji se sastoji od kuhinje, dnevnog boravka, dve sobe, sanitarnog čvora, kupatila, ostave i terase. U stavu 2. ugovora izričito stoji kako je kupoprodajna cena od 2.880.000 dinara isplaćena u celosti pre potpisivanja ugovora. Jasno je da je cenu platio Zoran Dimitrić, Svetlanin otac.

Bračni par Zoran i Slavica zajedno imaju preko šezdeset godina radnog staža. Jedno vreme su radili i u inostranstvu, a imali su i privatnu firmu u Srbiji. Nisu posebno bogati, ali su marljivi i štedljivi. Ceo Šabac zna za Zorana, posebno za njegove zlatne majstorske ruke koje naprave sve što oči vide, a um osmisli.

Malo potom ispostavilo se da, posle više od pola veka poštenog rada, dolazi u pitanje njegovo pravo da svoju uštedu od četrdesetak hiljada evra uloži u kupovinu stana za ćerku. Kao i da tog prava u Srbiji gotovo da nema.

Naime, Svetlanin muž je Duško Šarić, brat Darka Šarića, inkriminisanog u još uvek aktuelnoj narko-aferi "Šarić". Protiv Duška se ne vodi nikakav krivični postupak, ali to za ovu vlast ne predstavlja nikakav pravni problem.

Duško i Svetlana su sa decom živeli u kući Šarićevih u Lisičjem potoku, u Beogradu. I enterijer ove kuće je sredio Zoran, ali je pomagao i oko baštenskih poslova. Takvi su i red i običaji u Srbiji.

Darka Šarića su Dimitrići izuzetno retko viđali - za sve ove godine možda tek nekoliko puta. I u kuću svog brata Duška Darko je retko svraćao. Darko je imao svoj život, a Duško svoj. I poslovi su im bili različiti.

 

Košmar koji se nije završio

 

Krajem januara ove godine, po ciči zimi, ispred kuće u Lisičjem potoku dežurala su dvojica inspektora u civilu. Svetlana ih je videla i sažalila se na njih, pa ih je pozvala u kuću da ne mrznu napolju. Dok su njih troje sedeli i pili topli čaj, a Svetlanina deca se igrala u sobi, u kuću su uleteli maskirani pripadnici interventne brigade. "Ruke gore, ne mrdaj, lezi na zemlju", samo su neke od osnovnih komandi koje su maskirani pripadnici uzvikivali pred zaprepašćenim ukućanima.

Deca su, uplašena, plakala, a Svetlana je jedino želela da se ovaj košmar što pre završi. Posle višesatnog preturanja po kući i ispitivanja, policija se konačno smilovala da Svetlani i njenoj deci dozvoli da odu. Svetlani je bilo žao da se policajci smrzavaju na ulici, ali policajcima nije bilo žao da na sneg i mraz isteraju ženu sa malom decom.

Ali, kuda da idu? U trenutku pretresa u kući Duška i Svetlane Šarić bilo je oko dve hiljade evra. Policajci su "velikodušno" dali Svetlani - sto evra. Sa decom, bez para, čak i bez mobilnog telefona koji joj je takođe oduzet, Svetlana je privremeno utočište našla u stanu u Šapcu.

Od februara do danas Svetlani nije vraćena ni jedna jedina stvar iz njene kuće u Lisičjem potoku. Država veruje da je sve, pa čak i dečje pelene, kupljeno od para stečenih kriminalom. A pri tome ni Duško ni Svetlana nisu pod istragom?!

 

Nisu ni slutili šta ih čeka iza demokratske krivine

 

U međuvremenu je Svetlani iz istih razloga oduzet i stan u Šapcu. Ništa nije pomoglo što su ona i njeni roditelji priložili dokumenta i doveli svedoke koji su potvrdili da je stan kupljen delom od novca stečenog prodajom ranijeg stana, delom ušteđevinom iz dugogodišnjeg rada, a delom plaćen besplatnim radom Svetlaninog oca na zidanju zgrade.

Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Dragan Lazarević je, za vreme pretresa o oduzimanju imovine po zahtevu specijalnog tužioca, dobio poziv na svoj mobilni i na više od sat vremena napustio sudnicu, tvrde očevici. Da li je u tom razgovoru, koji prisutni nisu smeli da čuju, sudija Lazarević od nekoga dobijao uputstva kako da presudi? I od koga?

Biser ove pravosudne farse predstavlja obrazloženje drugostepenog rešenja koje je dalo veće sudija Vladimira Vučinića, Gordane Pavlović i Gordane Kojić. Njih troje su prihvatili argumentaciju tužioca da Svetlana Šarić nije u Srbiji podnela poreske prijave, te tako ne može da se utvrdi da su sredstva za kupovinu stana stečena legalno.

Ako se sudijama i tužiocu u dogledno vreme vrati moć razumnog rasuđivanja, možda bi mogli da nam objasne gde se prijavljuju prihodi? Da li u zemlji u kojoj su ostvareni i gde poreski obveznik živi, ili u svakom slučaju u Srbiji?

Svetlanin otac, Zoran, spada u najstarije članove Demokratske stranke. Od početka je pomagao opštinski odbor DS-a u Šapcu, a na izborima su mnogi Šapčani svoj glas dali ovoj stranci upravo zbog njega, Zorana Dimitrića zvanog Peka. Sigurno je da nisu glasali zbog bivšeg ministra pravde Dušana Petrovića, takođe Šapčanina, koga su sugrađani u mladosti zvali "Dule dupe", a danas "Sedam posto".

Poreklo Petrovićeve imovine, koji je do bavljenja politikom ordinirao u trošnoj i vlažnoj šupi dva sa dva, niko ne proverava, jer od onih sedam odsto iz nadimka jedan deo ide onima kojima treba da se daje. Ma, dao bi Dule i ono iz svog ranijeg nadimka, samo da mu niko ne dira u imovinu.

Svetlana sa decom danas živi kao podstanar u okolini Beograda. Njeni roditelji joj pomažu koliko mogu i svakog dana strahuju da će policija i kod njih da upadne i da im otima imovinu. Srbija koja bi u Evropu, tako se vraća plemenskim zakonima o odgovornosti celog roda za krivicu pojedinca.

Zoranu Dimitriću Peki jedino ostaje da se gorko kaje što je pomagao da na vlast dođu demokrate koje se lažno predstavljaju kao demokrate.

 

 

 

 

 

Homen, čovek "za oduzimanje"

 

 

Jedan od najgrlatijih pobornika bezobzirne primene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, prema čijim je odredbama oduzet i stan Svetlani Šarić (?!) jeste i Slobodan Homen, aktuelni državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Devedesetih godina je Homen bio jedan od vođa pokreta Otpor, kome je za visoku kiriju iznajmio deo svog stana. Posle je postao i kurir od poverenja, koji je iz Budimpešte u džakovima donosio devizne donacije Otporu. Zbog navodne opasnosti da mu se pri transportu nešto desi, Slobodan je uzimao i masne provizije od svake pošiljke, i to kako pri preuzimanju para u Mađarskoj, tako isto i kada je novac isporučivao u Beogradu.

U međuvremenu se ovaj borac za pravdu seli u vilu na Dedinju, odmah iza zgrade TV Pinka. Od kojih je para on tu zgradu nabavio niko u ovoj zemlji ne sme da istraži.

Razlog za Slobodanovu grlatost u vezi sa oduzimanjem "ilegalno" stečenih nekretnina možda treba da potražimo u osnovnoj delatnosti plemena Homen. Borivoje, Slobodanov otac, direktor je građevinske firme koja pripada mami malog Slobodana, Dušanki. Ova firma je poznata po tome što zida Super Vero od 6.500 kvm na Voždovcu (pisali smo o tome u prošlom broju), dok privatno obezbeđenje porodice Homen maltretira okolno stanovništvo.

Kao nagradu Homenovi od Beograda besplatno dobijaju odobrenje da izgrade još preko 30.000 kvm poslovnog prostora, i to na zemljištu koje je nezakonito oteto.

I mama Dušanka Subotić-Homen je u poslu sa nekretninama. Niko u Srbiji ne sme ni da pomisli da ispita kako je ova dobrodržeća bakica stekla više desetina stanova i lokala koje kupuje, prodaje, preziđuje i rasparčava kako joj odgovara.

Porodična manufaktura Homenovih ne živi samo od preprodaje otetih nekretnina. Mama Dušanka je bila i pravni zastupnik Prvoslava Davinića i to baš u aferi  "Satelit". Sinčić Slobodan je nedavno od strane srpske vlade postavljen na čelo tima koji, navodno, treba da sa izraelskim vlasnikom satelita ugovori najpovoljniji način isplate.

Uzimajući sve u obzir, postavlja se pitanje: za koga se traži najpovoljniji aranžman? Uopšte ni ne sumnjamo da će klan Homenovih opet biti na strani onih koji kasiraju pare.

 

 

 

 

Nepotrebno poštenje

 

Mršav, izboranog lica, sa grubim, radničkim rukama - tako izgleda Zoran Dimitrić Peka danas. I on i supruga su obučeni u urednu, ali jednostavnu garderobu, kao većina građana Srbije. Celog života su odvajali od usta da bi iškolovali decu i izveli ih na pravi put.

Sin Aleksandar i ćerka Svetlana od srednje škole su počeli da rade i pomažu roditeljima. Kao sedamnaestogodišnjak, sin je sa nastave dolazio na gradilište da se pridruži ocu u poslu.

Kada su jednom prilikom sređivali benzinsku pumpu na ulazu u Šabac, Peka je sklonio sina da ga ne vide školski drugovi, tatini i mamini sinovi, koji su u besnim automobilima dolazili po gorivo.

Ni danas porodica ne poseduje nikakvu luksuznu imovinu. Sve što zarade svojim mukotrpnim i poštenim radom ulažu u decu i unučiće. Takvi su oduvek bili Slavica i Peka.

 

 

 

 

 

Kome služi ovakva vlast 

 

Kao jedan od najstarijih članova Demokratske stranke, Peka je u toku postupka privremenog oduzimanja imovine otišao i u Krunsku, u sedište stranke kojoj je nekada verovao.

Tu se sreo i sa Borisom Tadićem, liderom stranke i predsednikom, bar kako bi trebalo da bude, svih građana Srbije. Boris je nezainteresovano saslušao priču svog partijskog kolege o otimanju stana stečenog poštenim, višedecenijskim radom.

I Tadić i cela vrhuška stranke velikom brzinom su okrenuli leđa Dimitrićima, koji su im u prošlosti toliko pomagali. Zašto bi se zauzeli za njih kada od ove porodice nemaju finansijsku korist?

Ova vlast je takva - bezobzirna i odnarođena, ustoličena samo sebe i svoje koristi radi.

 

 

 

 

 

Svetlana sa decom danas živi kao podstanar u okolini Beograda. Njeni roditelji joj pomažu koliko mogu i svakog dana strahuju da će policija i kod njih da upadne i da im otima imovinu.

 

 

 

Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Dragan Lazarević je, za vreme pretresa o oduzimanju imovine po zahtevu specijalnog tužioca, dobio poziv na svoj mobilni i na više od sat vremena napustio sudnicu.

 

 

 

U stavu 2. ugovora izričito stoji kako je kupoprodajna cena od 2.880.000 dinara isplaćena u celosti pre potpisivanja ugovora. Jasno je da je cenu platio Zoran Dimitrić, Svetlanin otac.

 

 

 

Zorana Dimitroća u Šapcu svi poznaju kao odličnog majstora. Godinama se uspešno bavi završnom obradom enterijera, a ove radove je izvodio i u mnogim renomiranim lokalima u Šapcu i Beogradu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane