Natrag

Sramota

Sramota

 

Prosveta: Tužna sudbina kultne kulturne i istorijske institucije u Srba  

 

Kumo, kumo, izgore ti Geca

 

   Dok se srpska javnost s pravom uzrujala zbog bezočne krađe skulptura sa beogradskih ulica i Tvrđave, dotle tiho umiranje naših knjižara gotovo da ni ne zavređuje medijsku pažnju. Ništa čudno, ako znamo da većina krivaca za pljačkašku privatizaciju pojma nema ni kako su im se zvali preci od pre više od veka, ni gde su živeli i šta su radili, a za neke osnovano verujemo da su sveži potomci primata

 

Milan Malenović       

 

Tradicija duga 110 godina, čuvena knjižara Gece Kona u Knez-Mihailovoj ulici u Beogradu, prodata je u sklopu IP Prosvete novokomponovanom izdavaču, biznismenu Dejanu Pantoviću, odnosno njegovom preduzeću Media 11. septembra 2009. Pantović postaje i jedan od direktora ovog izdavačkog preduzeća sa dugom tradicijom. Ostala dva direktora su Nenad Jakšić i Vanja Tomić.

Cena za celu Prosvetu iznosila je 3.200.000 evra, dok upućeni tvrde da je kupac dobio rok otplate od šest godina uz prvu ratu u visini od 900.000 evra.

Privatizacioni prospekt je radila firma Factis d.o.o., koju vode preletači iz agencije CES Mekon, čiji je zaposlenik ranije bio i Mirko Cvetković. CES Mekon je pod čudnovatim okolnostima dobijala poslove privatizacionog savetnika dok je Mirko bio direktor Agencije za privatizaciju. Sada tu tradiciju nastavlja Factis.

Samo pomenuta knjižara u Knez-Mihailovoj ima skoro 600 kvm poslovnog prostora na tri nivoa i vredi više od dva miliona evra. A gde su ostali objekti, takođe u centru Beograda, zatim magacinski prostori, zalihe knjiga, tržišni udeo...?

 

Ušao pa zašao

 

Od samog početka bilo je jasno da se Prosveta bukvalno poklanja, ali su se radnici nadali da će novi vlasnik domaćinski da posluje i sačuva radna mesta.

U predlogu privatizacionog ugovora koji su odobrili i zaposleni Prosvete stajalo je da novi kupac mora da nastavi sa pretežnom delatnošću preduzeća i da ne sme da otuđi više od 10 odsto imovine. U finalnoj verziji ova brojka je preko noći promenjena u - 30 odsto.

Postupajući, u ovom delu, u skladu sa ugovorom, Pantović je odmah prodao odnosno založio neke od najvrednijih objekata kojih se dokopao za sitne pare. Tako je već prodata i kuća Gece Kona u Dobračinoj ulici. Šta zna biznismen šta je tradicija?

Pošto, valjda, državi nije bilo dosta što je u bescenje raskrčmila imovinu stvaranu generacijama, to je Fond za razvoj Pantoviću odobrio i višemilionski kredit. Ne samo što je tom prilikom vansudski pod hipoteku stavljena preostala nepokretna imovina Prosvete, jer zbog ograničenja od 30 odsto nije ni bilo moguće dalje uknjižavanje hipotekarnih poverilaca, već je Fond džentlmenski prešao preko činjenice da su sredstva nenamenski potrošena za isplatu zarada zaposlenima.

Iako je umeo da u roku uđe u posed, Pantović je pri ispunjenju svojih obaveza kasnio. Zbog toga nije još otkupio preostale akcije koje se nalaze u posedu Akcijskog fonda, a i neredovno je plaćao plate zaposlenima. Na doprinose je već potpuno zaboravio.

Ovakvo ponašanje novog vlasnika nateralo je radnike Prosvete, njih 62 od ukupno 66, da krajem januara ove godine stupe u štrajk. Osim direktora, njih čak trojice na broju, koje sudbina preduzeća koje vode ionako ne dotiče, štrajku se nije pridružio samo jedan radnik iz prodavnice u Gospodar Jovanovoj ulici u Beogradu.

Pošto je preduzeće kojim upravlja Pantović u stalnoj blokadi (trenutno dug iznosi 73 miliona dinara), zbog neplaćenih računa svim prodavnicama Prosvete je isključena struja. Tako i pomenuta štrajkbreherska prodavnica radi u mraku i bez fiskalne kase.

Zanimljivo je da nefiskalna prodaja u ovom slučaju nimalo ne uzbuđuje ministra Mlađana Dinkića, inače veoma osetljivog na ovakve prekršaje. Sam štrajk ga je, međutim, i te kako interesovao pa je u aprilu svojim prisustvom udostojio radnike u prodavnici u Knez-Mihailovoj.

Doslovno je Dinkić tada radnicima poručio da ne sanjaju o nekom eventualnom poništavanju privatizacije. Ovim potezom je ministar ekonomije praktično amnestirao Pantovića od svih prošlih, ali i budućih kršenja ugovora. A to konkretno izgleda tako da Agencija za privatizaciju uporno produžava rokove za ispunjenje ugovornih obaveza koje Pantović niti može niti želi da poštuje.

Kada su u januaru radnici počeli štrajk, Pantović im je na brzinu uplatio deo zaostalih plata, ali bez doprinosa. U vezi sa ovom obavezom novi vlasnik je izjavio da je Republičkoj vladi podneo zahtev za spajanje radnog staža korišćenjem sredstva iz budžeta. Srpski rečeno: svi građani Srbije treba solidarno da finansiraju poslovanje Pantićevih preduzeća i da masnoj guski mažu rep.

 

Gladni protiv preplaćenih

 

O daljoj isplati zarada Pantović upozorava radnike da "moraju da shvate da plate mogu da ostvare samo iz poslovnih prihoda". Gazda je jedino zaboravio da im objasni ko je zadužen za vođenje poslovne politike jednog preduzeće: gladni radnici ili preplaćeni menadžment?

Istovremeno, radnici su Agenciji za privatizaciju skrenuli pažnju i na ugovorenu obavezu neodgovornog novog vlasnika da nastavi primarnu delatnost IP Prosveta, a da je još pre štrajka promet Prosvete pao za čak 63 odsto. Pošto se prekidom primarne delatnosti smatra pad prometa od 40 odsto, a Agencija u ovom slučaju ništa ne preduzima, jasno je da Pantović ima jaka leđa.

Među moćnim zaštitnicima upućeni, osim već pomenutog Mlađana Dinkića, nalaze i Vojina Lazarevića, ali i bivšeg gradskog sekretara iz DS-a Goricu Mojović.

Indikativno je da je pomenuta Gorica pre privatizacije umela da se slika za medije ispred prodavnice Gece Kona u Knez-Mihailovoj, dok su građani potpisivali peticiju za očuvanje ove tradicijom bogate knjižare. Otkako je država novog vlasnika obavezala na čuvanje tradicije u trajanju od samo deset godina, a radnici se pobunili tražeći zaštitu svojih prava, Gorice nigde više nema. Da li zato što ima da rešava važnije probleme, ili zato što je u kumovskim odnosima sa Dejanom Pantovićem?

Skoro 600 kvadrata prodajnog prostora u Knez-Mihailovoj nije mala stvar. Nedavno je jedna prodavnica u samom komšiluku knjižare prodata po ceni od preko 40.000 evra za kvadratni metar. Iz tog ugla posmatrano, Pantović i kompanjoni mogu da ulože i mnogo više od već uplaćenih 900.000 evra da bi do kraja upropastili Prosvetu.

 

 

 

 

 

1001 način kako izigrati radnike

 

Osim IP Prosveta, IP Rad, firme u vlasništvu tajkuna Dejana Pantovića i valjda žene mu Teodore Pantović, još su: IPS Holding d.o.o., Media II d.o.o. i IPS Media d.o.o., kao i Lola Fluidomatik.

Od zaposlenih u njegovim knjižarama Mamut saznajemo da se i tamo plate neredovno isplaćuju, a da duguju svuda za kiriju i režijske troškove.

U Prosvetine knjižare uoči štrajka stigao je kontingent knjiga koje je Pantović izdao, a koje nose "prosvetiteljske" naslove kao "101 poza u seksu" i slično. Sada radnici očekuju ediciju "1001 način kako izigrati radnike".

 

 

 

 

Koridorci

 

Uništavanje srpske kulture u postupku tajkunizacije ima podugu tradiciju. U objektima NIP Nolit danas su Zekstrine prodavnice sa krpicama za narod. Zekstra je Nolit preprodala - Veterinarskom zavodu Zemun. Možda će uskoro tamo da se prodaje stočna hrana, recimo, ako krpe ne budu dobro išle.

Upropašćena je i Jugoslovenska knjiga. Među akcionarima nalazili su se, a delimično su još uvek prisutni: Leone d.o.o. (Miloš Cicmil je vlasnik i hotela Evropa u Sremskoj ulici br. 1), Brošura ID d.o.o. (u vlasništvu Leone d.o.o.),  Menzulana d.o.o. (društvo obrisano iz registra 31. marta 2009, jer je pripojeno firmi Assistance d.o.o., čiji je vlasnik advokat i bivši sudija Privrednog suda Milenko Ristivojević, danas jedan od direktora JK).

Milenko Ristivojević se inače pominje i kao vlasnik preduzeća Inex-Budućnost a.d. iz Požege, kupljenog u spornoj privatizaciji 27. decembra 2005., a koji sarađuje sa Momčilom Cicmilom (verovatno bliski rođak Miloša Cicmila). Obojica su vlasnici zemljišta na trasi Koridora 10.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane