Natrag

Niš

Niš                                

 

U grad bede, gladnih i prevarenih ušetala Dinkićeva demokratija

 

Prazan tanjir pun praznih obećanja

 

Niš je bio zaboravljeni grad koliko juče. Jedan bataljon ruskih vatrogasaca, koji je stigao u Niš, promenio je sve. Nešto je ka Nišu okrenulo Mlađana Dinkića, ako nije direktiva sa Zapada. Koliko će se investirati, 700 miliona dinara donosi Mlađan Dinkić, koliko će ulica, bulevara, asfaltirati u Nišu? Dinkić se svojevremeno hvalio kako je Niš veći od Kragujevca, ali da je budžet Kragujevca veći od Niša zahvaljući Dinkiću. Očiglednu nepravdu koju je Nišu naneo Dinkić sada će ispraviti Mlađan Dinkić

 

Miodrag Milojević

 

 

 

Niš. Na nebu helikopter sija kao skakavac. Helikopter obilazi oko Niša. Plete nebom kao igla, ostavljajući trag u obliku belog konca. Vetar nad zgradom držao dve-tri kese. A nije bilo vetra. To što je lebdelo nad zgradom bili su padobranci. Padali su, a činilo se da se dižu. Zgrada kao da diše kroz te kese.

Sa severne strane bulke se zakucale u zid Niške tvrđave. Nalet vetra upucao seme u pukotinu. Bivša radnica Elektronske prodaje crnoljubičaste baterije i još nešto: - Pazi, dobro sam te zapamtio! Zapamtio sam te dobro. Ako su prazne...

Nasmejala se ramenima i kikotom: - Prazno? Ja garantujem, neće da brigaš...

- Bude li prazno...

- Sa zdravlje da se služiš i da dođeš još da kupiš. Hvala.

- Oću da dođem, opet ću da dođem da kupim.

Razgovori ulični, jutarnji. Nisu uobičajeni za Niš, grad koji ima kulturu ophođenja. Ili je  odjednom puklo pa je beda, više godina pažljivo čuvana, izašla iz svoje kutije, puštena kao crna zmija.

Mediji. U komentaru niških Narodnih novina objašnjeno je sve. Kako je propala Grčka, članica Evropske unije. Istrgla se iz bratskog zagrljaja. Malo se istrgla, a malo nije. Tajna, ključ grčke ekonomske propasti, jeste - lupanje tanjira u grčkim krčmama. Pucaju tanjiri, sa tanjirima puca i ekonomija: - Neobično je sa koliko neznanja javnost, uključujući i medije, prati grčko ludilo. Naime, proteste, paljevine, pa čak i ubistva.

Sećamo se, pre petnestak godina slično je bilo i kod nas. Protesti, višemesečni protesti, paljevine, desi se poneko ubistvo. Nosili smo, koliko se sećam, tada smo nosili cveće. Cveće i sveće. Ali tada se to nije zvalo ludilo, nego mnogo lepše: borba za demokratiju.

Grci štrajkuju iz obesti - tvrdi komentator. U Nišu postoji plavo-bela grčka zastava, grčki konzulat, na obali Nišave. Što će reći, informacija iz prve ruke.

Kao svaka prava propaganda, komentar je pisan po narudžbini, sa tendencijom, sa željom da se grčko "ludilo" ne bi prelilo i kod nas. Zašto po narudžbini, možda se radi o kreativnosti koja se lepo plaća? Znači, svaka podudarnost između Grčke i Srbije je izmišljena. Komentator veze: - U srpskoj javnosti stiče se utisak da su Grci izašli na ulice zato što nemaju za hleb. Neće biti. Imaju Grci za hleb i za mnogo toga uz hleb. Sada, kad treba malo da prištede, da skinu malo toga od mnogo toga, oni se bune.

Znači, Grci, oni žive odlično. Drago mi je. Da ne brinemo više za njih, da brinemo mi našu brigu.

U Grčkoj vlada izobilje. Ludilo izobilja, tvrdi komentator. Prosečna plata je dve hiljade i osamsto evra. Svaki Grk dobije četrnaest plata godišnje. Pa zbog čega se bune, pale i ubijaju? Malo im je. Navikli na 18 plata godišnje.

- Takva socijala ne postoji nigde, nigde, ne samo u Evropi nego i u Kuvajtu - reče komentator.

Grci su propali zbog letećih tanjira. Grci nenormalno troše. Grci su propali zbog lumperajke, lumperajke su im došle glave.

- Svako ko je imao prilike da posećuje takozvane buzuki klubove ostao je zaprepašćen bezobzirnim i bezobraznim nasiljem - završava komentator.

- Svaka država ima svoj instrument koji je uništava. Grčku privredu uništio buzuki - zaključuje komentator. Koji je nacionalni instrument uništio srpsku privredu? Ima ih više. Moglo bi se reći, Sabor trubača u Guči.

- Svaka razbijena čaša u kafani se plaća! Obilazio sam, detaljno, niške kafane, nigde nisam video takav naslov. Nišlije ne razbijaju. Pa zašto je onda propao Niš? Zbog pesme. Niška banja, topla voda...

 

Bez političke volje

 

Mlađan Dinkić se, svojevremeno, hvalio kako je Niš veći od Kragujevca, ali je budžet Kragujevca veći od Niša, zahvaljući Dinkiću. Očiglednu nepravdu koju je Nišu naneo Dinkić sada će ispraviti Mlađan Dinkić.

Jastrebac, nišku fabriku pumpi za vodu, privatizovanu, Dinkić je uništavao pre pola godine. Dovešće dansku firmu koja ima isti program. Projekat, međutim, nije realizovan do dana današnjeg, jer je nešto trulo u državi  Danskoj.

Nišlije ginu na prugama, železnica prolazi kroz centar grada. Izgradiće se 11 kilometara pruge, obilaznica oko Niša, istakao je gradonačelnik Miloš Simonović. Sporazum se u Nišu potpisali  predstavnik srpske vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić i Venson Dežer, šef delegacije EU. Grad Niš će izvršiti eksproprijaciju zemljišta, koja je dobrim delom već završena. Nišlije ginu, stvar je hitna. Posao nije veliki. Međutim, Niš će morati da se dokaže. Rok za početak ovog posla je 2012. godina, posao će biti završen za 60 dana, što će se poklopiti sa elektrifikacijom pruge do Bugarske. Biće izgrađeno 11 kilometara nove pruge i rekonstruisano četiri kilometra postojeće. Niš je, znači, ekspresno dobio prugu, ali 2012. godine.

Dinkiću, gde si bio dosad? Dinkić laže. Niš je iz sredstava NIP-a dobio 114 miliona za rekonstrukciju pruge, ali u Železnici nije bilo interesovanja za to. Kriva je železnica koja nije htela pare, da se rekonstruiše. Nije bilo političke volje. Više je bilo volje, volje da se gine.

Dva, tri, četiri velika bulevara biće rekonstruisana, izgrađena. Jedan je bulevar Medijana, predviđena je rekonstrukcija Bulevara cara Konstantina i Somborskog bulevara. Biće dograđena gimnazija, gradiće ne nova osnovna škola u naselju Branko Bjegović. I to odmah, a Dinkić samo što je stigao. Niš bi mogao da dobije i novu sportsku halu, nagađa gradonačelnik.

Separatistička filatelija. Jedan Nišlija je nacrtao poštansku marku. Sa slikom niškog goluba koji jeste specifičnost i obeležje Niša. Od dolaska Dinkića niški primerak više se neće, kao dosad, zvati srpski već niški kružni visokoletač, star trista godina, poreklo mu je iz Male Azije. 

 

Demokratija put juga

 

Pošto mu nezavisna Šumadija nije išla od ruke, Dinkić kreće ka jugu. Promovisana je Zajednica opština Nišavskog okruga. Predlog socijaliste Mileta Ilića prihvatio je gradonačelnik Miloš Simonović. Program je isti, Dinkićev: debeogradizacija, decentralizacija, nova forma razvijanja juga Srbije, pre svega Niša.

Program koji je opština Merošina odmah prihvatila biće ponuđen svim predsednicima skupština malih opština koje gravitiraju ka Nišu. Kao Gadžin han, na primer.

Mile Ilić, socijalista, objašnjava: - Formiranje gradskih zajednica opština je bez ikakvih karakteristika vlasti. Bez ikakvog nametanja oblika odlučivanja, bez ikakvog pravnog subjektiviteta. Formiramo oblik usaglašavanja stavova radi snažnog pritiska na republičke organe, kako bi se ostvarivali interesi juga Srbije. Nema punog ni dovoljnog razumevanja za naše interese, zato smo se, prvi u Srbiji, odlučili za ovaj originalan korak da udruženi krenemo u našu zajedničku sadašnjost i budućnost.

Ali, ta nova zajednica opština, bez ikakvih karakteristika vlasti, odlučivaće o svemu:

- U novoj zajednici biće moguće formirati zajedničke inspekcijske organe, pokušaćemo da usklađujemo pitanja iz gradske putne mreže, razvoja turizma, čišćenje, uređivanje vodotokova, korišćenja komunalnog otpada, usluga u obrazovanju i kulturi, zdravstvu.

Borbu protiv beogradizacije prva je povukla niška privatna televizija - Televizija 5. Od trenutka kad ova televizija nije dobila frekvenciju, kampanja je intenzivirana. Niš je pokraden! Zašto je glasanje putem SMS-a za Pesmu Evrovizije otišlo na gradnju Sigurne kuće u Beograda, čime je Niš oštećen.

Božidar Đelić, ministar u Vladi Srbije, mora po mišljenje u Ameriku da bi podržao jednog niškog hirurga. Šta je Đelić izjavio u Nišu?

- Ukoliko Dragan Milić bude prepoznat kao najbolji mladi hirurg u svetu i kao takvog ga prepoznaju u Americi, onda je zadatak i Niša i države, ali i cele nacije, da on dobije svu moguću podršku ovde. Da zna da iza njega stoji rodni grad i cela Srbija.

Ako mladog hirurga ne prepoznaju Amerikanci - od njega nikada neće postati dobar hirurg. Ako ne valja Amerikancima - nije potreban ni Srbiji! Onda neće valjati ni Bogu ni ljudima.

U svakom slučaju, sedećemo i čekaćemo. Da vidimo da li će ga Amerikanci prepoznati. A ako ima prođu u Americi, zašto ne bi prošao i kod nas.

Kako je utvrđeno koji je mladi hirurg najbolji u svetu? Kao da je reč o takmičenju Mikrofon je vaš?

Zajedno sa Dinkićem u Niš su počela da stižu priznanja. Bolja strana Srbije. Stefan Nikolić, učenik niške gimnazije Stevan Sremac, od Američkog saveta, u ime predsednika Baraka Obame, dobio nagradu za volonterski rad.

- Ameriku ću - izjavio je maturant - pamtiti po tome što sam tamo, prvi put u životu, vozio traktor.

Eto šta ti je demokratija, reći će neko. Dozvoljeno mu je da vozi traktor, što je za mlade u  Srbiji nedostižan san. Što je mladima u Srbiji zabranjeno.

 

Baza i nadgradnja

 

Grad Niš, baza i nadgradnja. Šta je baza, šta je nadgradnja, čili smo iz marksizma. Međutim, nadgradnja stanova u Nišu je danonoćna mora.

Niš, nadogradnja solitera sa petnaest spratova. Nije uobičajeno da se nadgradnja vrši na tolikoj visini, ali u Nišu je i to moguće. Međutim, investitor, agencija Vižen, otkrio je krov, započeo nešto da gradi 2003. zatim se od 2004. godine nije pojavljivao. Onima na nižim spratovima je lako, visoki spratovi prokišnjavaju, regali trule, pločice otpadaju. To se u Nišu zove spajanje porodice. Porodica, iz komfornog, četvorosbnog stana, sabija se u jedinu  prostoriju koja ne prokišnjava. Stanarima je uspelo da preko suda raskinu ugovor 2007. godine, pronašli su novog investitora, ali je Vižen očigledno moćan u Nišu, bez obzira na to što ne zna da zakrpi krov. Niška građevinska mafija je osujetila pokušaj da drugi investitor dobije građevinsku dozvolu. Stanovi se raspadaju i propadaju. Kad je sa vrha zgrade greda sa betonskim blokom pala na parkirani automobil, smrskan je auto. Vižen se ne predaje. Prevario je, naravno, i kupce stanova.

To je u niškom bulevaru Zorana Đinđića.

Nadgradnja, drugi deo. U celoj zgradi u ulici Kozaračkoj nikada u višedecenijskoj istoriji zgrade nije izbio požar, ali jeste u nadgradnji, krajem marta ove godine. Deset stanova potpuno je nestalo u požaru kad su se u jednom od njih zapalile instalacije. Nadgradnja u Nišu. Jednome nadgradnja predstavalja krov nad glavom, drugome požar nad glavom. Prošlo je bez ljudskih žrtava, to je ono što budi optimizam.

Zgrada više nema krov, pa su poplavljeni i stanovi koji nisu izgoreli u požaru.

Baza ili nadgradnja? Prvo je postojala baza, baza se nikad nije palila, međutim, baza se palila na nadgradnju, na bazu je nadvučena nadgradnja. Nadgradnja je sagorela, sad je i baza je nestabilna.

Grad je obećao pomoć, grad koji je i kriv za požar jer je izvođač radova dobio posao podmićivanjem gradske uprave. Gradska većnica Dušica Davidović, koja  je obećala pomoć po 140.000 dana, sada kaže: - Radi se o stanovima u privatnom vlasništvu u pogledu kojih nemamo nikakve nadležnosti. Ljudi iz Nišstana su nam izašli u susret i odlučili da besplatno očiste zgarište.

Kad se zgarište očisti, zgrada će prokišnjavati, još više. Grad Niš stanarima nije ponudio ni kišobrane.

Ispostavilo se da  kupci stanova nisu građani Niša, verovatno raseljeni sa Kosova, samo jedna porodica je iz Niša. - Vlasnici stanova žive van Niša i ne ispunjavaju uslov za dodelu gradskog novca.

Bez obzira na to što nisu iz Niša, svi oni su u Nišu kupili stanove, promena mesta boravka je jednostavna operacija. Bez obzira na to što su stanove platili u Nišu, gradska uprava im neće upisati mesto boravka, dok ne dokažu da u Nišu imaju stan. A gde im je sada stan? Svi stanovi su izgoreli u požaru.

Niška fabrika Min Specijalna vozila. Od 450 radnika ostalo ih je 75, a od tog broja 60 se izjasnilo za socijalni program i odlazak iz fabrike. Radnici, koji platu nisu videli šesnaest meseci, tužili su firmu, koja je po sudskim presudama dužna da isplati po milion dinara po radniku.

Međutim, firma ucenjuje radnike. Ako ne povuku presude neće dobiti socijalni program. Radnici, koji godinama nisu videli dinara, pristaju i na to. Ali tada sudski troškovi padaju na teret radnika, sudski troškovi će otkinuti pola otpremnine.

Fabriku Min Specijalna vozila, fabriku dizalica, privatizovala je italijanska firma Friuleksport, koju je pod čudnim okolnostima prepustila rumunskoj firmi IRS. Italijan je zadužio nišku fabriku sa sedam miliona evra, ali je fabrika iz jedne austrijske banke povukla četiri miliona.

Posle raskida privatizacije, kada se svedu računi, nedostaje još 90 miliona dinara. Fabrika je podeljena na tri pogona. Vagonka, Lokomotiva, Specijalna vozila. Praveći neuhvatljive rotacije, međusobno menjanjući mesta, direktori su sa sobom selili i pare. Novac za plate i poslovanje Vagonke uziman je iz Specijalnih vozila, jer je direktor Vagonke sakrio ili zadržao ceo kredit. Podnete su krivične prijave protiv trojice bivših direktora. Nijedan nema ime, inicijali me ne interesuju. Istraga je u toku, pred Osnovnim sudom u Nišu.

- Fabrika je sada u rekonstruisanju, ali ne može da radi jer nema novca - rekao je Vukašin Stanković, sindikalni poverenik.

Kako i od čega Niš živi? Leteli su, ceo dan su leteli padobrani iznad Niša. Gledam u nebo. Padobran ovo nije, nego tanjir. Leteći tanjir ali prazan.

 

 

 

 

 

Verovali ili ne?

 

Niška policija uhapsila trojicu serijskih lopova. Pisali smo u Tabloidu o slučaju koji se dogodio u februaru. Celog dana trajao je lov policije, vatrogasaca i žandarmerije na trojicu lopova zabarikadiranih na vrhu zgrade u iznajmljenom stanu u Studeničkoj ulici. Pošto su demolirali nekoliko stanova. lopovi su nekako skinuti sa vrha zgrade. Detalji, sakriveni od policije u februaru, otkriveni su aprila ove godine. Policija  sakriva detalje koji škode njenom autoritetu. Detalji su da su lopovi, dvadesetogodišnji Jovan I., njegov malotetni sedamnaestogodišnji brat i još jedan maloletnik, dok je policija vršila opsadu pravili žurku na vrhu zgrade. Dobro su se zabavljali, pili su viski i nazdravljali, zatim su sa terase policiju gađali frižiderom. Ko zna šta je bilo u frižideru? Možda je frižider bio puh hrane i pića. Možda se u frižideru hladio viski.

Posle nekoliko meseci premišljanja, u policiji odlučuju da sve iznesu u javnost, kako bi kriminalci dobili veću kaznu.

Ova grupa je po vršenju krivičnih dela policiji poznata već nekoliko godina. Radi se o osobama koje su bile u bekstvu poslednjih nekoliko godina, kaže policija.

Šta znači nekoliko godina? Pet godina. Ako se radi o dvojici sedamnaestogodišnjaka  koje policija juri već nekoliko godina to znači da su oni teška krivična dela činili kao dvanaestogodišnjaci.

Dvadesetogodišnji Jovan I. tereti se za 19 teških i jednu običnu krađu, devet razbojništava, za jednu laku i jednu tešku telesnu povredu. Maloletni U. I. tereti se za 21 tešku i osam običnih krađa, tri razbojništva, jednu laku i jednu tešku telesnu povredu.

Da bi ih se oslobodila i ratosiljala jednom za sva vremena, policija odlučuje da sav kriminal u Nišu pripiše njima.

Iz prodavnice nameštaja Simpo ukrali su kožnu garnituru koju su pre hapšenja potpuno isekli noževima. Iz prodavnice sportske opreme Đak ukrali su robu u vrednosti od milion i trista hiljada dinara; Simpo je oštećen za 180.000 dinara, prodavnica Giatarijus u Tržnom centru Kalča pokradena je za 280.000 dinara, iz trgovinske radnje Tref odnete su stvari vredne 200.000 dinara, pokradena je roba iz prodavnice Svetlost vredna 40.000 dinara, prodavnica Nor Kong oštećena je za 180.000 dinara...

Ovo je samo polovina spiska. Da li je niška policija, revoltirana posle poniženja koja je doživela, sve krađe u Nišu koje ne može da reši pripisala pomenutoj grupi? Ako su lopovi odneli milion i trista hiljada robe iz prodavnice sportske opreme, postavlja se pitanje šta je ostalo u prodavnici? Kako je moguće izneti kožnu garnituru iz supermodernog plavog staklenika, sa obezbeđenjem, stražama, portirima - kakav je Tržni centar Kalča. Da li su niški prodavci upleteni u lanac kriminala, da li su hipnotisani ili uspavani kad im lopovi pred očima nose celu prodavnicu?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane